Zlo negde duboko u nama...

Sta vam pada na pamet kada se tako osecate? Da li bi bili u stanju da uradite nesto lose osobi koja je to izazvala? Da li ta osecanja traju dugo ili kratko? Kako se borite protiv losih i zlih misli?

Bitni su dobri temelji i principi...ona osnova u čovjeku koja je čvrsta i nerasklimana.Tako...kad nas i netko povrijedi i poželimo mu u jednom momentu loše,vratimo se tome i razumu i toj osnovi i uvijek želimo dobro i preživimo zdravo teške momente.

Uvijek znam tko sam i šta sam i kakva sam...u najtežim momentima.

Naravno da cu vratiti ako mene neko povredi...I to najgore moguce, da vidi s kim se zakacio...Znam da mi to ne valja, al drugacije se ne moze, bar ne kod mene
Al ovako, ako me niko ne dira, mislim konkretno ono, nego me samo zesce nervira i sve to iz nekog razloga, ne bi joj nista lose uradila, koliko god zelela...mislim, nemam konretan razlog za to...to sto ja nju mrzim, ili mi ide na jetru nije razlog da povredim nekoga...

Dobro je znati uzvratiti...samo nekako je to kvaka koja mi fali.Odmaknem se...ali mi ostane nešto nedovršeno.Valjda sam tip koji ide na duže staze.Treba mi dosta dugo dok stavim sve na svoje mjesto kad sam povrijeđena.

Kako bi mi rekli...svaka rit kad tad dode ne sekret......Ne uzvracam, povredi me necije ponasanje i povucem se. Dok sam bila mlada (i sad sam mlada ), sasula sam sve u lice.....sad ne povucem se i s tom osobom vise ne razgovaram, jedino ako radimo skupa, onda samo poslovno.....asjednom osobom s posla ni to, iako sam mu ja sefica

Zaboravih napisati, da u meni nema nimalo zloce. Pitao me jednom svecenik da li sam ikad ikog povredila, rekla sam ne...on mi je odgovorio neznas.....imao je pravo, neznam.....jer kad nekome kazes istinu nekoga to zaboli...ali nije bilo namjerno

Ja sam pas koji laje,ali ne ujeda.Ne uzvracam istom mjerom nikad,pokusam na lijep nacin da se objasnim sa tom osobom,ako mi je iole stalo do nje,ako ne,onda precutim i precrtam tu osobu za sva vremena.Zasto se spustati na njen nivo!?.Srecna sam sam sto nisam sposobna za niske udarce.Ne cijenim to kod ljudi,vise volim finu,kulturnu raspravu.

Dita von Teese je napisao/la:

Ja sam pas koji laje,ali ne ujeda.Ne uzvracam istom mjerom nikad,pokusam na lijep nacin da se objasnim sa tom osobom,ako mi je iole stalo do nje,ako ne,onda precutim i precrtam tu osobu za sva vremena.Zasto se spustati na njen nivo!?.Srecna sam sam sto nisam sposobna za niske udarce.Ne cijenim to kod ljudi,vise volim finu,kulturnu raspravu.

Pa kako te čovjek ne bi obožavao?
Ima ona dobra izreka..da s budalama uvijek - gubiš. Dovedu te na tvoju razinu, a tu su jači jer imaju više iskustva.
Ignoriranje? Možda neke boli više nego da ih povrijediš - jer i negativna pažnja je IPAK - pažnja..a njima to najviše treba: njihovoj pustinji njihove duše.

[quote="californiamen"
Pa kako te čovjek ne bi obožavao?
Ima ona dobra izreka..da s budalama uvijek - gubiš. Dovedu te na tvoju razinu, a tu su jači jer imaju više iskustva.
Ignoriranje? Možda neke boli više nego da ih povrijediš - jer i negativna pažnja je IPAK - pažnja..a njima to najviše treba: njihovoj pustinji njihove duše.[/quote]

Najbolje je kloniti se takvih osoba..cim nnjusim da neko u sebi ima tu dozu niskosti,bezi Dita..

p.s.i ja tebe obozavam..

Dita von Teese je napisao/la:

[quote="californiamen"
Pa kako te čovjek ne bi obožavao?
Ima ona dobra izreka..da s budalama uvijek - gubiš. Dovedu te na tvoju razinu, a tu su jači jer imaju više iskustva.
Ignoriranje? Možda neke boli više nego da ih povrijediš - jer i negativna pažnja je IPAK - pažnja..a njima to najviše treba: njihovoj pustinji njihove duše.

Najbolje je kloniti se takvih osoba..cim nnjusim da neko u sebi ima tu dozu niskosti,bezi Dita..

p.s.i ja tebe obozavam.. [/quote]

Ignoriranje kao vrhovni princip kad naletimo na osobu sklonu agresiji svake vrste?
Ipak, kažu da je mit i predrasuda ono da su to samo kukavice koje se zapravo boje pravog napada..vrlo dobro oni osjete tko je slab i na komu se mogu ispoljiti, istresti svoju agresivnu prirodu..
Ali nije to opći princip. Postoje agresivci koji se zaista ...boje..svog bola..
Možda se valja prepustiti i vjerovati svom osjećaju...?

Najbolje je prepustiti se u svakom slucaju..

Ja šutim i trpim dok mi ne prekipi...a kad se to dogodi onda sam u stanju svašta reči i napraviti..

Ariela je napisao/la:

Ja šutim i trpim dok mi ne prekipi...a kad se to dogodi onda sam u stanju svašta reči i napraviti..

Isto !

Maza je napisao/la:

Kako bi mi rekli...svaka rit kad tad dode ne sekret......Ne uzvracam, povredi me necije ponasanje i povucem se. Dok sam bila mlada (i sad sam mlada ), sasula sam sve u lice.....sad ne povucem se i s tom osobom vise ne razgovaram, jedino ako radimo skupa, onda samo poslovno.....asjednom osobom s posla ni to, iako sam mu ja sefica

Zaboravih napisati, da u meni nema nimalo zloce. Pitao me jednom svecenik da li sam ikad ikog povredila, rekla sam ne...on mi je odgovorio neznas.....imao je pravo, neznam.....jer kad nekome kazes istinu nekoga to zaboli...ali nije bilo namjerno

Isti stav imam i ja...

californiamen je napisao/la:

Ima ona dobra izreka..da s budalama uvijek - gubiš. Dovedu te na tvoju razinu, a tu su jači jer imaju više iskustva.

ima još jedna dobra izreka: Nikad ne raspravljaj s budalom, jer ljudi sa strane neće znati tko je budala.

californiamen je napisao/la:

Postoje agresivci koji se zaista ...boje..svog bola..

moram priznati da mi ovo nije baš najjasnije.

Zavisi tko me je povrijedio i na koji način,ljudi s kojima nisam previše bliska ne bi ni obraćala pažnju ili probala ljepo ako ne ide odustala,osobe s kojima sam bliska e to je priča isto svaka za sebe,u ljubavi povrijedi me i šutim iako ponekad i ja planem al ne vodi ničemu,moram biti baš isprovocirana od bliske osobe da bi joj uzvratila al i to do mjere da probam objasniti,a vrijeđanje i takvi oblici razgovora ne služim se s tim.