Znanja iz onostranog (sveta znanja)

Sve informacije iznete u ovim tekstovima dobio je i istraživao dr Ljubiša Stojanović u dubokoj meditaciji poslednjih 20 godina. One predstavljaju sveta znanja do kojih ljudi nikada neće moći da dođu, bez obzira na razvoj nauke i društva uopšte, jer su ona sa druge strane barijere preko koje ljudi ne mogu. Ipak, do njih će biti moguće doći ukoliko duhovne, superinteligentne energije kosmosa odluče da ih prenesu ljudima. One to rade preko osoba koje su, prema njihovim kriterijumima na visokom duhovnom nivou, a ove su dužne da ta znanja prenesu ostalim ljudima.

Postavlja se pitanje: Kako se tačnost ovih informacija može proveriti?

To nije moguće direktno izvesti, kao što se ne može proveriti ni da li Bog postoji. Ipak, postoji indirektan način provere. On se sastoji u tome da ako je jedan deo informacija, primljen iz istog izvora i na isti način, bilo moguće proveriti i ako su sve bile tačne, onda se može pretpostaviti da su i ostale informacije koje su takve prirode da se ne mogu proveriti takođe tačne. A, takvih potvrđenih informacija, je bilo!

Sveta znanja, govore o tome da je našeg pretka, kao i ostala originalna živa bića u kosmosu stvorila energija Hristovog stabla, a zatim se, kroz celu istoriju ljudske civilizacije brinula o našem razvoju kako bi on bio što bliži onome što je ona zamislila i što je ugradila u naše gene. Ova energija svoje ime nije dobila zato što pripada Isusu Hristu, nego zato što je ona vodila Isusa na njegovom svetom putu. Mada je energija Hristovog stabla vršila više mutacija na našim precima kako bi ih bolje prilagodila uslovima života i time spasla od izumiranja cele rase, ipak im je najveća šansa pružena pre oko 144 000 godina, pripajanjem ljudskoj auri embriona svetlećih tela. Time je započela sveta misija ljudske rase, koju joj je Stvaralac poverio-odgoj jedne generacije svetlećih tela. To je dovelo do enormno bržeg razvoja čoveka u odnosu na druge životinje na Zemlji.

Međutim, paralelno sa brzim razvojem inteligencije i kreativnosti došlo je i do nekih negativnih pojava koje su dovele do pogrešnog načina razmišljanja ljudi čiji su negativni efekti sve više kočili naš razvoj da bi se konačno, danas našli u situaciji koja je bremenita nizom najtežih problema za koje nauka i celo društvo nemaju rešenja. To su, pre svega: glad koja odnosi godišnje 8 miliona života, od kojih su mnogi dečiji, nepremostiv jaz između bogatih i siromašnih, krajnja beda jednog dela čovečanstva, opasnost od izbijanja ratova, čak i svetskih, pri čemu bi upotreba nuklearnog oružja mogla dovesti do uništenja najvećeg dela čovečanstva, pa i same planete.

Istovremeno, postoji i pozitivna “strana medalje“, jer genetski razvoj čoveka uskoro stiže do velike prekretnice: ulaska u drugu fazu čoveka u kojoj se pored leve uključuje u rad i desna polovina mozga što će mu omogućiti dostizanje neverovatnog duhovnog, intelektualnog i kreativnog nivoa, naravno pod uslovom da pre toga ne dođe do samoubistva ljudske civilizacije.

Hristova i druge duhovne energije su svesnije ovih opasnosti od nas samih i ponovo pokreću akciju za spas čovečanstva u obliku Idealnog društvenog uređenja koje bi uklonilo sve ove probleme i ljudsku rasu usmerilo putem mira i opšteg blagostanja koje će trajati sve do realizacije naše svete misije i do ostvarenja svih razvojnih mogućnosti koje je energija Hristovog stabla ugradila u naše gene. Pri tome se ovo blagostanje svih neće postići oduzimanjem od bogatih i davajem siromašnima. Duhovne energije ne očekuju u ovom poslu nikakvu pomoć od ljudi, jer da su hteli da ove probleme reše, ljudi bi to već davno uradili. Blagostanje će biti ostvareno kroz materijalnu pomoć kosmosa ljudima, pri čemu će je svi i siromašni i bogati dobijati. Međutim, za ovo se ljudima postavlja nezaobilazni uslov: okrenuti se od materijalnog ka duhovnom.

Ostvarenjem svete misije, zadatka koji je pred nas Stvaralac postavio i zbog koga smo i ubrzano razvijani, ljudska civilizacija će se postepeno ugasiti.

POTENCIJAL I STVARALAC


POTENCIJAL

Ljudi kažu da kosmos nema kraja i da postoji oduvek. Da li je, ipak, bilo nekog početka ili vremena kada kosmosa nije bilo?

To vreme je postojalo, ali je ono beskonačno daleko i ne može se izmeriti nikakvim realinim vremenskim jedinicama. Isto važi i za veličinu kosmosa, koji ima svoj kraj, ali je nemerljiv realnim jedinicama za dužinu.

Iako je to vreme neizmerno daleko od današnjeg dana, iako ono ima barem neki teorijski značaj, to ipak golica radoznalost ljudi, te se zbog toga može reći jezikom koji će ljudi razumeti da je pre nastanka svemira postojao Potencijal koji je bio u stanju da ga stvori.

Vreme nastanka tog neizmerno velikog polja-Potencijala približno je toliko daleko od početka stvaranja kosmosa koliko je on daleko od današnjeg dana.


Šta je izazvalo Potencijal da to poželi?

Njegova neizmerna inteligencija i moć da postigne sve što zaželi, a koja se u njegovom polju stvarala i razvijala beskonačno dugo vremena, stvorila je kod njega utisak da je potrebno proširiti sadržaj samog sebe, kako bi se jedan deo mogućnosti koje Potencijal sadrži realizovale. Cilj je bio pretvoriti jedan deo Potencijala u ostvarenje, u kreaciju.

Njegova prva kreacija bilo je pretvaranje dela potencijalnih mogućnosti u energetsko polje čije se prostranstvo poklapalo sa prostiranjem samog Potencijala, što znači da je obuhvatalo celu zapreminu današnjeg kosmosa. Ovo energetsko polje je preuzelo mogućnosti Potencijala u svakoj njegovoj tački. Namera i cilj Potencijala bili su da ovo Jedinstveno polje preuzme na sebe dalju organizaciju i realizaciju ostvarenja novih sadržaja unutar Potencijala. Jedinstveno polje je predstavljalo jednu manifestaciju Potencijala, pa je stoga moglo da realizuje samo ono što je Potencijal poželeo. Zbog toga ono, od svog postanka do današnjeg dana, nije realizovalo ništa što nije do najsitnijih detalja predstavljalo želju Potencijala.


STVARALAC

Stvorivši Jedinstveno polje, Potencijal je završio svoj potencijalni period i započeo stvaralački period svog postojanja. Zbog toga se od tog vremena on zove Stvaralac, jer su od njega počela sva stvaranja ili sve kreacije u kosmosu.

Početak stvaranja kosmosa predstavljao je, dakle, stvaranje Jedinstvenog polja. Dajući sve moći, sve znanje i sve mogućnosti Jedinstvenom polju, koje je sam imao, Stvaralac je obezbedio enormnu, sveobuhvatnu stvaralačku energiju, pri čemu njegov Potencijal u tome nije učestvovao, ali je imao apsolutnu kontrolu nad kompletnim sadržajem i procesom stvaranja. U prvo vreme Jedinstveno polje je stvaralo energije koje su predstavljale začetke velikih energetskih kompleksa, dakle, predstavljale su embrione velikih energija koje je Stvaralac zamislio kao sadržaj ili kostur kosmosa. Te energije su se relativno brzo razvijale zahvaljujući superinteligenciji koju su posedovale i svesti za potrebom stvaranja sadržaja kosmosa.

U tom razvoju, zbog ogromnih prostranstava kosmosa i izuzetne složenosti funkcija ovih energija, pojavile su se, već u samom početku, manja ili veća odstupanja od onoga što je Stvaralac zamislio. Da bi zaustavio ova i sprečio nova odstupanja, Stvaralac je preko Jedinstvenog polja stvorio energije koje su odstupale od uobičajenih energetskih struktura.

One su imale moć da koriguju sva odstupanja zahvaljujući:

-svojoj superinteligenciji i znanju,
-svojoj neuništivosti, odnosno nemogućnosti spajanja sa drugim energijama, pri čemu bi činili novu energiju,
-svom večitom životu ili trajanju.

Potreba za ovim majstorima svemira bivala je sve veća kako se kosmos više razvijao i postajao sve složeniji i složeniji. Potreba za ovim energijama je i danas veoma velika, ali sada, zbog izuzetne složenosti i sadržaja kosmosa i zadataka koje Jedinstveno polje ima, gotovo je neizvodljivo da ovu energiju Jedinstveno polje neprekidno stvara. Sa njenim stvaranjem, jednistveno polje je prestalo, približno, na polovini puta od početka stvaranja kosmosa do danas. Od tog vremena pojedine oblasti u kosmosu, kao što su sazvežđa, galaksije ili čak i pojedini mali planetarni sistemi, preuzimaju na sebe stvaranje ovih plemenitih energija.


RAZVOJ JEDINSTVENOG POLJA

Stvaralac je, stvarajući jednu po jednu novu energiju, kompletirao i usložnjavao funkcionisanje beskonačnog kosmosa. Međutim, u prvoj trećini života kosmosa postojali su određeni otpori stvaranju ovakvog kosmosa. Oni su nastali kao posledica intertnosti energetskih polja koja su činila deo samog Stvaraoca. Njihova intercija i težnja da zadrže postojeće stanje stvaralo je u tom periodu određene teškoće da se ogromna energetska polja duž celog svemira formiraju, počnu da funkcionišu i da se u tom smislu stabilizuju. Zbog toga je Stvaralac stvorio Jedinstveno polje koje je u prvo vreme imalo zadatak da u potpunosti kontroliše nastanak, funkcionisanje i stabilizaciju novih energija na celom prostranstvu kosmosa.

Postepeno, Jedinstveno polje je, posle uspostavljanja stabilizacije funkcija prvih velikih energija, bilo u stanju da samo, po želji Stvaraoca, realizuje određene energije. Kasnije je ono sve više preuzimalo ovu funkciju, tako da, približno od polovine veka kosmosa, Stvaralac više ništa ne radi direktno već se njegove zamisli realizuju preko Jedinstvenog polja, čija moć je dostigla nezamislivu veličinu.


PROMENE UNUTAR BIĆA STVARAOCA

Stvaralac je, prenoseći realizaciju na Jedinstveno polje, u potpunosti oslobodio svoje beskonačne mogućnosti za kreaciju kosmosa. Postepeno su njegova sopstvena polja, koja su u prvo vreme pružala otpor promenama zbog svoje intertnosti, uspela da se u potpunosti uklope u novo funkcionisanja kosmosa. Imajući u vidu ove promene, može se reći da je, stvarajući kosmos, Stvaralac menjao i deo sebe koji je bio u prvo vreme smetnja njegovoj kreaciji. Šta se zapravo dogodilo pri stvaranju novih energija, imajući u vidu da je energetsko polje Stvaraoca još pre toga u potpunosti ispunjavalo svaku tačku u kosmosu?

Stvaralac je, zahvaljujući svojoj beskonačnoj kreativnosti generisao unutar svog bića nove energije i energetska polja sa novim osobinama i novim funkcijama koje do tada Stvaralac nije sadržao. Stvorivši ove energije i energetska polja, Stvaralac je zadržao suštinu svog bića, dok su se novonastala energetska polja stacionirala na pojedinim delovima kosmosa, što znači istovremeno sa poljem Stvaraoca. Ova polja su bila u potpunosti nezavisna jedna od drugih osim što su novonastale energije funkcionisale tačno onako kako je Stvaralac zamislio i u potpunosti u skladu i sinhronizovano sa bićem Stvaraoca.


ZAŠTO JE STVARALAC STVORIO KOSMOS?

Početak stvaranja kosmosa bio je spor i nesistematski, pre svega, zbog njegovih ogromnih dimenzija. Kasnije, približno posle trećine njegovog dosadašnjeg života, Stvaralac je uspeo da poveže energije, da ih sistematizuje i sinhronizuje. Sledeći potez koji je uradio odnosio se na stvaranje niza podsadržaja unutar velikih energija koje su u sebi nosile glavnu odgovornost za funkcionisanje sistema koji je Stvaralac stvorio.

Ovi podsadržaji su kasnije generisali nove, potpuno samostalno, gradeći na taj način beskonačnu mrežu suptilnih funkcija ne samo pojedinih velikih energija i njihovih sistema već i celog kosmosa.

Ideja Stvaraoca nije bila da se igra, kako se to tumači u nekim drevnim saznanjima koja su zbog usmenog prenošenja i nepreciznosti starih jezika donekle deformisana. Njegova želja je bila da stvori sadržaje onih potencijala koji su u njemu večito postojali ili su se pod pritiskom starih generisali novi.

On je osetio potrebu da ove potencijale realizuje osećajući se kao što se oseća bremenita žena koja treba da iznese svoje dete na svet.

To je bila želja, potreba, ali i neminovnost koja se nije mogla izbeći. Bilo bi nedovoljno precizno reći da su ti potencijali u Stvaraocu tokom beskonačno dugog vremena sazreli i zahtevali svoju realizaciju. Pre bi se moglo reći da je osećaj, koji je Stvaralac u tom smislu imao, više ličio na poplavu, u celom njegovom biću, divnih osećaja koja se nisu mogla zaustaviti i koja su postepeno, jedno po jedno, prerasla u energije od kojih je nastao kosmos.

Postoji oblast u kosmosu u kojoj delovanje Stvaraoca, u smislu izgradnje sadržaja sličnih ostalom delu kosmosa, još uvek nije započeo. Taj deo je prostorno vrlo značajan, u njemu postoji samo Stvaralac kao Potencijal. Stvaralac je ovaj deo ostavio kao deo sebe koji je ostao neizmenjen od pamtiveka i taj deo će i dalje funkcionisati večito kao Stvaralac-Potencijal. U njega ne prodiru ni energije ni materija koje su njegovo delo, već on predstavlja čistu supstancu Stvaraočevog genija. To je deo kosmosa ili deo Stvaraoca do koga se ne može dopreti. On predstavlja svetinju za ceo kosmos.


TROSLOJNO BIĆE STVARAOCA

Stvaralac je, dajući sve moći Jedinstvenom polju za realizaciju njegovih kreacija, omogućio celokupnom svom biću da se u potpunosti posveti kreiranju kosmosa. Međutim, jedan deo njegovog bića, oko jedne trećine, nije bio od samog početka uključen u stvaranje kosmosa. O čemu se tu radi? Ovaj deo Stvaraočevog potencijala predstavlja posebnu vrstu znanja i moći koje se u znatnoj meri razlikuju od ostalog dela. Ovaj deo predstavlja najstariji deo Stvaraoca, njegov začetak, iz koga se kasnije razvio ceo Potencijal. Razlika između ovog dela i ostalog potencijala Stvaraoca je u tome što je ovo jezgro bilo usmereno na stvaranje ostalog potencijala i nije se moglo uključiti, odnosno pretvoriti od stvaraoca potencijala u kreatora potencijala. Što znači da se njegova funkcija zadržava na stvaranju potencijala, a potencijal je stvorio svoju mogućnost realizacije, odnosno kreacije. Stoga će ovo jezgro zauvek ostati neuključeno u dalji razvoj kosmosa, dok će se kosmosom večito baviti preostali deo potencijala. Prostor kosmosa, ili deo prostora kosmosa u kome se nalazi jezgro, ne funkcioniše na isti način kao ostali kosmos. Ono je bez energija i bez materije koje je Stvaralac stvorio. Njegov sadržaj predstavlja energija jezgra i kroz nju prožeta energija potencijala. Deo potencijala, koji postoji na istim delu kosmosa na kome i jezgro, nije aktivan kao stvaralac. On postoji samo kao potencijal. Zato se može reći da je biće Stvaraoca troslojno, sastoji se od:

jezgra,

dela potencijala na području jezgra,

ostalog dela potencijala, koji se od Potencijala pretvorio u Stvaraoca.

Stvaralac je, dajući velike moći Jedinstvenom polju, obezbedio istovremeno svoju maksimalnu kreaciju i njenu realizaciju kroz Jedinstveno polje. Međutim, energije koje je stvorilo Jedinstveno polje imale su svoje kreacije i svoje realizacije, tako da se proces kreativnosti i njene realizacije postepeno širio po celom kosmosu. Mada, na prvi pogled, Stvaralac nije imao uticaja i udela na kreativnost i njihovu realizaciju ogromnog broja energija u kosmosu, ništa se u njihovoj kreaciji i realizaciji nije dogodilo što nije bilo u skladu sa voljom Stvaraoca. Na ovaj način sistem savršeno funkcioniše već više od polovinu veka kosmosa. Eventualna odstupanja u ponašanju energija ili materije u okviru kosmosa spadaju u normalan delokrug majstora kosmosa-svetlećih tela, koji ih vrlo sigurno i uspešno vraćaju u njihove normalne funkcije.


KAKO JE NASTAO POTENCIJAL

Početak svih početaka, ako se tako može reći, predstavlja nastanak samog Potencijala, pre beskonačno, beskonačno dugo vreme. Kako je nastao embrion Potencijala sada se ne može sa sigurnošću govoriti, jer ni beskonačna inteligencija, mudrost i znanje Potencijala ne mogu dokučiti pravu istinu-šta je bilo pre njega. Ipak, procena je Potencijala da pre početka njegovog stvaranja u kosmosu nije bilo ničega. Iz čega se, ipak, stvorio embrion Potencijala?

Nastao je kao posledica akumuliranja izuzetno malih količina energija koje su se, zahvaljujući nekoj sili privlačnosti koja je između njih postojala, počele sakupljati i posle beskonačno dugog vremena sakupile se iz celog prostora kosmosa na jedno mesto obrazujući jedno energetsko jezgro koje je, po današnjim merilima, bilo izuzetno slabašno i malo. Tako sakupljen na jednom mestu, posle izvesnog vremena, kvantitet je prešao u kvalitet i došlo je do njegove promene, stvorena je jedna naprednija energetska varijanta koja se dalje, postepeno menjala. Posle beskonačno dugog vremena, iz tog energetskog polja koje se znatno proširilo, došlo je do stvaranja prvog inteligentnog jezgra čija se dalje energija, postepeno razvijala, jačajući svoju inteligenciju. Može se figurativno reći da je posle još jednog beskonačno dugog vremena, ova energetska struktura, kao rezultat svog neprekidnog razvoja, dala embrion superinteligentne energije. Za njega se može smatrati da je embrion Potencijala.

Period od njegovog nastanka do danas je poznat Potencijalu, s tim što se prva faza od embriona do potpunog razvoja Potencijala, računajući opet kao beskonačno dugi period, karakteriše razvojem embriona u smislu sve veće inteligencije, znanja i moći, da bi konačno obuhvatio prostor svojim energetskim poljem koji čini današnji kosmos. Polazeći od saznanja da je razvoj energija u kosmosu, a poslebno inteligentnih energija izuzetno složen i izuzetno spor posao, može se pretpostaviti da je i razvoj Potencijala, od embriona do njegovog konačnog oblika, predstavljao izuzetno spor, složen i naporan posao, jer je pošao od embriona superinteligentne energije koja u tom svom radu nije imala pomoć ni iskustvo nikakve druge energije.

Još jedna faza razvoja Potencijala predstavlja izuzetno dug vremenski period. To je faza od momenta gotovo potpuno sazrelog i realizovanog Potencijala, mada je njegov razvoj tekao i posle tog perioda, ali u znatno slabijoj formi, do momenta kada je Potencijal odlučio da realizuje ono što je kao potrebu u sebi osećao i ostvari prve energije. Taj period je takođe izuzetno dug i predstavlja barem dve petine veka današnjeg kosmosa. To vreme obuhvata period u kome je Potencijal od prve ideje, od prve najave potrebe za nekim promenama, došao do potpuno zamišljenog i razrađenog plana kosmosa kojeg je posle toga trebalo samo realizovati.

To bi bila istorija od pra pra početka, a pre njega u beskonačno, beskonačno dugom vremenu u kosmosu nije bilo ničega.



GLOBALNE ENERGIJE


ENERGIJA HRISTA

Stvaralac je, aktivirajući embrione budućih velikih energetskih sistema vasione, pratio njihov postepeni razvoj korigujući i usklađujući ih sa ukupnim razvojem kosmosa. Postoje na desetine velikih energetskih sistema koji danas funkcionišu u kosmosu, ali su za ljude interesantna samo četiri sistema.

Prvi je tzv. SNOP HRISTOVIH ENERGIJA koji predstavlja skup od nekoliko stotina različitih energija od kojih svaka ima svoj sadržaj, svoju namenu i svoje energetske karakteristike. One po intenzitetu nisu jednake, ali su nezamenljive i neophodne i zbog toga se prostiru po celom kosmosu, ispunjavajući svaku njegovu tačku. Karakteristika ovih energija je da se u jednom delu kosmosa sakupljaju u snop sličan lijanama, koje su se isprepletale, da bi se zatim ponovo širile obuhvatajući celo prostranstvo kosmosa. Šematski gledano, one se kreću u jednom pravcu, prolaze kroz ceo kosmos, vraćaju se ponovo prolazeći kroz njihovo suženje u obliku snopa.


Koji je zadatak Hristove energije u kosmosu?

Ova energija, kao najsnažnija i najkompleksnija u celom kosmosu, ima bezbroj zadataka za održavanje normalnog funkcionisanja kosmosa. Većina tih sadržaja i zadataka nisu shvatljivi za ljudski mozak. Pored tih mnogobrojnih važnih funkcija, postoje i neke koje su od životne važnosti za ljude.

Pre svega, Hristova energija emituje energetski talas koji se zove životni talas ili živototvorni talas i koji se prostire po celom svemiru, kroz svaku njegovu tačku. Ovaj talas menja svoju frekvenciju idući od 2,6 do 26 Hz. Životni talas nosi u sebi programe koji omogućavaju aktiviranje života u mrtvoj materiji. Delovanjem životnog talasa nastaju živa bića. Mrtva materija na taj način počinje da živi, da se razvija, razmnožava, prilagođava uslovima okoline i menja.pri tome je ona neprekidno podvrgnuta delovanju životnog talasa. Ako bi životni talas prestao da se prostire, sva živa bića bi izumrla u celom kosmosu. Životni talas je, dakle, aktivator, realizator života i sredstvo koje ga neprekidno održava. Životni talas je stvorio bezbroj žive materije, odnosno živih bića u kosmosu. Svako od njih prilagođeno je uslovima sredine u kojoj su nastala.

Posebna vrsta živih bića u kosmosu su nematerijalna živa bića, sastavljena samo od energija, ali koja takođe za svoj život, svoj razvoj, razmnožavanje i prilagođavanje okolnim uslovima moraju zahvaliti delovanju životnog talasa. Kod njih je, umesto na mrtvu materiju, začetak života nastao delovanjem životnog talasa na određene energetske strukture.

Stvaralac je tokom razvoja kosmosa dopunjavao i razvijao velike energetske strukture koje čine kičmu kosmosa. Dodavao im je pojedine funkcije i zadatke koje su omogućavali da kosmos bude što raznovrsniji, bogatiji, razvijeniji. To je razlog što se Hristova energija sastoji od nekoliko stotina različitih energija, pri čemu je svaka, tokom njenog stvaranja, razrešavala neki od problema ili zahteva kosmosa.

Osim mogućnosti i obaveze da kreira živi svet, energija Hrista je prihvatila i brigu o cikličnom stvaranju zrelih svetlećih tela, koja predstavljaju preduslov za normalno funkcionisanje kosmosa. Hristova energija je razvoj svetlećih tela organizovala uz pomoć bića koja imaju slobodnu volju zbog njihove nesputane kreativnosti.

Od zadataka Hristove energije, koji se tiču ljudi, spomenućemo još samo njenu obavezu da vodi brigu o planetama i drugim prostorima u kosmosu u kojima borave živa bića. Ta briga se sastoji u neprekidnom bdenju da ovi sistemi, na kojima je nastanjen život, budu bezbedni i da bilo čijom greškom ne dođe do kataklizmi i uništenja velikog broja životinjskih i biljnih vrsta, pa i uništenja samih planeta i drugih staništa živih bića. U odsutnim trenucima Hristova energija vrši korekcije energetskih stanja i time sprečava kataklizme i omogućava dalji nesmetani razvoj živih bića.

Hristova energija se ne odnosi na energiju Isusa Hrista, već predstavlja energiju koja ga je vodila na njegovom Svetom putu.


ENERGIJA DUHA SVETOG

Druga po važnosti energija, koju je stvorilo Jedinstveno polje po želji Stvaraoca, jeste DUH SVETI. Ova energija, kao i energija Hrista prostire se po celom kosmosu i nalazi se u svakoj njegovoj tački. Nastala je, kao i energija Hrista, na samom početku stvaranja kosmosa. Njeni zadaci u kosmosu su vezani, pre svega, za održavanje globalnih energetskih struktura, ali i istovremeno da stvara mrtvu materiju.

Ova energija je značajna za ljudski rod zbog toga što aktivno podržava živototvorni talas u njegovom nastojanju da kroz oživotvorenje mrtve materija stvori živa bića.

Energija Duha svetog funkcioniše na 7,46 Hz. Osobama koje mogu sopstvenom voljom da menjaju frekvenciju rada svoga mozga, kada dovedu frekvenciju na ovaj nivo i požele da vide delić ove energije prikazaće se bleđe i tamnije sivkasti slojevi sa različitim oblicima: elipsastim, okruglim, ponekad ispunjenim tamnosivim tačkicama i drugim.


ENERGIJA PROSTORA

Treća, najveća energetska skupina, koju je stvorilo energetsko polje, nosi naziv ENERGIJA PROSTORA. Energija prostora, kao i prve dve, prostire se po celom kosmosu i nalazi se u svakoj njegovoj tački, ali je njena funkcija, na izvestan način, drugačija od prve dve.

Ona deluje na svakom mestu prostora drugačije, u skladu sa potrebama tog prostora: drugačija je po energetskim prostranstvima nego u mrtvoj materiji i živoj materiji. Njena uloga je izuzetno važna, jer pomaže procese koji se tu odigravaju, bez obzira da li su oni energetski, ili su vezani za stanje mrtve ili žive materije.

Što se tiče čoveka, energija Prostora mu pomaže da razreši određene konfliktne situacije sa prirodom, sa okolinom, to znači sa vazduhom, tlom, hranom, energijama koje ga opkoljavaju. Ali, onaj deo energije Prostora koji boravi u čoveku pomaže mu da razreši probleme na koje nailazi u svom kontaktu sa prirodom. Zbog toga je ona, i isceljujuća, i razvojna, i podmlađujuća, i energija koja pomaže čoveku da obavi zadatke koje je pred njega Stvaralac postavio.

Energija Prostora funkcioniše na 8,14 Hz. Izgled ove energije na toj frekvenciji podseća na table leda, prozirne sa plavičastosrebrnastim odsjajem.


ENERGIJA SVETLOST

Energija Svetlost je četvrta globalna energija. Nastala je odmah iza energije Hrista i Duha svetog. Njena najvažnija uloga u kosmosu je da posreduje kod zajedničkih programa energija Hrista i Duha svetog. Ove dve energije imaju različitu strukturu i ustrojstvo, pa je radi njihovog zajedničkog delovanja neophodno premostiti ove razlike, što obavlja energija Svetlost. Pored ove glavne, energija Svetlost ima i neizmeran broj svojih samostalnih dužnosti u kosmosu. Neke od njih vezane su za živa bića.

Najveći značaj energije Svetlost za ljude leži u tome što može mnogostruko poboljšati pomoć koju ljudima pružaju razne energije. To se ne odnosi na intenzitet, kao u slučaju energije Prostora, nego na kvalitet.

Energija Svetlost funkcioniše na frekvenciji 7,94 Hz. Njen izgled podseća na gustu žućkastu izmaglicu koja prelazi u boju kajsije, ponekad sa primesama peščanog praha.

SVETLEĆE TELO

Stvaralac, preko Jedinstvenog polja, neprekidno realizuje stvaranje različitih energija čije je određeno delovanje u skladu sa potrebama funkcionisanja kosmosa. Postoje, međutim odstupanja od normalnog ponašanja energija kosmosu koja su, zbog neizmernih dimenzija i sadržaja kosmosa, moguća. Da ta odstupanja od normalnog ponašanja ne bi otišla suviše daleko, neophodno ih je blagovremeno korigovati kako bi se normalno funkcionisanje kosmosa neprekidno održavalo. Energije koje bi bile u mogućnosti da vrše korekture svih odstupanja u kosmosu moraju zadovoljiti određene kriterijume:


- moraju biti sastavljene od superinteligentne energije koja je toliko suptilna da je druge energije ne mogu ni na koji način izmeniti;

- njihova superinteligencija mora im obezbediti da u svakoj situaciji pronađu optimalno rešenje;

- njihov vek mora biti večit.


U prirodi takva energija ne postoji niti je može proizvesti Jedinstveno polje. Ona mora sama sebe osposobiti za sve vrste delovanja. Taj razvoj se najbolje obezbeđuje uz živa bića koja imaju slobodnu volju. Kako je Hristova energija zadužena za sva živa bića u kosmosu, ona emituje embrione budućih svetlećih tela koj i se privezuju za aure najperspektivnijih živih bića na pojedinim planetama. Da bi se od embriona došlo do zrelog svetlećeg tela, neophodno je da, u sadejstvu sa živim bićima, ona provedu više hiljada godina, a da bi većina svetlećih tela vezanih za određena živa bića sazrela, potrebno je da prođe između 150 i 200 hiljada godina. Tako veliki broj zrelih svetlećih tela predstavlja kritičnu masu koja je dovoljna da pokrene proces obnavljanja aure planete na kojoj su nastala, a zatim da svoju delatnost razviju i šire, svuda gde je njihova pomoć neophodna. Posle dugog vremena provedenog u korekcijama grešaka u svemiru zrela svetleća tela se utapaju u Jedinstveno polje gde večito žive, do kraja kosmosa.


Odabrana je ljudska vrsta

Pre 144.000 godina ljudska vrsta je odabrana da realizuje ovaj Veliki cilj. U vrlo oštroj konkurenciji, sa delfinom i divljom svinjom, čovek je postao nosilac ovog plemenitog procesa. Od tada do danas, svetleća tela su budila proces kreativnosti i razvoja inteligencije kod ljudi a kreativno ponašanje ljudi je omogućavalo razvoj svetlećeg tela od embriona ka konačnom stadijumu zrelog svetlećeg tela. Na taj način su svetleća tela, prateći život jednog čoveka, postigla određeni razvoj. Posle smrti te osobe svetleća tela su preuzimala sledeći ljudski embrion da bi, po pravilu, tokom njegovog života napravila novi korak u svom razvoju. Izuzetno kreativne osobe su uspevale da u toku svog života toliko unaprede razvoj svog svetlećeg tela da ono dostigne nivo koji je samo korak do sazrevanja. Tada dolazi do pojave koja se zove prosvetljenje, kada osoba dobija izuzetne stvaralačke mentalne paranormalne i fizičke mogućnosti koje ne može imati običan čovek. Ukoliko te nove kreativne mogućnosti prosvetljena osoba iskoristi za razvoj ljudske zajednice, tada ubrzo dolazi do potpunog sazrevanja njenog svetlećeg tela.


