Portugalske poslovice

Bolje je pročitati jednog čoveka nego deset knjiga.



Bolje je na ovom svetu ići na štakama, nego na onom u kočijama.

Vatra u srcu izaziva dim u glavi.

Vreme nagriza gvožđe, ali još više nagriza ljubav.

Dobri saveti uvek su gorki.

Dobro koje se čini iz straha nema ni trajanja ni vrednosti.

Želiš li da doznaš tajne, traži ih u tuzi i radosti.

Zaljubljeni misle da drugi drze oči zatvorene.

Kad bi umro đavo, malo bi ljudi marilo za Boga.

Kasno daje onaj koji čeka da ga mole.

Ko donosi dobar poklon, snažno kuca na vrata.

Ko pita ono što ne bi trebalo da zna, odgovore mu ono što ne želi da čuje.

Ko o svome loše govori, teško će o tuđem ćutati.

Ko se samog sebe boji, ne treba više ničega da se boji.

Knjige su lek za zaborav.

Lagati možeš i kad ne kažeš ništa.

Loše društvo od dobroga napravi zlog, a od zlog još goreg.

Loši su putevi svi jednaki.

Ljubav i dete počnu smehom, a zavrse plačem.

Mnogo daje ko daje što može.

Najviše obećavaju oni koji nemaju šta da daju.

Ne valja se šaliti s onim što smrdi, što šteti i što boli.

Neznanje je bolest, ali srećom nije zarazna.

Nema tako zlog vremena da ga vreme ne bi ublažilo.

Niko ne gubi bez bola ono što poseduje s ljubavlju.

Nikoga tako malo ne poznajemo kao samoga sebe.

Niita toliko ne razbesni kao istina.

Prvo voće i prva ljubav su najbolji.

Pre nego što obećaš - promisli, kad obećaš - ispuni.

Razmisli o onome što govoriš čak i onda kad ćutiš.

Svaka reč koju nije čula duša - izgubljena je.

Skrati želje, pa ćeš produžiti život.

Srećan je onaj koji hoće samo što može.

Tamo gde ljubav zapoveda, nema drugog gospodara.

Tri stvari upropašćuju čoveka: kad rnnogo govori a malo zna, kad mnogo troši a malo ima i kad mnogo hoće a malo može.

Čim se rodimo - plačemo, a svaki dan kazuje zašto je to bilo neophodno.

Čuvaj se čoveka koga iskustvo nije poučilo.

Što manje mislimo, to više govorimo.