Proizvođači pljačkaju srpske kupce

Beograd -- Ulje, začini, konditori, toalet-papir i prašak za veš - samo su neki od proizvoda iz Srbije koji su jeftiniji u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori nego kod nas.

Niže cene na tim tržištima proizvođači pravdaju borbom sa konkurencijom i kursnim razlikama, dok stručnjaci ističu da su takvi izgovori ništa drugo do bacanje prašine u oči građanima Srbije, jer svoje gubitke sa stranih tržišta proizvođači prebacuju na leđa ovdašnjih potrošača!

Priča o proizvodima iz Srbije koji su jeftiniji u zemljama okruženja traje već nekoliko godina. A građani se i dalje pitaju kako je to moguće kada logika govori da za to nema računice. Tačno je da je PDV u Republici Srpskoj ili Crnoj Gori niži za jedan odsto nego u Srbiji. Međutim, da bi roba dospela na tamošnje rafove, za nju treba platiti troškove transporta i skladištenja, u cenu treba da se ugrade i trgovci… A sve to košta.
Pa ipak, kada se sve sabere, cene srpskih proizvoda u tim zemljama niže su nego kod nas. Tako je, na primer, litar „Vitalovog“ ulja u podgoričkom „Maksiju“ jeftiniji nego u srpskom za 3,21 dinar, „začin C“ u pakovanju od 250 grama za 15,35, a 100 grama čokolade „galeb“ za čak 31,45 dinara.

Još poraznije zvuči podatak da su namirnice u Srbiji skuplje nego na Crnogorskom primorju. Tako, na primer, „eurokrem“ u pakovanju od pola kilograma u „Pantomarketu“ u Herceg Novom košta 58,63 dinara manje nego u Srbiji. „Aleva paprika“ od 200 grama tamo je jeftinija za 30,47, a 12 rolni toalet-papira „perfeks“ za 30,30 dinara. Interesantno je dodati da 24 rolne ovog papira u banjalučkom „Intereksu“ koštaju 252,89, dok je u Srbiji cena 12 rolni 197,90 dinara.

U „Intereksu“ u Banjaluci, prašak za veš „meriks“ u kesi od tri kilograma košta 303,86, a u radnjama u Srbiji 386,90. Mlečna čokolada „najlepše želje“ u pakovanju od 90 grama u Banjaluci se plaća 65,45, a u Srbiji 90,50 dinara, dok je kesica „smokija“ u Republici Srpskoj jeftinija za skoro 10 dinara nego kod nas.


izvor

Ista stvar je kod nas.
Manje su marže i davanja državi nego u matičnoj državi i dobiješ da je tvoj domaći proizvod jeftiniji u susjednoj zemlji nego doma.