Drugo svetleće telo

Istovremeno sa sazrevanjem svetlećeg tela, koje je pratilo živote nekoliko stotina ljudskih generacija, sazreva i drugo svetleće telo nastalo iz žutog jezgra te osobe kao posledica njenog izuzetnog razvoja tokom života. Posle sazrevanja oba svetleća tela prosvetljena osoba može regulisati dužinu svog života kako bi mogla da realizuje sve programe koje je zamislila u cilju pomoći razvoju ljudske civilizacije. Po završetku njenog biološkog života, oba svetleća tela odlaze na mesta moći na kojima se hiljadama godina sakupljaju sva zrela svetleća tela.

Razlika između prvog i drugog svetlećeg tela je u tome što je prvo nastalo iz iskre koju je emitovala Hristova energija i ono se postepeno razvijalo, prateći stotine ljudskih života, dok nije sazrelo. Posle sazrevanja njemu nije potrebno da više prati ljudske živote i ono više ne preuzima nove ljudske embrione.

Drugo svetleće telo je nastalo kao rezultat izuzetnog razvoja te osobe za njenog života, ono predstavlja, kao i prvo, znanje univerzuma, ali istovremeno ono je svest ili duša te osobe. Posle njene biološke smrti svest dalje nastavlja da razmišlja. Njena svest ili duša nastavljaju da žive bez fizičkog tela u obliku energije iz koje se sastoji zrelo svetleće telo. Sakupljanje zrelih svetlećih tela na mestima moći i njihov boravak na njima u periodu od više hiljada godina predstavlja fazu u okviru Velikog cilja, pri čemu je njihova uloga da pomažu razvoj osoba koje dođu u posetu mestima moći na taj način što se prožimaju sa svetlećim telom posetioca, prenoseći mu onu količinu znanja koju je ono u stanju da primi. Ona će ostati na mestima moći sve dok ne dođe do sazrevanja svetlećih tela većine ljudi, čime se proces stvaranja zrelih svetlećih tela završava i otpočinje proces čišćenja aure Zemlje i ostalih nebeskih tela.


Postanak i izgled

Svetleće telo započinje svoj život kao iskra, koja predstavlja njegov embrion u koji su ugrađene sve njegove buduće osobine. Međutim, taj ugrađeni program se ne realizuje automatski već predstavlja samo mogućnost koju je potrebno ostvariti. Iskre na Zemlju dolaze iz sveprožimajuće energije koju možemo nazvati Hristovom kosmičkom energijom. Spajanjem iskri sa praljudima dolazi postepeno do razvoja njihove svesti, tako da oni od životinje postaju ljudi.

Za osobe sa razvijenim paranormalnim viđenjem svetleće telo izgleda kao loptasta plazmatična struktura, boje starog zlata koja ponegde prelazi u tamnocrvenu. Oko njega se nalazi oreol koji ne deluje zaslepljujuće već mirno i prijatno. Ono nikad ne miruje, stalno je u pokretu, kao plazma, stvarajući na površini ispupčenja i udubljenja, što ukazuje da se ta kretanja obavljaju i u njegovoj unutrašnjosti. Svetleće telo se nalazi izvan našeg fizičkog tela i aure, u slobodnom prostoru i kreće se kroz njega po svojoj želji, stvarajući se, bez kretanja, istog momenta tamo gde želi, uz ograničenje da se od svog čoveka može udaljiti najviše 300 metara. Svetleće telo predstavlja vrlo jak energetski naboj sastavljen od više vrsta inteligentnih energija, od kojih je većina plemenita, naročito žuta energija. Ono te energije može pod određenim uslovima odavati ili preuzimati nove.

Svaki čovek ima svoje lično svetleće telo ili, pravilnije rečeno, svako svetleće telo ima svog čoveka. Ono igra neizmerno važnu ulogu od začetka ljudskog embriona pa sve do smrti. Učestvuje u stvaranju naše aure i fizičkog tela.


Način rada svetlećeg tela

Delovanje svetlećeg tela na nas odvija se u više pravaca trasirajući nam put kroz život, a, pre svega, jačajući našu kreativnost. lako nam ukazuje na najbolji put kojim treba da idemo, ono konačan izbor prepušta našoj slobodnoj volji. Ono nam poruke ne saopštava glasom, već one stižu do naše svesti paranormalnim putem, pa ona stoga uspeva da ih samo delimično dešifruje. Koji će deo od ukupno poslatih informacija biti preveden sa paranormalnog na normalan nivo i u kojoj meri tačno, umnogome zavisi od senzibilnosti osobe, kao i njenog opšteg psihofizičkog stanja.

Svetleće telo je naš duhovni stvaralac i vodič kroz ceo život. Ali, naša smrt ne predstavlja i njegovu smrt. Ono nastavlja da živi svoj beskrajno dugi život. Međutim, posle smrti osobe koju je do tada vodilo ono mora najkasnije posle 49 dana naći novi ljudski embrion, a ukoliko u tome ne uspe, krajnji rok je 60 dana. Ono će na isti način, kao i u prethodnom slučaju, pratiti razvoj novog bića, sve do njegove smrti, a onda mora ponovo naći novo dete. Tako se smenjuju, jedan za drugim, životi nekoliko stotina ljudi dok svetleće telo od iskre ne stigne do pune zrelosti.

Postoji li veza i posle naše smrti sa svetlećim telom, kao i između stotina ljudi koje ono promeni tokom svog razvoja? Posle naše smrti naša duša ili naša svest, kao posebna energetska struktura, sastavljena od bele bioenergije, koja je za života bila sastavni deo naše aure, ostaje da živi veoma dugo ukoliko ne dođe do njenog oštećenja. Ali, isto tako kompletan naš život ugrađen je u memoriju svetlećeg tela, sve što nam se događalo, sve misli, želje, sva iskustva i znanja koja smo stekli. Kada svetleće telo udahne svest novom embrionu, ono time ponovo stvara nas, samo u drugom telu, jer je naše prethodno zbog ograničene dužine života moralo da umre. Ali to novorođeno dete nije svesno, niti će to biti kada odraste, da predstavlja nastavak života neke druge osobe, koja, po pravilu, nije njen umrli otac ili mati ili bilo koji rođak. Ta prethodna osoba, čiji smo mi nastavak života, može biti bilo kog pola, nacije, rase, religije, sa bilo kog dela Zemljine kugle.

Ova pojava podseća na metamorfoze koje doživljava leptir kada se iz jajeta prvo izleže gusenica, koja na kraju svoje faze života prelazi u čauru u kojoj, postepeno se menjajući, od gusenice nastaje leptir. Pošto je izašao iz čaure, on nije svestan da je i pre toga bio živ, ali u drugom obliku. Gusenica, iako prestaje da postoji u tom obliku, ne umire, živeće dalje u vidu leptira, ali toga neće biti svesna, smatrajući da joj život prestaje u čauri.

Naši roditelji imaju zadatak da stvore naše telo u ovom životu i da nam svojom ljubavlju i požrtvovanjem omoguće nesmetani psihofizički razvoj, unoseći na taj način deo svog bića u naše, kao što je to i naš zadatak u odnosu na našu decu. Međutim, naš stvarni predak je, po svetlećem telu, jedna osoba koja je pre nas živela, možda na sasvim drugom kraju sveta, drugog pola, boje kože i religije, a ne naši roditelji. Možda je pravilnije ne nazvati je pretkom, jer to smo, u stvari, mi sami samo u prethodnom životu. Dakle, svi životi koje naše svetleće telo prati, počev od njenog začetka iskre pa do danas, nisu životi raznih ljudi, to su sve naši životi, samo u raznim telima koja su živela u raznim vremenima. Svetleće telo prati naš život već hiljadama godina.


Izbor novog ljudskog embriona

Postoje dva osnovna kriterijuma kojima se svetleće telo rukovodi pri izboru novog ljudskog embriona: genetski osnov koji obuhvata intelektualne i emocionalne osobine roditelja koje će dete naslediti, i vrsta i stepen razvijenosti kulturne sredine, jer ako je kultura visoka i podsticajna, onda se u njoj kreativnost neće suzbijati već razvijati. Civilizacijska sredina i vaspitni model čak imaju prednost pri izboru nad genetskom osnovom, što znači da se svetleće telo neće opredeliti za inteligentno dete u nekom zabačenom kraju, već radije za manje inteligentno, ali koje živi u civilizovanoj sredini, gde ima dovoljno informacija i čiji roditelji nisu previše strogi već podsticajni i spremni da se bave decom, jer će to obezbediti veću kreativnost budućoj osobi.

Ukoliko ta osoba bude kreativna, svetleće telo može u toku njenog života dostići veći napredak u svom razvoju nego što je imalo za desetine ranijih života. Ako, pak, osoba ne bude kreativna, svetleće telo će stagnirati u svom razvoju, čekajući na novi ljudski embrion, posle smrti ove osobe.


Zrelo svetleće telo

Šta se dešava kada Svetleće telo sazri?

Razvijajući se uz pomoć više stotina generacija ljudi, svetleće telo će se u toku života neke osobe naći vrlo blizu svog potpunog razvoja, svoje pune zrelosti. Ta osoba će zahvaljujući svojoj izuzetnoj kreativnosti postići Prosvetljenje, što će joj doneti znatno povećanje kreativnog potencijala čijim će aktiviranjem dovesti svoje svetleće telo do pune zrelosti. Često prosvetljeni ne iskoriste ovu šansu i ne dovedu svoje svetleće telo do sazrevanja. U tom slučaju, posle smrti, njihova duša odlazi u kosmos, a svetleće telo bira novi embrion. Međutim, ako prosvetljeni svojom stvaralačkom aktivnošću uspe da dovede svetleće telo do sazrevanja, događa se nešto izuzetno. Od žutog jezgra prosvetljene osobe nastaje još jedno zrelo svetleće telo. Ono predstavlja nagradu ovoj osobi za njeno izuzetno zalaganje i stvaralaštvo tokom života. Dakle, pri sazrevanju uvek nastaju istovremeno dva, nikad jedno svetleće telo. Ona nisu jednaka, već se razlikuju po veličini i drugim osobinama. Prvo se razvija zahvaljujući stvaralačkom radu stotina generacija ljudi, dok drugo stiže do pune zrelosti u toku samo jednog života.

Svetleća tela se, nakon dostizanja zrelosti, sakupljaju i borave na određenim mestima na Zemlji. Njih ima više i ona se obično nalaze na mestima starih hramova, u kojima su započele razvoj civilizacije starih naroda. Na tim mestima se okupljaju i svetleća tela koja još nisu dostigla zrelost, ali samo u periodu između smrti prethodne i izbora nove osobe.


Značaj kreativnosti

Svetleće telo se od iskre pa sve do svog sazrevanja razvija samo uz pomoć svog čoveka, ono se samo ne može razviti. Sam proces se odvija tako što naš stvaralački, kreativni rad primorava svetleće telo da stalno bude budno i aktivno kako bi pratilo naše aktivnosti, što dovodi do njegovog razvoja. On se sastoji u njegovom energetskom jačanju i povećanju paranormalnih moći, dimenzionalnom povećanju i jačanju sjaja. Njegov razvoj neće biti pravolinijski, nego ćemo u nekim od naših života znatno pomoći njegovom razvoju, dok u drugim može doći do stagnacije, pri tome će jedini kriterijum biti naša kreativnost. Ipak, posle mnogo generacija ljudi svetleće telo će postići svoj puni razvoj, postaće zrelo.

Kako je samo za podsticanje razvoje svetlećeg tela potrebna pomoć čoveka, kada jednom sazri i dostigne savršenstvo, čovek mu više nije potreban. Svako od nas će pre ili kasnije u nekom od svojih narednih života postati prosvetljen i prestati da se javlja u ljudskom obliku, kao što je to veliki broj ljudi već ranije doživeo. To je cilj svakog od nas i iz života u život mi smo mu sve bliži. Svetleće telo, postajući potpuno zrelo, nastavlja večito da živi.



Kako svetleće telo stiče svoja znanja

Mada je paranormalan svet toliko drugačiji od normalnog da ga ni najbujnija mašta ne može zamisliti, u njemu se, ipak, ne dešava ništa slučajno. U tom svetu vladaju njegovi zakoni i sve se pojave prema njima odvijaju. Svetleće telo ne može ništa saznati o jednoj osobi, na primer, ako sa njom ne uspostavi kontakt.

Kako nema čula, ono kontaktira svojim zrakom. Ovaj način, međutim, daje neuporedivo više informacija nego preko čula, jer pored kompletnog uvida u psihofizičko zdravlje te osobe i saznanja o njenim mislima, planovima, željama, strahovima, sagledava njenu prošlost i moguće varijante budućnosti. Da bi došlo do saznanja o raznim pojavama, svetleće telo koristi svoje moći za njihovo dobijanje iz izvora koji njima raspolažu, kao što su zrela svetleća tela na mestima moći, Sfera znanja i drugo. Jednom dobijeno znanje, ono ne samo da stalno zadržava već ga, zahvaljujući svojoj superinteligenciji, multiplicira i iz njega izvlači bezbroj novih zaključaka i saznanja. O nivou znanja svetlećih tela i njihovoj inteligenciji verovatno da ljudi ne mogu imati čak ni pretpostavke.


Komunikacija između čoveka i svetlećeg tela

Čoveku je, od momenta kada mu je priključena iskra, mogućnost razvoja izuzetno porasla i on je počeo da se razvija znatno bržim tempom. Taj tempo nije bio uvek isti, u početku je sporo napredovao, pa se i njegova iskra sporo razvijala. Kada bi iskra nekog čoveka dostigla jednu trećinu svog razvoja, tada se njen razvoj i razvoj njenog čoveka znatno ubrzavao. Najbrži razvoj se postiže kada svetlećem telu preostane 3-5% do njegovog punog sazrevanja.

Čovekov razvoj se izražava povećanom inteligencijom, većim kreativnim dometom i sklonostima, povećanim mogućnostima shvatanja i doživljavanja paranormalnih pojava. Razvoj svetlećih tela se ogleda u povećanju energetskih potencijala plemenite energije, kao rezultat njihovih napora da uspostave kontakt sa izvorima znanja. Sva znanja i odgovore na svoja pitanja svetleća tela dobijaju od izvora znanja koji se nalaze na mestima moći, bilo od zrelih svetlećih tela, bilo od energetskih polja koja su stvorila zrela svetleća tela, a koja predstavljaju svojevrsnu enciklopediju znanja i u stanju su da daju odgovore na gotovo sva pitanja. Ova energetska polja stvorena su sa ciljem da se deo enormnih znanja zrelih svetlećih tela učini što pristupačnijim svetlećim telima u razvoju. Iz ovih riznica znanja svetleća tela u razvoju lakše dobijaju odgovore na svoja jednostavnija pitanja nego preko zrelih svetlećih tela, koja daju odgovore samo na najsloženija pitanja.

Put kojim se postavljaju i dobijaju odgovori sastoji se od energetskog zraka, koji se proteže od svetlećeg tela u razvoju do energetskog polja ili zrelog svetlećeg tela na mestu moći. On se sastoji od bezbroj energetskih kanalića kojima teku infornacije u obliku energije. Ovako dobijeni odgovor biva memorisan u svetlećem telu u razvoju, a informacija, prilagođena mogućnostima njegovog čoveka, upućuje se sličnim ali jednostavnijim zrakom do aure.

Ovaj zrak dotiče spoljašnji, najređi deo aure gde energetske informacije dopiru do završetaka informacionih kanalića koji, postepeno, od površine aure vode informacionu energiju do kontakta sa završecima nervnog sistema u telu. Preko perifernog nervnog sistema informacije stižu do mozga i dešifruju se u manjoj ili većoj meri. Na taj način mozak nešto shvati ili dobije ideju za nešto. Koji deo informacija će biti pravilno shvaćen zavisi, pre svega, od provodljivosti informacionih kanalića u auri i mogućnosti prijema kontaktnih zglobova na nervnim završecima u telu. Mogući nivo preuzimanja informacija je visok, ali sa raznim zapušenjima kanala u auri i promenama na nervnim zglobovima može se znatno umanjiti.

Pitanja koja mozak postavlja, o nekoj pojavi ili u vezi sa razrešenjem nekog problema, su u obliku misli koje se emituju, kao sferni energetski talasi, u prostor i tako dopiru do svetlećeg tela. To je mehanizam uzajamnog razvoja čoveka i svetlećeg tela. Informacije koje je dobilo sa izvora znanja, kao i one koje dobija od čoveka, ono sistematizuje i oplođava zahvaljujući enormnoj inteligenciji, stvarajući na taj način neuporedivo veći volumen znanja od onoga koje je primilo.


Posebne mogućnosti svetlećeg tela

Svetleće telo predstavlja, u stvari, potencijal čoveka kroz veliki broj generacija. Neophodno je još ukazati na neka odstupanja ponašanja svetlećeg tela od klasičnog. To se dešava u dve izuzetne situacije kada svetleće telo dobije impuls, iz njegovog genetskog koda, da postupi drugačije.

Prvi slučaj se odnosi na stanje u kom je neophodno zaštititi život neke osobe koja je od posebnog značaja za razvoj čovečanstva. Tada svetleće telo koristi neke mogućnosti koji postoje samo za tu priliku, kada njegove sposobnosti daleko prevazilaze one pri uobičajenom delovanju. Tada je čak moguće neku osobu, koja je klinički mrtva, vratiti u život.

Druga situacija se odnosi na mogućnost svetlećeg tela da realizuje trenutno, kod svog čoveka, određene moći prenošenjem dela svoje plemenite energije u žuto jezgro te osobe. Takav način prenošenja znanja i moći ponekad dovodi do prosvetljenja.


Viđenje svetlećeg tela

Da bi se svetleće telo moglo videti, potrebno je dostići određeni nivo paranormalnih moći. Veliki broj osoba u prošlosti i sadašnjosti sigurno je posedovao potreban nivo, pa ipak niko, izgleda, nije u tome uspeo jer se ne spominje nigde u literaturi. Svetleće telo je samo objasnilo da mnoge osobe koje su bile u mogućnosti da vide nisu na to obraćale pažnju jer su imale drugu oblast interesovanja.


Žuto energetsko jezgro

Žuta energija i stvaranje žutog energetskog jezgra aure igra presudnu ulogu u normalnom i paranormalnom razvoju čoveka. Normalna aura se sastoji iz sive i bele bioenergije, dok pojava pramenova žute plemenite energije, od koje je sastavljeno svetleće telo, predstavlja početak sazrevanja aure. Žuto energetsko jezgro, sastavljeno od više vrsta žute energije, nastaje u centru aure, odnosno u predelu grudno-stomačnog dela tela. Ovo jezgra može nastati na dva načina: dugogodišnjim ulaganjem maksimalnih kreativnih napora ili nošenjem nekih energetskih proizvoda. Ovako nastao začetak žutog energetskog jezgra aure postepeno će se razvijati zahvaljujući daljem kreativnom radu te osobe.


Žuto energetsko jezgro aure ima tri osnovne funkcije:

1. omogućava sazrevanje aure,

2. ljudska aura stiče sposobnost da se razvija samostalno, pa je u skladu sa napredovanjem žutog jezgra potrebno obezbediti sve manje uslova za njen razvoj

3. dovodi do snažnog razvoja kreativnosti


Dok je za nastanak žutog jezgra potrebno uložiti znatan kreativni napor, dotle se, kad ono nastane, kreativnost javlja kao potreba, ona traži samu sebe. Rezultantu svih funkcija žutog energetskog jezgra aure predstavlja početak oslobađanja jedne osobe od sopstvene astrološke i karmičke predodređenosti i od toga da njen život zavisi od životnih okolnosti.


Žuta energija izvan jezgra čini sastavni deo i označava stanje aure, dok žuto energetsko jezgro, sazdano takođe od iste žute energije, predstavlja suštinu za sebe sa sopstvenom svešću, ono je smisao aure. Ono postaje novo, svesna biće, svetleće tela u malom, čiji razvoj kontroliše i pomaže svetleće tela te osobe. Žuta jezgra, na određenom visokom nivou duhovnog razvoja, prerasta u novo - drugo svetleće tela koje će, pre ili kasnije, posle prosvetljenja, postati novo, zrelo svetleće tela. Duša ili svest te osobe, umesto da posle smrti ode u kosmička prostranstva, poistovetiće se sa ovim drugim svetlećim telom i tako nastaviti da večno živi, jer je zrelo svetleće tela neuništivo.

Nastanak mrtve materije

Tokom razvoja kosmosa jedna od pojava, koja se odnosi na spontano širenje energetskih polja čime je došlo do odstupanja od njihovih dimenzija i intenziteta koje je Stvaralac definisao, naterala je Stvaraoca da stvori posebnu energiju čiji je zadatak da spreči ovo rasplinjavanje energetskih polja i vrati ih u njihove dimenzionalne i intenzivne okvire. Zbog toga je ova energija za zgušnjavanje bila prisutna u svim delovima kosmosa kako bi bila u stanju da na ove promene blagovremeno reaguje. Međutim, sasvim slučajno, prilikom širenja dva energetska polja od kojih je jedno energija Duha svetog, koja su bila u neposrednoj blizini, došlo je do mešanja energija, tako da su na jednom prostoru oba polja bila istovremeno zastupljena. Delovanjem energije za zgušnjavanje polja došlo je do pojave koja nije bila predviđena. Naime, došlo je do snažnog zgušnjavanja ovih energija tako da je od njih nastala materija. Ona je u prvo vreme bila sastavljena od izuzetno sitnih čestica materije, kakve danas nisu poznate, da bi se kasnije formirale sve krupnije čestice što je postepeno dovelo do stvaranja atoma, a kasnije i molekula. Materija, dakle ne postoji kao posebna celina, nego predstavlja zgusnuti deo dveju energija, od kojih je jedna uvek energija Duha svetog, a druga neka određena energija, dakle ne svaka. Materija izgleda kao čvorovi na nekom mekom energetskom kanapu. Pri tome, materija ostaje večito vezana za energije majke, od kojih je postala.

Iako je najveći deo materije stvoren u kosmosu slučajno, povremeno se javlja potreba za određenom materijom koja je stvarana svesno, ali na isti način.

Kosmos je, dakle svet energija. One su i po sadržaju i po prostranstvu njegov neuporedivo najvažniji deo, a samo se ponegde nalazi po neko zrnce materije, makar ono bilo “veliko” kao zvezda.


Inteligencija materije

Zbog čega se u prikazu funkcionisanja kosmosa putem svetih znanja gotovo ne pominje materija?

Zbog toga što materija predstavlja samo plod uzajamnog dejstva nekih energija uz prisustvo treće energije-katalizatora, koja dovodi do njihovog zgušnjavanja i pretvaranja u čvrstu materiju. Materija je deo energije, njen zgusnuti segment. Postavlja se pitanje: ako je energija iz koje je materija nastala superinteligentna, šta se dešava sa materijom? Da li je ona u stanju da razmišlja i sadrži neku inteligenciju, ima li programe razvoja? Da li se i ona razvija?

Svakako, spajanjem dveju energija u njihovu zgusnutu supstancu-materiju, prenosi se inteligencija onih energija koje su učestvovale u procesu zgušnjavanja. To znači da materija može biti neinteligentna, inteligentna ili superinteligentna, ako su takve bile energije od kojih je nastala.

Međutim, prisustvo inteligencije energije u materiji nije održivo dugo vremena jer materija ne može da funkcioniše kao energija. Inteligencija energije se gubi u onoj meri u kojoj je ona učetvovala u funkcionisanja energija i u procesu razvoja. Nažalost, tu funkciju realizuje najveći deo inteligencije energije, tako da preostali deo inteligencije energije koji je vezan za neke druge aspekte postojanja energije predstavlja samo jedan delić ukupne inteligencije i on se zadržava u materiji nastaloj od tih energija. Ova inteligencija ipak predstavlja značajnu mogućnost za dalji razvoj inteligencije, sada vezane za mrtvu materiju. Međutim, mogućnost razvoja mrtve materije, mogućnost njenog funkcionisanja u skladu sa funkcionisanjem celog kosmosa, prema Stvaraočevoj zamisli, izuzetno su skromne u odnosu na funkcionisanje energija, posebno superinteligentnih.

Inteligencija materije se nikada ne gubi, ona postoji u okviru slabašnog energetskog omotača oko svake mrtve materije, koji predstavlja njenu auru koja živi onoliko dugo koliko i ta materija. Aura mrtve materije predstavlja slabašnu energetsku strukturu koja vrlo sporo i vrlo slabo može da utiče na funkcionisanje i razvoj same materije. Pa, ipak, bez ove slabašne energetske inteligentne strukture, život materije bi se u potpunosti zaustavio.

Što su čestice materije veće, to su i aure, dakle, inteligentne energije koje se zadržavaju i ostaju privezane za materiju posle njenog nastanka od energija, veće. One mogu kod velikih materijalnih struktura dostići izuzetan razvoj i stvoriti složene sisteme aure koji funkcionišu vrlo efikasno. Takvi sistemi javljaju se oko velikih kompleksa mrtve materije, kao što su planete, zvezde, magline ogromnih razmera. Za ljude je najinteresantnija energija planeta i zvezda.

Energetska struktura planete Zemlje sastavljena je od velikog broja malih energetskih aura koje su se, tokom njenog kretanja kroz kosmos, pripajale zajedno sa manjim i većim gromadama. Prilikom spajanja ovih struktura u zajedničku masu planete dolazi do izdvajanja i odlaska najvećeg dela aure ovih gromada radi pripajanja sa aurom cele planete, koja je omotava u obliku lopte, dosta blizu same površine. Jedan delić, pak, ove energije ostaje ut svaku gromadu koja se priključila Zemlji, stvarajući na aj način jedan konglomerat velikog broja elemenata iz kojih se sama Zemlja sastoji, počev od čestica prašine pa do velikih meteora koje je Zemlja usput pokupila. Svaki od ovih elemenata koji čine planetu Zemlju sastoji se iz materije i tankih, lelujavih preostalih delova njihove aure. Ovi ostaci aura na neki način definišu ponašanje ovih komada materije, njihov život i razvoj, koji je najvećim delom uplivisan od zajedničke aure, koja omotava celu planetu. Na taj način aura planete, odnosno aura mrtve materije, koja je dostigla velike razmere, predstavlja posebnu složenu energetsku strukturu nastalu od delova malih aura materijalnih elemenata od kojih je sastavljena cela planeta. Ta aura planete ima svoju inteligenciju koja predstavlja prosek inteligencija elemenata aura iz kojih je ona sastavljena. Kako sve one sadrže svoje razvojne komponente to je, u zavisnosti od starosti planete, došlo do razvoja inteligencije i mogućnosti funkcionisanja same aure i njenog uticaja na funkcionisanje planete.

Razvijajući se postepeno, moguće je da aure pojedinih planeta dostignu izuzetno visoke nivoue razvoja i da predstavljaju dragocenost po svojoj specifičnosti u pojedinim delovima kosmosa. Planeta Zemlja, međutim, nema toliko dug vek, a, pored toga, elementi iz kojih je ona sastavljena predstavljaju, najvećim delom, kosmičku prašinu i sitne meteorite koji nisu imali značajnu inteligenciju svojih aura. Zbog toga je ukupna aura planete Zemlje započela svoj razvoj na relativno nivkom nivou, a kratko vreme njenog postojanja nije omogućilo da se njen razvoj u potpunosti razmahne.

Aure zvezda imaju nešto drugačiju strukturu zato što je zbog potpune rastopljenosti materijala, bez obzira da li se one nalaze u gasovitom, tečnom ili kašastom stanju, došlo do potpunog gubitka autonomije delova od kojih je zvezda nastala, tako da se njena aura sastoji iz dva dela:

- tankog, slabijeg i manje inteligentnog sloja, koji predstavlja loptu vrlo blisku površini same zvezde, nastalog od ostataka aura elemenata od kojih je zvezda nastala,

-njene glavne aure koja je mnogo udaljenija od površine zvezda a koja je nastala na sličan način kao i aura planeta. Ona zbog svojih velikih dimenzija i dugug perioda razvoja, po pravilu, dostiže visoku inteligenciju i velike mogućnosti uticaja na samu usijanu masu.


NASTANAK NEMATERIJALNIH I MATERIJALNIH ŽIVIH BIĆA

NASTANAK NEMATERIJALNIH ŽIVIH BIĆA

Prva živa bića u kosmosu nastala su u prvoj petini veka kosmosa. Ona su bila nematerijalna, što znači da nisu imala materijalno telo, nego su se sastojala od energije. Ova bića su zajednički stvorile energija Hristovog stabla i energija Duha svetog uz odobrenje Stvaraoca. Odabrana je posebna energija iz sastava energije Svetog duha koja je imala karakteristiku da se može lako menjati i prilagođavati, a posedovala je i određen nivo inteligencije. Da bi takva energija funkcionisala kao živo biće, bilo je neophodno da primi određeni životni program i da je neprekidno podržava energija koja sadrži taj program, kako se on ne bi ugasio. S tim ciljem stvoren je Životni talas koji emituje Hristova energija, a koji je ovim nematerijalnim bićima omogućavao da nastanu, razvijaju se, razmnožavaju i dostignuu svoj predviđeni sadržaj i funkciju. Ništa se nije moglo desiti u životu ovih bića, a da to već nije bilo doneto u talasima životne energije. Ova bića nisu imala slobodnu volju, nego im je životni program bio unapred zacrtan.

Nastanak nematerijalnih bića je imao tačno određenu svrhu i namenu, stvorena su da izvrše određene zadatke, koje im je Hristova energija ugradila u njihov program. Njihov zadatak je, po pravilu, predstavljao rad na očuvanju nekih energetskih tokova, a kasnije i velikih materijlanih oblika kao što su zvezde i planete koji, zbog svojih malih dimenzija i suptilnosti, nisu mogli biti obrađivani ozbiljnijim energetskim kompleksima. Ovako ograničeni zadaci nisu omogućavali brzi razvoj inteligencije i kreativnosti, ali je izuzetno dugo vreme postojanja kod ovih, nazovimo ih rasa nematerijalnih živih bića, dovelo do vrlo sporog, ali izuzetno visokog razvoja inteligencije, za šta je često bilo potrebno i više milijardi godina.

Danas postoji više milijardi rasa nematerijalnih bića u kosmosu. Od tog broja oko 50 miliona rasa ima nivo superinteligencije. U poslednje vreme neke od ovih rasa, zbog izuzetne specifičnosti svojih zadataka dobijaju ograničenu slobodnu volju, čiju granicu ne mogu preći.

Nematerijalna bića su nastala mnogo ranije od materijalnih, ali se to u odnosu na vek kosmosa izražava vrlo malim razmakom. Stvaraju se u tačno određenom broju, u skladu sa potrebom i žive mnogo duže od materijalnih, po nekoliko hiljada godina. Ima ih po celom kosmosu, pa i u atmosferi planete Zemlje. Zadatak im je da koriguju odstupanja od programa u atmosferi Zemlje. Nedavno su tražili od Hristove energije odobrenje za povećanje broja ovih bića, zbog sve većih problema koje rešavaju, 600.000 na 1.200.000 što im je i odobreno, ali ni ovo povećanje nije dovoljno.


NASTANAK MATERIJALNIH ŽIVIH BIĆA

Stvaralac je posle stvaranje mrtve materije došao do zaključka, oko trećine veka kosmosa, da bi trebalo materiju oživotvoriti i dati joj one iste mogućnosti koje je energija već dobila. Stoga materijalna živa bića predstavljaju kombinaciju procesa nastanka mrtve materije uz dodatnu inteligentnu energiju koja potiče od energije Duha svetog i delovanje na ovu tvorevinu Životnim talasom, koga emituje energija Hristovog stabla. U prvo vreme je živa materija predstavljala izuzetno jednostavna živa bića, neuporedivo jednostavnija od virusa, koja su se vrlo sporo razvijala.

