Vrste zvučnika

Tradicionalni zvučnici proizvode zvuk pomerajući fleksibilnu dijafragmu koja je prikačena za elektromagnet. Struja koja prolazi kroz elektromagnet veoma brzo menja svoj smer tako da se promenom magnetnog polja elektromagneta postižu vibracije dijafragme zučnika i proizvodi ton. Koncept ovog pokretnog dela zvučnika je u principu isti za sve vrste zvučnika. Ali na osnovu detalja implementacije, razlikujemo nekoliko vrsta zvučnika.

Vuferi (woofers) su po svojoj veličini najmasivniji pokretači dijafragme zvučnika. Dizanirani su da proizvedu najniže frekvencije zvuka. Visokotonci (tweeters), su mnogo manje jedinice napravljene da sa lakoćom proizvedu najiše frekvencije.



Woofer


Ako malo razmislite o tome ova podela ima savršenog smisla. Da biste napravili talase visoke frekvence -- a to su oni zvučni talasi kod kojih tačke najvišeg odnosno najnižeg pritiska su prostorno blizu jedna drugoj -- treba vam pokretač dijafragme koji može da vibrira jako brzo. Ovo je teže postići sa velikim kupama odnosno dijafragmama zbog njihove mase. I suprotno, teže je naterati pokretače manje mase da vibriraju dovoljno sporo da bi se proizveli tonovi niske frekvence. Oni su pogodniji za brže pokrete.

Da biste proizveli kvalitetni zvuk u širokom opsegu frekvenci na efektivniji način, možete razdeliti ceo zvučni opseg u manje porcije i predati ih specijaliziranim pokretačima koji onda mogu da pokriju traženi opseg. Kvalitetni zvučnici se najčešće prave tako što sadrže vufer, srednjetonac i visokotonac unutar istog kućišta.

Naravno da biste dodelili određeni frekventi opseg nekom od delova u zvučnom sistemu najpre morate da razbijete zvučni signal na različite delove -- na niske, visoke i srednje frekvence. To je zadatak dela zvučnika koji se zove crossover.

Najčešće se koristi pasivan crossover, što znači da mi nije potrebna spoljašnje napajanje jer ga aktivira audio signal koji prolazi kroz njega. Koriste se elektronske komponente kao što su induktori, kondenzatori i slično. To su komponente koje su u stanju da provode struju veoma dobro kada frekvencija pređe neki dati nivo, ali slabo ako taj nivo nije pređen. Crossover induktor je u stanju da uradi upravo suprotno, da provodi struju do određenog nivoa frekvenci. Ovim principom se frekvencije dele i šalju wooferu, subwooferu, ili drugim delovima zvučnika.

Postoje takođe i aktivne crossover jedinice. One su u stanju da odaberu različite opsege frekvence pre no što signal dođe u pojačavač. One imaju mnogo prednosti u odnosu na pasivne jedinice ovog tipa jer na primer su u stanju da lako podese frekventni opseg. One su po previlu i dosta skuplje.

Svi se ovi delovi mogu instalirati i kao posebne komponente zvučnog sistema, ali većina ljudi završi kupujući kompaktna rešenja.

Postoje i alternativna rešenja zvučnika. Najpopularnija alternativa dinamičkim zvučnicima su takozvani elektrostatički zvučnici. Oni su bazirani na principu pomeranja velike tanke provodne ploče-dijafragme. Ova ploča se nalazi između dve stacionarne provodne ploče koje se naelektrišu električnom strujom i stvaraju električno polje sa pozitivnim i negativnim polom. Dijafragma se naizmenično naelektriše pozitivno ili negativno na bazi električnog audio signala i tako se privlači ka jednoj ili drugoj statičnoj ploči, što stvara vibracije i fluktuacije vazduha.

Zbog toga što je ploča tako male mase ona odgovara veoma brzo na promene audio signala i to stvara jasan pouzdan zvuk. Ali ona ne može da se pomera puno, što dovodi do loše reprodukcije dubljih tonova. Iz ovog razloga, elektrostatički zvučnici moraju da se upare sa wooferom da bi se pokrio niskofrekventni opseg.
Srednjetonci proizvode opseg frekvenci u srednjem delu zvučnog spektra.



Srednjetonac(subwoofer)

Znam da ima svakavih vrsta oblika...jačina..ali to prepuštam mužu da se on s tim bakče on se kuži u to ja baš ništa... znam da nam uvijek ako može izbira Creative-ove ali razliku od tih i nekih drugih ne znam ..ali znam kada upalim kod nekog neke druge ..onda tek osjetim razliku u boji zvuka..

