24 časa u ritmu tela

Funkcije našeg tela menjaju se u skladu sa 24-časovnim ritmom koji se stalno ponavlja. Nemački lekar dr Karl Flugbajl u svojoj knjizi „Biočasovnik“, opisuje vezu između bioritma i zdravlja. Naše telo kuca prema unutrašnjem satu i tačno zna kada je najbolje vreme za rad a kada za odmor.

3.00-5.00 Vreme mirovanja

Ovo je vreme najvećeg mirovanja. Tada srce kuca sasvim polako, oko 52 do 65 puta u minutu, a krvni pritisak i telesna temperatura na najnižem su nivou. Sposobni smo samo da spavamo. A oni koji se prerano probude, mogu da zapadnu u duševnu krizu iz koje se rađaju "crne" misli. Inače, raspoloženje nam se popravlja čim se napolju razdani, jer epifiza luči manje hormona melatonina. U ovom periodu mišići bronhija najviše se skupljaju pa je udisanje najteže, što najviše smeta astmatičarima.

5.00 Odmor za bubrege

Aktivnost bubrega je na najnižoj tački. U toku noći postepeno su smanjivali svoju funkciju, a taj biološki ritam vrlo je koristan jer kada bi bili aktivni kao i danju više puta bismo se budili zbog odlaska u toalet.

6.00 Elan

Srce počinje brže da kuca, a krvni pritisak raste. Nivo hormona stresa, adrenalina i noradrenalina iz središnjeg dela nadbubrežne žlezde pojačava aktivnost organizma.

7.00 Kalorije ujutru

Organi za varenje u najboljoj su formi što važi i za debelo crevo i želudac, pa im u ovo vreme najviše odgovara dobar doručak. Tako dobijeni ugljeni hidrati varenjem se, uglavnom, pretvaraju u energiju koja se potroši u narednim satima. Kalorije unete ujutru zbog toga zadaju manje brige u vezi sa debljinom. U krvi je 40 odsto više testosterona, muškog polnog hormona, nego u ponoć. Zbog toga mnogi muškarci tada imaju najveću želju za seksom iako za to imaju najmanje vremena.

8.00 Srce u opasnosti

Srce je opterećeno porastom krvnog pritiska i frekvencijama otkucaja, što zdravim osobama ne smeta, ali je rizično za srčane bolesnike. Najteža posledica može da bude srčani infarkt.

9.00 Visok nivo kortizola

Kortizol, hormon kore nadbubrežne žlezde, sada dostiže najveću koncentraciju u krvi. Odbrambene snage našeg organizma pale su na najniži nivo. Alkohol sada deluje jače nego danju, a mraz još jače osećamo. Mišići jedva reaguju, zbog čega je jutarnji sport najmanje delotvoran.

10.00 Glava u najboljoj formi

Sada je vreme za psihičke aktivnosti, pa najbolje deluje i kratkotrajno sećanje koje čuva informacije i po nekoliko sati.


11.00 Vrhunac


Većina telesnih funkcija dostiže najviše vrednosti, organizam je je sada na vrhuncu aktivnosti.

12.00 Naniže

Iako podnevni vrhunac još traje, efikasnost već počinje da popušta. Posle najveće aktivnosti, potreban nam je odmor.

13.00 Potreba za mirovanjem

Otprilike, na svaka četiri sata najradije bismo malo odspavali, što je najviše izraženo oko 13 sati. Ko ima mogućnosti za kratak podnevni odmor, petnaestak minuta, lakše će savladati „podnevnu najnižu tačku“.

14.00 Nužan je odmor

I telo i psiha su tako usporeni, naročito je popustila moć koncentracije, pa su česte greške na poslu i za volanom. Odmor je neophodan.

15.00 Novi zalet

Efikasnost opet raste. Posao obavljamo bolje nego kratko vreme pre toga, iako više nećemo dostići vrhunac kao u 11 sati.

16.00 Drugi vrhunac

Imunološki sistem je posebno aktivan, jer ga više ne koči hormon kortizol, pa je efekat oporavka sada najveći.

17.00 Druga top forma

Naša efikasnost dostigla je drugi vrhunac iako je on sada nešto niži nego prvi put. Srce pumpa više krvi u krvotok, mišići su najsnažniji i ako ih sada trenirate efekat će biti najveći. Pankreas ide prema najaktivnijoj fazi, što podstiče probavu, pa se i čaša vina uz jelo lako podnosi.

18.00 Želja za mirovanjem

Telesna temperatura je sada najviša, 37,4 stepena, za stepen viša nego u 3 sata ujutru. Ali, od sada temperatura postepeno opada do najniže tačke, a slično se smanjuje i naša aktivnost.

19.00 Krvni pritisak opada

Najbolji dnevni periodi su prošli. Naše telo je manje podložno stresu. Krvni pritisak i broj otkucaja srca opadaju.

20.00 Najbolji za volanom

Vozači sada najbolje i najbrže reaguju ali to se brzo menja. Već oko 22 sata naše reakcije mnogo su sporije, u 2 sata noću "otupe" i tek u 7 ujutru ponovo dostižu prihvatljive vrednosti.

21.00 Stop za želudac

Organi za varenje kreću na noćni odmor, pa zato obilne večere „teško padaju na želudac“.

22.00 Rast

Otprilike sat vremena pošto su deca zaspala, hipofiza luči najviše hormona rasta što se u toku noći ponovi još tri do šest puta. Znači, izreka „deca rastu dok spavaju“ nije nastala slučajno.

23.00 Najbolje u krevet

Krajnje je vreme za spavanje jer spavanje pre ponoći je najbolje spavanje. Dubok san za vreme kog se odmorimo, češći je u prvoj polovini noći dok u drugoj polovini preovlađuju nemirni snovi.

24.00 Bolovi

Kako se telo smiruje i mozak smanjuje neke aktivnosti, pa i one u koje spada proizvodnja materija koje ublažavaju bolove, endorfina i enkefalina. Bolovi se zato jače osećaju, a anestetici slabije deluju.

1.00 Snovi dolaze

Sat posle ponoći za mnoge je najlepši jer se tada rađaju prvi snovi, i sa razmakom od oko 90 minuta ponoviće se još dva do tri puta do jutarnjeg buđenja.

2.00 Izuzeci

Dok je većina telesnih funkcija na najnižem nivou, jetra je veoma aktivna i dostiže svoj vrhunac.