Nagli skok u razvoju ovih bića došao je u jednom momentu zbog potrebe za održavanjem statusa kvo na jednoj od planeta koja je predstavljala u to vreme značajan proizvod u materijalnoj sferi. Zadatak ovih materijalnih bića bio je da zaustave degradiranje mrtve materije na toj planeti zbog neprekidnog raslojavanja čvrste materije sa površine planete koja se razlagala na svoje sastavne delove koji su bili gasovite prirode. Da bi se sačuvala stabilnost površine planete, bilo je neophodno ugraditi elemente koji bi zaustavili ovaj proces, a zatim ga neprekidno održavali u takvom stanju.

Za taj zadatak su najneophodnija bila živa bića čiji bi izumrli ostaci činili zaštitni pokrivač na površini planete koji bi je dalje štitio od raspadanja. U tom cilju je energija Hrista stvorila poseban program za ove jednostavne mikroorganizme koji je predstavljao veliki skok u odnosu na sve do tada nastale. Bez obzira na njihovu malu dimenziju, oni su posedovali dve osobine: izuzetno brzo razmnožavanje deobom na nekoliko delova, posle vrlo kratkog vremena od nastanka i vrlo kratak životni vek koji se praktično završavao na onom mestu na kome je i nastao. Koristeći za hranu obilje korisnih gasova koji su okruživali ovu planetu, ovi mikroorganizmi su se brzo razmnožavali, a njihovi posmrtni ostaci su se prosto lepili na površini planete, stvarajući tanak zaštitni sloj od daljeg raspadanja stena.

Ovako nastali mikroorganizmi relativno brzo su, zbog svog nivoa razvoja, uspeli da se menjaju prilagođavajući se novonastalim situacijama na toj planeti.

Relativno brzo, Hristova energija je posle ovih mikroorganizama, stvorila sa sličnim zadacima druge, na različitim delovima kosmosa. Kod složenijih zadataka vršena je selekcija i ukrštanje mikroorganizama radi zadovoljavanja novonastalih potreba. Na taj način je postepeno, kroz dugi period, došlo do stvaranja većeg broja vrsta mikroorganizama koji su dobijali sve veće dimenzije.

Znači da je posle dugog vremena, u kome su postojala samo bića koja su bila neuporedivo jednostavnija od bilo kog mikroorganizma, došlo do stvaranja novih, složenijih organizama čiji je cilj postojanja bio da obavljaju određeni zadatak.

Postepeno se iz ovih mikroorganizama počeo razvijati ostali biljni i životinjski svet kosmosa.

Da bi se živi materijalni svet razvijao moralo je doći do promene u Životnom talasu. Od prvog materijalnog živog bića, pa sve do danas Životni talas se postepeno menjao upotpunjavajući svoj sadržaj i način delovanja sa potrebama dotadašnjeg materijalnog živog sveta i novim elementima za stvaranje nivih materijalnih živih vrsta. Hristova energija će Životni talas i ubuduće menjati u skladu sa potrebama Stvaraoca na novim sadržajima u okviru materijalnih živih bića.

Prva materijalna živa bića u kosmosu počela su da se razvijaju u samom centru kosmosa kako bi bila pod što većom kontrolom i dobijala što veću pomoć u razvoju. Ova bića, u centru kosmosa su oko polovine veka kosmosa dostigla nivo razvoja približno čovekovom. Ona su se postepeno širila od centra prema periferiji, ali je njihov razvoj bio vrlo spor. Tako su materijalna živa bića na polovini prečnika kosmosa, nivo razvoja čoveka dostigla u vreme 75% veka kosmosa. Posle tog perioda su se i u spoljnoj polovini kosmosa pojavila razvijenija materijalna živa bića koja su oko 80% veka kosmosa ne samo prestigla nivo razvoja čoveka, nego i dostigla nivo zajedničke svesti, a oko 90% veka kosmosa neke od ovih rasa su dostigle najviši nivo za materijalna živa bića. Tih 10%, od tog vremena pa do danas je praktično beskonačno dugo vreme. To znači da u ovom perifernom delu kosmosa, kao najzaostalijem, već beskonačno dugo vreme postoje materijalna živa bića sa do sada najvišim postignutim nivoom razvoja. U odnosu na to, ceo razvoj čoveka na Zemlji ne traje ni jedan tren. Stoga je nivo razvoja ljudi vrlo skroman i upravo u skladu sa dužinom razvoja.

Materijalna živa bića su uglavnom nastanjena na planetama u životnim uslovima koji se mogu znatno razlikovati od onih na planeti Zemlji. Po veličini ih ima od manjih od virusa, pa do 1000 metara. Životni vek im je od jednog trena pa do 100.000 godina. Inteligencija im se kreće od nikakve, pa do vrlo visoke, sa zajedničkom svesti. Neke od tih civilizacija premašuju inteligenciju više od polovine rasa nematerijalnih bića. Broj jedinki u okviru rasa se kreće od 10.000 do 10 na 27 stepeni. Najbliža visoko razvijena civilizacija zove se Proni i nastanjena je na jednoj od udaljenih planeta zvezde Sirijus.

Materijalna živa bića su se razvijala neuporedivo sporije od nematerijalnih, jer su imala problem sa promenom tela. Njihova tela su se menjala pri promeni životnih uslova, što je znatno usporavalo intelektualni i duhovni razvoj. Pored toga, preduslov za dostizanje visokog razvoja pojedinca i civilizacije jeste da telo bude veće od jednog metra kako bi oko njega bilo moguće formirati auru koja bi imala uslova za ozbiljniji razvoj. Međutim, tela veća od 2 metra nisu imala uticaj na duhovni razvoj.

Sva materijalna bića u kosmosu nastala su kao rezultat jedne ideje Hristove energije, ali su se ona pod različitih životnim uslovima na svojim planetama i ostalim staništima postepeno menjala i udaljavala da bi danas, posle praktično beskonačno vremena, te razlike postale tako velike da neka živa bića sa različitih regiona kosmosa, nemaju nikakve sličnosti.

To isto, samo u malom, postoji i u živom svetu planete Zemlje s tim što su razlike u kosmosu enormno veće.


Kako je nastala planeta Zemlja?

U nauci postoji više hipoteza o nastanku Zemlje, ali nijedna od njih nije tačna. Samo je jedna osoba, koja se prosvetlila, pre 32.000 godina u Australiji, spoznala prirodu nastanka planete Zemlje. Tada pismenosti nije bilo, niti je bilo savremenika kojima je mogao preneti to svoje znanje, pa je ono sa njim otišlo u grob.

Zemlja je nastala tako što su se na neku česticu u svemiru, koja se našla u jednom prostoru prepunom kosmičke prašine, počele da lepe nove; ta nova, veća masa postala je privlačnija za okolne čestice, pa su i one nastavile da se lepe, tako je rasla i dalje privlačila nove čestice prašine. To je trajalo oko 300 miliona godina i Zemlja je, na taj način, narasla na jednu desetinu od svog današnjeg prečnika. Onda je prolaskom velike komete kroz taj oblak prašine bila povučena i uključena u kometu, kao sastavni deo njenog repa. U repu komete njena masa je narasla do jedne šestine današnjeg prečnika Zemlje, na isti način kao u oblaku prašine. Zatim je, zbog svoje povećane težine, postepeno zaostajala za kometom, a onda pod uticajem jednog većeg nebeskog tela polako skrenula sa pravca komete, noseći sa sobom jedan deo repa komete. Taj gornji sloj, dobijen od komete, bio je usijan, dok je unutrašnjost bila dosta hladna.

Potom je uplovila u more meteora sa kojima je zajedno plovila 400 miliona godina. U tom periodu dostigla je 95% sadašnjeg prečnika zbog pada meteora privučenih njenom gravitacijom.

Usled povećane težine i privučena nekim drugim nebeskim telima, postepeno napušta more meteora i usmerava se u pravcu kojim plovi desetak miliona godina. Na tom putu prolazi blizu Sunca, biva privučena njegovom masom i samo zahvaljuući veikoj brzini kojom se kretala nije se sudarila sa njim, već je, prolazeći veoma blizu njega, privukla određeni deo usijanih gasova koji su je obavili. Ona konačno biva zarobljena Sunčevom gravitacijom, pa zbog toga pravi veliku elipsu, vraćajući se ponovo pored Sunca posle 200 godina. Zatim ta elipsa postaje sve manja, da bi se konačno u poslednjih 40 miliona godina ustalila na ovom nivou na kome je sada. Ukupan boravak Zemlje u Sunčevom sistemu je milijardu i osamsto miliona godina.

Prečnik Zemlje, od izlaska iz mora meteora do danas, narastao je dodatnim prilivom materijala samo za jedan procenat. Ali je zbog širenja centralnog jezgra, koje se zagrevalo pod pritiskom spoljašnjeg sloja, koje se zagrevalo pod pritiskom spoljašnjeg sloja, došlo do povećanja prečnika za tri do četiri procenta. Sloj Zemlje nastao u moru meteora, koji se nalazi na dubini od 100 do 400 km ispod površine, prepun je šupljina u koje se neprekidno uvlači istopljeni materijal iz središta. Obrušavanje i menjanje tih velikih šupljina dovodi do pojave zemljotresa i vulkana. To je istorijat nastanka planete Zemlje.


Pojava života na Zemlji

Duhovne energije imaju jednu izuzetnu mogućnost koja se sastoji u tome da mogu po svojoj želji da stvore određene životne oblike, bilo da se radi o nekoj prelaznoj formi između materije, energije i živog bića ili o živim bićima u onom smislu kako su ona ljudima poznata. To se, naravno ne odnosi na sve energije, nego, pre svega na četiri globalne energije, a od njih svakako ekstremne mogućnosti u odnosu na ostale, imaju energija Hrista i energija Svetog duha.

Stvaranje živih bića ima izuzetno dugu istoriju, još od prve trećine veka kosmosa i obuhvata stvaranje praktično beskonačnog broja različitih materijalnih i nematerijalnih živih bića. Ako se usmerimo samo na materijalna živa bića, onda istorija njihovog nastanka izgleda ovako:

Kao što smo već rekli, prvo materijalno živo biće, beskonačno sitno, neuporedivo jednostavnije od virusa, nastalo je kao potreba da Hristova energija zaštiti od raspadanja površinske stene na jednoj planeti, tako što će izumrli ostaci ovih sitnih živih bića prekriti površinu planete i na taj način zaustaviti raspadanje površinskih stena. Zatim je Hristova energija nastavila da stvara bića koja su bila korisna u nekom procesu u kosmosu, kao zaštita ili pomoć pri nekoj pojavi kojih je u kosmosu bezbroj. Postepeno su se ova živa bića širila po kosmosu. Uslovi života su ih donekle menjali, čime su stvarali nove podvrste, granali se, usavršavali. Oni koji nisu bili usklađeni sa okolinom nestajali su, prestali da postoje.

Šta se dešavalo na planeti Zemlji koja ljude najviše interesuje?

Hristova energija je na planeti Zemlji stvorila veliki broj živih bića od kojih jedna trećina postoji u sličnom obliku i na nekim drugim planetama i staništima živih bića, pa ih je ona odatle i prenela na Zemlju. Drugačiji životni uslovi na Zemlji doveli su do značajnih promena na ovim bićima, tako da ona, osim neke građe organizma i specifičnih osobina, gotovo da nemaju više nikakve sličnosti sa svojom vrstom u kosmosu. Dve trećine su, ipak bića koja su morala biti svorena u skladu sa specifičnim uslovima planete Zemlje, jer nisu mogla biti iskorišćena gotova živa bića sa drugih planeta. To znači da je Hristova energija stvarala jednu po jednu vrstu živih bića na planeti Zemlji i da Darvinova teorija nije tačna u onom smislu da su sva bića nastala od nekih osnovnih, račvajućih se i menjajući se sve do današnjeg dana. Naprotiv, veliki broj bića, stvoren je gotov, s tim što su se ona usled promena životnih uslova postepeno menjala, pa je usled tih promena došlo do račvi i stvaranja podvrsta ili cele vrste u potpunosti gasila. Čestito je Hritova energija stvarala mutacije, nagle promene u strukturi pojedinih vrsta, pokušavajući da ih unapredi ili održi, posle nekih promena okoline koje su pretile da ih potpuno unište. Kako je istorija živih bića na planeti Zemlji vrlo dugo, nauka nije u stanju da ove elemente proveri do detalja, ali su najnovija istraživanja već ukazala na to da se neke vrste nisu menjale, za razliku od Darvinovih pretpostavki.

Duhovne energije, pre svega Hristova energija, nisu završile svoj rad na Zemlji. One i dalje svakih pedesetak do sto godina stvaraju neku novu bakteriju ili mikroorganizam, a povremeno svakih nekoliko hiljada ili nekoliko desetina hiljada godina, savršenija živa bića bogateći tako živi svet na Zemlji u pogledu broja, nivoa razvoja i raznovrsnosti živih bića. Znači da je moguće da Hristova energija i u naše vreme stvori neka živa bića koja bi bila na relativno visokom nivou razvoja, ali bi ona dalje nastavila da se razvijaju prilagođavajući se okolini i boreći se za svoje mesto među živim bićima iz svoje okoline. To znači da je stvaranje živih bića proces koji na planeti ne prestaje i nikad neće prestati i stoga ne treba ljude da čudi što će u nekim slučajevima i u nekom vremenu doći do zaključka da su pronašli neku novu vrstu koju do tada niko nije primetio, smatrajući da je ona bila dovoljno spretna da se krije od pogleda ljudi, što će u nekim slučajevima biti pogrešno i predstavljaće nastanak nove vrste koja će početi da se probija u cilju svog razvoja, tog opšteg principa u kosmosu.

Stoga je i sama ideja o nastanku čoveka od čovekolikog majmuna površna, jer je stvoren jedan zajednički predak čoveka i majmuna, odnosno primata, a zatim je došlo do račvanja u razvoju: u jednom pravcu su počeli da se razvijaju majmuni, u drugom druga vrsta majmuna, u trećem pračovek, u četvrtom opet neka vrsta majmuna. Starost čoveka koji se odvojio i postao posebna vrsta iznosi negde oko 3,5 miliona godina, dok je predak čoveka i majmuna nastao pre oko 5 miliona godina. Dakle, posle milion i po godina zajedničkog pretka došlo je do račvi, do razvoja vrsta koje su se značajno razlikovale i koje su se uglavnom do danas i održale.

Naravno, razvoj čoveka sve do kontakta sa svetlećimtelom išao je istim, sporim tempom, kao i kod drugih životinja, s tim što je čovek, za razliku od majmuna predstavljao jednu spretniju i inteligentniju varijantu grane zajedničkog pretka od ostalih grana koje predstavljaju današnji majmuni.

Sada postoje jasnije ko je u pravu: pristalice kreacionističke teorije ili Darvinisti. Delom su i jedni i drugi u pravu, a delom greše!

Darvin nije bio u pravu, jer sva živa bića nisu nastala od jednog pra pra pretka, nego je Hristova energija stvorila ogroman broj originalnih živih bića. Kreacionisti nisu u pravu kad kažu da su sva bića koje je Bog stvorio, osim vrlo retkih slučajeva, ostala do danas neizmenjena.

Istovremeno, Darvin je u pravu da je, usled promene životnih uslova došlo do promene živih bića, jer se to u većini slučajeva i desilo. Kreacionisti su u pravu kad kažu da je sva originalna živa bića Bog stvorio.


Pojava i razvoj čoveka

Predak čoveka i svih primata, stvoren je od strane Hristove energije, pre oko 5 miliona godina. Tada je zamisao Hristove energija bila da na Zemlji stvori jedno biće većih intelektualnih mogućnosti od ostalih koja su na Zemlji stvorena, ne uračunavajući tu delfine koji su kao razvijena vrsta doneti na Zemlju. Međutim, razvoj ovog čovekovog pretka išao je krivudavom linijom, počeo je da se razvija u pravcu 2-3 grupe majmuna čiji razvoj nije obećavao neki značajniji napredak.

Stoga je Hristova energija od preostalih primeraka pretka čoveka, koji se još nisu počeli razvijati u pravcu nekih od majmuna, uradila jednu genetsku izmenu koja je ove primerke trebalo da okrene u pravcu znatno većeg razvoja inteligencije. To je dalo pozitivne rezultate tako da su ova bića počela da se pravilnije razvijaju uz pojačani razvoj inteligencije i kreativnosti, što je ohrabrilo Hristovu energiju da dalje podržava i pomaže na jedan blag način razvoj ovih bića. Starost čoveka koji se odvojio i postao posebna vrsta iznosi negde oko 3,5 miliona godina.

Tokom ljudske istorije bilo je više mutacija od kojih su dve najvažnije. Jedna se odnosi na promenu gena koji su uslovili razvijenije zadnje udove od prednjih. Ova mutacija je u znatnoj meri otežala penjanje po drveću, a olakšala kretanje po tlu, jer je život na drvetu ograničavao, sprečavao i onemogućavao onaj razvojni pravac koji je bio zamišljen. Druga najveća promena učinjena je znatno kasnije, a posle nje su se pojavile samo još dve sitnije izmene, kao poslednje koje je čovek pretrpeo. Ova se odnosila na način razmišljanja ljudi, tako što su izvršene korekture u auri čoveka, pri čemu je aura osposobljena da prima neke informacije za koje do tada nije bila sposobna. Ove promene su omogućile mnogo veća saznanja beloj bioenergiji pružajući joj šansu da bolje razmišlja, pravi bolje zaključke i da na taj način čovek postane inteligentniji i kreativniji. Poslednja od ovih mutacija izvršena je pre nekoliko stotina hiljada godina.

Razvoj čoveka sve do kontakta sa svetlećim telom (pre 144000 godina) išao je istim, sporim tempom kao i kod drugih životinja, s tim što je čovek, za razliku od majmuna, predstavljao jednu spretniju i inteligentniju varijantu grane zajedničkog pretka od ostalih grana koje predstavljaju današnji majmuni. Izbor ljudske rase za razvoj jedne generacije svetlećih tela zacrtao je njen vrtoglavi razvoj, koji je naravno u početku bio jedva primetan, da bi ubrzanje postepeno postajalo sve veće.


Razvoj ljudske zajednice

Početak ljudske zajednice datira od pre 111.000 godina. Pre toga, a od početka kontakta sa iskrom svetlećih tela, ljudi su živeli u manjoj ili većoj porodici ili u grupama koje nisu sadržavale karakteristike ljudske zajednice. Tek kada je više porodica počelo da živi zajedno, započeo je razvoj ljudske zajednice. U početku su one formirane zahvaljujući krvnom srodstvu između porodica, ali su se kasnije, dve ili više porodica udruživale u veću ljudsku zajednicu koja je brojala od 50 do 200 ljudi.

U takvoj zajednici, kao i u ljudkoj istoriji pre zajednice, sve je bilo zajedničko, oružje i oruđe, žene i deca. Brakovi nisu postojali, već su žene same odlučivale sa kojim će muškarcem živeti i koliko dugo. Ti kontakti su obično bili od nekoliko dana do nekoliko godina, ali nikada ceo život.

Deca iz takvih odnosa vodila su se po majci, a ne po ocu. Očevi se isu osećali posebno vezanim za tu decu. Deca su rasla zajedno, u velikoj grupi i malo su kontaktirala sa roditeljima. Obučavali su ih lovu i ratnim veštinama znalci koje je odredila cela zajednica.

Ljudi su živeli bez mnogo briga, bez straha, bez borbe za vlast, bez zavisti. Hronične bolesti su bile vrlo retke. Patili su od povreda zadobijenih u lovu, od životinja ili neprijatelja. Deca su se rađala dosta lako, pri čemu su majke zauzimale stojeći položaj, raširenih nogu, obično uz neko drvo ili četvoronoške.

Ni pri rođenju, ni u detinjstvu deca nisu imala gotovo nikakve traume. Bračnih problema nije bilo; ako se nisu slagali, partneri su se jednostavno razilazili. Borbe za vlast nije bilo, jer je vlast pripadala plemenskom starešini, a njega je nasleđivao, po pravilu, njegov sin.

Prve, sistematske negativne emocije počele su da se razvijaju sa stvaranjem institucije braka, do koje je došlo pre oko 98.000 godina. Od tada su deca, nastala u braku, počela da se zadržavaju u bračnoj zajednici i tada su počele da se stvaraju razlike između dece. Bračne zajednice su, u stvari, egocentrični embrioni u celoj ljudskoj zejednici.

Mnogo kasnije, pre oko 60.000 godine, došlo je do stvaranja privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju, oružjem i oruđem, malim parcelama za obradu i stokom, ali to samo među najrazvijenijim ljudskim zajednicama, dok je velika većina i dalje živela u bračnim ili još niže od bračne zajednice. Ipak se može reći da je od pre 23.000 godina najveći broj ljudskih zajednica prešao na privatnu svojinu. Zahvaljujući njoj, došlo je do ubrzanog razvoja pojedinih ljudskih zajednica, jer je privatna svojina, vlasništvo, podsticalo pojedine ljude na posebna zalaganja i angažovanja, što je dovelo do opšteg napretka ljudske zajednice.

Već pre 16.000 godina postojala su vrlo razvijena ljudska društva na području Australije, istočne Azije sa ostrvima i centralne Afrike. Ove civilizacije su odgovarale nivou koji su Sumeri imali tek 5.000 godina pre nove ere.

Međutim, najviši nivo civilizacije postigli su pre 14.000 godina stanovnici velikog ostrva, veličine Grenlanda, koje se nalazilo 250 km zapadno od Afrike, a njegov severoistočni deo na mestu gde su sada Kanarska ostrva. To je bila legendarna Atlantida, čija je civilizacija dostigla nivo koji je bio poznat Egiptu tek 2.000 godina pre nove ere. Pre 12.000 godina došlo je do naglog sleganja Zemljine kore, koje je progutalo Atlantidu i sve njene stanovnike u toku samo jedne noći. Ovaj zemljotres nije bio posledica nikakvog udara ili prolaska nebeskih tela pored Zemlje. Ogromni talasi plime, koja se širila u svim pravcima, uništili su gotovo sve stanovnike Engleske, Atlantske obale Evrope i Sredozemnog mora i prodrli 500 km u dubinu afričkog kopna. Na taj način su i tragovi kulture Atlantide bili uništeni, dok su udaljenija područja, koja su bila pošteđena poplava, slabo bila u kontaktu sa Atlantidom.

Pre 7.000 godina došlo je do procvata kulture na Tibetu, Kini i Mesopotamiji. Ovoga puta veliki potop, zemljotresi i vulkani, izazvani vrlo bliskim prolazom komete pored Zemljine kugle, stvorili su pustoš na gotovo celoj Zemljinoj površini. Posebno su ovim bili pogođeni Severna Amerika, Australija,Tibet, Kina, Japan i delimično Mesopotamija. Posle tog vremena ljudska civilizacija se razvijala bez većih kataklizmi.

Legenda o ovom potopu našla je svoje mesto i u Bibliji, ali je prava istina o njemu drugačija. Mesopotamija (međurečje – između reka Tigra i Eufrata) je u to vreme imala najviši nivo razvoja tadašnjeg sveta sa poznavanjem slikovnog pisma i razvijenim sistemom za navodnjavanje koji je omogućavao tri žetve godišnje. Jedna prosvetljena osoba saznala je unapred za potop i uspela da ubedi lokalnog vladara da povede celokupno stanovništvo u okolne planine noseći sa sobom sve što je bilo vredno, rukopise i umetničke predmete, spasavši od uništenja ogromno kulturno blago. Ta osoba je istorijska ličnost, ali to nije bio Noje, niti su ljudi našli spas u Nojevoj barci, nego u mukotrpnom penjanju u planine bežeći od talasa visokog 15 metara koji je nosio sve pred sobom. Vratili su se tek posle nekoliko meseci kada se voda povukla, a tlo osušilo. Zatekli su na svojim plodnim poljima sloj mulja visok desetak metara. Većina preživelih se raselila u druga područja, a onima koji su ostali bilo je potrebno 15 godina da obnove sisteme za navodnjavanje. Ostalo stanovništvo Mesapotamije kao i mnogi primitivni narodi sa obala Sredozemnog mora su zbrisani potopom.

Ali, već pre 7.000 godina u ljudskom društvu su postojale, duboko usađene, sve negativne emocije i tada su počele da se javljaju sve masovnije bolesti. Pored hroničnih bolesti, ljudi su masovno umirali od raznih zaraza koje su nailazile na pogodno tlo u organizmu, oštećenom negativnim emocijama: mržnja, netrpeljivost, borba za vlast, zavist, stotine hiljada robova, ogromne razlike između klasa, večiti strah za odbranu vlasti, borba potlačenih za svoju slobodu i maltretiranje od onih koji su hteli da vlast sačuvaju. Negativne emocije i bolesti među ljudima neprekidno su rasle, hiljadama godina, da bi tokom poslenjih hiljadu godina pre Hrista dostigle vrhunac. Nikada, ni pre ni posle toga, tako mali broj ljudi koji je postojao na Zemlji, a posebno na Bliskom istoku gde je civilizacija u proseku bila najrazvijenija, nije dostigao tako visok nivo negativnih misli. Tada je Stvoritelj, da bi spasao auru Zemlje koja je bila oštećena negativnim mislima ljudi, odlučio da, i pored toga što je ljudima data slobodna volja, posredno utiče na nju kako bi došlo do organizovane promene načina mišljenja i do svođenja negativnih misli na najmanju meru.

Stvaralačka energija koja sve prožima realizova je ovu ideju preko čoveka-Hrista. On je uspeo da zainteresuje mase za religiju čija je osnova bila promena načina mišljenja na taj način što bi se negativne misli svele na minimum, što je trebalo da omogući smanjenje boleština i oštećenja Zemljine aure. Završnica te njegove misije bio je zadatak da se promenom frekvencije energije u Zemljinoj auri, a pri tom ne menjajući frekvencije kod živih bića i materijalnog sveta na Zemlji, neutrališu negativne posledice loših misli koje su se skupljale hiljadama godina.

Zahvaljujući tom njegovom epohalnom činu, čovečanstvo je naglo krenulo napred, ali je već u srednjem veku, u hrišćanskom svetu za vreme inkvizicije, doživelo znatan zastoj.

Današnji način života omogućava stvaranje ogromnog broja negativnih misli i to samo u toku jednog dana.


Odvajanje od prirode - Nastanak negativnih misli - Slobodna volja

Jedina stvar u kojoj je čovek u toku civilizacijskog razvoja neprekidno nazadovao jeste kontakt sa duhovnim energijama, odnosno kontakt sa prirodom. Čovek je postepeno, korak po korak, gubio kontakt sa prirodom, istim tempom kojim je osvajao neke mogućnosti kao što su vatra, gajenje životinja, zemljoradnja, pronalazak metala i njihova primena, izgradnja kuća, pismenost, stvaranje mašina, početak korišćenja nekih energija.

Kada je došlo do pronalaska, odnosno do korišćenja vatre za grejanje i zaštitu od životinja, a zatim prvo za pečenje, pa za kuvanje hrane, čovek je dobio sigurnost koju do tada nikada nije imao: da se zaštiti od hladnoće i životinja, i da može omekšati hranu koju jede.

Svaki od sledećih koraka u napredovanju značio je odustajanje od jednog dela veza sa prirodom, njihovo postepeno gašenje, pri čemu čovek postaje sve sigurniji, sve samouvereniji. Kontakt sa prirodom predstavljao je u stvari potpunu otvorenost duše i svesti čoveka prema duhovnim energijama. Ova delovanja je čovek doživljavao, i usmeravanja se pridržavao, sve do momenta kada je njihovo delovanje počelo da dolazi u suprotnost sa nekim njegovim osvojenim, stečenim i smišljenim beneficijmama. Tada je on započeo da izbegava ova uputstva koja su dolazila od duhovnih energija.

Kontakti sa svetlećim telom, započeti pre 144.000 hiljade godina, takođe su doživeli promene jer je čovek počeo da se osamostaljuje svaki put kada bi usmerenje svetlećeg tela, na neki način, moglo da umanji osvojene darove prirode. Posebno je delovanje svetlećeg tela bilo sputavano i otklanjano polusvesnim naporima naših predaka, kada je u pitanju bio odnos sa drugim ljudima, maltretiranje drugih ljudi i zarobljenika. Taj proces se dalje, sa razvojem civilizacije, sve više razvijao, a otpor dosta jasnim signalima svetlećeg tela postajao sve jači, pa je čovek počeo da ih ignoriše, da ih prećutkuje, prelazi preko njih svaki put kad mu to nije odgovaralo.

Na taj način je počeo da se postepeno, tokom hiljada godina, gasi uticaj svetlećeg tela, jer je čovek stvorio odbrambene sisteme koju su u početku sputavali, uklanjali, poništavali ona uputstva svetlećeg tela koja su bila u najvećem raskoraku sa stavom naših predaka. Kasnije, taj sistem je počeo da se primenjuje na sve blaže razlike u stavovima između svetlećeg tela i te osobe.

Može se reći da je današnji čovek u potpunosti odvojen od prirode, što je posledica negativnih elemenata razvoja ljudske civilizacije. Osvajajući deo po deo prirode, ljudi su počeli sa jedne strane da se osećaju sigurno, bezbedno, a sa druge strane, uputstva koja su dobijali od svetlećeg tela bila su sve češće u suprotnosti sa onim što su radili ili mislili, pa su stoga sve više ignorisali informacije koje su dobijali od svetlećeg tela.

Ignorisanje onoga što svetleće telo ukazuje i savetuje, postepeno je dostiglo takav nivo da je došlo do potpunog prekida komunikacije između čoveka i svetlećeg tela. To se desilo pre oko 30.000 godina, a samo retki pojedinci su nastavili ove kontakte do pre približno 10.000 godina. Od tada, niko od normalnih ljudi, osim ako se nisu bavili duhovnošću, ne može da kontaktira sa svetlećim telom.


Nastanak negativnih misli

Negativne misli su one misli za koje kažemo da odstupaju od puta ili volje Stvaraoca. To su dakle pogrešne misli među koje spadaju mržnja, zavist, borba za vlast, nezadovoljstvo, briga, žalost i strah. Njihovo štetno dejstvo po čoveka je ogromno i ogleda se u tome što one prouzrokuju preko 80% svih hroničnih organskih i psihičkih bolesti, dovode do slabljenja funkcionisanja nervnog sistema, smanjenja kreativnosti, inteligencije, duhovnosti i humanosti.

Proces slabljenja kontakta sa svetlećim telom, omogućio je stvaranje negativnih misli, jer one nisu bile u dovoljnoj meri kritikovane, nije ukazivano na njihovu štetnost, pogrešnost i usmeravanje na pravilan način mišljenja. To znači da je slabljenje kontakta sa svetlećim telom, koje je čovek izazvao da bi izbegao neka uputstva koja su bila u suprotnosti sa onim što je radio i mislio, postepeno otvaralo put sve većem broju negativnih misli koje, zbog slabljenja kontakta nisu mogle biti kritikovane, niti je više bilo dovoljno upozorenja za njihovu promenu, odnosno neutralisanje.

To je korak po korak povećavalo broj negativnih misli, da bi to, kad se uticaj svetlećeg tela u smislu direktnog upozorenja preko svesti sveo na minimum, odnosno potpuno ugasio, omogućilo procvat negativnih misli, bez kontrole, bez ičijeg upozoravanja, ukazivanja na njihovu pogrešnost i štetnost.

Pored toga, još značajniju ulogu odigrala je neka vrsta lakoće i nonšarlantnosti u stvaranju negativnih misli ljudi koja proizilazi iz prirode čoveka, i koja sadrži određenu dozu nesamokritičnosti, pokušaja bežanja od obaveza, bežanja od krivice i svaljivanja krivice na druge ljude. Taj uzrok je zapravo dominirajući, dok su prethodno navedeni uzroci bili samo dopuna i pojačanje u razvoju ljudske najnegativnije osobine. Zbog toga je ljudska civilizacija i dospela do ovakvog stanja.

