Britanci zatvaraju sudove i policijske stanice

Uz već najavljeno zatvaranje više ode 150 sudova širom Velike Britanije, kriza zbog koje će ostrvski budžet biti manji za trećinu mogla bi da dovede i do ukidanja i zatvaranja više od 35.000 policijskih stanica u Britaniji, predviđa Britanski institut za fiskalne studije.





Smanjenje budžeta svih državnih institucija za najmanje četvrtinu na primeru sektora bezbednosti moglo bi da znači i otpuštanje desetina hiljada ljudi.


– Smanjenje policijskog budžeta od pet milijardi funti za 25 odsto ekvivalent je otpuštanja 35.000 policajaca, 20.000 civilnog osoblja u policiji i još 4.000 pomoćnog osoblja. Smanjenje od 33 odsto je još drastičnije i značilo bi otkaz za 46.000 policajaca – procenio je Kolin Talbot, profesor sa Mančesterske poslovne škole.


Britanski mediji mere štednje koje planira da sprovede Kameonova administracija nazivaju krvoprolićem i ocenjuju ih kao najokrutnije od Drugog svetskog rata. Ukoliko budu uspešno primenjene, ove mere bi trebalo da birokratski aparat učine manjim nego što je bio 1997. kada su laburisti preuzeli vlast.


O tome koliko će zapanjujuće biti ovo smanjenje govori i podatak da će četiri na deset sudova u Velikoj Britaniji biti zatvorena. Pred gašenjem je 157 ostrvskih sudova, što je blizu 40 odsto.


Ozbiljne mere za borbu protiv krize planirane su i u drugim evropskim zemljama, i redom su izazvale ozbiljne proteste revoltiranih građana.


Očigledan primer je Grčka u kojoj se još od početka godine u kontinuitetu organizuju protesti protiv vladinih mera štednje. Cilj tih mera je smanjivanje budžetske potrošnje za dodatnih 30 milijardi. Grke je razbesnelo ukidanje dodataka i bonusa zaposlenima u državnom sektoru, odnosno 13. i 14. plate, uvođenje maksimalnog dodatka za odmor i njegovo ukidanje kada je reč o ljudima sa većom zaradom, zamrzavanje plata u javnom sektoru na period od najmanje tri godine, kao i povećanje PDV-a, poreza na gorivo, alkoholna pića i duvanske proizvode. Međutim, upravo je ukidanje tih plata – jedne pred Božić i druge, u dve rate, pred Uskrs i godišnji odmor, bilo jedan je od glavnih uslova da Grčka dobije međunarodnu pomoć.


I u Portugalu tamošnja vlada pokušava da uštedi, što po pravilu najpogubnije utiče na zaposlene u javnom sektoru.


Protiv mera štednje socijalističke vlade, među kojima su smanjenje socijalne pomoći ugroženima i povećanje poreza, u Lisabonu je nedavno protestovalo više od 300.000 ljudi iz različitih krajeva zemlje. Portugalska vlada je još sredinom maja najavila povećanje poreza i smanjenje troškova, kao i zamrzavanje plata u javnom sektoru, a sindikati radnika su upozorili da bi jedini odgovor mogli da budu štrajkovi.


Štrajkovi protiv mera vlade pogodili su i Nemačku. Međutim, iako je početkom meseca nekoliko desetina hiljada ljudi izašlo na ulice u većini velikih nemačkih gradova, kancelarka Angela Merkel ne popušta u planu da uštedi 80 milijardi evra. Smanjenje socijalnih izdataka za porodice sa decom i nezaposlene, otkazi za 10.000 zaposlenih u javnoj upravi, smanjenje plata zaposlenih u administraciji, dodatno poresko opterećenje nemačkih firmi u odredbenim branšama, kao i plan da se samo u narednoj godini uštedi oko 11 milijardi evra – neki su od planova Markelove.


Objavljujući paket mera štednje, kancelarka Angela Merkel je izjavila da je važno da Nemačka pokaže primer drugim zemljama širom Evrope. Poslednji meseci su, kako je rekla, pokazali primarni značaj solidnih finansija, koji su najbolji oblik sprečavanja nove krize. Mnogi ekonomisti izneli su, međutim, kritike na račun nemačkih planova budžetskih ušteda. Oni tvrde da su nemački budžetski rezovi – u času kada je sve veći broj vlada na jugu Evrope pod pritiskom berzi da smanje potrošnju –poslednje što je evropskoj ekonomiji potrebno.



Izvor