O Alkoholizmu

Alkoholizam je jedna od tri najveće bolesti zavisnosti pored cigareta i droga.
Alkohol je verovatno najproširenija psihoaktivna supstanca.Uzrok tome je njegova laka proizvodnja,dostupnost i brzo delovanje.Psihoaktivno dejstvo alkohola ima dve faze i forme:

1.Izvesno vrieme posle uzimanja umerene količine alkohola javlja se subjektivno osećanje opuštenosti, lakoće, povećanje snage. Istovremeno, dolazi do manje samokontrole, do osećanje sigurnosti u sebe, govorljivosti, opšte raspoloženosti .

2.Posle dužeg korišćenja, dejstvo i uticaj alkohola se mjenja.Tada dolazi do izražaja da je alkohol supstanca sa depresivnim dejstvom koja smanjuje i pogoršava aktivnost svih funkcija.Javljaju se smetnje u govoru, pokretima, slabi sposobnost mišljenja i samokontole, nastupa opšti umor i spavanje, alkohol izaziva polnu nemoc ili impotenciju kod muskarca..Suviše velike količine mogu izazvati trovanje i smrt.

-----------------------------------

Trajnim uživanjem većih količina alkohola dolazi do tzv.alkoholičarke ličnosti.Ona se manifestuje gubljenjem interesovanja za sredinu, nestajanjem osećanja i odgovornosti za posao, porodicu,ne obaziranje na norme i standarde, skolnost ka depresiji (koja može da završi i samoubistvom) ili agresivnosti (koja dovodi do stalnog sukoba sa zakonom i policijom ).

Veliki broj telesnih povreda,seksualnih delikata,ubistava,izvršen je pod dejstvom alokohola ili samih alkoholičara.Najveći broj saobraćajnih nesreća izazvan je pod dejstvom alkohola. Alkohol izaziva i razna oštećenja organizma i oboljenja.Velika koloicina uzetog alkohola moze izazivati težak organski i psihički poremćaj poznat pod nazivom delirijum tremens.Manifestuje se drhtanjem,znojenjem,grčenjem,bolovima i zastrašujućim halucinacijama.

Tekst preuredila Radmila Grujičić

Uzroci i suzbijanje Alkoholizma



Uzroci su psihički i socijalni. Vrlo su raznorodni razlozi koje ljudi navode kao razloge za pocetak svojih ulazaka u pijanstva i alkoholizam. Tom poroku pogoduje socijalna prihvacenost pijenja alkohola i misljenje da decaci nisu pravi muskarci ako ne popiju koju. Skoro da nema dečaka koji se na svojoj maloj maturi, po završetku osnovne škole ne napije toliko da se i ne seća šta je sve bilo. To pijanstvo decaci dozivljavaju kao svoju malu maturu zrelosti.Opšti izvor je osećanje napuštenosti i nesigurnosti.Tome pogoduju razne vrste poteškoća (materijalne,socijalne,personalne) kao i navike i podsticaji sredine. Ono sto jeste vazno to je da se u institucijama u kojima se alkoholičari leče ne bave razlozima zašto neko pije jer ni jedan razlog ne može da opravda takvo zavisno ponašanje. Ono čime se bave jeste osvešćenje ljudi da je alkohol bolest i da je se treba što pre i hrabro osloboditi!

Suzbijanje se vrši putem propagande protiv alkoholizma, otežavanjem njegovog nabavljanja ...Ali sa nedovoljno uspeha. Kako je alkoholizam bolest, bolest zavisnosti, potrebno je i lečenje alkoholičara.Lečenje se sprovodi kroz psihološku terapiju, individualnu ili grupnu u posebnim ustanovama.Treba poći od toga da je alkohol simptom,a ne uzrok teškoća.Za lečenje treba imati jaku volju i čvrstu nameru.Vrlo je vazna pa i neophodna podrska sredine u kojoj covek koji se leci zivi i radi.Postoje specijalizovane institucije u kojima se leče alkoholičari. Oni tu iznose svoje teškoće i dobijaju strucnu podrsku i savete kako da se izbore sa navikama.Tamo se oslobađaju osećaja krivice i izolacije.

Tekst preuredila Radmila Grujičić

Alkoholizam je da bolest,i teško onome tko je ima,jer teško je se boriti s njom, nije da imaš samo godinu izdržati,to je borba za cijeli život,ne posustati,ne se predati.

Korsakovljeva psihoza ili Korsakovljev
sindrom je teški psihički poremećaj i degenerativni poremećaj mozga
, koji se javlja u kasnijem stadiju alkoholizma. Korsakovljeva psihoza
se javlja zbog nedostatka vitamina
B1 odnosno vitamina u mozgu. Kombinacija polineuropatija
i demencije
(bezumnosti, mahnitosti). Karakterizira ju poremećaji pamćenja
i sjećanja, konfabulacije,
smetenost, dezorijentiranost.
Liječi se isključivo u bolnici.
Psihoza (ili sindrom) je dobila ime po ruskom neuropsihijatru
Sergeju
Korsakovu koji je popularizirao teoriju.

Kod Korsakovljeve psihoze postoje šest glavnih simptoma: anterogradna i retrogradna amnezija, konfabulacija,
oslabljena konverzacija, nedostatak sposobnosti opažanja i apatija.
Kod Korsakovljeve psihoze dolazi i do oštećenja neurona,
odnosno njihovog smanjenja
Ako se Korsakovljevoj psihozi pridruži Wernickova
encefalopatija, kombinacija se naziva Wernicke-Korsakoff
sindrom.
Liječenje se provodi nadomještanjem tiamina, pravilnom prehranom te
nadomještanjem tekućina u organizmu. Liječenje je izrazito sporo, i
često stanje nije u potpunosti izlječivo. Hospitalizacija potrebna.