Negativne misli i stresovi oštećuju auru stvarajući energetski žele koji dovodi do smanjenog protoka bele bioenergije i konačno do pojave hroničnih bolesti. Ako želimo da budemo zdravi, potrebno je da imamo samo pozitivne i neutralne misli, što će biti garancija našeg zdravlja. Pored zdravlja to predstavlja i garanciju naše kreativnosti, inteligencije i razvoja duhovnosti.


Slobodna volja

Stvaralac je, dajući slobodnu volju ljudima, omogućio njihov izuzetno brzi razvoj uz pomoć svetlećih tela. Postoje bića koja imaju slobodnu volju, iako nisu primila na sebe obavezu i čast da pomognu razvoj svetlećih tela. Međutim, sve materijalne rase koje primaju obavezu da pomognu razvoj svetlećeg tela, dobijaju pri tom pravo na slobodnu volju, kako bi se razvoj svetlećih tela što brže i što efikasnije obavljao.

Istovremeno, međutim, postoji i druga strana medalje o slobodnoj volji. Naime, kada materijalna živa bića, koja imaju slobodnu volju, skrenu sa puta Stvaraoca, ona ugrožavaju svoju, kao i druge rase, svoje okruženje, pa i samu planetu na kojoj žive. Delovanje ili sprečavanje ovih pojava ne može se realizovati oduzimanjem slobodne volje, a zatim dovođenjem njihovih misli i dela u sklad sa voljom Stvaraoca, jer se jednom data slobodna volja ne oduzima. Taj problem se na najširi i najsloženiji način pojavio kod ljudske rase.

Način razmišljanja, sredina u kojoj su se razvijali, specifičan način mišljenja kod ljudske rase, doveli su do pojave više različitih negativnih misli koje nisu u skladu sa putem Stvaraoca. Negativne misli oštećuju zdravlje tih osoba i zdravlje drugih ljudi, uspostavljaju loše međuljudske odnose, stvaraju napetost, krizna žarišta i ratove između ljudi, koji prete da dovedu do samouništenja ljudske rase. Takođe, te negativne misli i pogrešan način mišljenja deluju ne samo da ljude, već i na njihovu okolinu, na biljni i životinjski svet, i što je najstrašnije, na auru planete Zemlje do te mere da su doveli auru Zemlje kao planete i kao živog bića u pitanje.

Jedini mogući i jedini ispravan put je promena načina mišljenja ljudi, odnosno usklađivanje misli ljudi sa voljom Stvaraoca, čime bi se zaustavilo pogoršanje stanja Zemljine aure, omogućio razvoj svetlećih tela ljudi i ispunjenje velikog cilja. Na tom putu stoje nam na pomoći duhovne energije, za čije angažovanje je potrebna molba visoko razvijenih pojedinaca.


Negativne misli ljudi - opasnost za auru Zemlje

Planeta Zemlja je živo biće koje ima svoju auru. Ona se sastoji iz dva energetska sloja, jedan iznad drugog, smeštena u atmosferi Zemlje. Gornji sloj se neprekidno kreće prema zapadu, a donji prema istoku, pri čemu obiđu Zemlju za 15 minuta. Njihovo kretanje omogućava opstanak Zemlje u ovakvom obliku kakav je danas.

Iako izgleda neverovatno: AURU ZEMLJE NAJVIŠE OŠTEĆUJU NEGATIVNE MISLI LJUDI. Energetska struktura donjeg sloja aure Zemlje je izuzetno osetljiva na energiju od koje se sastoji negativna ljudska misao. Kako se ljudska misao u energetskom smislu širi sferno i trenutno prolazi keoz sve slojeve atmosfere Zemlje ona, pri stupanju u kontakt sa donjim slojem aure, dovodi do njegovog trajnog oštećenja. Rezultat toga je stvaranje neke vrste energetskog želea koji ometa normalno funkcionisanje aure Zemlje. Oštećenja koja se javljaju na donjem delu aure, iznad mesta na površini Zemlje na kome se osoba, koja je tu misao proizvela, nalazi.

Međutim, zbog kretanja donjeg sloja ne dolazi do štećenja samo na jednom mestu, već se ona javlja u obliku dugačkih udubljenja. Na taj način, pojedine negativne misli, koje duže traju, ostavljaju udubljenja koja često mogu zatvoriti i krug oštećenja u obliku prstena u auri Zemlje, dok se sloj okrene jedanput oko nje.

Zbog rasporeda ljudi na Zemlji, najoštećeniji je deo koji obuhvata energetsko polje aure iznad umerenog pojasa severne širine, što znači veći deo Europe, Rusija, Kina, Japan, Severnu Ameriku, dakle najmnogoljudniji pojas na Zemlji, dok je najmanje oštećenje vezano za pojas na nivou Australije i južnije. Ova oštećenja, koja se skupljaju hiljadama godina, postepeno dovode do blokade u funkcionisanju aure Zemlje, koja podseća na blokade ljudske aure.

Sadašnje stanje aure Zemlje je, zbog neizmernog broja negativnih misli koje su nastale u toku poslednjih 2.000 godina, vrlo loše. Ukoliko bi se ovaj tempo oštećenja aure Zemlje nastavio, došlo bi vrlo brzo do takvog pogoršanja da bi život na Zemlji u velikoj meri bio doveden u pitanje.

Zbog oštećenja aure javljaju se gruba pomeranja površinskog dela Zemlje i neusklađenosti između površinskog i slojeva koji se nalaze ispod njega. Posledice toga bi bili zemljotresi, vulkani, velike pukotine, prodor mora u kopno, izdizanje morskog dna, velike poplave, izbijanje zagušljivih gasova, a iznad svega enormno pojačanje štetnih zračenja iz zemlje, koja bi bila tako ubitačna da bi na čitavim kontinentima sve životinjske i biljne vrste brzo nestale. Zemljia bi kao planeta uskoro prestala da predstavlja naseobinu civilizovanih i živih bića.

Razvoj živog sveta na Zemlji je rezultat truda Stvoritelja tokom milijardu godina, pa se stoga ne može dozvoliti da jedna životinjska vrsta kao što je ljudska, čija je uloga i vreme trajanja relativno skromno u istoriji planete Zemlje, svojim bahatim ponašanjem sve to uništi. Osnovni problem, međutim predstavlja slobodna volja čoveka, koju je kao vrsta dobio, pa stoga nije moguće na nju delovati silom.

Zbog toga je za spas ljudske civilizacije i cele planete jedini ispravan i moguć put: promena načina mišljenja ljudi koja bi postepeno zaustavila pogoršanje stanja Zemljine aure pre nego što se pređe kritična crta i počne kataklizma na Zemlji.

Ako se ovaj proces zaustavi, onda će biti moguće, ubrzanim razvojem svetlećih tela ljudi, da dođe do sazrevanja gotovo svih svetlećih tela čime će se obezbediti kritična masa koja je u stanju da popravi ogromna oštećenja u Zemljinoj auri.


Princip razvoja

Nekadašnja vrlo neprecizna tumačenja indijskih izvora govore da je Stvaralac stvorio kosmos da bi se igrao. Sveta znanja govore da nije bila u pitanju igra već potreba, izuzetno snažna želja da se nešto stvori, slično želji umetnika koji traži i mora naći način da izrazi ono što oseća. To znači da je Stvaralac morao da realizuje taj svoj unutrašnji osećaj koji je zahtevao da se nešto stvori i da se iskoriste neizmerna znanja i mogućnosti Potencijala. To, međutim, ne objašnjava svrhu nastanka kosmosa, već samo potrebu Stvaraoca da ga realizuje.

Svrha nastanka je ustvari, razvoj i napredovanje svega što nije okamenjeno, svega što može da se menja. Princip promena ka savršenijem, složenijem, lepšem, boljem, korisnijem, do maksimuma je zastupljen upravo u znanjima i mogućnostima Potencijala. Potencijal je imao u sebi ugrađenu potrebu za razvojem koji bi imao navedene elemente. To znači da je suština kosmosa stvaranje nečeg naprednijeg, složenijeg, lepšeg, boljeg, korisnijeg, zanimljivijeg od postojećeg stanja, dok je Potencijalova neodoljiva želja da se tako nešto realizuje, bila samo njegova potreba koja je omogućavala realizaciju ovog veličanstvenog razvoja. Jednom rečju, stvaranje kosmosa i njegov dosadašnji razvoj, kao i budući, predstavlja realizaciju PRINCIPA RAZVOJA ili je kosmos rezultat realizacije principa razvoja koji je Potencijal, a zatim Stvaralac ostvario kroz svoje neizmerne mogućnosti i neodoljivu želju da to uradi.

PRINCIP RAZVOJA PREDSTAVLJA OSNOVNI PRINCIP KOSMOSA

Sve što postoji predviđeno je da se razvija. U sve u šta je uneo svoj program, Stvaralac je, kao obavezni deo, uneo i razvojnu komponentu koja ne samo da sprečava zaustavljanje procesa, okamenjavanje nečega što je stvoreno, već naprotiv obezbeđuje, kao nešto neumitno, nešto što se ne može izbeći: razvoj svega što je Stvaralac stvorio. To znači da su sve energije, sva materija, sva živa bića stvoreni, a zatim se razvijali na principima razvoja, koje je Stvaralac uneo u energije koje je stvorio, dok su materija i živa bića, nastali kao posledica spajanja i međusobnog delovanja različitih energija, preuzeli one elemente razvoja koji nisu bili isključivo vezani za razvoj samih energija. Zbog toga razvoj mrtve materije čine preostali razvojni elementi, koji se ne tiču isključivo energija od kojih su nastali, već se mogu primeniti i na novonastalu materiju.

Razvoj živih bića, pored komponente razvoja mrtve materije, najvećim delom, sadrži elemente razvoja koje mu neprekidno donosi Životni talas koji se postepeno menja u skladu sa potrebama razvoja žive materije.

Princip razvoja će predstavljati osnovni princip kosmosa sve dok ga bude bilo, to znači kroz beskonačno dug vremenski period koji je pred nama.


Vidovi moguće saradnje ljudi sa nematerijalnim i materijalnim superinteligentnim živim bićima u kosmosu

Pokušaj nauke da uspostavi kontakt sa nekom civilizacijom, koja bi bila barem na nivou ljudske, istovremeno i bezuspešan i smešan i da je pravi put za uspostavljanje ovih kontakata putem paranormalnih kontakata, dakle, putem energija koje su nauci nepoznate. Na taj način je kontakt sa vanzemaljskim superinteligentnim civilizacijama ne samo moguć već i neophodan za dalji razvoj ljudske civilizacije. Ove civilizacije su spremne i imaju čime da pomognu ljudskoj zajednici, jer su njihove misli i dela usmereni ka putu Stvaraoca i ne postoji nikakva opasnost za ljude pri kontaktu sa ovim bićima. Naprotiv, njihova pozitivnost i humanost su garancija da će efekti biti ne samo bezopasni već i vrlo korisni zbog toga što su te civlizacije daleko iznad ljudskih mogućnosti. Stoga je kontakt sa njima sličan onom kontaktu civilizovanih ljudi sa urođenicima koji prvi put vide belog čoveka, uz jednu ogromnu razliku: prva ideja belog čoveka je bila kako da eksploatiše i iskoristi za sebe nizak nivo razvoja urođenika i pokrade im i opljačka sva nacionalna bogatstva, dok je stav ovih vanzemaljskih visokorazvijenih civilizacija upravo obrnut - njihov pozitivan i human način razmišljanja i delovanja usmeriće ih na maksimalnu pomoć čoveku bez bilo kakve koristi za svoju civilizaciju.

Pomoć koju oni mogu pružiti ljudskoj zajednici je višestruka i deli se na nekoliko oblasti.

Na prvom mestu to je, svakako, pomoć u uspostavljanju, na opštem nivou, takvog načina mišljenja ljudi koje će biti u skladu sa putem Stvaraoca. Ova pomoć bi se ogledala u prenošenju visokorazvijenim ljudima znanja i incijacija za izmenu načina mišljenja koje bi ovi molbama prenosili svim ljudima sveta.

Drugo, moguća je pomoć u promeni klime užih i širih područja, koja bi se optimalno uskladila sa potrebama ljudi, biljnog i životinjskog sveta, kao i zaštita od nepogoda manjih i većih razmera.

Treći vid predstavlja pomoć ljudima za razrešavanje nekih problema koji tište ljudsku zajednicu. To je, pre svega, energija, pri čemu najvažniju ulogu igraju električna i toplotna energija. Razrešenje ovih problema došlo bi iz izvora koji su energetske prirode i smešteni su u kosmosu.

Četvrti vid pomoći ogleda se u raznim savetima iz poljoprivrede, stočarstva i industrije, načina stanovanja, prevoznih sredstava, sadržaja i načina školovanja dece i odraslih i na kraju metoda za postizanje bržeg napretka u duhovnom smislu. Saveti i ova znanja prenosili bi se postepeno, dugi niz godina u skladu sa spremnošću ljudske rase da ih prihvati i da ih primeni i njima ovlada.

Bez pomoći ovih superrazvijenih civilizacija, razvoj ljudi bi bio znatno sporiji uz maksimalno povećanje opasnosti od međusobnih konflikata i ratova.

MESTA MOĆI

Pre oko 138.000 godina, dakle 5.000 godina posle spajanja iskri svetlećih tela sa aurama praistorijskih ljudi, uspelo je da sazri tridesetak svetlećih tela. Ona su se sakupila i formirala prvo mesto moći, u vazduhu, iznad tga koji se nalazio između koliba u seocetu praistorijskih ljudi koji su im se učinili najperspektivnijim. To je bilo na mestu koje se danas zove Džajpur (2 miliona stanovika) na 250 km južno od Nju Delhija, ujedno na tom prostoru nastalo je još nekoliko mesta moći i ona spadaju u kategoriju najstarijih na planeti. Džajpur je prvo mesto moći i ono se održalo do danas. Ono je ujedno i najsnažnije mesto moći na Zemlji.

Mesto moći je obično hram ili ostatak hrama, gde je nekada započeo razvoj neke od starih civilizacija, kao što su hramovi Inka, Maja, Acteka, u Severnoj i Južnoj Americi, Sikstinska kapela u Vatikanu u Rimu, Vestminster ebi u Londonu, Sveta Gora u Grčkoj, Aja Sofija u Istambulu, Zid plača u Jerusalimu, tri velike piramide kod Kaira: Keopsova, Kefrenova i Mikerina, Zabranjeni grad u Pekingu, Afroditina plaža na Kipru, neki budistički i Hindu hramovi i mnogi drugi.

Sadržaj mesta moći su zrela svetleća tela koja lebde u vazduhu na nekoliko stotina metara visine, okupljena kao u grozdu, neprekidno se krećući. Ima ih od tridesetak, pa do 772 koliko sadrži mesto moći Džajpur. Snaga mesta moći uglavnom zavisi od broja zrelih svetlećih tela i civilizacije od koje potiču.

Uloga zrelih svetlećih tela na mestima moći je da pri poseti ovim mestima, osobe čije svetleće telo relativno razvijeno, prenesu jedan deo svog ogromnog fonda znanja. To postižu tako što priđu svetlećem telu posetioca, koje uvek ide sa njim i ne može se od njega udaljiti više od 300 m, i prožmu se sa njim. To izgleda onima koji to mogu da vide kao kad bi dve lopte magle prošle jedna kroz drugu i razdvojile se. Koliko će se zrelih prožeti sa svetlećim telom posetioca, zavisi od njegovog razvoja i od nivoa funkcionalnosti nervnog sistema posetioca. Ako je slabo razvijeno, a nervni sistem loš, kao posledica stresova i negativnih misli, neće ni sa jednim, dok se vrlo razvijena prožimaju sa svima na mestu moći. Posetiočevo svetleće telo koristi preuzeto znanje da kasnije aktivira kreativnost svog čoveka i daje mu nove ideje.
Mnoga mesta moći su danas ili arheološka nalazišta ili živi hramovi koje posećuje veliki broj ljudi, a da niko od njih nije ni svestan da je došao na mesto moći.

Tek svaki desetohiljaditi posetilac mesta moći ima sreću da njegovo svetleće telo doživi prožimanje sa zrelim, svi ostali nemaju tu mogućnost, jer im aura nije dovoljno čista, odnosno nervni sistem loše funkcioniše, ili im je svetleće telo slabo razvijeno. Ipak, i oni imaju koristi od ove posete, jer su stupili u kontakt sa energetskim poljima koja postoje na svim mestima moći.
Mesta moći su kroz istoriju ljudske rase odigrala izuzetno važnu ulogu, jer su civilizacije raznih naroda počinjale svoj intenzivni razvoj i procvat u vreme kada su boravile na mestima moći.
Neka mesta moći su tokom istorije omogućila, jedno za drugim razvoj dve i više civilizaija. Zbog toga se može sa pravom tvrditi da su mesta moći tokom istorije bila glavni faktor razvoja ljudske civilizacije. Sva mesta moći na Zemlji su povezana preko tri energetska polja koja poseduju, a sa njima i sa svim mestima moći u kosmosu gde imaju sličnu namenu kao na Zemlji.

Osobe čija su svetleća tela doživela prožimanja na mestima moći imaće od toga velike koristi. Ali njih je tek 1 prema 10.000.
Šta se dešava sa ogromnom većinom posetilaca mesta moći? Oni, takođe imaju velike koristi, jer su tokom posete proveli sat ili dva u tri energetska polja: Mir, Svetlost i Prisustvo Stvaraoca. Kao posledica toga, javlja se tokom narednih nekoliko meseci dobro raspoloženje, smirenje, neka vrsta tihe sreće, poboljšanje zdravstvenog stanja, povećanje kreativnosti, jasnije sagledavanje svojih životnih problema i lakše nalaženje rešenja.


Koristi od poseta mestima moći

Osobe čije je svetleće telo razvijeno imaju izuzetne koristi od poseta mestima moći. Uloga zrelih svetlećih tela na mestima moći je upravo da osobama čije je svetleće telo relativno razvijeno prenesu na njega jedan deo od svog ogromnog fonda znanja. Da bi došlo do prenosa ovih znanja, odnosno «prožimanja» zrelog svetlećeg tela sa Mesta moći i svetlećeg tela posetioca, potrebno je imati razvijeno svetleće telo i relativnu zrelost aure. Takođe, nivo funkcionisanja nervnog sistema (NFNS) treba da je najmanje 98,0 do 98,2 %. Na osnovu toga, najslabije Zrelo svetleće telo sa mesta moći, koje uspostavlja kontakt sa svetlećim telom posetioca, utvrđuje koliko će se zrelih svetlećih tela sa posetiočevim prožeti.

Prilikom prožimanja zrelog svetlećeg tela, sa svetlećim telom posetioca, dolazi do transfera velike količine znanja sa zrelih svetlećih tela na svetleće telo posetioca, koja su zrela svetleća tela prikupila tokom dugog perioda svog postojanja. Da bi se prožimanje uspešno obavilo, potrebno je da posetilac boravi na mestu moći najmanje 2 sata, kako bi bio siguran da je proces prožimanja završen. Efekti po čoveka, odnosno njegovo svetleće telo, koji nastaju prožimanjem, su takvi da se praktično vrlo retko mogu postići različitim tehnikama meditiranja ili bilo kakvim vežbama za paranormalni razvoj. To znači da poseta mestu moći koja obuhvata prožimanje obezbeđuje izuzetno brz napredak svetlećeg tela te osobe, što znači i razvoj te osobe, čiji tempo se ne može porediti ni sa jednom drugom razvojnom tehnikom.

Razvoj meditacijom ili drugim tehnikama može se predstaviti jednom, manje ili više, kontinualnom linijom koja se postepeno diže tokom dugog perioda, dok posete mestima moći predstavljaju skokovite napretke koje možemo zamisliti kao stepenice kojima se postižu efekti ravni dugotrajnom meditiranju. Isto tako, efekti postignuti prožimanjem na mestu moći omogućavaju da se linija razvoja ljudi koji koriste meditaciju i druge razvojne tehnike pomeri praktično za nivo stepenica u pozitivnom pravcu, i zatim sa tog polazišta nastavi da se dalje kontinualno razvija. To znači da se najbolji rezultati postižu kombinacijom meditacije i drugih razvojnih tehnika sa posetama mestima moći.



Neuporedivo veći broj posetilaca mesta moći nema dovoljnu zrelu auru i svetleće telo da bi došlo do prožimanja, jer prosečno svega 1 posetilac od 10.000 zadovoljava pomenute uslove. Šta se dešava sa ogromnom većinom posetilaca mesta moći? Oni takođe imaju velike koristi jer su prilikom posete proveli sat ili dva u poljima Svetlost, Prisustvo Stvaraoca i Mir. Kao posledica toga, javlja se tokom narednih nekoliko meseci dobro raspoloženje, smirenje, neka vrsta tihe sreće, poboljšanje zdravstvenog stanja, povećenje kreativnosti, jasnije sagledavanje svojih životnih problema i lakše nalaženje rešenja za njih. Pored toga, svetleće telo posetica će dobiti ideju, pravac i smisao minimuma razvoja koji je potrebno dostići, uz poziv da se po ispunjenju odgovarajućeg nivoa ponovo pojavi. Oko 10% svetlećih tela, koja dostignu traženi nivo, uspeće da usmere svog čoveka da ponovo dođe na jedno od mesta moći.


Osnovni elementi Mesta moći

Pored zrelih svetlećih tela, mesta moći karakterišu tri polja: Svetlost, Prisustvo Stvaraoca i Mir.

Svetlost predstavlja veliko energetsko polje čiji se centar nalazi na oko 20 do 50 metara dubine, računajući od tla zemlje ili od najnižeg dela građevine sazidane na mestu moći. Prečnik ovog polja se kreće od 30 do 50 metara. Polje Svetlost je nastalo kao rezultat kontakata zrelih svetlećih tela sa Jedinstvenim poljem. Ono sadrži ogromno znanje izuzetne paranormalne mogućnosti. Uloga Svetlosti se sastoji u pomoći zrelim svetlećim telima koja se nalaze na tom mestu moći, kao i onima koja su blizu sazrevanja, da dođu do važnih saznanja i da uz pomoć neizmernih paranormalnih moći Svetlosti, razreše neke probleme. Osobe sa visokim paranormalnim moćima mogu ući u ovo polje i kontaktirati sa njim.

Prisustvo Stvaraoca je glavni element mesta moći. Poznato je da Stvaralac nikad sam ne realizuje svoje namere, nego uvek preko Jedinstvenog polja. U ovom slučaju se Stvaralac odlučio za svoje direktno delovanje koje se stara samo o tom mestu moći. Zbog toga Prisustvo Stvaraoca predstavlja presedan, jer su na zemljinoj površini mesta moći jedina počastvovana aktivnim učešćem Stvaraoca. Ovo polje je prečnika 50 metara i nalazi se ispod polja Svetlost.

Smisao Prisustva Stvaraoca je da kroz jedan delić Stvaraočeve energije direktno deluje na Jedinstveno polje tog prostora, kako bi se moglo na različite načine uticati na pozitivan razvoj civilizacija koje pripadaju tom mestu moći. Lokalnim delovanjem Prisustva Stvaraoca na Jedinstveno polje, tokom 140.000 godina razrešavali su se mnogi problemi vezani za razvoj ljudske civilizacije. Delovanje Stvaraoca u okviru polja Prisustvo Stvaraoca, u najvećem delu je nerazumljivo ljudima, pa se to neće ni razmatrati, ali se može reći da je simboličan deo njegovih aktivnosti vezan za kontakte sa svetlećim telima koja još nisu zrela, kao i sa njihovim ljudima.



Postoji još jedno delovanje Prisustva Stvaraoca. Ispod zemlje, na nivou centralne lopte Prisustva Stvaraoca, prostire se u prečniku od 20 km energetsko polje čiji je zadatak da po potrebi aktivira i štiti spoljne granice mesta moći, oivičene spoljnim građevinama iili zidom. Ovo polje je nekada služilo za zaštitu mesta moći od napadača.

Mir predstavlja džinovsko energetsko polje koje se na površini zemlje prostire u prečniku od 50 km. Ovo veliko polje deluje tako da posetilac koji u njega uđe doživi mir, opuštenost, stabilnost i sigurnost, čime ga privlači i usmerava da uđe dublje ka centru polja, kako bi ga postepeno uputilo da poseti mesto moći. Ova osobina polja je izuzetno pomogla u okupljanju ljudskih zajednica u praistoriji i njihovo naseljavanje oko mesta moći, što im je omogućilo ubrzani razvoj. Polje Mir je bilo presudno i za ostanak na mestu moći sveštenika i drugog osloblja koji su živeli u hramu.


Mapa mesta moći

Svako mesto moći karakteriše nešto specifično kao što je broj zrelih svetlećih tela, civilizacija koju predstavljaju, vrsta svetlosne lopte, njen izgled i sadržaj, kao i situacija da li je hram još u funkciji ili samo predstavlja muzej, odnosno arheološko nalazište. Svaki od ovih elemenata ima određeni značaj i čini jednu od karakteristika mesta moći. Broj zrelih svetlećih tela na mestima moći kreće se od 34 kao najmanje mogući broj, pa do najsnažnijeg koje ima 772. Mesto moći sa minimalnim brojem nalazi se u srednjoj Aziji u Nepalu, u neposrednoj blizini i južno od glavnog mesta moći u toj državi, a najveće u Džajpuru, Indija.

Po svom geografskom rasporedu danas aktivna mesta moći možemo podeliti na nekoliko grupa:

1. Zapadnoindijska: 4 mesta moći; najstarija grupa mesta moći na svetu, sa Džajpurom kao prvim mestom moći.

2. Istočnoindijska: 4 mesta moći; tri se nalaze u blizini Benaresa (mesto moći Park Jelena (Sarnat), hram Kaši Višvanat na obali reke Gang u Benaresu).

3. Tibet: 6 mesta moći, glavno-Carska palata u Lasi (zatim planina Kajlaš, manastiri Pa Bong Ka i Drepung blizu Lase).

4. Rusko-kinesko-japanska: 8 mesta moći; Rusija 1, istočni Sibir; 4 u Kini, od kojih je glavno-Zabranjeni grad u Pekingu; 3 u Japanu (hram Kotoku-in u Kamakuri, hram Kiyomizu-Dera u Kyotou i hram Byodo-in u Uji-Shiu u blizini Kyota).

5. Južna Azija i Australija: 14 mesta moći; Sri Lanka 2, Burma 2, Malezija 1, Tajland 3 (hram Zlatnog Bude u Bankoku, aerodrom u Bankoku i hram Prapathom Četi) Indonezija 3 (hram Kohen na ostrvu Bali i Hinduistički cenar u Džakarti), Australija 2, Fidži 1.

6. Južna Amerika: 15 mesta moći; Bolivija 3 (ostrvo Sunca i Meseca na Titikaka jezeru i Tiwanaka), Peru 4 (najpoznatije i jedno od najznačajnijih na planeti je Maču Piču), Brazil 1, Honduras 1, Panama 1, Gvatemala 1, Argentina 1, Čile 3, Nikaragua 1.

7. Meksiko: 17 mesta moći (uglavnom lokaliteti starih majanskih i astečkih gradova: Ušmal, Džibilčaltun, Džidžantun, Čičen Ica, Koba, Tulum, Palenke, 2 mesta moći u Teotiuakanu, Čolula i Kampeče).

8. SAD: 2 mesta moći (jedno od njih je u Arizoni pored gradića Sedona).

9. Kanada: 1 mesto moći

10. Europa: 5 mesta moći; Westminster ebi – London, Sikstinska kapela – Vatikan, Sveta gora – Grčka, Aja Sofija – Istambul, Afroditina plaža - Kipar.

11. Bliski istok: 5 mesta moći; Egipat 4 (tri piramide kod Gize i katolički institut Don Bosko u Aleksandriji), Izrael 1 (Zid plača u Jerusalemu).

12. Mesopotamija (između Tigra i Eufrata): 3 mesta moći; Irak 2, Iran 1.

13. Nepal: 3 mesta moći (jedno od njih je stupa Svajanbunat u Katmanduu).

14. Južnoafrička Unija: 1 mesto moći.


SADRŽAJ RADA I ZNANJA ZRELIH SVETLEĆIH TELA

Mada su nivoi, struktura i sadržaj znanja svetlećih tela slični, ipak postoji velika razlika u oblastima na koje se njihova znanja odnose. Sva zrela svetleća tela imaju donju granicu opštih znanja i u tome se ne razlikuju. Svetleća tela koja su sazrela u jednom životu razlikuju se u specifičnim znanjima koja zavise od epohe u kojoj su sazrela, od vrste civilizacije u kojoj su se razvijala i od afiniteta tih osoba. Opšti, minimalni nivo znanja svih zrelih svetećih tela ima izuzetno visok domet koji je apsolutno nedostižan za bilo kog čoveka. Međutim, specifična znanja, koja se kod svakog svetlećeg tela razlikuju, daleko prevazilaze nivo opštih znanja i predstavljaju znanje univerzuma.

Šta je sadržaj opštih znanja zrelih svetlećih tela?

Tu su, pre svega, znanja o ljudskoj auri, njenoj strukturi i funkcionisanju, znanja o nastanku i isceljenju bolesti, znanja vezana za sav biljni i životinjski svet na planeti Zemlji, detaljno kao za ljudski organizam. Znanja o Zemlji, kao kosmičkom telu, svim planetama Sunčevog sistema i Suncu. Relativno visok nivo znanja o svim nebeskim telima, kosmičkim zakonima i energijama koje postoje u kosmosu. Znanja o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

U specifična spadaju gotovo apsolutna znanja o pojedinim oblastima, kao što su: isceljenje, zakoni kosmosa, energetski procesi u kosmosu, prošlost, sadašnjost i budućnost kosmosa i njegovih delova.

Sva ova znanja su Sveta znanja, jer se ni do jednih od njih ne može stići ljudskim načinom istraživanja, osim u tragovima u delu opšteg minimuma znanja koje imaju sva svetleća tela. Zahvaljujući tim razlikama u nivou i sadržaju znanja upravo se sastoji mogućnost izuzetnih kreacija velikih grupa zrelih svetlećih tela.

Koristeći svoju superinteligenciju, zrela svetleća tela koja žive u grupi uspevaju da umnože svoja znanja, izvlačeći iz jednog znanja veliki broj novih. To im omogućava da na mestima moći realizuju izuzetna energetska ostvarenja u obliku polja koja se, pored svoje velike snage, odlikuju i izuzetnim sadržajem čija je korisnost za ljude koji posete mesta moći tako velika da se ne može ničim zameniti. Upravo su zbog toga osobe, koje nisu imale ukrštanja sa zrelim svetlećim telima, doživele preuzimanje određenih znanja od njihovih svetlećih tela iz polja znanja na mestima moći. Stoga je i njihova poseta uvek

izuzetno plodonosna i često se može meriti sa nivoom koji dostižu svetleća tela koja su imala samo jedno ukrštanje.

Ova polja su stvarana, ponekad, i hiljadama godina, dopunjavajući se i usavršavajući, usklađujući sa zahtevima novog vremena sadržaj i pravac svog delovanja. Na svakom mestu moći postoji bar jedno energetsko polje stvoreno da pomaže ljudima koji dođu u posetu, ali je njihov broj obično 3 do 5, a na velikim mestima moći i preko 10 polja.

Naravno, postojala su i polja koja nisu predstavljala sredstvo za razvoj posetilaca, već su bila zamišljena za delovanje protiv neprijatelja, u smislu odbrane mesta moći od napadača.

Postojala su i polja koja su mogla da uspavaju neprijatelja, i ona, ali vrlo retko, koja su u stanju da ubiju svakog ko kroči u njihov delokrug dejstva. Na sreću, sva uspavljaujuća i polja ubice bila su uključivana samo po potrebi i danas ne postoji nijedno polje na mestu moći je stalno aktivno, a koje bi moglo da na većem prostoru dovede do ovih štetnih dejstava. Izuzetak čine samo mesta žrtvenika kod većeg broja mesta moći koja neprekidno emituju zrak koji uspavljuje ili vrši anesteziju, čije delovanje postoji i danas.

