Koliki vam je prag tolerancije na bol?

Iskreno ...odgovorite ...a ne sad u stilu ...da vam je svima visok prag tolerancije...
koga sta boli i koliko moze trpiti bol ...da li placete zbog bolova ...koliko zamarate svoju okolinu...koji vam je bol do sad bio najgori....

Iskreno postao je visok nakon poroda,ali još uvijek plačem kad je jaka bol,sad radi želudca plakala sam svaku noć 5 dana ,vidiš visok je koliko ga ja postavim jer kad se koncentriram i mislim dobro je proći će,sad će tableta početi djelovati još i istrpim,al kad mislim jao kako me boli e onda još gore,dakle ovisi o meni.Na pola ti ne odgovrih... Sad u zadnje vrijeme me samo želudac,imam česte glavobolje,i to je u biti sve,koliko zamaram druge,trudim se ne zamarati,al desi se naravno kad mužu mozak popijem iako rjetko,više sama sa sobom trpim...jer kad me boli nervozna sam,kad sam nervozna grizem druge i onda najbolje sam, iako ponekad samo zagrljaj već bude bolje..

JA sam cvilko pravi..ali zbog sitnica..cmulim..glava..grčevi..kad se opečem..odmah tražim da mi se puše na bol ili masira i mazi..baš mi prag na "glupost" skroz nizak..i ne tražim da me se tetoši od svakog.
Koliko zamaram druge..ovisno koliko mislim da smo dobri..i ovisno kakvo procijenim da je stanje osobe kojoj cvilim i od koje tražim pomoć..ne volim svojim idiotarijama zatrpavati one koje volim..dosta toga prešutim..zašto da "boli" i mog prijatelja ako boli mene..tu mislim kada sam tužna ili neraspoložena..ako mislim da me rijeć prijatelja može izvući ili mi pomoći potužim se, ako ne malo prešutim, čisto da ne rastužim istu..ali napominjem ne tužim se svakom..samo najdražoj osobi ako ju imam, ako ne mužu..inaće sve držim u sebi.

A na pravu bol, onu koja šokira..ne osjetim odmah..mrtva sam hladna i staložena kad treba biti i znam točno što moram tada raditi da se izvuće "glava", ali zato kad se sve ohladi i smiri..onda sam banana i to vidi isto također samo najbliža osoba meni..

..najgora mi je bol ona koja nije fizička, ona od koje peće duša, kada ne postoji utjeha,kada ne mogu nekom koga volim pomoći..koliki mi je prag tolerancije na nju..jako nizak..

relativno visok...najgora bol...hm ne mogu se odlučit...ništa ne boli tako jako da se ne može predurat..
punkcija kičme i rebra ...to me recimo boljelo jako...od toga mi se vrtilo u glavi i mislila sam da ću past u nesvijest

općenito kostobolja mi je najgora bol...
recimo kad sam imala polomljena rebrs...e to isto boli koma...

nemam pojma...ugalvnom sve boli mogu durat.... ne volim piti tablete ako ne moram

Za vrijeme poroda.Prag mi je dosta dobar...mogu podnijeti.Samo...ono što ne podnosim jest da sam u krevetu i ležim.Kad sam davno imala gripu,mislila sam da ću umrijeti,jer nikad nemam temperaturu niti viroze.Bilo mi je to neobično.Više se bojim neaktivnosti nego same boli.Kad idem u zubara,teže mi je čekat red nego kad uđem unutra.Nemam nikakvog straha od boli,samo neka prođe što brže...ako već mora boljeti.
Jednom sam se dobro iživcirala(to je bio i jedini put kad sam se ispatila zbog jedne teške situacije...nagomilale su mi se negativne misli)...ostala sam bez zraka,jedva sam disala sa velikim naporom i sa bolovima u prsima.Kad sam došla na hitnu,već sam pomislila da će me ostavit u bolnici,pa nisam ni ušla unutra da me doktor pregleda.Pomalo je prolazilo dok sam se vratila...ali sam odlučila maknut sve te negativne misli,i ne živcirat se oko nekih stvari,jer neke ljude ne mogu promijeniti.

kod mene ne postoji prag ...toliko sam se sazivila sa bolovima da su mi postali tako dragi prijatelji koji me upozoravaju da nesto se desava ne zamaram nikog ako nije tu da me gleda koliko patim jer osmijehom ne mogu sve sakriti ...oni koji me znaju.. znaju koji osmijeh sta prikriva..tesko mi je podnjeti bol kad mi neko drag pati ili ga sta boli ...onda bih najrade da mogu preuzela sve na sebe ...jer mislim da mogu sve podnijeti...najveca bol ...koju sam osjetila je gubitak nekog mog ii ta bol se ne moze ni sa cim usporedit ...poslije toga nista vise tako strasno ne boli....

Zavisi...Nekad stvarno mogu da izdzim bol toliko dugo da ono, zaboravim i da je tu...To uglavnom kad je moj stomak u pitanju...ranije kad me uhvati tako, stalno sam kukala, ali u zadnje vreme, boli me stomak, pa sta, znam da ce da prodje...
A najjaci bol koji sam osetila nije bio fizicki, vec emocionalni. Kad mi je brat bio u bolnici, ono bukvalno gotov, plakala sam po ceo dan, nisam jela, nisam spavala...nisam bila ni za sta...To ce mi definitivno ostati onako zacrtano u srcu. Ne znam ustvari sta je, bol ili strah ili nesto trece, al bilo je nepodnosljivo...

Mogu istrpiti dosta veliku bol, dogodilo bi se par puta da sam imao nepodnošljivu zubobolju i leđobolju, tad sam morao na hitnu.

Jos uvijek mi je prag tolerancije na bol jako visok ...mozda cak sad jos veci ...kad ti bol postane svakodnevna bas se naviknes na nju ...i kad me neko pita boli li te ..ja nekad stanem ..pa kontam sta ...jer zaista srodis se.. pomiris se sa tim stanjem i onda vise i ne razmisljas da je to bol ..nego dode ti ono kao normalno stanje... to je moja svakodnevnica i vise se ne obazirem na to

Sitne bolove rješavam u hodu, za krupnije odem kod liječnika, ali se i služim određenim duhovnim tehnikama, jednostavno se duhom uzdignem iznad tijela i bola, ako totalno ne uklonim bol, barem je svedem u granice podnošljivosti.

Nema praga kod mene ...

ne plačem zbog bolova, niti zamaram svoju okolinu sa svojim bolovima. uglavnom ih podnosim i rješavam sama. a najgora bol do sada, najgora bol koju sam pretrpjela u životu ....je bol u duši...
rodila bih još sto puta...rađe nego proživjela još jednom, još samo jednom tu nesnosnu bol u duši....

Neće više biti boli u tvojoj divnoj duši sunce.

ama znam, to je bilo, to je prošlost
samo sam htjela napisati da nema veće boli...od boli u duši....

Nema da, to je najgora bol.

paklena.
ali, svako zašto...ima svoje zato.
i ta bol ima svoj razlog.
i na tom razlogu - hvala.

nema ga ...nema praga ...jaca sam od svake boli..kad covjek ima dugo bolove vremenom se nauci kako sam sebi olaksati i bol nestaje ma koje jacine bio ..zato mogu svaku bol izdrzati