Umesto da birate između najjeftnijih kanti i relativno skupih sistema zvučnika, napravite iskorak u smeru Hi-Fi zvuka i isprobajte Yamaha mikro-liniju MCR-040.




Kada razmišljate o zvuku koji vaš računar emituje, uglavnom to ne ide u smeru Hi-Fi kategorija. Najčešće se zadovoljavate bagatelnim parom zvučnika koje ste dobili uz konfiguraciju (ili su ugrađeni u laptop), pa tek kad ih dobrano izraubujete na red dolazi zamena nekim jeftinim kompletom sumnjivog kvaliteta.

Ako vodite više računa, u startu ste se ograničili na neke marke (Logitech, Genius…) i birali prema trenutnim mogućnostima i potrebama. A na tapetu su i stereo parovi i 2.1 kompleti i kompletni 5.1 (i veći) sistemi. Zvuk koji tako dobijate nije savršen ali je sasvim dobar za povremeno slušanje muzike, gledanje filmova, igranje… Nećete biti nezadovoljni ni kada napravite žurku: sve će treštati od snage koji vaš set ima.

Ali postoji i treća mogućnost. Umesto zvučnika namenjenih upotrebi uz računare, možete odabrati sistem koji i sam za sebe ima veliki broj funkcija, a kompjuterski zvuk mu postaje "samo" jedan od mogućnosti.


Crveni zvuk

Yamaha MCR-040 je takav sistem. Spada u osnovni nivo ponude japanske kompanije, i po ceni je na dnu ponude mikro-linija. Ali i taj donji segment Yamaha ponude, koji pravi Hi-Fi ljubitelji nikada neće počastiti tim epitetom, predstavlja veliki korak ispred najvećeg dela ponude računarskih audio sistema.

Sistem koji čine dva zvučnika i sam audio uređaj dolazi u relativno maloj kutiji. Model koji smo isprobali bio je većinom crvene boje, dok su tela zvučnika i detalji linije obojeni u crno, a moguće je odabrati jednu od još devet kolornih kombinacija. U kutiji stižu još i kablovi za povezivanje zvučnika, te FM antena i minijaturni daljinac. Iako nam ne bi smetao da je veći, bilo bi ga lakše držati i pritiskati sitne tastere, nakon nekoliko dana navikavanja koristi se kao i svaki drugi.

Daljinac je i primarni način kontrole ove mikro-linije. Na samom uređaju postoje tasteri za uključivanje, izbor izvora zvuka, pokretanje i prekid reprodukcije, te za otvaranje CD fioke. Tu je i kontrola jačine zvuka, te par konektora: džekovi za slušalice i eksterni izvor zvuka, te USB port. Sa zadnje strane se povezuju samo zvučnici i antena.


Audio kodeci

Bez povezivanja s računarom, Yamaha MCR-040 može da reprodukuje zvuk sa FM radio stanica (na raspolaganju je memorija od sasvim solidnih 30 lokacija), sa audio CD-ova, kao i sa diskova napunjenih muzikom u MP3 i WMA formatu (na žalost nema podrške za AAC, OGG i FLAC). Muzika u podržanim formatima može se puštati i preko USB porta, a na vrhu linije je ležište za iPod ili iPhone. Linijski ulaz (označen sa Portable) jedini je izbor za ostale uređaje. Tu možete povezati MP3 plejer ili računar, a tada će Yamaha reprodukovati ono što podržava uređaj koji koristite.

Kada pokrenete sistem i pustite omiljenu muziku, imaćete osećaj kao da ste sklonili zavesu. Umesto zamuljanog i često distorizranog zvuka koji "odlikuje" većinu računarskih zvučnika konačno ćete čuti praktično svaki ton, kao i tekstove pesama. Zvučnici su solidne konstrukcije i skoro punog frekvencijskog opsega; odsečeni su najniži tonovi jer zvuk kreće od 50 Hz, dok ljudsko uho čuje sve do 20 Hz. Ipak, veličina zvučnika i celog sistema ni u jednom treutku ne upućuje na to da očekujete kvalitetne basove, tako da je i ono što se čuje odličan rezultat.

Naravno da se za nešto manje od 250 evra ne može dobiti vrhunski Hi-Fi zvuk, ali i pored toga odličan odnos kvaliteta i cene MCR-040 čini odličnim izborom. Onima koji inače ne bi razmišljali o kvalitetnim audio brendovima, ovo je prava ulaznica u predvorje Hi-Fi sveta, a onima koji već imaju Hi-Fi sistem predstavlja odličan dodatak računaru uz koji Hi-Fi i onako ne ide.


Izvor