Vrata

neka se vrata tesko otvaraju i najcesce drze cvrsto zatvorena... samo kada naidje poseban neko ko se pokaze kao vrijedan ulaska ta vrata se otvore... nazalost ponekad nije nas izbor da li ce izaci iz nase sobe ili ne... iskustvo me naucilo da svoja vrata teze otvaram... nekako kroz zivot kada se prevaris par puta i pustis u sobu nekoga ko nije vrijedan toga onda nakon svakog tog iskustva na vrata dodas po jedan lokot koji je teze otvoriti sljedeci put...

podsjetila me na ovo jedna prica iz knjige Paula Coelha "Zahir"... on u jednom djelu navodi da su ljudi nedovrsene katedrale, s vana dovrsene ali iznutra velikog neispunjenog prostora i konstantno nalazimo nase nedostatke i prepravljamo se..nekad uz pomoc neke osobe koju pustimo u unutrasnjost katedrale koja svojom prisutnoscu gradi nase temelje i ispunjava taj prazni prostor...
davno sam je citala i ne znam da li sam se bas tacno sjetila tog dijela....

Da melanholična misao je. Da ipak neki koju uđu u naše sobe su samo gosti, uđu i izađu.
Mislim da gosti , prolaze jer ne primječuju naše sobe, ne žele ih poznavati i samim tim postaju samo gosti, prolaznici. Ali ipak ostave trag, ponekad ih se sjetimo , djela, riječi koje su izgovorili i možda zapravo postoji jedna soba gdje ih spremamo.

Koliko nas mjenjaju njihovi odlasci ? Koliko duboko ostave trag kao sami prolaznici ? Ostave li ga ?

Uistinu , svaki osjećaj je već sjećanje. H.Murakami. - Kafka na žalu

Manje je bitno ko prođe kroz ta vrata i kroz tu sobu, bitno je ko ostane u sobi i za sobom zaključa vrata...

Citat :

bitno je ko ostane u sobi i za sobom zaključa vrata...

Slazem se

onaj tko uđe i zaključa vrata ne mora nužno biti osoba koja treba i ostati u sobi.
sva sreća da ključ vratiju držim u svojim rukama.

Zivim u zemunici pa ne mogu dati precizan odgovor...

Moja "vrata" i ulazna i izlazna uvek su otvorena..cisto radi cirkulacije vazduha..ali opet,to ne znaci da je kroz njih dozvoljen ulazak svakome.Neki samo mogu da gledaju u vrata,a nikad se ne usude da im pridju..osecaju da nisu dobrodosli.Ima i onih koji pozele da prodju kroz njih,udju,pogledaju oko sebe,vide samo ravnodusne zidove kako ih nemo gledaju i prodju..ostane im u ustima neki opori ukus posle izlaska.A ima i onih koji kad udju,osjete toplinu,mir..znaju da su dobrodosli,osecaju se tu kao kod kod kuce...mogu da se zavale u udobnu fotelju u jednoj od "soba",zatvore oci i uzivaju..

ee sad vse zavisi da li je ta soba 's one strane ogledala' ili je realna građevina...sazdana od cigala i maltera...ili samo od sna...

kroz sobe snove prolaze i odlaze, uživa se, lepo je..na kraju se čovek ipak probudi i ostane u svojoj sobi.....praznoj i nemoj...

Isto je i u jednom i u drugom slucaju..a ako imas samog sebe,nikad neces ostati u praznoj i nemoj sobi.Moje sobe su zabavne i kad nikog nema u njima..uzivam da setam kroz njih..

naravno..dok je mene, mog sveta neće nestati...

sve ostalo je farsa...

Tornado,ne cjepidlaci..

Dita von Teese je napisao/la:

Moja "vrata" i ulazna i izlazna uvek su otvorena..cisto radi cirkulacije vazduha..ali opet,to ne znaci da je kroz njih dozvoljen ulazak svakome.Neki samo mogu da gledaju u vrata,a nikad se ne usude da im pridju..osecaju da nisu dobrodosli.Ima i onih koji pozele da prodju kroz njih,udju,pogledaju oko sebe,vide samo ravnodusne zidove kako ih nemo gledaju i prodju..ostane im u ustima neki opori ukus posle izlaska.A ima i onih koji kad udju,osjete toplinu,mir..znaju da su dobrodosli,osecaju se tu kao kod kod kuce...mogu da se zavale u udobnu fotelju u jednoj od "soba",zatvore oci i uzivaju..

A,nekima ko meni nema ni primirisiti blizu...

Ti si od ovih prvih..sto se ne usude ni prici vratima..

Dita von Teese je napisao/la:

Ti si od ovih prvih..sto se ne usude ni prici vratima..

Ma nemoj ,nemoj da ih nogom otvorim...obradovala bi se da me vidis... ::