Kad netko naglo odraste...

Svi mi poznajemo pojam ostarjeti u trenu, no događa se da i odrastemo u trenu kad nam nadođe neka spoznaja ili nas neki događaj potrese i zauvijek liši iluzija...

hvala na otvaranju teme! mada sam i ja sada skontala kao to ide... kao je to naglo odrast! eh mislim da cu veceras spremiti doktorat na tu temu! pa vam sutra pisem ako ne mognem sad... sve me ovo vracanje u proslost uzdrmalo ... moram se sabrati... ali je odrastanje na moj nacin sranje My worst fear all the time was to grow up and be like my fucking father... and i hated him...

Samo polako.

to nije to...

Što?

nemam pojma... trazim smisao u besmislu... gubim se ... lol sigurno zvucim kao nezrelo derle u sred teen faze ali ovo je vise od toga.... pokusavam naci zarloge da idem dalje al bojim se da time idem malo van teme ! imam ideju!

Treba se naučiti nositi sa svime što nam život nosi. Treba se koncentrirati na pozitivne stvari, optimistično gledati u budučnost. Smisao života je u uživanju u svakodnevnim lijepim sitnicama Alba i največa je radost svojim trudom pobjediti nedaće koje nam život nosi. ::

hvala ti na tome gorane ali nekada ne mozes uzivati u sitnicama jer ih ili nema ili ih ne vidimo... kada si ponosan a drhtis ko prut ispred buducnosti... ne das da te unisti vrijeme ali tiho padas i gubis se u smislu kojeg pokusavas dokuciti... gledam neki dan na tvu kako mlade treba sto prije "van" nakon 18 jer je to dobro za njih da se osamostale i sta ja znam sta sve vec ne.... a niko se ne pita o nama koji odrastemo sami prije vremena i koji cio zivot trazimo opet ovaj smisao... u besmislu... tesko je probuditi se uplakan podici glavu nasminkati osmjeh i ici van a kada dodjes nazad opet na jastuk na novu dozu placa... Svaki dan osjecas da si na dnu dna i onda dodje neki besmisao smisla koji u tom dnu pocne kopati rupu i vuci te jos vise u dubinu...

Ne daj se vuči, pokušaj svake minute, svakoga sata naći nešto što će te veseliti dovoljno da vidiš kako je ovaj svijet pored svih nevolja lijepo mjesto.

pokusavam....

To je dobro, ne treba se vezati za uspjeh u takvim stvarima, on dolazi postepeno sam od sebe

odrasla jos valjda nisam ali sam danas spoznala toliko zivotni gadosti na se nisam mogla nagaditi na sve to nego sam to sve samo izgazila pod nogama i krenula dalje... zivot je sranje... il seres il drugi seru... pa izvoli...

Upravo razmišljam da neke stvari zgazim nogama i odem dalje. Ali pričekat ću malo, možda još promijenim mišljenje

Definitvno mogu za sebe da kazem da sam dosla odrasla ili sazrela...kako god...u poslednje 2-3 godine...i odudaram od svoje generacije...

Ponekad mi je tesko da se uklopim, jer drustvu je najbitnije zezanje, gluposti i to, msm deca smo...dok odrasli nekako ocekuju od mene da postupim zrelo i pametno (uglavnom kad pricamo o tome sta moji drugovi i drugarice rade komentari su "ma oni ne razmisljaju pre nego sto nesto urade, ti tako nesto nikad ne bi uradila jel da?")...al jednostavno mi je potrebno da nekad i ja napravim neku glupost i da ja nekad uradim nesto....bez razmisljanja...
Mrzim sto me ljudi gledaju ko da sam ko zna kolko pametna i ko da sam 3-4 godine starija....imam osecaj ko da ne smem da pogresim...