Sveštenici su na mestima moći, u momentu napada osvajačkih hordi, uspevali molbom zrelim svetlećim telima, iako u najvećem broju slučajeva nisu bili svesni o kakvim se energijama tu radi, da aktiviraju ova polja kako bi zaštitila hram od napadača. Po prestanku opasnosti polja su se automatski gasila. Ova zaštitna polja, dakle, nisu bila pod komandom sveštenika već zrelih svetlećih tela, koja su ih samo na opravdanu molbu privremeno uključivala.


Mesto moći Džajpur, Indija

Mesto moći Džajpur, nalazi se u Indiji, u gradu Džajpur koji ima 3 miliona stanovnika, koji se nalazi 200km južno od Nju Delhija. Mesto moći Džajpur je najstarije mesto moći na svetu. Nastalo je pre 138.000 godina, kada se prvih tridesetak zrelih svetlećih tela okupilo iznad trga u centru sela praistorijskih ljudi za koje su svetleća tela smatrala da imaju najveću perspektivu za razvoj. Od tada do danas ovo mesto moći neprekidno postoji.

Danas se centar mesta moći nalazi na lokalitetu palate Hana Mahal (danas muzej), koja je sagrađena u 18. veku i koja je služila da žene iz viših slojeva društva skriveno, kroz prozore koji su u stvari bili paravani, posmatraju svakodnevni život na ulicama grada. Ono danas ima 772 zrela svetleća tela, i neuporedivo je najjače mesto moći na svetu. Poseta ovom mestu moći je posebno važna za duhovno razvijene osobe.

Na svakom mestu moći postoji i energetsko polje koje su stvorila zrela svetleća tela i koja su u njega prenela sva svoja znanja. Snaga i moć energetskog polja, proporcionalna je broju i snazi zrelih svetlećih tela na odgovarajućem mestu moći. Energetsko polje na mestu moći Džajpur poseduje neverovatna znanja i mogućnosti, i upravo iz tih razloga se osamostalilo i počelo je da se samostalno razvija. Tim razvojem, ono je prevazišlo mogućnosti zrelih svetlećih tela, i predstavlja specijalni energetski kompleks sa neverovatnim mogućnostima. To znači da na jakim mestima moći, postoje energetske strukture koje su suptilnije i moćnije od znanja koje poseduju zrela svetleća tela, a koja su nastala samostalnim razvojem iz znanja preuzetih od zrelih svetlećih tela.




Kako se razvio Džajpur?

Razvio se tako što su se nekoliko desetina zrelih svetlećih tela, nastalih u periodu od 5.000 godina od prvog kontakta sa embrionima svatlećih tela, držali u kontaktu i kretali se tamo gde su se nalazile najveće i najperspektivnije ljudske zajednice. Naravno da nikakvog hrama nije bilo. Radilo se jednostavno o prostoru, obično kružnog oblika, koji je postojao između koliba koje su ga okruživale. Kolibe su bile vrlo jednostavne i sastojale su se od nekoliko ukrštenih grana na koje je nabacano lišće koje je pravgilo hladovinu. Takvih manjih naselja bilo je u svakoj zajednici po dva-tri. Ona su se, uglavnom držala zajedno i prihvatala vođstvo jednog starešine, koji je obično živeo u najvećoj od tih zajednica. Svetleća tela su stoga boravila iznad trga te najveće zajednice, pre svega, zato što su se dogovorili sa drugim zajednicama i svi sastanci, proslave, rituali, podela plena i tako dalje odvijali na njemu. Zbog toga je uticaj zrelih svetlećih tela na trgu bio najpotrebniji. Ljudi su područje Džajpura naseljavali hiljadama godina, ne napuštajući ga gotovo nikad. Ako bi neko od plemena otišlo sa tog mesta, vrlo brzo su ga naseljavala druga plemena u želji da se iskoristi njegov vaoma dobar položaj, prema kriterijumima ondašnjih ljudi. Imajući to u vidu, zrela svetleća tela nisu odlazila, kao što se to dešavalo pri velikim migracijama sa narodom, već su ostajala čekajući, ne duže od desetak godina, dolazak novih plemena i njihov ponovni duži boravak na ovom mestu koje se obično merilo stotinama pa i hiljadama godina. Stoga Džajpur predstavlja jedinstven slučaj u istoriji mesta moći da je jednom nastalo mesto moći pre 138.000 godina permanentno postojalo, da ga zrela svetleća tela koja su na to mesto jednom došla nikada više nisu napuštala i da ono i dan danas funkcioniše kao mesto moći, šta više predstavlja najvažnije mesto moći za osobe sa visoko razvijenim svetlećim telom.

Postoji veliki broj mesta moći koja su postojala jedno vreme, a zatim su zbog migracije napuštena, a da se nikada više na ta mesta ne vrate ni ta, niti bilo koja zrela svetleća tela drugih naroda. Ta mesta moći su ugašena i osim nekih energetskih polja, koja još uvek postoje, nemaju praktično nikakav značaj za razvoj ljudske civilizacije. Mnoga mesta moći koja su do danas održala svoju vitalnost povremeno su se gasila zbog migracije stanovništva, ali su se ti ili drugi narodi vraćali na ta mesta, stvarajući novo mesto moći na zgarištu starog. Mnoga od njih su jednom ili više puta gašena zbog napuštanja u trajanju od pedesetak, pa sve do dve do tri hiljade godina.


POVEZANOST MESTA MOĆI

Jedna od karakteristika mesta moći je jedinstvo, nedeljivost ili povezanost mesta moći. Ono se ne ogleda kroz vezu pojedinih svetlećih tela različitih mesta moći, već preko Svetlosne lopte, zatim preko prisustva Stvaraoca i Mira. Dakle, ovi podzemni elementi su spojeni sa njima odgovarajućim na svim mestima moći, jer predstavljaju delove jedne celine koja obuhvata ceo kosmos: Stvaraoca i Jedinstveno polje. Šta omogućava ova povezanost? Ona, pre svega, omogućava da se stvori zajednička rezerva koja se za jedno mesto moći nalazi u svim ostalim i koja se koristi u slučajevima koji su od presudnog značaja za nastavak rada i funkcionisanje nekog mesta moći. Sastoji se od različitih pomoći u bliku priliva energija iz drugih mesta moći za onaj element mesta moći kome je u datom momentu potrebna pomoć. To su u prošlosti, na primer, bile situacije kada je neprijatelj sa snažnom vojskom pokušavao da opsedne i uništi hram ili dvorac, tada je pomoć stizala iz drugih mesta moći, najčešće onih najbližih, sa sličnim programima i problemima, kako bi se na napadača delovalo obeshrabrujuće i dovelo do njegovog povlačenja. U situacijama kada je, zbog ratova, ili nekih drugih kataklizmi, došlo do osipanja, raseljavanja ili izumiranja stanovništva, tada su susedna polja Mira znatno pomagala ugroženom polju da stvori izuzetno snažne efekte koji će privući nove prolaznike ili doseljenike.

Međutim, ova povezanost ne omogućava razmenu znanja zrelih svetlećih tela jednog sa onima na drugom mestima moći. Povezanost mesta moći se odnosi, dakle, samo na podzemna polja i služi da se, u trenucima najveće opasnosti po neko mesto moći, aktivira ova veza koja potencira ono od tri polja koje nije u stanju da samostalno obavi svoje zadatke.


MESTA MOĆI U KOSMOSU

Mesta moći ne predstavljaju karakteristiku planete Zemlje. Ona se nalazi na više mesta u kosmosu, svuda gde se razvijaju civilizacije koje imaju slobodnu volju i kojima su pridodati embrioni svetlećih tela, sa istim ciljem kao i na Zemlji. Takvih civilizacija ima na stotine u ovom trenutku. Nama najbliža je udaljena nekoliko desetina svetlosnih godina, na jednoj maloj planeti koja se okreće oko velike zvezde na velikoj udaljenosti od nje i čija godina traje oko pet stotina zemaljskih godina. Temperatura na ovoj planeti je približna onoj u našem žarkom pojasu. Vrlo je razvijena flora i fauna koja se u potpunosti razlikuje od ove na Zemlji. Prema uobičajenom principu svakih nekoliko stotina hiljada godina bira se najperspektivnija životinjska rasa kojoj se pridodaju embrioni svetlećih tela sa istim ciljem kao i na Zemlji. Bića koja su dobila embrione svetlećih tela predstavljaju životinje slične mravima sa većim brojem nogu. Oni su uspeli, zahvaljujući svetlećim telima, da izgrade vrlo modernu civilizaciju, ali je za razliku od ljudske njihova civilizacija manje zasnovana na materionalnom, a više na duhovnom.

Ipak, zbog specifičnosti ove civilizacije i njihove planete, njihov razvoj je išao sporije od ljudskog. Oni se sada nalazi kraju svoga razvoja jer im je potrebno još oko 1.000 godina da dođe do sazrevanja skoro svih svetlećih tela. Za ovaj nivo razvoja bilo im je potrebno oko 300.000 godina. Širom njihove planete raspoređen je veliki broj mesta moći, od kojih svako sadrži po više od hiljadu zrelih svetlećih tela. Sadržaj i mogućnosti njihovih mesta moći sličan je onima na planeti Zemlji. Stoga je saradnja i povezivanje ovih mesta moći sa Zemljinim na samo mogućnost već i njihova obaveza s obzirom na zajednički cilj koji imaju. Od svakog mesta moći na Zemlji, koje je uspostavilo sva predviđena energetska polja, kreće zrak do svakog mesta moći ne samo na Zemlji već i na svih stotinak planeta u svemiru. Na taj način su sva mesta moći u kosmosu povezana. Ova veza je veoma važna ne samo na početku stvaranja nekog mesta moći na Zemlji kada ono dobija znatnu pomoć od ostalih kosmičkih već i tokom celog svog razvoja, pa i na kraju kada u sebe unose mnogo važne karakteristike ostalih mesta moći.


RAZVOJ GRAĐEVINA NA MESTU MOĆI

Već je rečeno da su prva mesta moći bila prostor okružen kolibama, u kojima su živeli ljudi u rodovskim zajednicama. Nije bilo nikakvih građevina ili bilo kakvog traga da je tu mesto moći. Prva građevina kao mesto moći pojavila se pre 114.000 godina u Indiji. Taj hram je bio napravljan iz čisto praktičnih razloga. U to vreme ljudi su verovali u više bogova. Jednom od tih bogova prinosili su žrtve-meso divljači koje su ubili. Meso se ostavljalo na jednom postolju koje je ličilo na ogradu od grana debljine ruke, povezane prutovima, koje je stajalo na nogarima. Ljudi nisu smeli jesti meso sa tog žrtvenika zbog straha od Božje kazne, ali je ono često nestajalo, jer su ga noću ovlačili životinje. Da bi sačuvali meso od životinja, ljudi su odlučili da hram ograde pobijajući deblje grane koso u zemlju tako da su im se vrhovi spojili, a potom ih opleli tanjim granama, pa je ceo hram ličio na korpu koja je postavljena naopako. Zatim su sa spoljne strane nabacali kamenje do visine od jednog metra kako bi sprečili da vetar odnese drvenu konstrukciju. Tako je hram dobio neku vrstu kamenog zida. Ovo mesto moći nalazilo se u blizini Benaresa u Indiji, ali je postojalo samo oko dvadeset godina, dok granje nije istrulilo, a kamenje se obrušilo.

Međutim, sličan način građenja nastavljen je i na drugim mestima, posebno u Indiji. Kasnije su hramovi građeni na različite načine: kombinacija drveta i kamena, drveta isprepletanog i oblepljenog blatom ili manjih pećina u zemlji. U jednom periodu ljudskog razvoja, posebno u Indiji, neki od skromnih hramova koji su predstavljali mesta moći građeni su od posebno oblikovane, šuplje pečene gline, kao da su zidovi bili sazidani od zatvorenih vazni, što je pri udaranju davalo posebne mistične zvuke.

Na sličan način, kao i prvobitni, nastao je i hram u Džajpuru. U prvo vreme hram je predstavljao samo trg između koliba, koji je često menjao svoje mesto, pomerajući ga po nekoliko kilometara u raznih pravcima, onako kako je tokom vremena manjano mesto centra naseobine. Pre 105.000 godina stvoren je prvi hram od granja i zemlje koji je stotinama puta rušen, raspadao se ili trulio, ponovo stvaran isti ili sličan, da bi negde pre 70.000 godina bio napravljen prvi hram od drveta i velikih kamenova, mnogo trajniji i čvršći od prethodnih, koji se dorađivao, popravljao i održavao na istom mestu do pre 60.000 godina. Tada je napravljen hram skromnih dimenzija, ali od kamena koji je bio delimično obrađen. On je proširivan, sužavan i menjan hiljadama godina da bi pre 40.000 godina bio napravljen hram koji donekle podseća na današnje hramove: od klesanog kamena, ravnih zidova, sa krovom koji je bio kombinacija stabala pokrivenih mrežom grana i kamenih ploča. I ovaj hram je više puta menjan, da bi pre 10.000 godina nastao pravi hram po današnjem shvatanju, malih dimenzija ali sa izvanrednim arhitektonskim rešenjem. Posle njega, često i od njegovog kamena, građeni su na njegovom mestu novi hramovi da bi konačno rešenje bio hram koji se i danas nalazi u Džajpuru. Sličan istorijat imali su i hramovi u drugim delovima sveta koji su predstavljali mesto moći. Mesta moći su prethodila razvoju nekih civilizacija, koje su se zahvaljujući njima stvarale. Svesni toga, sveštenici i vođe naroda su, da bi podvukla njihov značaj, dograđivali mesta moći objektima rezličitih namena, što se na ostalim hramovima retko dešavalo.


ŠTA SE DEŠAVA PRI POSETI MESTU MOĆI

Šta se dešava kada neka osoba dođe na mesto moći?

Gruba podela posetilaca može se izvršiti na one koji imaju dovoljno razvijeno svetleće telo da bi došlo do prožimanja i one čije svetleće telo još nije dostiglo ovaj nivo razvoja. Neuporedivo najveći broj posetilaca spada u ovu drugu grupu. Pri ulasku posetioca prostor unutar koga zrela svetleća tela uspostavljaju kontakt sa posetiočevim dolazi do brze provere koju najslabije zrelo svetleće telo izvrši, to je ono koje prvo uspostavlja kontakt u slučaju da prožimanja bude. Ova provera se sastoji u analizi mogućnosti prijema i prihvatanja prenetog znanja koje najslabije zrelo svetleće telo vrši upućivanjem jednog zraka koji u dodiru sa posetiočevim svetlećim telom odmah dobija pravu sliku njegovih mogućnosti. Ukoliko je zaključak da posetiočevo svetleće telo ne može primiti i iskoristiti dobijeno znanje, zrak, pre nego što se ugasi, upućuje poziv posetiočevom svetlećem telu da radi na svome razvoju i da, kada dosigne potreban nivo koji mu je zrelo svetleće telo naznačilo, ponovo poseti ovo ili neko drugo mesto moći. Na taj način ova poseta ipak nije bila uzaludna jer je posetiočevom svetlećem telu data ideja, pravac i smisao minimuma razvoja koji je potrebno dostići uz poziv da se po ispunjenju odgovarajućeg nivoa ponovo pojavi. Oko 10% svetlećih tela, koja dostignu traženi nivo, uspeće da usmere svoga čoveka da ponovo dođe na jedno od mesta moći.

Ne postoji nikakva razlika u delovanju polja sa mesta moći na osobe čije svetleće telo ima potreban nivo za prožimanje i onih čije svetleće telo to nema. Efekat je blagorodan i za jedne i za druge. Neuporedivo manji broj posetilaca ima tu sreću da se njihovo svetleće telo može prožeti sa zrelim svetećim telima na mestu moći. I u njihovom, kao i u prvom slučaju najslabije zrelo svetleće telo uspostavi kontakt i odmah konstatuje koju količinu i vrstu znanja ovo svetleće telo može da primi. Na osnovu toga se automatski određuje koliko će se zrelih svetlećih tela sa posetiočevim prožeti, koja su to zrela i kojim će se redosledom prožimanje izvršiti. Odmah zatim se iz “grozda“ izdvaja zrelo svetleće telo koje ima najmanje znanja od onih koje je poseiočevo svetleće telo u stanju da prihvati. Ono se trenutno stvori pred posetiočevim svetlećim telom i počinje sa prožimanjem. Prožimanje se vrši na taj način što energija jednog prolazi kroz energiju drugog. Energije imaju osobinu da se dve različite istovremeno mogu nalaziti na istom prostoru, a da jedna drugoj ne smetaju. Zrelo svetleće telo prolazi kroz posetiočevo i izlazi na drugu stranu, bez ikakavog zastoja. Vreme prožimanja zavisi od razvijenosti svetlećeg tela posetioca: za najrazvijenije traje dve do tri sekunde, a za najslabije razvijeno i do 40 minuta. Isto tako, što je mesto moći snažnije, što znači da svetleća tela poseduju veću količinu znanja koje mogu da prenesu, prožimanje je sporije.

Odmah po prožimanju zrelo svetleće telo se izdvaja u stranu, ne vraća se u jato, i tamo čeka da mu se pridruže druga zrela, koja tek treba da izvrše prožimanje.


Šta se dešava tokom prožimanja?

Za ljude nije shvatljiv mehanizam kojim se ogromno znanje zrelih svetlećih tela ugrađuje u energiju iz koje se ona sastoje, niti način prenošenja ovog znanja na drugo svetleće telo. Međutim, princip je ipak shvatljiv i on se sastoji u sledećem. Znanja u svetlećim telima se akumuliraju na principu beskonačno mnogo kuglica sa informacijama koje se slažu u kanale ili udubljenja u kojima ona normalno klize. To su energetske kuglice ili čestice energije koje to znanje sadrže, što donekle podseća na čestice znanja u ljudskoj auri, ali je ovo neuporedivo složenije i obimnije. To znanje svetleće telo koristi na taj način što se te čestice znanja neverovatnom brzinom slažu unutar energetskih kanalića, dajući, kao rezultat tog inteligentnog slaganja, novo znanje iz te oblasti. Na taj način svako svetleće telo, ne samo zrelo, može da od manje količine znanja multipliciranjem dovede do maksimalnog saznanja u odnosu na bazu od koje se počelo. Za razliku od običnih, zrela svetleća tela su dostigla takav nivo razvoja da su njihove baze podataka apsolutne, što znači da su one kompletne i da se preko njih može doći do svih mogućih informacija i znanja, odnosno da zrelo svetleće telo ima znanje univerzuma. Međutim, sam princip rada zrelih i ostalih svetlećih tela u ovom smislu je potpuno jednak. Osobina ovih čestica znanja je da svoje znanje mogu da prenesu na iste takve čestice u drugom svetlećem telu. Prilikom prožimanja deo znanja, koji je predviđen za prenošenje u skladu sa mogućnostima svetlećeg tela, ogromnom brzinom se ređa u velikom broju nizova, na čijoj suprotnoj strani se nalaze čestice energije spremne da prihvate ovo znanje. Čestice znanja jednog i drugog svetlećeg tela kao da se kreću na beskonačnoj traci dodirujući se na jednom mestu, gde dolazi do trenutnog prenošenja sveg znanja koje sadrži jedna čestica zrelog na česticu posetiočevog svetlećeg tela. Takvih kanala tokom prožimanja ima izuzetno veliki broj. Kojom će se brzinom prožimanje vršiti ne zavisi od nivoa razvoja posetiočevog, niti od snage zrelog, već od količine informacija koja je potrebna da se prenese. To znači da je brzina preuzimanja znanja sa jedne čestice na drugu uvek ista, ali da od broja čestica, koje treba da se dotaknu, zavisi vreme prožimanja. Ovo je vrlo uprošćen model onoga što se prilikom prožimanja dešava. Odmah po prožimanju posetiočevo svetleće telo velikom brzinom razmešta znanja kako bi oslobodilo prostor za eventualna naredna prožimanja ukoliko će ih biti.

Iz “grozda“ zrelih izdvaja se naredno koje prilazi posetiočevom svetlećem telu i ceo proces se ponavlja, da bi se po završetku prožimanja pridružilo onome koje se prvo proželo i tako redom. Kada je prožimanje završeno, grupa prožetih se vraća u veliko jato.

Celo to vreme prožimanja posetiočevo svetleće telo stoji nepomično bez obzira na kretanje posetioca, osim u slučaju kada bi se on od njega udaljio više od 300 metara, što primorava svetleće telo da krene za njim. U tom slučaju jato se automatski primiče idući sve do granice njihovog mogućeg kretanja, koja je za svako mesto moći različita. Ukoliko bi zbog kretanja posetioca njegovo svetleće telo, koje se od njega može udalljiti najviše 300 metara, izašlo iz prostora u kome su zrela svetleća tela spremna da se prožimaju, ono se prekida, a ukoliko bi se on tokom posete vratio, prožimanje bi se nastavilo. U protivnom, prožimanje ne bi bilo završeno i čekala bi se nova prilika da se ono nastavi.

Odmah po završetku prožimanja, bez obzira sa kolikim brojem zrelih se proželo, svetleće telo posetioca se potpuno posvećuje preradi, raspodeli i sortiranju znanja koje je ukrštanjem dobilo. Da bi taj posao obavilo, njemu je potrebno od nekoliko do 24 časa. U tom periodu ono neće biti povezano sa svojim čovekom na način koji je dotle postojao, već će spona između njih biti jedino u tome da se spreči njegovo udaljavanje za više od 300 metara. To znači da će kontakt sa čovekom tokom ovog perioda unutrašnjeg sređivanja znanja biti prekinut, a delovanja i međuzavisnosti koji su tokom celog života postojali neće biti u ovom kratkom periodu i čovek je, na neki način, za to vreme prepušten samom sebi. Tokom tog perioda svetleće telo će sva znanja koja bude složilo, razvrstalo i preradilo koristiti ne samo za sebe već će određene ideje i znanja uputiti u auru ili žuto energetsko jezgro, ukoliko ga osoba ima, gde će se oni memorisati. Ta znanja predstavljaju samo eho ogromnog znanja koje je svetleće telo prilikom prožimanja preuzelo. Ipak, ono će poslužiti da u narednom periodu svetleće telo mnogo lakše uspe da aktivira kreativnost osobe u oblasti koja je prenesena. Istovremeno sa završetkom preraspodele znanja unutar svetlećeg tela završava se i prenošenje znanja svome čoveku i taj proces se više ne može ponoviti. Stoga je neophodno da se posetilac odmara tri dana: pre, tokom i posle prožimanja, da jede lakšu hranu i izbegava stresove kako bi proces prenošenja znanja bio što efikasniji. Pošto je prošao period prenošenja znanja na ljudsku auru ili žuto energetsko jezgro, svetleće telo ponovo uspostavlja normalnu komunikaciju sa svojim čovekom kakva postoji celog njegovog života.

Osobe koje imaju visokorazvijeno svetleće telo imaju, po pravilu, veliki broj veliki broj prožimanja koja, u krajnjem slučaju, mogu biti sa svim zrelim svetlećm telima na tom mestu moći. U tim slučajevima proces prožimanja sa prvim zrelim svetlećim telima odvija se izuzetnom brzinom, jer je visokorazvijeno svetleće telo već sakupilo veliku količinu znanja, bilo sopstvenim razvojem, bilo prethodnim posetama mestima moć. Zatim vreme prožimanja postepeno raste i po pravilu je najduže sa poslednjim zrelim sa tog mesta moći.


Šta znači činjenica da se jedno svetleće telo proželo sa svim zrelim sa jednog mesta moći?

Znači da je ono, praktično, preuzelo sva znanja sa tog mesta moći, odnosno onaj deo znanja koji dotle nije posedovalo.

Odlaskom na novo mesto moći srešće se sa novim sadržajima znanja koje još nema, pa će stoga prožimanje ponovo biti neophodno. Ukoliko je nivo svetlećeg tela dovoljan za prožimanje sa svim zrelim, ono se na narednim mestima moći obavlja sve brže, jer je bazni nivo znanja kod većine zrelih svetlećih tela, bez obzira na mesto moći, sličan.


TEMPO POSETA MESTIMA MOĆI

Poseta mestu moći donosi koristi svakom posetiocu u pogledu boravka u energetskim poljima koja ona poseduju. Ta korist je isceljujuća i razvojna. Nijedan pojedinačan boravak ne može dati značajne promene ni u zdravstvenom ni u razvojnom pogledu, ali predstavlja jednu stepenicu koju je teško na neki drugi način obezbediti. Kod poseta više mesta moći, amo kontakti sa poljima daju rezultate koji se mogu meriti sa efektima koji se postižu prožimanjem posetiočevog svetlećeg tela sa nekoliko zrelih na jednom mestu moći, što znači da posete mestima moći osoba čije svetleće telo još nije spremno za prožimanje donose određene pozitivne efekte, pogotovo ako se radi o seriji poseta čiji razmak ne bi trebalo da bude veći od pola do jedne godine. Ove pozitivne efekte doživljavaju, svakako, i osobe čija se svetleća tela prožimaju sa zrelim na mestima moći, ali su prožimanja neuporedivo značajnija pa zato, u njihovom slučaju, o ovim poljima nećemo ni govoriti.

Prožimanja posetiočevog svetlećeg tela na mestu moći sa zrelim, bez obzira da li se radi o jednom ili više, stvara takve efekte kakvi se, praktično, vrlo retko mogu postići različitim tehnikama meditiranja ili bilo kakvim vežbama za paranormalni razvoj. To znači da posete mestu moći koja obuhvata prožimanje obezbeđuje izuzetno brz napredak svetlećeg tela te osobe, čiji tempo se ne može porediti ni sa jednom drugom razvojnom tehnikom. Razvoj meditacijom i drugim tehnikama može se predstaviti jednom, manje ili više, kontinualnom linijom koja se postepeno diže tokom dugog perioda, dok posete mestima moći predstavljaju skokovite napretke koje možemo zamisliti kao stepenice kojima se postižu efekti ravni dugotrajnom meditiranju. Isto tako, efekti postignuti prožimanjem na mestu moći omogućavaju da se linija razvoja ljudi koji koriste meditaciju i druge razvojne tehnike pomeri praktično za nivo stepenica u pozitivnom pravcu i zatim sa tog polazišta nastavi da se dalje kontinualno razvija. To znači da se najbolji rezultati postižu kombinacijom meditacije i drugih razvojnih tehnika sa posetama mestima moći.


Kojim tempom je potrebno ili poželjno posećivati mesta moći?

Idealno bi bilo da se mesta moći posećuju po onom redosledu koji odgovara njihovoj snazi, odnosno broju svetlećih tela i vrsti civilizacije kojoj pripadaju. Nažalost, takav redosled poseta je vrlo teško realizovati. Stoga ćemo proučiti ove posete sa vremenskog stanovišta.

Pri prvoj poseti mestu moći, bez obzira na broj prožimanja koji je bio, doći će do preuzimanja velike količine znanja, koja će se, zbog srednje razvijenog svetlećeg tela, raspoređivati, aktivirati i primenjivati relativno sporo. Svaka poseta mestu moći treba prvo da dâ rezultate, pa da se tek onda ide na sledeću. Neophodno je svetlećem telu i toj osobi omogućiti minimalni period da bi se preuzeta znanja pri prethodnoj poseti mestu moći koliko-toliko aktivirila. Zbog toga je potrebno da razmak između prve i naredne posete bude minimalno tri meseca. To važi sve do zaključno pete posete, posle koje se taj razmak može smanjiti na dva meseca, a posle desete na oko mesec dana. Ovaj razmak ne važi za vrlo razvijena svetleća tela, jer je njihova sposobnost primene preuzetih znanja do te mere razvijena da ona mogu imati vrlo česte posete mestima moći, a da to ne utiče negativno na njihove efekte. Takva svetleća tela su u stanju da se, u toku nekoliko dana, svakodnevno prožimaju na drugom mestu moći, pa čak i da u toku jednog dana dožive prožimanja na dva mesta moći.

Svetleća tela koja su dostigla vrlo visok razvoj i koja imaju prožimanja sa svim zrelim svetlećim telima na svim, ili većini mesta moći koja posete imaju veliku količinu znanja već ranije preuzetu, pa se viškovi znanja koja im nedostaju na novom mestu moći preuzimaju sa lakoćom i velikom brzinom, te im stoga to ne predstavlja veliko opterećenje.

Naravno, ukoliko se posete mestima moći za osobe čija su svetleća tela srednje razvijena, realizuju u razmaku kraćem od tri meseca, neće se ništa loše desiti, jedino će efekat te posete biti nešto slabiji nego da je ta osoba u zajednici sa njenim svetlećim telom imala dovoljno vremena da realizuje veći deo znanja koje je preuzeto sa prethodnog mesta moći, čime bi oboje dostigli viši nivo razvoja, što bi, na novom mestu moći, dalo bolje efekte prožimanja.


EFEKTI POSETE MESTIMA MOĆI

Osobe koje su imale nekoliko poseta mestima moći, sa ukupno 20 do 30 prožimanja, dostižu nivo razvoja koji dovodi, čak i ako bi prestale sa daljim posetama, do postepenog neprekidnog razvoja celog života.

Osobe čije je svetleće telo dostiglo takav nivo razvoja da na svakom mestu moći ima prožimanja sa svim svetlećim telima predstavlja najviši mogući potencijal koji jedno svetleće telo u razvoju može dostići. Taj potencijal je uz relativno malo truda njegovog čoveka moguće realizovati, čiji rezultat je prosvetljenje, a ubrzo zatim i sazrevanje oba svetleća tela.


Koje su to stvarne razvojne mogućnosti mesta moći koje se pružaju njegovim posetiocima i u čemu se oni sastoje?

Na ovo pitanje se ne može precizno odgovoriti zbog ogromnog broja varijanti, nivoa razvoja svetlećeg tela posetioca, njegovog nervnog sistema i afiniteta za kreativnost i paranormalne pojave, njegovog načina života i stresnih situacija posle posete mestu moći. Stoga ćemo razmatrati prosečni slučaj, gde su svi navedeni elementi uobičajeni, uprosečeni, normalni.


Šta se dešava tokom same posete mestu moći?

Svetleće telo posetioca prožima se sa jednim ili više zrelih svetlećih tela sa mesta moći. Ranije je opisan način prenošenja znanja sa jednog na drugo svetleće telo. Sada je potrebno objasniti na koji se način i u kom obimu ova poseta reflektuje na razvoj i ponašanje posetioca.

Svetleće telo prenosi energetskim zrakom znanja preuzeta na mestu moći u auru ili žuto energetsko jezgro posetioca gde dolazi do dvojakog delovanja. Po ulasku u auru, manji deo ovog znanja apsorbuju “čestice znanja“, čiji je inače zadatak da sakupljaju sve informacije koje dolaze u auru, dok im preostali, veći deo znanja nije dostupan. Ove čestice znanja, kao i sve ostale ulaze takozvane “korene“ znanja gde čekaju na situaciju kada će posetilac početi da razmišlja o temi koja odgovara sadržaju ovih čestica. Tada će one, kao i uvek u sličnoj situaciji, sa ostalim česticama znanja koje nose informacije iz te oblasti, ali dobijene iz drugih izvora, biti izbačene iz korena znanja i spustiti se na mozak posetioca gde će ove informacije biti iskorišćene.

