Rame za plakanje - da ili ne?

Neki ljudi se nikada i nikome ne žale - ćute, trpe i pokušavaju da se sami izbore sa problemima. Drugi će o svakom svom problemu nadugačko i naširoko raspredati - a problema im, čini se, uopšte ne manjka (kod takvih osoba ne važi pravilo da od viška glava ne boli, jer će vas sigurno zaboleti glava ako stalno slušate o raznoraznim problemima koje imaju). Postoje, naravno, i sve moguće varijante između. Postavlja se pitanje: da li pričati drugima o svojim problemima, ili ih ne "gušiti" time?

Neki smatraju da je sasvim u redu da svoje probleme i brige podele sa bliskim osobama, i puno im znače savet i podrška koju tom prilikom prime. Isto tako, rado će saslušati one kojima je potrebna pomoć, posavetovati ih kako da reše problem, ili samo saosećati s njima, ukoliko je to ono što je njihovom sagovorniku potrebno.

S druge strane, postoje osobe koje osećaju odbojnost prema ideji da zamaraju druge svojim problemima. Neki od njih neće biti skloni ni tome da slušaju o tuđim problemima; tu se najčešće radi o tome da su imali loše iskustvo sa osobama koje samo o sebi i svojim problemima pričaju, ništa lepo da spomenu, plus neće ništa ni o kome drugom da čuju. Ima i onih koji, mada ne vole da pričaju o svojim problemima, rado saslušaju bliske osobe kada su im potrebni pomoć i podrška.

izvor

Ako šta ne volim to je kukanje.Samo nekima je i to potrebno da im bude lakše.Iza paravana vječite snage i samouvjerenosti zna se skrivati biće puno bola kojoj malo fali da se slomi.
Ljudska narav je čudna...u to sam se uvjerila ovih dana.Zato ne treba glumiti jakost ako to nisi...biti onakav kakav jesi.Potreban je prijatelj u nekim momentima kad nismo zadovoljni sami sa sobom.I to pomaže.Samo nekad ima osoba kojima treba pomoć ali je one uporno odbijaju...traže kad bude kasno.Ne mogu priznati sebi da nije moguće uvijek biti jak i čvrst kao stijena.Ipak smo ljudi koji su i slabi i koji ponekad trebaju i zaplakat i kojima treba rame za plakanje.

Meni nekako uvijek treba prijatelj koji će mi spucat direkt i koji me neće nikad maziti kad nisam u pravu.To mi uvijek pomaže.

Mislim da se svatko od nas našao u situaciji da mu je '' voda došla do grla '' i da je jednostavno morao reči što mu je na duši, smatram da smo tu da pružimo utjehu kada je nekome teško , pružimo to rame za plakanje . Međutim postoji granica koju prelaze ljudi , kada vam se obračaju samo da bi jadikovali, ima i onih koji samo žele biti u centru pozornosti , pa svaki taj detalja bilo kakvog '' pada '' najavljauju kao nešto katastrofalnih razmjera. Možeš ih saslušati , ali kada to prelazi granicu , što reći osim da im je potrebna pomoć. Ma koliko im davao svoju energiju, savjete, pažnju oni i dalje traže, traže , traže.
Mislim da nikoga ne zamaram sa svojim problemima , ma koliki oni bili, podjelim nešto , nekada kada mi je baš teško , borim se i idem dalje , jer od tugovanja, stalne promjene raspoloženja , depresije , nema se ništa, život prolaze svaki sekunde , prolaze pored nas tako lijepe stvari , uljepšaju ti dan , samo jednim dobro jutro, i zašto tada gubiti svoje vrijeme u konstantnom jadikovanju, nepotrebnom , da bi nas netko sažaljevao....glupost.

Ja ne volim kuknjavu nikad.Samo se desi da ima ljudi koji nikad ne kukaju i sve negativne emocije čuvaju u sebi.Izvana su mjerilo čvrstoće i stabilnosti i pitam se odakle je tu sve savršeno.Pitam se kako sam ja nekad slaba i požalim se.

I onda vidim najednom...da se slome doslovce.Taj krah bude krah bez povratka na staru snagu i savršenost.Svi mi imamo neku svoju masku u životu...ali nekad nije loše priznat da si u nekim situacijama i slab i povjeriti se i požaliti.Nije nitko ni super savršen ni sa 100 posto snagom i kapacitetom za svaki dan i za svaki problem da imamo savršeno riješenje.Nekad smo i ljudi koji trebaju savjet i podršku.Mislim da smo i time jači kad svoje srce malo otvorimo i da nam je teško u nekim situacijama.

Citat :

Neki smatraju da je sasvim u redu da svoje probleme i brige podele sa bliskim osobama, i puno im znače savet i podrška koju tom prilikom prime. Isto tako, rado će saslušati one kojima je potrebna pomoć, posavetovati ih kako da reše problem, ili samo saosećati s njima, ukoliko je to ono što je njihovom sagovorniku potrebno.

ovako bi trebalo da bude jer puno ti znaci kad te saslusa tebi bliska osoba i da savjet a isto tako kad ti saslusas i pomognes savjetom da se drugi bolje osjeca...ali i ovde je potreban oprez jer trebas znati da li je u tom trenutku osoba spremna za tvoj bol i neraspolozenje ..tako da si nekad u situaciji rekao bi ali neces da povrijedis blisku osobu...

Neki ljudi se nikada i nikome ne žale - ćute, trpe i pokušavaju da se sami izbore sa problemima...... istina

Drugi će o svakom svom problemu nadugačko i naširoko raspredati - a problema im, čini se, uopšte ne manjka (kod takvih osoba ne važi pravilo da od viška glava ne boli, jer će vas sigurno zaboleti glava ako stalno slušate o raznoraznim problemima koje imaju)..još veča istina

Ja sma sklonija uvući se u sebe i svoje stavri riješavati sama sa sobom, nekada se dogodi da se uspije doći do mene u takvim situacijama, ali jako rijetko. Teško se otvaram i pričam o bilo čemu što mi predstavlja bol. A ove davitelje, čim ih skužim bježim od njih glavom bez obzira..njima ni dr. ne mogu pomoći

Svakome se desi da mu zatreba "rame za plakanje". Život nije bajka, život nosi i neke tragične, tužne i stresne situacije; koje proživimo s osobama s kojima smo prisni. Zato se odnos i naziva prisnim, jer s nekime dijeliš dobro i zlo.
I velika je razlika između onih koji pokleknu usred teške situacije i tog trena zatrebaju rame za plakanje, a sa svime ostalim u životu se dobro nose i onih kojima je traženje ramena za plakanje hobi i alibi za nerješavanje problema.

Citat :

I velika je razlika između onih koji pokleknu usred teške situacije i tog trena zatrebaju rame za plakanje, a sa svime ostalim u životu se dobro nose i onih kojima je traženje ramena za plakanje hobi i alibi za nerješavanje problema.

Dobro napisano

.ma koliko bili jaki i znali se nositi sa zivotom dodu trenutci kad pokleknes i normalno je da trazis rame za plakanje i ako imas prijatelja i prijatelja i tad trebas znati kome ces se obratiti .....jer ima ih mnogo koji bi dijelili sve sa tobom a kad zagusti sklone se il ne zele da im kvaris njihovo raspolozenje al i to je lijepo jer tek tad vidis ko je ko ....

ponudim rame za plakanje al klonim se takvih koji to koriste stalno a nista ne rjesavaju ..kao sto je Goran rekao nekome je to hobi kukati a nista ne rjesavati ...