Ni sud ne može da natera neke roditelje da plate alimentaciju

Deca samohranih roditelja u Srbiji pravo na izdržavanje ne ostvaruju u više od 85 odsto slučajeva. Ovu poraznu statistiku nije popravila čak ni činjenica da je neplaćanje alimentacije krivično delo za koje je zaprećena i kazna zatvora.

Samo u Prvom osnovnom sudu u Beogradu vodi se oko 230 postupaka protiv nesavesnih roditelja. U 90 odsto slučajeva krivične prijave podnose samohrane majke.

U praksi, krivica onih koji ne daju izdržavanje za svoju decu lako se dokazuje. Sudska presuda, međutim, često ne garantuje samohranom roditelju da će dobiti novac. Iz takvog začaranog kruga već pet godina pokušava da izađe štićenica jedne od organizacija za zaštitu prava i podršku ženama. Njenog bivšeg supruga čak ni zatvorska kazna nije naterala da plati svoje obaveze.

- Kad god dobije poziv za sud, da otkaz na poslu. Onda se pojavi i kaže da nema posao pa ni novca, i tako ukrug. Prošle godine osuđen je na zatvorsku kaznu, ali se žalio i sad već skoro osam meseci čekamo novo suđenje - priča naša sagovornica.

Da problem bude veći, ova samohrana majka ne može da računa ni na materijalno obezbeđenje koje daje država najsiromašnijima jer ima presudu da je bivši suprug dužan da plaća izdržavanje deteta.

- To što je tako samo na papiru i što on za dete nije dao ni dinara sistem ne zanima. Sa ćerkom koja ide u osnovnu školu tako živim već godinama - objašnjava ona.

U sudnici se mogu čuti neverovatni izgovori tuženih roditelja: da nemaju para jer ne mogu da nađu posao, ili da su davali novac za patike, letovanja...

- Tu imamo klasičnu zamenu teza jer drugi roditelj ne shvata da pare ne daje ženi, već detetu - kaže Lepojka Čarević Mitanovski iz organizacije “Iz kruga”.
Za krivično delo neplaćanje izdržavanja zaprećena je zatvorska kazna do dve godine. Prema poslednjim podacima zavoda za statistiku, a oni se odnose na 2010. godinu, od skoro 700 osoba koje su proglašene krivim, u Srbiji tek 48 je osuđeno na kaznu zatvora.

Sud se rukovodi time da treba zaštititi dete. Izricanjem zatvorske kazne se ne rešava problem jer tuženog kada ode u zatvor onemogućavaš da plati bilo šta!
Zato se češće pribegava davanju uslova. Ja, na primer, dajem dupli uslov: pored uslovne kazne zatvora, tuženi ima obavezu da u roku od šest meseci od pravosnažnosti presude izmiri dugovanja.
Ukoliko to ne uradi, uslov može da mu se opozove - kaže za “Blic” sudija i portparol Prvog osnovnog suda Ivana Ramić.

Dragan Vulević iz Ministarstva za rad i socijalnu politiku objašnjava da dugovi ne moraju da se naplate samo preko plate.
- Tuženi odgovara i svojom imovinom, a umesto njega, ukoliko nema sredstava, mogu da se utuže baba i deda. Ove mogućnosti se, međutim, ne koriste - kaže on.

Izvor