Znanje preneto iz svetlećeg tela omogućiće da ovo razmišljanje bude inteligentnije, dublje i svestranije o nekoj temi nego što bi bio slučaj da osoba nije bila na mestu moći. To znači da je znanje koje je svetleće telo prenelo u auru svoga čoveka, koje su preuzele čestice znanja, a koje sadrže ideje i znanja zrelih svetlećih tela, aktivator novih ideja i znanja koje ta osoba nikada ne bi imala da nije bilo posete mestima moći. Koliko će biti jasno i precizno preuzeta ova znanja zavisi od postojećih intelektualnih mogućnosti te osobe i njene sklonosti za oblast koju razmatra. U većini slučajeva te su spoznaje o novim mogućnostima, nažalost, maglovite, nejasne, nedorečene zbog skromnih mogućnosti za razmišljanje te osobe.

Veći deo informacija ili znanja koje je svetleće telo energetskim zrakom prenelo u auru posetioca, ali koje čestice znanja nisu u stanju da apsorbuju, uzimaju posebne energetske strukture. Preuzeto znanje dovodi do promene sadržaja i mogućnosti delovanja ove energetske strukture. Na taj način veći deo znanja koje je preuzeto na mestu moći trajno ostaje u auri, ugrađeno u ovu energetsku strukturu, koja će ga aktivirati kada aura bude spremna da ga prihvati. Tada će ono svojim delovanjem inaprediti energetsko stanje aure, dovesti do njenog pročišćavanja, boljeg funkcionisanja, poboljšanja zdravstvenog stanja te osobe i aktiviranja kreativnih mogućnosti, za koje u momentu preuzimanja znanja nisu postojale nikakve mogućnosti. To znači da su ova znanja skladištena za neko buduće, bolje stanje aure, kada će se aktivirati i dati drugu fazu doprinosa razvoju te osobe, kao posledicu posete mestu moći.

Ukoliko bi ova vrsta znanja bila apsorbovana kao i prva grupa znanja i stigla do korena znanja, a kasnije do mozga te osobe, ona bi pri razmišljanju te osobe bila potpuno neupotrebljiva zbog nespremnosti i nezrelosti te osobe da ih u datom momentu iskroisti. To znanje bi na taj način bilo zauvek izgubljeno jer bi se pre vremena uključilo u proces razmišljanja.

Svaka od poseta, dakle, na kraju svog ciklusa ostavlja traga u obliku znanja koje se apsorbuje česticama znanja i u obliku znanja predviđenu za budućnost, kada mogućnosti aure budu veće. Ovo drugo znanje je mnogo značajnije i njegova primena predstavlja potpuno iskorišćenje mogućnosti koje je ova poseta mesta moći pružila.

Ukoliko se posete mestima moći obavljaju sa najmanjim razmakom od tri meseca, u toku tog perioda doćiće do poboljšanja stanja aure te osobe i povećanih intelektualnih mogućnosti zahvaljujući znanju koje su čestice znanja već realizovale. Istovremeno, znanja uskladištena u energiji aure sporo, ali neprekidno emituju stečeno znanje delujući postepeno na korekciju i promene aure u pozitivnom smislu. To znači da će posle tri meseca ta osoba i njeno svetleće telo biti spremniji da prime nova znanja nego pri prvom kontaktu. Ovaj proces se ponavlja posle svake posete, s tim što će, posle izvesnog broja poseta, kada broj svetlećih tela sa kojima je izvršeno prožimanje počne da prelazi 30% od njihovog broja na tom mestu moći, proces početi da se odvija ubrzano i na donekle drugačiji način.

Naime, sve veći priliv informacija i znanja koje svetleće telo prenosi svome čoveku posle svake posete mestu moći menja odnose, pre svega, u korenovima znanja, gde udeo čestica znanja, koja sadrže znanja dobijena iz svetlećeg tela, postaje sve veći, a način razmišljanja, kao i njegov sadržaj sve više uključuju saznanje sa mesta moći kao bitan elemenat u razmišljanju na određenu temu. Način razmišljanja osobe postaje drugačiji, dublji, brži, sa više varijanti od kojih su neke neuobičajene i sasvim nove. Istovremeno, uplivisanje deponovanog znanja u energiji aure počinje svoje aktivnije delovanje na promenu stanja i kvaliteta aure posetioca, što još više doprinosi razvoju mišljenja u pozitivnom pravcu.

Kada na poslednjem stadijumu razvoja osobe njeno visokorazvijeno svetleće telo uspeva da se prožme sa svim zrelim na većini mesta moći koji posećuje, dolazi do još značajnijih promena u načinu razmišljanja i stanju aure posetioca. Način mišljenja se, u tom slučaju, menja u pravcu sve većeg udela kreativnog razmišljanja koje postepeno dovodi do novih saznanja i novih otkrića, što znatno unapređuje razvoj već visokorazvijenog svetlećeg tela. Znanje deponovano u energiji aure poćinje da stvara sopstvene kreacije unutar organizacije aure, dovodi automatski do čišćenja preostalih loših delova aure i postepeno utiče na način i mogućnosti razmišljanja te osobe, poboljšavajući ih.

Osobe koje su dostigle nivo razvoja da se njihovo svetleće telo ukršta sa svim zrelim na većini mesta moći vrlo su blizu prosvetljenja. Značajnu ulogu u prelaženju preostalog puta do prosvetljenja odigraće, upravo, deponovana energija u auri te osobe, dovodeći stanje aure i kreativnost te osobe do nivoa kada se javljaju promene koje se nazivaju prosvetljenje.


KARAKTERISTIKE RAZVOJA MESTA MOĆI

Već je spomenuto da odmah po formiranju mesta moći dolazi do formiranja energetskog polja koje pomaže osobama koje tu žive i rade u pogledu isceljenja, korekcije misli i čišćenja aure. Čim broj zrelih svetlećih tela pređe kritičnih 34, dolazi do formiranja nekoliko energetskih polja, kao što su: polje za stabilizaciju Zemljine kore, polje za zaštitu Zemljine atmosfere, energetsko polje kojima se deluje na okolna naselja i ostala polja koja normalno postoje na svakom mestu moći. Ta polja imaju minimalan intenzitet koji je u skladu sa brojem svetlećih tela; kako njihov broj bude rastao, doćiće do intenziviranja moći svih polja, istovremeno. Međutim, način funkcionisanja mesta moći se ne menja samo kontinualno, već postoje određene faze u razvoju mesta moći koje se razlikuju jedna od druge.

Opisani razvoj svih polja koja mesta moći sadrže predstavlja prvu fazu, koja traje dok broj svetlećih tela ne poraste od 34 do 80.

Druga faza se odnosi na broj svetlećih tela od 80 do 300. Takva mesta su osposobljena da po potrebi izdvajaju određeni broj svetlećih tela koja bi formirala nova mesta moći na nekom drugom mestu. Ova pojava je dosta retka i predstavlja samo mogućnost koja je mali broj puta iskorišćena.

Kada broj svetlećih tela pređe 300, mesto moći je toliko snažno da može ne samo izdvajati svetleća tela za druga mesta moći već može i uplivisati na stvaranje i jačanje određenih polja na drugim slabijim mestima moći. Ova saradnja je dosta ograničena specifičnim znanjima svetlećih tela, pa je pomoć izvodljiva samo u onim sferama u kojima su znanja ili civilizacijske karakteristike podjednake. Nije izvodljivo prenošenje znanja sa jednog na drugo mesto moći putem polja koja bi se na ovaj način formirala. Određena mesta moći čija je starost velika, bez obzira na broj svetlećih tela, imaju neke promene koje su vezane za prožimanje ili učešće svetlećih tela sa tog mesta moći u određenim aktivnostima. Ovde se radi o najstarijim svetlećim telima koja se na neki način patiniraju i čija se znanja i mogućnosti ne uklapaju sa mlađim svetlećim telima. Prenošenje znanja na savremeno svetleće telo posetilaca je, kod ovih patiniranih zbog svog arhaičnog iskustva, otežano. Zbog toga ona često ne učestvuju u prožimanju, osim u slučaju posete mestima moći visokorazvijenih svetlećih tela koja su blizu sazrevanju. Tada je upravo prožimanje sa arhaičnim svetlećim telima izuzetno važno kako bi ova svetleća tela, pred sazrevanje, dobila iskustva prastarih ljudi.

Mesta moći nemaju ograničen vek trajanja. Ona će postojati sve dok najveći broj ljudi ne doživi sazrevanje svog svetlećeg tela. Tada će doći do gašenja mesta moći i odlaska zrelih svetlećih tela na novu dužnost – popravljanje aure Zemlje i rešavanje drugih poslova koji ih očekuju.

U međuvremenu, doćiće na postojećim mestima moći do povećanja broja zrelih svetlećih tela i do formiranja izuzetno velikog broja novih mesta moći koja će izuzetno ubrzati razvoj ljudske civilizacije i dovesti do ubrzanog sazrevanja svetlećih tela najvećeg broja ljudi.


ULOGA MESTA MOĆI U STABILIZACIJI TLA

Postoji vrlo važna osobina mesta moći koja još nije spomenuta. To je delovanje mesta moći na stabilnost regiona ispod površine zemlje. Delovanje se realizuje kroz energetsko polje čija baza je na površini zemlje na samom mestu moći. Polje ima, crvenu bolju, sa homogeno raspoređenom energijom prečnika oko 5 km i visine oko 50 km. Ono pomaže stabilizaciji Zemljine kore tako što dovodi do stišavanja procesa unutar nje, koji predstavljaju posledicu lošeg stanja aure Zemlje. Za razliku od mnogih osobina i dejstava mesta moći koja su imala nekada izuzetan značaj, a danas su ga razvojem civilizacije gotovo izgubila, ovo delovanje mesta moći ima ponovo, 2.000 godina posle Hrista, izuzetno važnu ulogu za stabilizaciju Zemljine kore. Kao i pre, ona pomažu da se Zemljina kora koliko-toliko primiri i da se posledice oštećenja aure Zemlje što manje reflektuje na pomeranje Zemljine kore. Međutim, kao ni pre 2.000 godina, ni danas njihovo dejstvo nije toliko značajno da bi bilo u stanju da zaustavi valike kataklizme koje prete da se stvare u narednom periodu. Ipak, one u određenoj meri odlažu period početka kataklizme.


SPECIFIČNOSTI NEKIH MESTA MOĆI

Određena mesta moći sadrže neke elemente koje ostala nemaju. Te njihove specifičnosti možemo podeliti u tri grupe:

1. Nekoliko mesta moći imaju određeni energetski zrak koji neprekidno izbija iz zemlje, tako nešto postoji na piramidi kod La Paza. Zrak koji se sastoji iz sive bioenergije služio je za lečenje tako što bi sveštenici u njega stavljali bolesnika, pri čemu bi se on za nekoliko minuta napunio nedostajućom sivom bioenergijom.

2. Nekoliko mesta moći, u Indiji i Japanu, poseduju “energetsko oko“, malo polje, prečnika pet do deset metara. Osobe koje borave u ovom polju dva puta nedeljno po pola sata, tokom nekoliko meseci, doživeće isceljenje od blažih a poboljšanje kod srednjih i težih bolesti. Isceljivanja je posledica nadoknađivanja sive bioenergije i uklanjanja manjih naslaga želea.

3. Neka mesta moći imaju izvore štetne energije, u obliku zraka ili polja. Njihovo delovanje se može privremeno aktivirati, ali za dugotrajnije i razornije delovanje ne mogu se pokrenuti ljudskim aktivnostima. Njima upravljaju zrela svetleća tela mesta moći, a ona su, u naše vreme, pod snažnim uticajem Energetskog oblaka koji je potpuno zabranio primenu ovih štetnih zraka. Ovakav zrak takođe postoji kod La Paza.

LJUDSKA AURA



O auri se, uopšte vrlo malo zna i najčešće su ta saznanja netačna, površna ili u fragmentima. To je, pre svega zato što znanje o auri spada u sveta znanja što znači da se do njih ne može doći ljudskim načinima istraživanja, nego samo prenošenjem od strane duhovnih energija nekome od ljudi. Znanja o auri izneta na ovoj strani su preuzeta iz knjige » Aura« iz 2004. godine autora Lj. Stojanovića.

Oko svih živih bića postoji energetski omotač tzv. aura. Ljudska aura je energetska lopta u čijem središtu se nalazi fizičko telo. Prosečni prečnik ove lopte je oko 25m. Sastoji se iz deset slojeva. Aura je neraskidivo vezana za telo sve do fizičke smrti. Telo je zgusnuti deo aure koji je potpuno prožet energijama aure. Telo i aura su dva podjednako važna elementa koje čine čoveka ali zbog ljudske zaslepljenosti telom kao jedinim činiocem ljudkog bića moramo naglasiti da smo mi naša aura, da ona predstavlja naša osećanja, misli i našu dušu.

Sastav i funkcionisanje aure svojom složenošću prevazilaze moć ljudskog shvatanja tako da sveta znanja iznose samo ona objašnjenja koja su korisna za čoveka. Tako cete na ovoj strani naći objašnjenja o građi i načinu rada ljudske aure i njenim zadacima. Glavni zadaci aure su da ostvari fizički, intelektualni i duhovni razvoj čoveka.

Takođe, uvidećete da je nastanak bolesti energetske prirode i upoznati se energijama koje mogu da neutrališu promene u auri koje su dovele do bolesti.

Razvoj aure je u direktnoj vezi sa jednom energijom koja je u duhovnoj baštini poznata kao anđeo čuvar, muza, nadsvest i sl., a koju je dr Stojanović nazvao SVETLEĆE TELO, jer izgleda kao svetlosna plazmatična lopta. Zbog čega je Hristova energija stvorila svetleće telo, kakva je njegova uloga u razvoju čoveka, kako ono komunicira sa svojim čovekom i zašto je prosvetljenje najveće bogatstvo i sreća koju čovek može dostići samo su neka od pitanja čije odgovore nude sveta znanja.


SASTAV I GRAĐA AURE

Ljudska Aura je izuzetno složena energetska struktura, sastavljena od dve vrste energija - sive i bele bioenergije. Razlika između njih je što siva čini osnovu a bela je oživotvoruje. Jedna bez druge ne mogu postojati u auri. Njihov međusobni odnos u svakoj tački aure i tela je tačno utvrđen Zakonima bioenergije.


Ulaz bele bioenergije na površini aure


Raspored nekih meridijana u auri

Bela Bioenergija je energija bliska materiji jer, jer ima veliku gustinu. Zbog toga se ona kroz auru ne kreće kao talas nego u obliku čestica, kada je raspršena u sitnim delićima, a kao tečnost ili živa kada se čestice i sitne kapi spoje i tada se kreće kroz kanaliće. Bela bioenergija se unosi u auru kroz bezbroj kanalića čiji završeci izlaze na površinu aure. Sitne čestice te energije hvataju se iz slobodnog prostora, lepe se za ulaz tih kanalića, a kada se sakupi nešto više te energije, ona se spoji u jednu veću kapljicu.


Energetski stabilizator



Ova kap bele bioenergije kreće se kanalićima prema jednom centru koji se nalazi u auri, blizu tela, približno na nivou srca, nešto sa leve strane i malo ispred, a koji se zove energetski stabilizator. Da bi on normalno funkcionisao, mora sadržati Zakonima bioenergije tačno utvrđen procenat ukupne bele bioenergije u auri i telu.

Pored bele bioenegije koja dolazi izvan aure, u energetski stabilizator se kanalićima slivaju i svi viškovi bele bioenergije, u odnosu na raspoloživu sivu bioenergiju iz cele aure i tela. Pod viškovima se podrazumeva sva bela bioenergija koje, u pojedinim tačkama aure i tela ima više nego što bi zahtevao odnos prema raspoloživoj sivoj bioenergiji u toj tački.

Izgled energetskog stabilizatora podseća na turski turban sa zavojnicama kojih ima 12, onoliko koliko ima meridijanima.

Tokom okretanja energetskog stabilizatora, njegovi otvori klize po krajevima meridijana. Šest meridijana ulazi u gornji, a šest u donji deo energetskog stabilizatora. On sukcesivno usisava belu bioenergiju, a zatim je u sledećem potezu raspršuje izvan kanalića u jedan od segmenata aure. Nakon toga opet dolazi faza usisavanja kroz kanaliće, pa raspršivanje u naredni segment aure. Kada se energetski stabilizator posmatra u dve dimenzije, ima se utisak njegove rotacije.

Raspršivanje se vrši na taj način što bela bioenergija, pod dejstvom centrifugalne sile, koja nastaje pri rotaciji energetskog stabilizatora, prolazi kroz nevidljive, nematerijaine kanale i u vidu sitnih čestica rasprostire se po celoj auri. U povratku ona se pod uticajem privlačnog dejstva energetskog stabilizatora, u obliku sitnih loptica, ponovo uvlači kroz nematerijaine zidove kanalića i njima, isključivo, kreće prema energetskom stabilizatoru. Pre nego što uđe u kanaliće, ona se iz tankih lelujavih listića grupiše u sitne kapljice.


Siva bioenergija


Centralni kanal i sedam glavnih čakri

Siva bioenergija se kreće na drugi način. Njeno kretanje najviše podseća na osmozu, ona se ne kreće kroz cevčice nego cela zapremina aure deluje na nju osmotski, aura je upija kao da je sunđer i ona ide iz oblasti sa višim u oblast sa nižim pritiskom, ili iz oblasti sa višom u oblast sa nižom koncentracijom.

Siva bioenergija se unosi u auru i telo iz okolnog prostora kroz kanale glavnih ili velikih čakri. Na vrhu i dnu aure postoje blaga udubljenja koja predstavljaju početak i završetak centralnog kanala. Centralni kanal prolazi približno kroz kičmu čoveka. Kroz donji otvor kanala neprekidno se uvlači struja sive bioenergije koja se, prolazeći kroz njega, osmozom širi, prostire, ulazi u auru. Neapsorbovana siva bioenergija izlazi kroz gornji otvor u slobodan prostor. Pored ovog centralnog kanala, na kome se nalaze prva i sedma čakra, postoji i pet glavnih kanala za čakre od broja dva do šest, koji polaze od površine aure i dolaze do pet tačaka na telu, da bi se malo dalje ulili u centralni kanal. Odmah, nasuprot njima, s druge strane tela, iz centralnog kanala izlazi identičan kanal svakom od ovih pet i izbija na suprotnu stranu površine aure. Zahvaljujući posebnim osobinama čakri, na telu dolazi do strujanja sive bioenergije od ulaza u auru do čakri i dalje do ulivanja u centralni kanal.

To strujanje ide sa prednje i zadnje strane prema kanalu. Prolazeći kroz ove kanale čakri, siva bioenergija se osmotski širi oko kanala unutar aure. Ovo je jedini način na koji siva bioenergija iz okolnog prostora ulazi u auru i telo. Nje ima i u dodiru sa spoljnom površinom cele aure, ali taj deo aure je potpuno indiferentan na sivu bioenergiju, koja se samo malo dalje nalazi u slobodnom prostoru.


Spoj sive i bele bioenergije

Siva i bela bioenergija ne idu jedna prema drugoj nego se kroz auru kreću na već opisani način. Priliv obeju bioenergija će u svakoj tački aure i tela teći sve dok se ne uspostavi njihov optimalni međusobni odnos.

Za ove dve vrste bioenergija ljudsko telo ne predstavlja nikakvu prepreku niti granicu, one se u njemu nalaze u istom odnosu kao u auri, kreću se kroz njega na isti način, s tim što ljudsko telo deluje na njih kao neka građevinska konstrukcija koja je sva prožeta ovim energijama. Kada bela i siva bioenergija u auri i telu dođu u kontakt, one se vezuju jedna za drugu, i to povezivanje se nastavlja sve dok se ne uspostavi idealan odnos. To znači, ako se negde nalazi čestica bele bioenergije i do nje osmotski stigne nešto sive, siva će se vezati u onoj količini u kojoj je došla, sve dok se ne uspostavi najbolji odnos. Ako u tom talasu nije došlo dovoljno sive, onda će se u sledećem dovesti nova količina i tako do dostizanja idealnog odnosa. Dalji prilivi sive bioenergije prolaze kao višak pored mesta na kome je već postignut najbolji mogući odnos, jer ono više ne preuzima sivu bioenergiju.


Kretanje bele bioenergije


Plućni meridijan pri ulasku u telo

Jednom prilikom je, u želji da proučava belu bioenergiju, dr Stojanović ušao u duboku meditaciju i požele da vidi auru. Posle nekoliko sekundi pojavila mu se samo kontura aure, a u jednom njenom delu pokazali su mu se kanalići kroz koje se trzajima, sukcesivno kretala bela bioenergija. Pratio je taj kanal sve dok nije stigao do tela i ušao u njega, da bih odmah zatim video kako na drugom kraju tela izlazi i praveći veliki luk stiže do energetskog stabilizatora.

Posmatrao je više kanala koji u stvari predstavljaju akupunkturne meridijane, ali u svoj svojoj dužini, a ne samo deo koji prolazi kroz telo, i svi su imali isti tok: počinjali su na površini raznih delova aure, kao jedva vidljivi kapilari, zatim se usmeravali prema centru aure, skupljajući svoje pritoke i tako, postajući sve deblji, svi su stizali do tela i u njega ulazili na raznim mestima, tu dobijali nove pritoke, izlazili iz tela obično na suprotnim stranama u odnosu na one gde su ušli, pravili veliki luk i svi se konačno ulivali u energetski štabiIizator. Taj veliki luk, koji podseća na konopac za preskakanje, služi kao rezerva dužine kanala kako ne bi došlo do njegovog zatezanja pri pokretima ruku ili nogu.


Mehanizam rada čakri

Kako Energetski oblak nije govorio ništa o mehanizmu uvlačenja sive bioenergije, dr Stojanović je pokušao sam to sam da odgonetne. Spustio frekvenciju moždanih talasa na nivo frekvencije sive bioenergije i poželeo da vidi način funkcionisanja čakri. Posle nekoliko sekundi ukazala mu se sivkasta boja dela aure, kroz koju je prolazio kanal, od čakre na jednom njegovom kraju do otvora na izlazu iz aure. Kada je obratio pažnju na čakru, koje dosta nejasno video, iz nje su krenula, duž kanala, dva zraka, spiralno se uvijajući, sve do kraja kanala. Zraci su se kretali u istom smeru, ali su se nalazili na suprotnim stranama kanala. Ovo njihovo spiralno kretanje je stvaralo energetsko polje čiji je smer delovanja bio od ulaza u auru prema čakri. Pod uticajem ovog polja siva bioenergija se lagano uvlačila iz okolnog prostora u kanal i kretala prema čakri, a zatim, prolazeći kroz nju, ulazila u centralni kanal. Prolazeći kroz kanal, siva bioenergija se lagano, kroz njegove zidove, osmotski širila u dubinu aure. Spoznajom je dobio informaciju da se 30% uvučene sive bioenergije kroz zidove kanala širi u auru, a 70% stigne do centralnog kanala i kroz njega, krećući se nagore, polako prodire u auru. Primetivši da ima još uvek neke nedoumice o načinu delovanja prve i sedme velike čakre, Energetski oblak mu je o tome izneo sledeće:

"Posmatrajući auru, mogao si primetiti blaga udubljenja na dnu i na vrhu koja predstavljaju početak i završetak centralnog kanala. Na njegovom srednjem delu, koji prolazi kroz kičmu, sa donje strane je čakra broj jedan. Taj isti proces , kao pomoćni način unošenja sive bioenergije u telo, obavlja se i preko čakri od broja dva do broja šest, pro čemu svaka od njih ima svoj prednji i zadnji otvor.





Normalno funkcionisanja čakri

Čakra broj sedam je izuzetak, jer ne obavlja funkciju uvlačenja sive bioenergije, nego samo pomaže u izbacivanju viškova u slobodan prostor. Dakle, funkciju uvlačenja sive bioenergije obavlja celog života čakra broj jedan, koja ima samo jedan otvor i čakre od druge do šeste, sa po dva otvora, sa prednje i zadnje strane tela, dok sedma čakra ne obavlja tu funkciju".


Razvoj svesti

Život čoveka začinje se spajanjem spermatozoida i jajeta, a njegov pravi život, život njegove svesti započinje u tom istom momentu stvaranjem njegove aure. Danas ćemo govoriti o razvoju svesti. Svest čoveka se razvija vrlo sporo. Prvi znaci bilo kakve svesnosti ljudskog embriona javljaju se tek dvadesetog dana posle začeća. To je momenat kada počinje da funkcioniše energetski stabilizator i time stvara prvu, dosta slabu i nerazvijenu cirkulaciju bele bioenergije u auri koja se rađa. Ipak, prvi znaci svesnosti u nekom ljudskom smislu nastaju u četvrtom mesecu trudnoće, kada embrion počinje da prima spoljašnje nadražaje i postaje ih svestan. Javljaju se prve misli koje se u prvo vreme sastoje od reakcija na spoljne efekte, pre svega na svetlost, toplotu, hladnoću, bol, strah od jakih zvukova ili udaraca u stomak. U šestom mesecu embrion počinje da emituje misli vezane za osećanja prijatnosti, nervoze, napetosti, posebno strahova. U početu se to razmišljanje odnosi samo na prijatnost i neprijatnost doživljaja koje prima njegova aura i njegovo telo, a čiji su uzroci izvan njega. U sedmom mesecu, razmišljanje svesti ne odnosi se samo na doživljaje, izazvane spoljašnjim uzrocima nego i na one koje se javljaju u samom telu i samoj auri. Tokom osmog meseca može se smatrati da je svest još nerođenog deteta dostigla nivo koji će imati i pri samom rođenju. Do rođenja se najviše javljaju misli koje su vezane za osećaj blaženstva, zadovoljstva, ali i vrste negativnih misli, osim onih koje se javljaju u kontaktu sa drugim ljudima kao što su žalost, mržnja, ljubav.

Posle rođenja, svest se razvija zahvaljujući kontaktima sa spoljašnjim svetom putem aure i tela, zatim doživljajima koji dolaze iz aure i tela, kao i analizom svih tih doživljaja. Kasnije, svest počinje da stvara svoje predstave i svoje mišljenje o tim doživljajima, u prvo vreme vezano za njihovu prijatnost i neprijatnost, zatim za korisnost i štetnost u odnosu na tu osobu.

U prvoj i drugoj godini života ona saznaje i nove, suptilnije odnose između nje i okolnih stvari, drugih živih bića i ljudi, kao i prirode. Prva faza reagovanja svesti uvek je vezana za štetnost i korisnost tih spoljašnjih faktora po to biće, da bi se kasnije, na bazi prvih iskustava, a zatim i sve više novih, stvaralo mišljenje o okolnom svetu kao i o sebi samom. Taj proces u principu traje celog života.


Šta je to svest?

Svest se sastoji od bele bioenergije, odnosno bela bioenergija ima svojstvo da može da primi informacije spolja, izvan nje, da ih skladišti, analizira, da izvodi zaključke, postajući tako pametnija, sa više znanja i više iskustva. Svest čoveka se nalazi u onoj količini bele bioenergije koja se nalazi u njegovoj auri i telu. Ona nema nikakve veze sa drugim belim bioenergijama izvan aure, barem ne u smislu svesnosti. U slučaju fizičkog kontakta sa aurama drugih ljudi, kada se one međusobno prožimaju, kod normalnih ljudi ne postoji mogućnost otkrivanja saznanja svesti druge osobe. To se u normalnim situacijama obavlja u simboličnoj količini i može se slobodno zanemariti.


Kakvu ulogu ima ljudski mozak?

Njegova uloga podseća na uloge pojedinih organa u ljudskom telu koje imaju određene zadatke kao što je lučenje sokova, rad mišića, pumpanje krvi itd. ali se ipak u nečemu značajno razlikuje. Ta razlika se, pre svega odnosi na rezultat njegovog funkcionisanja. Ljudski mozak se, dakle razlikuje od ostalih organa u ljudskom telu, pre svega po onome što stvara. On je prvenstveno relej preko koga se emituju energetski talasi koji predstavljaju ljudske misli. Bez njega domet misli i sadržaj razmišljanja svesti bio bi izuzetno mali i vezan samo za najbližu okolinu.


Osnovno je pitanje: Ko misli?

Svest koja se sastoji iz bele bioenergije koja se nalazi u našoj auri ili mozak sa svojim ćelijama i svojom konstrukcijom? Odgovor je: i jedno, i drugo!

Mozak predstavlja mesto gde bela bioenergija aktivira neka razmišljanja kojima je, od njihovog razvoja do nekih konačnih zaključaka, potrebna pomoć prethodnih saznanja skladištenih u auri u korenima inteligencije ili znanja, koja bela bioenergija aktivira i koja kao sitan prah u obliku čestica znanja padaju na površinu mozga, omogućavajući beloj bioenergiji da brzim procesom preuzima ta znanja, analizira ih i donosi neke zaključke.

Tako dobijene zaključke svest ili bela bioenergija, koja se u tom momentu nalazi na području mozga, s jedne strane skladišti u ćelije mozga kao memoriju, a s druge strane to znanje i ti zaključci nalaze se trajno skladišteni i u beloj bioenergiji.

Ćelije mozga emituju misli i organizuju rad organa. One su zato i stvorene. Mozak, dakle predstavlja mesto gde se odvija proces razmišljanja bele bioenergije. Rezultati tog razmišljanja koje je izvršeno uz pomoć čestica znanja iz aure, skladište se u mozgu i on predstavlja prvu od dve memorije čoveka. Druga se nalazi u beloj bioenergiji. On, zatim to do čega se došlo, emituje u obliku misli.

Najvećim delom, nezavisno od mišljenja bele bioenergije, mozak organizuje sve procese u ljudskom organizmu. Ali rad mozga nije nezavisan u pogledu organizacije ljudskog tela, od spoljnih faktora. On putem nervnog sistema, a ovaj preko informacionih kanala i informacione energije, dobija potrebne informacije o spoljašnjem svetu preko aure, a one informacije koje naša čula mogu da zapaze, dobija preko nervnog sistema. Sve ove informacije pomažu mu da rad i ponašanje ljudskog tela prilagodi novonastalim uslovima.

To su osnovne funkcije mozga iz kojih se vidi da on predstavlja neophodan deo bez koga se razmišljanje ne može obaviti u onom smislu koji je koristan za čoveka.


Šta biva posle smrti?

Posle smrti dolazi do raspadanja aure. Siva bioenergija se raspršuje po slobodnom prostoru i gubi dalji kontakt sa aurom. Bela bioenergija se iz cele aure i tela skuplja, grupiše u obliku beličastog oblačića. Ona sadrži i informacionu energiju i zadržava sve glavne funkcije koje je aura imala za vreme života. Ovaj beli oblačić u momentu smrti sadrži i našu svest, način razmišljanja, znanja i iskustva koja smo tokom života sticali. Naša svest, dakle u okviru oblačića bele bioenergije, nastavlja da živi.

Što je aura bila složenija, odnosno savršenija i veća, to i naša svest ima veću energetsku snagu i veće mogućnosti. Kako se svest razvija tokom života u auri i telu, tako se njena kopija razvija u svetlećem telu. Posle smrti u svetlećem telu ostaje savršena kopija naše svesti, dok svest u obliku belog oblačića nepovratno odlazi u sigurne zone u kosmosu.


Da li svest posle smrti, lišena centra za razmišljanje – mozga, može dalje da razmišlja?

Može, jer ona ili mi u mentalnom smislu i dalje funkcionišemo, imamo misli i osećanja, ali se to sada doživljava na jedan drugačiji način od razmišljanja živog čoveka, zbog nedostatka fizičkog tela i informacija koje smo dobijali preko čula. Priliv pravih informacija je tada mnogo veći, ali je sfera interesovanja znatno izmenjena. Pored kompletno sačuvane memorije, ona stvara nove zaključke, dolazi do novih saznanja, ali na jedan drugačiji i lakši način, jer je sada motiv razmišljanja značajno izmenjen. Jedna od najvećih briga koju je za života naša svest trebalo da razrešava – briga o funkcionisanju i zaštiti sopstvenog tela, sada više ne postoji.

