U Srbiji 600.000 radnika "na crno"

Borba države protiv poslodavaca koji ne isplaćuju plate, doprinose ili ih jednostavno uopšte ne prijavljuju, unapred je izgubljena.

Preplašeni radnici sarađuju sa poslodavcima koji ih nisu prijavili i lažu inspektore rada da su „stvarno tek juče počeli da rade“.

Inspekcija rada obavlja nadzor nad primenom zakona o radu, ali se u većini slučajeva stvari svedu na mrtvo slovo na papiru.

“Poslodavac ima ovlašćenje da u roku od osam dana prijavi zaposlenog na obavezno socijalno osiguranje i oni to koriste. Prosto, mi dođemo, nema ugovora i oni kažu da je juče počeo da radi. Radnik to potvrdi jer čovek nema drugi posao i oni donesu ugovor i tu se sve završi. Posle ga ponovo otpusti”, kaže za „Blic“ Radovan Ristanović, direktor Inspekcije rada.

U slučaju kada inspekcija ipak uhvati poslodavca, ona mu nalaže da prijavi radnika i podnosi prijavu. Međutim, krajnji epilog je poražavajući.

“Upravni sud stoji na stanovištu da inspektor rada nije ovlašćen da naloži zaključenje ugovora o radu i to je duboko nepravedno. Mi smo podneli predlog javnom tužiocu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti i to je vanredno i jedino pravno sredstvo koje mi imamo”, navodi Ristanović.

Prosto, na rešenje ministra rada kojim on nalaže poslodavcu da prijavi radnika, poslodavac ima pravo tužbe. Upravni sud je na strani baš tog poslodavca koji svoje radnike ne prijavljuje. “Takvu odluku sud je doneo bez ikakvog obrazloženja”, ističe Ristanović.

A kad prijava stigne do suda, najčešće zastari. Zaprećene kazne su od 800.000 do milion dinara i od 400.000 do 500.000 za preduzetnike, ali su one u sudskoj praksi mnogo manje.

“Imali smo slučaj u Leskovcu gde je poslodavcu izrečena kazna od 10.000 dinara, a to je čovek protiv koga smo mi drugi put pokrenuli postupak”, navodi Ristanović.

Šta je sa onima koji dobiju otkaz bez upozorenja? Iako bi bilo logično da prvo dođu u Inspekciju, pravila su drugačija. Tek kada sami pokrenu postupak pred sudom, inspekcija može da reaguje.

“U roku od 30 dana od kada je pokrenuo postupak pred redovnim sudom, treba da dođe kod nas i mi idemo na teren. Reagujemo u slučaju ako je očigledno povređeno pravo, a to znači ako radnik nije prethodno pismeno upozoren”, objašnjava Ristanović i dodaje da je isti slučaj kada rešenje o otkazu nije potpisalo ovlašćeno lice i slično. “U tom slučaju, mi odlažemo izvršenje rešenja i čovek radi dok se ne završi sudski spor “, navodi Ristanović. On kaže da je ove godine tako vraćeno oko 1.000 ljudi na posao.


izvor