Oblačić bele bioenergije, koji predstavlja našu svest biva, posle smrti, usmeravan od strane određenih energija u pravcu Utočišta u kosmosu, gde će boraviti 20-30 000 godina.

Problemi koje svest treba posle smrti da razreava, tokom putovanja ka utočištu, svode se samo na to kako sačuvati belu bioenergiju od oštećenja, ili čak uništenja koje joj preti na tom putu. Ona, krećući se prema utočištu brzo uči, jer više ne postoje opterećenja, vezano za brigu o ljudskom telu, koja joj je potpuno zauzimala kapacitete. Ona je sada sva prožeta saznanjima, koja dobija na tom putu, kako da se sačuva od oštećenja. Ta sazanja oj stižu energetskim zracima sa svih strana. Zbog toga većina duša ili svesti stižu neoštećeni na Utočište.

Posle izvesnog lutanja, ona pronalazi put do sigurne zone u kojoj joj ne preti nikakva opasnost. Takvih Utočišta ima više i ona se po kvalitetu ne razlikuju. Svest obično u njima boravi po nekoliko hiljada godina, a onda često poželi da pređe u drugu zonu, koja je po sadržaju, delimično interesantnija. Teoretsko vreme života duše je neograničeno, ali u praksi dolazi do postepenog oštećenja ili potpunog dezintegrisanja, tako da od nje ne ostane nikakav trag.

Boravak duša ili svesti u Utočištima je vrlo sadržajan, jer se javljaju vrlo prijatni doživljaji kojih u toku života nema. Zbog toga i način razmišljanja svesti postaje sasvim drugačiji. Svest u utočištu pliva u određenim znanjima, opkoljena je, dakle energijom koja je prepuna određenih saznanja koja su korisna za nju i ona ih preuzima s lakoćom. Ta znanja se, pre svega, odnose na doživljaje zadovoljstva, prijatnosti, neopisive radosti i blaženstva. Iako ne postoje čula, ti doživljaji su čulni u obliku predivnih melodija, boja, mirisa, ukusa, dodira. Međutim, vrhunski doživljaj je onaj koji potiče od prijema vibracija, i on se ne može osetiti čulima, ali predstavlja najveće moguće zadovoljstvo.

Razmišljanje o onima koji su ostali među živima, zahvaljujući ovom predivnom stanju u kome se svest nalazi u Utočištu, mogu biti samo emisije ljubavi, najboljih želja i sreće. Svest ne može uspostaviti direktan kontakt sa živim ljudima, niti oni sa njom. Ona zadržava sećanje na one koji su ostali živi, ali to doživljava u izmenjenom obliku, pre svega, kao doživljaj i osećaj ljubavi koju emituje prema njima. To emitovanje prema poznatim osobama samo je incirano u svesti, a zatim se kroz energije utočišta multiplicira i pojačava. Ipak, ono predstavlja samo vrlo blago zračenje koje stiže do onih koijima je upućeno i izuzetno blagotvorno deluje na njihov život.

Nikakve štetne zrake, odnosno negativne emocije svest ne može emitovati prema ljudima.


Mozak je, ipak, najvažniji organ!

Mozak je, dakle, najvažniji ljudski organ, ali ne samo zato što bez njega nema razmišljanja, nego zbog toga što on organizuje rad celog ljudskog organizma zahvaljujući informacijama koje dobija preko aure i preko čula, kao i zahvaljujući razmišljanju svesti koje se obavlja u samom mozgu. Pored toga, emitovanje misli ne bi bilo bez energetske moći ljudskog mozga. Bez emitovanja misli čovek ne bi bio svestan onoga o čemu se u mozgu razmišlja. Čovek bi mogao živeti i bez emitovanja misli, ali bi onda, na primer išao negde, a ne bi bio svestan zašto tamo ide, ne bi govorio, kada bi gledao u nekom pravcu ne bi mu bilo poznato zašto tamo gleda, mada bi sve to bilo dirigovano iz ljudskog mozga. Emitovanje misli omogućava neuporedivo bolji rad celog organizma, sinhronizaciju rada mozga, čula i pojedinih organa i predstavlja uslov razvoja čoveka kao vrste.


Zašto se skladište saznanja u mozgu, ako se ona već nalaze u beloj bioenergiji?

Osnovni razlog je taj što je za kretanje bele bioenergije kroz auru i telo potrebno da prođe određeno vreme da bi se analiza nečega, ili razmišljanja o nečemu, završilo, a ono se može obaviti tek onda kada kroz taj deo mozga protekne određena količina bele bioenergije koja je učestvovala ili koja sadrži znanje potrebo za taj vid razmišljanja. Da bi se izbegao taj relativno dugi proces protoka odgovarajuće bele bioenergije kroz mozak, prethodna znanja se skladište u njemu i tadad ih bilo koji deo bele bioenergije, sobzirom na svoju moć kombinacije, razmišljanja i inteligencije, može odatle preuzeti i koristiti kao bazu za razmišljanje.

Nasuprot tome, posle smrti razmišljanje svesti se obavlja vrlo brzo zbog brze cirkulacije i protoka bele bioenergije, kao i zbog obavljanja procesa razmišljanja praktično u celoj zapremini bele bioenergije koja čini svest posle smrti. Činjenica da je ljudska aura u situaciji da povremeno, iz raznoraznih razloga izgubi određenu količinu bele bioenergije, me dovodi u pitanje znanje koje naša svest ima, jer se eventualni gubici odeđenih znanja u tom delu bele bioenergije brzo nadoknađuju protokom kroz mozak i preuzimanjem iz memorije znanja koja su tamo skladištena.



FUNKCIJE AURE

Život i rad aure odvija se, najvećim delom, kroz njenih deset funkcija i niz podfunkcija i sistema. Bez njihovog rada nezamislivo je ne samo normalno funkcionisanje već i postojanje ljudskog tela, jer ono predstavlja samo zgusnuti deo aure i u potpunosti je prožeto njenim normalnim sastavom


Ukupan rad aure može se podeliti na sledeće funkcije:

1. funkcija prijema i prenošenja paranormalnih informacija,

2. funkcija održavanja psihofizičkog zdravlja,

3. funkcija stvaranja elementarnih čestica koje određuju intelektualni domet,

4. funkcija kreativnog prilaza problemu,

5. funkcija paranormalnih mogućnosti,

6. funkcija održavanja dugog veka aure i tela,

7. funkcija komunikacija sa drugim osobama,

8. funkcija komunikacije sa svetlećim telom i duhovnim energijama,

9. funkcija održavanja genetskog koda,

10. funkcija sinhronizacije svih funkcija.



Pored ovih glavnih funkcija aure, postoji i čitav niz podfunkcija i manjih sistema koji su, takođe od velike važnosti za njen .život i pravilno funkcionisanje. Ovde su prikazane samo neke, najvažnije funkcije i podfunkcije da bi se shvatili osnovni elementi funkcionisanja aure i njen značaj za psihofizičko zdravlje i razvoj ljudi, kao i skrivene mogućnosti koje ona nudi.

Sve ove funkcije, podfunkcije i sistemi mogu biti pod uticajem raznih negativnih efekata, kao što su:

- stresovi,

- negativne misli i emocije,

- štetna zračenja,

- negativan uticaj zvezda i planeta,

- štetan uticaj tuđih aura (tuđih negativnih misli),

- delovanje raznih lutajućih zraka i energija,


Ovi negativni uticaji mogu dovesti tokom života do bržeg ili sporijeg degradiranja, čiji je rezultat:

- pojava bolesti, organskih ili psihičkih,

- loše funkcionisanje tela i psihe,

- gubitak životnog entuzijazma, bezvoljnost, nezainteresovanost, učmalost,

- intelektualno zaostajanje, odsustvo kreativnosti

- ubrzano starenje.

Realizacija četiri zakona bioenergije je preduslov za Isceljenje bolesti. Međutim, neophodno je znati da se četiri zakona bioenergije odnose na harmonizaciju Bioenergija u auri i očuvanje psihofizičkog zdravlja, ali oni ni na koji način ne utiču na popravljanje funkcionisanja ostalih sistema u auri. Stoga je psihofizički razvoj osobe, i posle uspostavljanja dobrog zdravstvenog stanja, ostao onakav kakav odgovara stanju funkcionisanja celokupne aure. Do poboljšanja dolazi samo u onom delu psihofizičkog razvoja na koji je negativno uticalo prethodno, a sada izlečeno oboljenje.

Idealno stanje aure podrazumeva harmoničan rad svih funkcija ponaosob i njihovu potpunu međusobnu sinhronizaciju. Efekti ovog stanja ogledaju se u sledećem:

* osoba je dobro raspoložena,

* opuštena i razdragana,

* oseća se ispunjena nekom vrstom zadovoljstva i sreće,

* orna je za život i rad,

* oseća povećanu moć zapažanja,

* ne zamara je intelektualno razmišljanje,

* kreativna je u skladu sa svojim afinitetima,

* zdravstveno stanje je dobro,

* crne misli i negativne emocije su retke.


FUNKCIJA PSIHOFIZIČKOG ZDRAVLJA

Zakoni Bioenergije

Zakoni bioenergije predstavljaju vrhunske rezultate istraživanja Ljubiše Stojanovića u oblasti funkcionisanja aure i tela, kao i mehanizama nastanka i isceljenja bolesti. Oni dokazuju da sve bolesti, psihičke i organske, predstavljaju posledicu poremećaja energetske strukture aure. Bolest ne može nastati ako je u odgovarajućem delu aure sve u redu i obrnuto, ne može biti govora o zdravlju ako je u auri došlo do poremećaja. Iz ovoga se izuzima prelazni period, pre pojave bolesti i spoljne povrede tela, kao što su udarci, posekotine, promrzline, opekotine i delovanje hemikalija, kada su promene u auri njihova posledica. Dakle, kada je energetska struktura aure i tela u idealnom stanju, ne postoje uslovi za stvaranje bolesti. Tada je Aura u skladu sa prva četiri zakona bioenergije. Ovi zakoni govore o vrlo preciznim uslovima koje treba da zadovolji način funkcionisanja aure i energija u njoj.

Sve do pronalaska Zakona bioenergije smatrano je da je siva Bioenergija jedina bioenergija u auri i telu. Iz ove greške je proizašlo i uverenje dr Stojanovića da nedostatak sive bioenergije, kao jedini njemu dostupan poremećaj u auri, predstavlja osnovnog krivca za nastanak bolesti. Sada je, međutim, jasno da pre dostizanja odgovarajućih moći za dovođenje bele bioenergije i regulisanje stanјa u auri, nije imalo nikakve svrhe da mu se ukazuje na grešku. Staviše, nepoznavanje prave istine pomoglo mu je da se njegova želja i entuzijazam da pomogne bolesnicima razviju do maksimuma u okviru mogućnosti sa kojima je u to vreme raspolagao. U obrnutom slučaju, saznanje o postojanju bele bioenergije, čiji uticaj na nastanak bolesti je najpresudniji, a da istovremeno ne može nikako da utiče na tu energiju, obeshrabrilo bi ga i smanjilo njegovj rad na isceljenju.

Pronalazak bele bioenergije, kao sastavnog dela tela i aure, i uticaj njenog odstupanja od optimalnog nivoa u globalu i u pojedinim tačkama na nastanak bolesti, u potpunosti je objasnio nedovoljnu efikasnost koju su pokazale terapije zračenja pacijenata samo sivom bioenergijom. Da bi energetska struktura aure i tela bila potpuno usaglašena sa prva četiri Zakona bioenergije, neophodno je da količina sive i bele bioenergije, kao i njihov međusobni odnos, dostignu u celoj auri, kao i u svakoj tački aure, optimalan nivo, da Energetski stabilizator koji predstavlja srce aure funkcioniše normalno, a učestalost energija bude usaglašena sa onom koja je zadata ljudskoj vrsti.

Prvi zakon

* Siva bioenergija i Bela bioenergija u auri treba da budu na optimalnom nivou, a njihov međusobni odnos 90,1: 9,9.

Drugi zakon

* Energetski stabilizator treba da sadrži 14, 97 % od optimalne vrednosti bele bioenergije u auri.

Treći zakon

* Učestalost energija u auri treba da iznosi 10, 93 Hz.

Četvrti zakon

* Odnos sive i bele bioenergije ne treba ni u jednoj tački aure i tela da odstupa od odnosa 90,1: 9,9 .

Peti zakon (preventivno-razvojni)

* Potrebno je održavati potpunu harmoniju aure, u skladu sa prva četiri zakona i zaštitu toka razvoja žutog energetskog jezgra aure.

Peti zakon ne govori o zdravstvenom stanju nego o preventivi i razvoju, jer predstavlja zaštitu već postignutih rezultata harmonizacije aure i obezbeđenja razvoja žutog jezgra.

Zakoni bioenergije, dakle definišu uslove koje treba da zadovolji aura, u energetskom smislu, da bi dostigla optimalni nivo i trajno ga zadržala. Pri tom se prva četiri zakona odnose na uslove za dovođenje aure u stanje čiji će rezultat biti isceljenje svih hroničnih bolesti, osim malignih i onih kod kojih je došlo do trajne promene tkiva, kao i sprečavanje nastanka novih hroničnih bolesti, dok kod akutnih dolazi do ublažavanja intenziteta.

Primena četiri Zakona bioenergije ima univerzalni karakter u terapiji i preventivi, i odnosi se podjednako na sve osobe, a isceljenje i zaštita ne vrše se u odnosu na pojedine bolesti, nego na sve istovremeno. Ona ne pravi razliku između psihičkih i organskih bolesti, jer su sve one posledica poremećaja energetske strukture nekog dela aure.

Prva četiri Zakona bioenergije predstavljaju prvu precizno definisanu sliku procesa u našoj auri, čije odstupanje od optimalnog stanja dovodi do oboljenja, a ponovno usklađivanje do isceljenja bolesti.

Peti zakon se može realizovati samo ako su ispunjena prva četiri, što znači da je aura dovedena u potpuno harmonično stanje i ukoliko postoji žuto energetsko jezgro aure.

Ispunjenje ova dva uslova omogućava dovođenje aure u sklad sa petim zakonom, što dovodi do očuvanja harmonije od razornih faktora i nesmetanog razvoja žutog jezgra koje obezbeđuje neslućeni uspon ličnosti.


INFORMACIONA FUNKCIJA

Ovo je možda najvažnija funkcija aure, mada je nemoguće zamisliti auru bez bilo koje od njenih funkcija, a da čovek i dalje normalno živi i radi.


Spoljašnje informacije

Prijem spoljašnjih paranormalnih informacija koje dopiru do aure i tela, telo ne može direktno da registruje. Njihov prijem se obavlja preko fine mreže kanalića čiji završeci dopiru do površine aure. Ta mreža, idući prema telu, odnosno prema centru aure, postaje sve krupnija, a kanalići sve deblji, kao reka koju njene pritoke čine sve većom. Kanalići dopiru do nervnih završetaka na površini fizičkog tela, kao i u njegovoj unutrašnjosti i mozgu. Ovim kanalićima se prenose informacije informacionom energijom, koja predstavlja treću vrstu energije u auri. Informaciona energija ne izlazi izvan ovih kanalića u auri, ona postoji samo u njima. Kroz mrežu kanalića ona se kreće sukcesivno, u talasima, pri čemu svaki talas nosi one informacije koje su između dva talasa prikupljene. Informaciona energija služi kao žica kroz koju se informacije kreću iz aure prema telu i iz tela prema auri, ali kao živa žica, sa svojstvom energije koja je osvojila određene programe ponašanja, rada i svojih zadataka.

Da bi se informacije iz aure mogle preneti na nervni sistem, na mestu spajanja kanalića iz aure i završetaka nervnog sistema u telu nalazi se transformer informacija koji izgleda kao neki zglob. Nakon izvršene transformacije impuls se dalje nervnim sistemom čoveka kreće do mozga, gde predaje informaciju. Mozak bi, prema svim ovim informacijama iz aure, trebalo da zauzme određeni stav, na sličan način kao što zauzima stav prema informacijama koje do njega stižu preko čula. Prijem informacija iz aure i njihovo dešifrovanje je korektno, ali se on ne obavlja u svesti već u podsvesti, pa čovek toga nije svestan. Prenošenje ovih informacija iz podsvesti u Svest obavlja se u toku sna, meditacije ili nekih drugih uzroka spuštanja frekvencije moždanih talasa. Ono je više ili manje korektno u zavisnosti od dubine, odnosno frekvencije moždanih talasa, dužine trajanja i njihove homogenosti, tj. stabilnosti. Kada ovi uslovi nisu ispunjeni, dolazi do preplitanja i haotičnog prenošenja informacija, koje postaju zbrkane i nejasne.

Informacije se iz podsvesti u svest prenose neprekidno, tokom čitavog života, ali njihovo tumačenje ili prepoznavanje nije kod svih ljudi podjednako. Kod senzibiInih osoba ono je bolje i sigurnije sprovedeno, dok je kod onih sa grubljim nervnim sistemom prenošenje dosta loše i poremećeno. Upravo taj prenos informacija iz podsvesti u svest predstavlja ključno mesto po kome se ljudi razlikuju u prijemu informacija iz aure, dok je samo njihovo prenošenje kroz auru, preko transformera u nervni sistem i kroz njega do podsvesti, praktično kod svih ljudi podjednako.


Unutrašnje informacije

Druga vrsta informacija, koje iz aure idu prema telu, jesu informacije nastale u samoj auri. One su neki produkti razmišljanja aure, koji obuhvataju, uglavnom, informacije o načinu na koji Aura doživljava okolni prostor, ali i njene preporuke i sugestije za ponašanje tela u vezi sa tom okolinom Aura nema svoj mozak, pa samim tim ni mogućnost za pravo razmišljanje, nego, pre svega, predstavlja sakupljača i delimično transformera informacija koje obuhvataju poruke svetlećeg tela, energetske talase svih vrsta koji dopiru do aure, sa informacijama koje sa sobom nose o tuđim mislima, spoljnoj klimi, opasnosti po čoveka, uslovima života i kretanja i drugim. Te informacije upućuje prema nervnom sistemu, s tim da njima dodaje delimično analizirane uslove prostora koji ona obuhvata. Informacije o oštećenjima u auri prenose se u obliku nedostatka informacija iz tog dela aure, odnosno njihovim iskrivljavanjem u odnosu na normalne.


Odgovor tela

Tela ne predstavlja samo sastavni deo i nastavak aure nego i mesto sa koga se vrlo značajno deluje na auru i to dvojako: kao odgovor na prethodno delovanje aure i kao samostalni izvor. Odgovor ili reakcija tela na informacije iz aure je višestruk: mnoge misli imaju kao podsticaj informacije iz aure, kompletno telo se prilagođava i podešava podacima iz aure o spoljašnjem pritisku, temperaturi, vlažnosti, kosmičkim energijama, porukama preko misli drugih ljudi, porukama iz svetlećih tela i duhovnih energija, zatim podacima o okolini, predmetima, objektima i tlu koje aura doživljava. Jedna od najvažnijih informacija na koje telo reaguje jeste vrsta, mesto i intenzitet oštećenja aure. Ta reakcija se manifestuje, u prvo vreme, smanjenjem funkcije određenih organa ili celih regija tela, a kasnije i pojavom oboljenja. Nasuprot ovom kretanju, postoje informacije koje potiču od mozga, sa podacima koje je telo sakupilo, i koje preko nervnih završetaka i transformera dovode do aktiviranja energetskog talasa kroz informacionu energiju, koji upoznaje sve delove aure sa podacima koje telo šalje. Ovo izvorno, samostalno delovanje tela na auru sastoji se iz informacija koje njegova čula dobijaju u dodiru sa okolinom, zatim mislima nastalim u vezi sa tim doživljajima, kao i mislima ljudskog mozga o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.


Rezervoari informacione energije

Kada je jednom prilikom dr Stojanović poželeo da posmatra auru, odmah mu se ukazala slika kapilara sa jednim balončićem, prikačenim za njega. Dobio je objašnjenje da se radi o rezervoarima informacione energije kojih ima na svakom kanalu po jedan, a nalaze se na polovini aure koja je bliža telu. Ti balončići sadrže rezerve informacione energije i služe da održavaju stalan pritisak u kanalima. Usled lošeg stanja i lošeg funkcionisanja aure, može doći do nedovoljne količine informacione energije u rezervoarima. To dovodi do pogrešnih informacija koje dolaze do nervnog sistema iz jednog dela ili cele aure, što, takođe, može prouzrokovati oboljenja.


FUNKCIJA INTELIGENCIJE

Jednom prilikom, kada je dr Stojanović poželeo da posmatra auru, u cilju proučavanja njene konstrukcije, prvo se pojavilo nešto belo kao koren biljke ili rep životinje. Zatim su se na jednom njegovom kraju pojavili sistemi nalik kapilarima ili žilicama, zahvatajući samo jedan deo aure. Takvih sistema ima po celoj zapremini aure, a njihov broj se kreće od 3 do 19. Drugi krajevi korenova su tankim nitima povezani između sebe.U meditaciji je dobio informaciju da se u tim korenovima stvaraju čestice inteligencije ili bolje rečeno čestice znanja.One iz vrhova kapilara ili žilica izlaze kao tačkice i kreću se slobodno kroz auru prema mozgu. To kretanje čestica prema mozgu odvija se samo kada čovek počne da razmišlja. Tada iz odgovarajućeg podsistema (za tu oblast razmišljanja) krenu čestice iz vrhova jednog ili više kapilara prema mozgu. One pri dolasku u mozak aktiviraju njegov rad u toj oblasti. Priliv čestica traje, dok traje razmišljanje. Broj podsistema ili korenova je urođen. Međutim, njihova razvijenost ili razgranatost zavisi od primene, s tim da je za razvoj podsistema najbitniji period od prve do treće godine života. Tada se u najvećoj meri završava razvoj debelih korenova koji definišu mogućnosti osobe.

Razvoj mreže žilica započinje u detinjstvu i odvija se čitavog života. Kapilarna mreža prikuplja informacije koje stižu u auru, ali ne direktno već iz mreže informacione energije, sa kojom se prepliću radi kontakta i prijema. Što je mreža kapilara šira i razvijenija, to će čestice nositi u sebi više znanja.

Mozak nije nikakvim kanalima ili putevima povezan sa vrhovima kapilara iz kojih izlaze čestice, već se one usmeravaju prema onom delu mozga koji se aktivirao još pre nego se misao razvila. Te čestice nose u sebi znanje skupljano u auri od rođenja i to znanje omogućava mozgu da pronađe rešenje pri razmišljanju. Dakle, to nisu čestice inteligencije nego čestice znanja, koje omogućavaju mozgu da pronađe rešenje, često između više ponuđenih, koje mu donose čestice.

U auri životinja postoji samo jedan koren koji je mali i slabo razvijen. Najrazvijeniji je kod šimpanze, ali i on ima samo jedan karen. Biljke nemaju nijedan koren već samo žilice na raznim mestima u auri.

Osnovna razlika između biljaka i životinja jeste u korenu, jer bez njega nije moguće kontinuirano razmišljanje. Koren predstavlja rezervoar čestica koje se po potrebi iz njega izvlače i šalju u mozak. Kod biljaka ga nema, pa ni nema mogućnosti za skladištenje čestica znanja, osim ograničenih mogućnosti u žilicama. Stoga je i razmišljanje biljaka vezano za period neposredno posle dobijanja informacije u auri ili nešto ranije. Kada se rezervoari napune, nove čestice znanja izbacuju one najstarije, koje više nisu aktuelne, tako da starija saznanja bivaju uništena. Mozak biljke je cela biljka koja dobija čestice znanja od žilica koje trenutno imaju informaciju. Kod biljaka je najčešći uzrok razmišljanja pojava novih informacija u auri, dok je pravo razmišljanje na bazi starih čestica ograničeno mogućnošću skladištenja čestica u kapilarima. Kod životinja oko 30% izazova za razmišljanje potiče od starih saznanja sakupljenih u česticama, a kod šimpanzi čak 45%, dok ostatak potiče od svežih informacija.

Kod čoveka je mogućnost razmišljanja definisana brojem korenova i njihovom razvijenošću i razgranatošću, kao i mestom u auri.

Mongoloidna deca imaju dva korena sa skromno razvijenom mrežom kapilara i nekoliko posebnih mrežica bez korena. Ovi korenovi su smešteni u centralnom delu aure tako da dobijaju manji broj informacija, ali svih vrsta. Kod nekih mongoloida postoje, pored mrežica, i začeci korenova koji bi se delimično mogli razviti.

Donja granica kod normalnih ljudi su tri korena i obično nekoliko mrežica sa začecima ili patrljcima korenova. Pored toga, kod većine ljudi postoji, manje ili više, razvijen sistem kapilara i to najviše do broja nedostajućih korenova - do devetnaest. Osobe sa devetnaest korenova nemaju dodatnih mrežica, jer je sistem potpuno razvijen. Svi korenovi obično nisu maksimalno razvijeni, a razvijenost mrežice zavisi od upotrebe. Neke od mrežica, obično one kod kojih je koren potpuno razvijen, su najrazvijenije, dok neke druge, čiji je koren, takođe, potpuno razvijen, ali se ne nalazi u oblasti interesovanja te osobe, imaju samo osnovne grančice.


TABELARNI PREGLED ODNOSA BROJA KORENOVA I NIVOA INTELIGENCIJE


Izrazito neinteligentne osobe 3-5

Neinteligentne osobe 5-7

Prosečno inteligentne osobe 7-11

Natprosečno inteligentne osobe 11-13

Izrazito inteligentne osobe 13-15

Genijalci 15-17

Višestruki genijalci 17-19

Broj ovih korenova u auri je u direktnoj vezi sa inteligencijom, što ih je više - osoba će biti inteligentnija. Osobe u čijoj se auri nalazi do pet korenova spadaju u izrazito neinteligentne, prosek odgovara broju od sedam do jedanaest, a genijainost se javlja samo u slučajevima kada ih ima preko petnaest. Koliko će ove mogućnosti biti iskorišćene, zavisi umnogome od učestalosti i dužine aktiviranja ovog sistema, posebno u periodu do treće godine života.

Svakako da broj korenova nije jedini faktor, jer je moguće da osobe sa manjim brojem korenova, pod uslovom da maksimalno uvežbavaju rad ove funkcije, dostignu viši nivo inteligencije od onih sa većim brojem korenova, ali sa njihovom minimalnom aktivnošću.

Harmonizacijom svih funkcija aure ova funkcija će se maksimalno aktivirati, kontakti sa mozgom će biti bolji, što će olakšati razumevanje i rešavanje problema, dakle porast inteligencije. To će opet povećati želju za razmišljanjem, koja će uticati na proširenje mreže kapilara, što dalje vodi povećanju inteligencije.


FUNKCIJA KREATIVNOSTI

Kreativnost kao pojam, u suštini je mnogo šira od onoga kako je ljudi definišu. Ona, pored ostalog, obuhvata i značajne promene u ponašanju ljudi, u načinu kontaktiranja i komuniciranja sa drugim ljudima, sa okolinom, prirodom, životinjama i biljkama. Potpuno razvijena kreativnost, usklađena sa mogućnostima ove funkcije, podrazumeva takvo ponašanje jedne osobe koja će u svakom trenutku svog delovanja, prema sebi samoj i okolini, imati kreativan odnos.

Do njega će se postepeno doći gubljenjem negativnog i odbojnog stava prema okolini i stvaralaštvu, prerastanjem u indiferentni, a zatim iz njega u stvaralački stav. Na taj način će osoba potpunim aktiviranjem kreativne funkcije aure postati izuzetno živahna, zainteresovana za sve što se događa i aktivna, u cilju stvaranja kreativnih promena u svojoj okolini.

To kreativno delovanje nije statično i nije vezano za domet, ono je neprekidno, predvođeno željom i težnjom da se sve što postoji oko nas usavršava.

Kreativna funkcija se realizuje preko niza končića, međusobno povezanih, koji čine jednu mrežicu loptastog oblika, isprepletanu kao veliki broj kapilara ili mreže biljnih korenčića, bez značajnnih razlika između njih po veličini i debljini. Ta loptasta mreža se prostire do same površine aure od koje je deli samo rastojanje koje odgovara dužini 2% prečnika aure ili oko pola metra. Ova mrežica je žuckaste.boje. Izgled i oblik tog sistema je genetski dat i isti je kod svih ljudi. Razlika se ogleda u nivou mogućnosti i načinu aktiviranja ove funkcije. Delovanje ove kreativne funkcije ogleda se u tome što se, željom ljudskog mozga, aktivira onaj deo mrežice koji je vezan za rešavanje željene problematike. Pri tome dolazi kao do paljenja tih delova mrežice koji od, blago žućkaste boje, postaju izrazito žuti, kao da je u njima upaljena sijalica. Ovako aktivirani deo mrežice deluje izuzetno stimulativno na one delove korenova znanja koji se nalaz~ na njihovom području aure. To dovodi do snažnog aktiviranja i izbacivanja čestica znanja sa vrhova kapilara korenova znanja koji se, u gustom jatu, kao kiša spuštaju na mozak, donoseći mu velike količine znanja, što mu omogućava da pronađe rešenje problema. Deo mrežice je aktivan sve dok postoji želja za istraživanjem i pronalaženjem, odnosno želja za kreiranjem nečega. Koliki će biti intenzitet aktivnosti kreativne mrežice, zavisi od njene uvežbanosti i od funkcionisanja samog kreativnog sistema. A to funkcionisanje zavisi od ukupnog stanja aure i sinhronizacije svih funkcija aure. Dobro uvežbani deo mrežice, u dobro sinhronizovanom sistemu svih funkcija aure, u stanju je da dovede do takvog snažnog nadražaja ili aktivnosti odgovarajućeg dela mrežice da ona zasvetli tako intenzivno da ceo taj deo aure bude blago osvetljen. To, naravno predstavlja spoljašnje obeležje ovog delovanja, a suština se ogleda u maksimalnom aktiviranju izbacivanja čestica znanja iz kapilara korenova znanja. Optimalna mogućnost kreiranja, odnosno aktivnosti kreativne funkcije moguće su samo pod uslovom da harmonizovano rade sve funkcije aure i da je uspostavljena njihova međusobna sinhronizacija.

NASTANAK BOLESTI


Kako od negativnih misli i stresova dolazi do bolesti?

Negativne misli se šire od mozga kao energetski talas, oblika lopte koji postaje sve veći i u trenutku stiže do kraja kosmosa. Na površini ove energetske lopte nalazi se informacija o sadržaju naše misli. Prolazeći kroz telo i auru ova energija se sjedinjuje sa jednim delom sive bioenergije iz aure, stvarajući treću vrstu energije - energetski žele koji ometa protok bele bioenergije. Stres stvara energetski talas u obliku izduženog balona čija je posledica, takođe energetski žele. Posle velikog broja negativnih misli i stresova naslage energetskog želea postaju dovoljno velike da smanjuju ili u potpunosti prekidaju protok bele bioenergije kroz akupunkturne kanale i kanaliće. Pored toga, pojava energetskog želea na mestima u auri koja odgovaraju određenim organima sprečava odvođenje viškova bele bioenergije. To sve dovodi do ometanja normalnog protoka bele bioenergije kroz auru i do odstupanja od zakona bioenergije. Naime, raspored bele bioenergije u svakoj tački aure više nije podjednak, nego je u nekim delovima došlo do smanjenja, a u drugim do njenog povećanja. Pored toga dolazi i do smanjenja bele bioenergije i u energetskom stabilizatoru, kao i do promene frekvencije energija aure. Smanjenje bele bioenergije u nekim delovima aure dovodi do otpuštanja viškova sive bioenergije, što njen ukupni nivo u auri smanjuje ispod optimuma.

Energetski žele štetno utiče na rad informacione funkcije što, takođe doprinosi pogoršanju stanja u auri. Energetski žele, dakle prouzrokuje ozbiljna odstupanja aure od svoje normalne funkcije koja je garant našeg psihofizičkog zdravlja.

Kako se ovo loše stanje aure reflektuje na naše telo? Telo reaguje na loše stanje u auri tako što pojedini organi čiji su odgovarajući delovi aure znatno oštećeni želeom, smanjuju svoju funkciju, a kasnije dolazi i do pojave bolesti. Prvi materijalni dokaz o budućoj bolesti je pogoršanje odnosa između anjona i katjona u organu i njegovoj okolini, a sve dotle se tok bolesti ogledao samo u energetskim promenama.

Pored negativnih misli i stresova koji čine 80% uzročnika hroničnih bolesti, preostalih 20% se odnosi na štetno delovanje tuđih negativnih misli, štetna zračenja iz zemlje, kosmosa, štetno delovanje okoline i promene vremena. Tu spadaju i povrede, promrzline, opekotine koje, za razliku od svih opisanih uzroka bolesti, svojom pojavom dovode do oštećenja u auri.

Vrsta bolesti od koje će neki organi oboleti zavisi od toga da li je mesto suženja protoka bele bioenergije u akupunkturnom meridijanu bliže ili dalje od površine aure. Intenzitet bolesti uvek zavisi od intenziteta suženja protoka bele bioenergije. U zavisnosti od toga u kom je od 12 meridijana došlo do smanjenja protoka, bolest će biti ili organske ili psihičke prirode. Koji će organ oboleti, pored oštećenja odgovarajućeg dela aure zavisi i od toga iz kog organa neće biti odvedeni viškovi bele bioenergije, zbog smanjenja usisne moći meridijana koji pored njega protiče.

U slučaju akutnih bolesti, utlcaj stresova i negativnih misli ogleda se u tome što oni dovode do smajenja funkcije organa ili do oboljenja od hroničnih bolesti, sto smanjuje njihovu otpornost i olakšava pojavu akutnih bolesti, kao što su infekcije ili nazeb.

Nastanak malignih bolesti je vrlo specifičan. One se mogu pojaviti samo ako je zapušen ogranak meridijana koji odgovara tom organu, a istovremeno i glavni mendijan za taj organ, barem na mestu koje se nalazi odmah po ulasku tog ogranka. Pored toga neophodno je da bude na približno istom mestu zapušen i centralni meridijan za psihičke bolesti. To prouzrokuje tako lose funkcionisanje organa da u njemu u velikom broju počinju da se razmnožavaju virusi raka. Ove viruse ima svaki čovek, ali se oni razmnožavaju u velikom broju samo ako dođe do tako teških zapušenja meridijana i vrlo lošeg tunkcionisanja organa. Pod uticajem toksina ovaj organ se toliko menja da postaje nezavisan i pretvara se u parazita. On počinje da stvara svoju auru, koja nastaje za oko šest meseci.

Stanje neke bolesti se, zbog svoje složenosti ne može izraziti u ciframa, nego samo opisno. Međutim, nivo funkcionisanja nervnog sistema je moguće izraziti u procentima u odnosu na idealni. Što je ovaj nivo niži, to postoje veće mogućnosti za nastanak hroničnih i akutnih bolesti, jer on upravo govori o nivou oštećenja aure od stresova i negativnih misli.

Sveta znanja, dakle ne samo da u potpunosti demistifikuju pojavu bolesti, nego i detaljno opisuju uzroke i ceo tok bolesti, definišući čak i zavisnosti od uzroka vrstu, intenzitet i prirodu bolesti, uračunavajući tu i maligne bolesti.


Šta je uzrok bolesti?

Većina ljudi kad im se pojavi neki problem, umesto da traže način kako da ga razreše, traže u mislima krivca odgovornog za ono što im se desilo i upućuju mu sve svoje negativne misli. Taj, dakle pogrešan način mišljenja, dovodi do pojave negativnih misli koje oštećuju auru i time stvaraju hronična oboljenja i pogodno tlo za akutne bolesti. Negativne misli i stresovi čine više od četiri petine uzroka bolesti, dok se preostali deo odnosi na razne povrede i štetna zračenja.

Energetski oblak je tokom višemesečnog prenošenja znanja dr Stojanoviću objasnio nastanak i razvoj hroničnih bolesti, počev od detaljnog opisa negativnih misli i stresa, zatim načina njihovog štetnog delovanja na auru, pa do mehanizma koji od ovih oštećenja dovodi do odstupanja od zakona bioenergije, odnosno do bolesti, obuhvatajući i odgovor na pitanje: U kojim slučajevima nastaje organsko, odnosno psihičko oboljenje, kao i od čega zavisi vrsta oboljenja i njegov intenzitet?


Glavni uzroci bolesti

Bolest u preko 80% slučajeva predstavlja posledicu poremećaja energetske strukture aure. Kako dolazi do ovih poremećaja? Naše misli koje emituje mozak predstavljaju energetski talas. On može biti koristan, indiferentan ili štetan za energetsku strukturu aure.

Korisne misli su kreativne, stvaralačke, pozitivne, one ne predstavljaju nikakvo zlo, niti pretnju za oštećenje bilo čije aure, a posebno ljudske.

Neutralne nisu ni pozitivne, ni negativne i nemaju gotovo nikakav značaj za razvoj ljudi.

Negativne ili štetne misli podstiču razna negativna osećanja.

Ona mogu biti agresivna, kao što su mržnja, borba za vlast, ili pasivna kao žalost, tuga, nezadovoljstvo sobom, poslom, nesrećna ljubav, strah. Štetnost je veća kod agresivnih misli, ali je, pored vrste, bitno i vreme trajanja i intenzitet. Tako strah za život, mada spada u pasivne negativne misli, može dostići najviši mogući intenzitet, što prouzrokuje najveća oštećenja aure.

Stres, pored negativnih misli, predstavlja glavnog uzročnika oštećenja aure. U momentu stresa javlja se misao o ugroženosti: opasnosti, o nesreći, koju osoba doživljava ili će doživeti. Njegovi štetni efekti se mogu podeliti na dva dela: prvi se javljaju u momentu nastanka stresa i mogu biti vrlo intenzivni, a drugi kasnije tokom produženog delovanja kada se javljaju u obliku negativnih misli. Postoje velike razlike u štetnosti stresova i one zavise od intenziteta, vrste i trajanja. Najteže vrste stresa su one koje dožive bebe pri teškim porođajima i koje nastaju kod teških fizičkih mučenja i bolova prouzrokovanih bolešću.

Izvor negativnih misli i osećanja može biti autonoman ili posledica stresa. Kod autonomnog osoba svojim načinom mišljenja stvara negativne misli i osećanja. Međutim, kod stresa su te misli posledica produženog stresa, kao što je strah, osećaj ugroženosti, tuga i žalost, mržnja, netrpeljivost. Štetne misli, bez obzira kog su porekla, emituju se iz mozga kao talas i oštećuju energetsku strukturu aure.


NEGATIVNE MISLI

Generalno gledano, negativne misli oštećuju auru i stvaraju najveći broj organskih i psihičkih bolesti. Međutim, njihovo delovanje nije uniformno, pa ga je potrebno analizirati. Sve negativne misli možemo podeliti na četiri grupe: nezadovoljstvo, borba za vlast, tuga i žalost i strah za život.


1.Nezadovoljstvo

U prvu grupu spadaju negativne misli koje se tiču te same osobe: nezadovoljstvo sobom, poslom koji radi, odnosom sa okolinom. Sve one nose zajedničku karakteristiku - nezadovoljstvo. Ove negativne misli su po svojim štetnim efektima najblaže pošto nisu usmerene ni protiv koga drugog, nego upravo predstavljaju prelaz između pozitivnih i negativnih misli; Sama njihova pojava govori o traženju rešenja, traženju novih pozitivnijih puteva za rešenje statusa te osobe. One zbog toga, pored negativne komponente, imaju i pozitivnu, kreativnu komponentu i ponekad mogu da pređu graničnu crtu i postanu pozitivne, kreativne, stimulativne.


2.Borba za vlast

Drugu grupu čini borba za vlast, koja obuhvata lepezu negativnih emocija koje služe toj svrsi. Tu spadaju netrpeljivost prema svima koji toj osobi stoje na putu, čak i prema onima koji joj ne pomažu u tom njenom nastojanju, mržnja prema onima koji predstavljaju glavne prepreke na tom putu, posebno prema ličnosti koja je na vrhu, na onom mestu na koje osoba želi da stigne i da je smeni. Prema tom vrhu usmereni su i zavist i ljubomora. Pri tome neprekidno tinja strah da će je neko ili nešto osujetiti u tom njenom pohodu. U toku uspona javljaju se negativne misli vezane za potencijalne mogućnosti koje se mogu realizovati kada se dođe na vlast, počev od osvete, potčinjavanja onih ispod, oduzimanje privilegija ili materijalnih dobara onima koji su niži do dovođenja svojih pristalica, a ako se na vlast konačno dođe, tada nastupa realizacija svih ovih negativnih potencijala.

Da bi se vlast očuvala, realizuju se razne negativne misli od nipodaštavanja, smenjivanja, proganjanja, kažnjavanja onih koji prete da će je skinuti sa trona, ne izuzimajući ni ubistva pojedinaca, pa čak i masovna. Javlja se mržnja prema svemu onome što joj ne služi, ne poltroniše, ne ulaguje se. Pri tome, strah od opasnosti da bude skinuta sa vlasti uvlači se u kosti.

Ona svoj život ne može zamisliti bez vlasti. Ako je, ipak, jednog dana izgubi, a to se obično dešava, nikad ne traži razloge u sebi, nego svu krivicu svaljuje na druge, stvarajući time nepodnošljivu mržnju prema svima koji su učestvovali. ili su mogli učestvovati u njenom svrgavanju. Tada se javlja velika tuga i patnja pri pomisli na staru vlast. Ove misli su izuzetno razorne, jer potpuno okupiraju ličnost tokom dugog niza godina ili gotovo čitavog života.


3.Tuga i žalost

Treću grupu čine negativne misli koje obuhvataju tugu i žalost za izgubljenim dragim osobama i nostalgiju za rodnim krajem. Štetnost ovih misli je izuzetno velika. Pored visokog intenziteta, one prožimaju dušu osobe i gotovo da nema časa kada nisu prisutne. Te osobe gube volju za životom i radom, povlače se u sebe. Tačno je da vreme leči, ali ove negativne misli traju vrlo dugo. Mnoge osobe, sa vrlo intenzivnom tugom i žalošću, ne požive dugo od početka pojave ovih negativnih misli.


4.Strah za život

Četvrtu grupu čine misli koje predstavljaju strah za egzistenciju, strah za život. To su misli koje se javljaju pri raznim bolnim doživljajima, posebno pri mučenjima, najjačim bolovima kod najtežih bollesti i užasima koje doživljavaju teški psihički bolesnici. Tu spadaju i strahovi koji se javljaju kod beba pri porođaju. Ukoliko je porođaj težak i bebin život ugrožen, ona to doživljava kao približavanje smrti. Ove negativne misli predstavljaju krike i vapaje, sa čijim se štetnim intenzitetom ne mogu porediti nijedne druge. One izazivaju najveća razorna dejstva u auri i pored toga što, po pravilu, ne traju dugo, ali je njihov intenzitet neuporedivo najjači.


Frekvencija negativne misli

Sve negativne misli imaju isti energetski sastav bez obzira kojoj grupi pripadale. Njihovo razorno dejstvo zavisi od:


* intenziteta

* dužine trajanja

* frekvencije ili učestalosti,


a ne od od grupe kojoj pripadaju. Međutim, uticaj grupe se, ipak, ogleda u tome što su ova tri elementa karakteristična za svaku grupu.

Maksimalni intenzitet i niska frekvencija se nikad ne javljaju u prvoj grupi, niti se maksimalna dužina trajanja može javiti u četvrtoj. Pored toga, pravac prostiranja polja stresa zavisi od toga kojoj grupi pripada negativna misao, koja se javlja kao posledica stresne informacije, što određuje organe koji će oboleti. Stoga se, ipak, može reći da su bolesti na određeni način povezane, odnosno zavisne od vrste negativnih misli.


Mada su sve negativne misli energetski talasi iste vrste, one se razlikuju po frekvenciji.

Uzrok tome leži u ponašanju našeg mozga, koji negativne misli emituje na različitim frekvencijama: što su misli negativnije, to je frekvencija niža. Najvišu frekvenciju moždanih talasa imaju negativne misli prve grupe od 16 do 18 Hz, a najnižu četvrte grupe od 6,25 do 9 Hz.


Tabelarni pregled frekvencija emitovanja negativnih misli:

nezadovoljstvo 16-18 Hz

borba za vlast 9-14 Hz

tuga i žalost 8-11 Hz

srah za život 6,25 Hz


Ova razlika u nivou frekvencije energetskih talasa negativnih misli dovodi do razlike u intenzitetu njihove štetnosti, jer što je frekvencija niža, to će oštećenje aure biti dublje, pa će štetne posledice biti veće.


Mehanizam delovanja stresa i negativnih misli

Zašto nastaju negativne misli? One nastaju kao rezultat zabrinutosti za egzistenciju, za život, za način života, svoj i svoje okoline. Pomisao o nekoj šteti, bilo koje vrste, koja može da zadesi ili je zadesila osobu, posledica je razmišljanja ili informacija o stvarnom događaju ili stvarnoj opasnosti. One su reakcija na neka stanja, ali pogrešna reakcija, jer umesto da se traži izlaz iz te krizne situacije, traže se za to krivci i njima se upućuje osveta.

Svaka misao, pa i negativna, energetski gledano predstavlja talas koji se emituje iz mozga i ima oblik lopte ili sfere, koja se pri udaljavanju sve više povećava. Šireći se munjevitom brzinom, talas prolazi kroz telo i auru i trenutno stiže čak do kraja svemira. Ako misao samo jednom proleti kroz glavu, onda je to jednokratno emitovanje talasa, koji odmah potom iščezava, ali ukoliko se misao stalno nalazi u glavi, ako se stalno misli na jednu istu stvar, tada se talas kontinualno emituje, sve dok misao traje. Talas negativne misli, prolazeći kroz auru i telo, neutrališe sivu bioenergiju prilikom kontakta sa njom.

Ako se radi o više istovremeno emitovanih, različitih, štetnih misli, doći će do oštećenja aure na više mesta. Kod ponavljanja iste negativne misli oštećenja se produbljuju i proširuju.


Energetski žele

Neutralisanje ili uništavanje sive bioenergije zavisi će od intenziteta tog talasa i njegovog trajanja. On, naravno ne uništi, pri prolazu svu sivu bioenergiju, nego svaki od tih talasa uništava jedan delić, u skladu sa njegovim intenzitetom. Rezultat međusobnog delovanja ove štetne energije, bez obzira na to da li potiče od talasa negativnih misli ili polja stresova, i sive bioenergije iz naše aure, predstavlja treću vrstu energije koja se zadržava na mestu gde se nalazila siva bioenergija. Posmatano u meditaciji izgledala je kao energetski žele, gusta i lepljiva. Energetski žele ne deluje agresivno ni na jednu energiju u auri, ali njegova pojava u njoj predstavlja najveće zlo, jer ne samo da govori o tome da je došlo do uništenja dela preko potrebne sive bioenergije, nego dovodi i do blokade kretanja bele bioenergije i oštećenja informacionih signala. Negativne misli deluju na isti način u auri i telu, neutrališući jedan deo sive bioenergije i stvarajući energetski žele.

Ovo smanjenje sive stvara disproporciju njenog odnosa sa belom bioenergijom i dovodi do usporavanja ili čak zaustavljanja kretanja bele bioenergije kroz kanale prema energetskom stabilizatoru. Prekid odvođenja bele bioenergije uz istovremeno dovlačenje novih količina koje se izbacuju iz stabilizatora, dovodi do njenog nagomilavanja u nekim delovima aure, a time i do stvaranja još veće disproporcije između sive i bele bioenergije i još većeg usporavanja cirkulacije bele. Istovremeno ostali delovi aure i tela dobijaju nešto manje bele bioenergije od neophodne, što dovodi do generalnog otpuštanja ili oslobađanja sive bioenergije u slobodan prostor, proporcionalno nedostajućoj beloj bioenergiji, koja ju je do tada vezivala za sebe.


Blokada bele bioenergije (energetski žele i zapušenje meridijana


Trajno zapušenje meridijana

Glavni problem koji se javlja usled negativnih misli jeste usporavanje ili potpun prekid protoka bele bioenergije iz pojedinih delova aure ka energetskom stabilizatoru.

Posledica toga je odstupanje od zakona bioenergije i pojava bolesti.


Prvi zakon

Zbog smanjenog priliva bele bioenergije, u pojedinim delovima aure, u odnosu na potrebni, dolazi do oslobađanja odgovarajućeg dela sive bioenergije, koji napušta auru i odlazi u slobodan prostor, pošto se ova energija u auri može zadržati samo ukoliko je povezana sa belom bioenergijom u tačno utvrđenom odnosu. Odlazak dela sive bioenergije dovodi do smanjenja njenog ukupnog nivoa ispod optirnalnog, za celu auru, što predstavlja odstupanje od prvog zakona bioenergije.


Drugi zakon

Smanjeni priliv bele bioenergije u energetski stabilizator dovodi u njemu do pada učešća ove energije ispod optimalne od 14,97 %, predviđene drugim zakonom bioenergije, što prouzrokje njegov slabiji rad, odnosno smanjenje količine raspršene bele bioenergije u auri, u odnosu na potrebnu.


Četvrti zakon

Zbog blokade kanala bele bioenergije od strane energetskog želea, nema odvođenja njenih viškova iz pojedinih delova aure, pa na tim mestima dolazi do njenog nagomilavanja; slabiji rad energetskog stabilizatora ne obezbeđuje raspršivanje dovoljne količine bele bioenergije, pa se u nekim delovima aure javlja smanjenje u odnosu na potrebnu količinu. Posledica ovih pojava je odstupanje, u oba slučaja, od četvrtog zakona bioenergije koji zahteva da odnos sive i bele bioenergije u svakoj tački aure i tela, bude 90,1: 9,9.

Negativna misao, koja se javlja kao rezultat razmišljanja, ili je vezana za ono što stres donosh dovodi do spuštanja frekvencije moždanih talasa u određenoj meri. Što je negativna misao, odnosno stres fatalniji po osobu, spuštanje frekvencije moždanih talasa je veće. Dakle, stresna situacija ili razmišljanje, koje dovodi do negativnih rnisli, snižava frekvenciju rada mozga, a moždani talas, koji predstavlja našu misao vezanu za ovo stanje, sastoji se od energije koja oštećuje energetsku strukturu aure i tela. To oštećenje biće na onoj frekvenciji na koju se rad mozga spustio, odnosno energetski talas naših štetnih misli oštetiće energetsku strukturu aure na onoj frekvenciji na kojoj se on sam nalazi.

Razni nivoi frekvencija stresova i negativnih misli proizvešće razna oštećenja energetske strukture aure i tela. Što je ta frekvencija niža, dejstvo je razornije.

Objašnjenje za ovu pojavu nalazi se u činjenici da ljudska aura istovremeno postoji ne samo na 20,6 Hz, nego i na nižim frekvencijama. Što je frekvencija energetskog talasa negativne misli niža, to je njegovo delovanje razornije, jer utiče na sastav aure na nižim frekvencijama, koji pri razvoju aure prethodi višim frekvencijama, pa su i štetne posledice mnogo veće. Donje frekvencije predstavljaju njenu osnovu i oštećenja aure na tim frekvencijama imaju neuporedivo štetnije dejstvo po auru na 20,6 Hz nego da se to desilo negde u višim slojevima.

To se može uporediti sa situacijom kada odrastao čovek dobije neko oboljenje i kada bi taj čovek to oboljenje dobio još kao dete. Posledice bi bile znatno štetnije kada bi se ta bolest vukla još iz detinjstva.

To je moguće ilustrovati i pretpostavkom da je neko otišao u prošlost, nešto tamo uradio i onda se vratio u sadašnjost. Posledice toga akta bi izmenile sadašnjost.

Još bolji primer je kada se u jednoj višespratnoj zgradi ošteti deo konstrukcije na nekom od gornjih spratova, opasnost po zgradu će biti daleko manja nego kada se ošteti neki od donjih spratova.

Najniža moguća frekvencija negativnih misli je 6,25 Hz i one ostavljaju oštećenja aure upravo na toj frekvenciji. Neutrališući sivu bioenergiju na toj frekvenciji, one dovode, ne samo do prekida tokova bele bioenergije, nego i do zastoja u razvoju celokupnih sistema. Prenošenje ovih oštećenja na više frekvencije dovešće do većih odstupanja i u funkcionisanju i u konstrukciji aure. Sva ta odstupanja od normale su samo štetna. Negativne misli oštećuju auru svakodnevno, tokom celog života, na više frekvencija, čiji rezultat predstavlja pogoršanje zdravlja.


Pogrešan način mišljenja

Većina ljudi, kad im se pojavi neki problem, umesto da traže način kako da ga razreše, traže u mislima krivca odgovornog za ono što im se desilo i upućuju mu sve svoje negativne misli. Taj, dakle, pogrešan način mišljenja dovodi do pojave negativnih misli. Negativne ili štetne misli podstiču razna negativna osećanja koja mogu biti agresivna kao što su mržnja i borba za vlast, ili pasivna kao nezadovoljstvo, žalost i strah. Agresivne misli su naravno štetnije, ali je, pored vrste, bitno i vreme trajanja i intenzitet.

Pored ovih autonomnim negativnih misli i osećanja, koje osoba stvara svojim pogrešnim načinom razmišljanja, postoje negativne misli koje su posledica produženog stresa.


Posmatranje delovanja stresa na auru

U meditaciji je učitelju Ljubiši prikazan ceo proces delovnja negativne misli i stresa na auru.. Prvo mu je pokazano delovanje stresa odmah po njegovom nastanku. Video je kako se iz mozga pojavljuje nešto kao mehur ili duguljasti vazdušni balon, sa vrlo tankom opnom i pruža prema površini aure. Objašnjeno mu je da je to ipak energija, koju on ne vidi najbolje, pa mu granica energetskog polja izgleda kao opna. Kada se to kretanje zaustavilo, imalo je oblik izdužene kapi koja je počinjala u mozgu, a završavala se negde u dubini aure. Stres se, dakle, realizuje kao snažno polje oblika izdužene kapi. Što je jači, dublje će dopreti.


Polje stresa

Zatim mu je pažnja usmerena na veliki broj nekih crtica tamne boje, koje su bile raspoređene po površini i unutar tog mehura. Dobio je objašnjenje da su te crtice centri oštećenja u auri i da nastaju pri pojavi stresa ili negativne misli. Što ih ima više, oštećenje je veće. Njihov izgled zavisi od intenziteta stresa: kod jakih stresova liče na široke trake, dok su za najblaže kao tanke niti. Vrh stresnog polja je najrazorniji i tu se stvara crtica, dok oštećenja aure u ostalom delu polja nema. Oko crtice se generiše polje koje je gotovo homogeno i traje dok traje stres. Ovo polje u kontaktu sa sivom bioenergijom stvara treću vrstu energije, kao i kod negativnih misli – energetski žele kroz koji se bela bioenergija uopšte ne kreće, ili pak veoma teško.

Delovanje stresa se može podeliti na dve faze. U prvim trenucima stresa, koji su najintenzivniji i najrazorniji, mozak emituje izduženo energetsko polje koje, u stvari predstavlja očajnički krik i vapaj, misli koje se kasnije javljaju i predstavljaju reakciju na stres emituju se kao sferni energetski talasi, koji velikom brzinom, praktično trenutno, šireći se, projure kroz auru, ne zaustavljajući se do kraja svemira. One su, dakle, po svom izgledu i sadržaju, jednake negativnim mislima, koje nastaju nezavisno od stresa, kao plod pogrešnog načina razmišljanja. I ovaj stresni talas je štetan, jer prolazeći kroz auru, uništava sivu bioenergiju i takođe, stvara energetski žele, ali znatno ređi od onog kod stresa. Negativne misli više oštećuju one delove aure koji više odstupaju od zakona bioenergije.


Negativne emocije

Dok je posmatrao, sa nivoa meditacije, izgled stresnog polja, zapazio sam oko glave sferno polje koje se povremeno pojačavalo. Dobio je informaciju od Energetskog oblaka da je to polje negativne emocije. One, dakle ne predstavljaju talas, nego sferno polje, koje se nalazi oko glave i može da dosegne do kraja drugog sloja aure. U zavisnosti od vrste negativne emocije, ovo polje može imati različitu boju. Negativne emocije, takođe stvaraju oštećenja u auri u obliku energetskog želea, ali mnogo ređeg od onog kod stresa, pa je i oštećenje aure znatno slabije.


Uticaj posedica stresa i negativnih misli na funkcionisanje aure

Kako posledice stresa i negativnih misli, koje su već ugraiđene u auru, utiču na funkcionisanje aure i tela? Podsetimo se da životni talas, koji čitavog ljudskog života deluje na auru i telo, u svakom prolasku sukcesivno menja svoju frekvenciju, idući od najniže, pri kojoj je počela da se stvara aura, pa do 20,6 Hz. On ima odlučujuću ulogu za održavanje života uopšte. Međutim, on ne može da, menjajući frekvenciju od najniže do najviše, koriguje oštećenja energetske strukture aure i tela ni na jednoj frekvenciji. Štaviše, oštećenja aure na nižoj frekvenciji životni talas prenosi na fiše frekvncije, stim da u ova oštećenja, idući nagore, postepeno umnozavaju, tako da je oštećenje energetske strukture aure na 20.6 Hz .znatno vece nego što je to oštećenje na primarnoj frekvenciji gde je i nastalo. Sto je pnmarno oštećenje na nižoj frekvenciji, to će se, nošeno životnim talasom do gornje frekvencije od 20,6 Hz, više umnožiti. To, pored visokog intenziteta ovih energetskih talasa, objašnjava .pojavu da su stresovi nastali na nižim frekvencijama štetniji, opasniji, razorniji po tu osobu od onih koji su nastali na višim frekvencijama.

Dižući se u više frekvencije, nošene životnim talasom, posledice dubinskog stresa se udružuju sa sve plićim i plićim, kao što reka dobija pritoke idući prema moru. Ali, za razliku od reke, čije povećanje količine vode zavisi od pritoka, kod aure se desava nešto drugačije. Kad posledice dubokog stresa naiđu na debele slojeve sitnh stresova pri vrhu frekvencije, dolazi do umnozavannja njihovih štetnlh delovanja kao kada bi pritoka, pred samo ulivanje reke u more, udesetostručila svoju količinu vode u trenutku ulivanja u veliku reku. Zato osobe sa teškim stresovima, ukoliko kasnije dožive i sitne stresove, odjedanput teško obole što nije proporcionalno ovim sitnim stresovima.

Oštećenje energetske strukture aure, najpre se realizuje u obliku lošijeg funkcionisanja same aure. Između ostalog, u funkciju aure spada i neprekidno slanje informacionih signala, duž finih kanalića u auri, koji se na površini tela dodiruju sa nervnim sistemom preko jednog mehanizma koji predstavlja transformer informaclione energije u onu koja protiče nervnim sistemom. Ovi informacioni impulsi regulišu sve funkcije našeg organizma kojima upravlja naš nervni sistem. Oštećenje aure može dovesti do promene jednog dela informacionih impulsa, što će se odraziti na nervni sistem osobe. On će početi nepravilno da funkcioniše, odnosno odstupaće od normalne funkcije. To po pravilu znači loše upravljanje ponašanjem naših organa, između ostalog, i mozga. Vremenom ovakvo loše funkcionisanje celog organizma ili njegovih delova, dovodi do različitih oboljenja. Svakako da na oštećenje aure, odnosno promenu njenih impulsa ne utiče samo jedan, bio on i dubok stres, nego svi stresovi nataloženi u ljudskoj auri. Informacije se takođe prenose od najniže do najviše frekvencije.

Ukoliko je u određenim oblastima, kroz koje prolazi inforrnaciona mreža, došlo do oštećenja strukture aure, ovi impulsi će biti deformisani, smanjeni ili ukinuti. Na frekvenciji na kojoj je struktura aure oštećena i impulsi na njoj biće deformisani, dok će na frekvenciji na kojoj je aura u dobrom stanju oni biti normalni. Zbog toga su deformacije impulsa na niskim frekvencijama opasne, jer će nervni sistem upravo na tim frekvencijama loše funkcionisati. Posle transformisanja impulsa na transformeru, radi prenošenja na nervni sistem, oni se svi, bez obzira na frekvenciju pri kretanju kroz auru, prebacuju na 20,6 Hz, ali nose deformisana saznanja koja se tiču nižih frekvencija koja su odgovorna za bazno stanje organa. Iz toga proizilazi da što su impulsi deformisani na nižoj frekvenciji, to će oboljenje biti teže i obrnuto.


Delovanje na belu bioenergiju

Stres i negativne misli deluju na belu bioenergiju vrlo štetno, ali se to na nju odražava drugačije nego na sivu. Talas energije negativne misli i energetsko polje stresa ne mogu da neutrališu, da unište belu bioenergiju, ali sama činjenica da delimično dolazi do uništavanja sive, dovodi do razaranja harmoničnog odnosa između bele i sive bioenergije, jer se povećava količina bele, što, samo po sebi, dovodi do pogoršanja stanja aure. Pored toga, delovanje štetnog talasa ne može da utiče na belu bioenergiju, koja je u kuglicama, ali znatno usporava i otežava transformaciju bele bioenergije, koja se nalazi u obliku pločica, u kuglice. Usled toga dolazi do smanjenja priliva kuglica u kanale pošto bela bioenergija, kada se nalazi u obliku pločica, ne može ući u kanale. Zato se količina bele bioenergije, koja se kreće prema energetskom stabilizatoru, smanjuje, njegovo funkcionisanje slabi, pa on raspršuje manju količinu bele bioenergije, tako da imamo, kao posledicu, u jednom delu aure nagomilavanje bele bioenergije u vidu pločica tamo gde se zatekla, zbog sporog vraćanja, a istovremeno smanjenje tamo gde bi trebalo da je raspršivanjem energetski stabilizator dovede. Dakle, na jednoj strani dolazi do nagomlavanja, a na drugoj, gde je nije bilo dovoljno, do još većeg smanjenja. Na ovaj način se znatno razbija harmonija aure, koja je postojala pre pojave te štetne misli, bez obzira na to da li je ona nastala kao posledica stresa ili negativnog razmišljanja.


OSTALI UZROČNICI HRONIČNIH BOLESTI

Štetno delovanje tuđih misli

Jedan od najčešćih uzroka oštećenja aure, a time i nastanka hroničnih bolesti su, pored stresova i negativnih misli, štetne, negativne tuđe misli. Dr Stojanović je za tu pojavu odavno znao, ali je želeo i lično da se u to uveri. Spustio se na nivo meditacije i poželeo da vidi štetnu misao. Jedna je došla kao providna lopta, šireći se. Samo se njen bliži deo video kao luk i on je dotakao auru na mestu gde može da uđe u nju. Tu se nalazi jedan otvor, kao prsten, koga je misao dotakla. Lučni deo koji se naslonio na otvor prstena je prošao kroz njega i ušao u auru, dok je ostali deo obišao auru i nastavio daIje. Deo koji je ušao u auru se rasplinuo u raznim pravcima, gde je bio analiziran i protumačen. Ukoliko je njegova energija štetna po auru, ona će je minimalno oštetiti, srazmerno unetom deliću tuđe negativne misli, na isti način kao i sopstvene negativne misli, stvarajući energetski žele. Mnogobrojne negativne misli drugih ljudi, koje neprekidno stižu do naše aure i pored unošenja samo delića negativnih misli, ipak je blago oštećuju.


Štetna zračenja iz zemlje

Delovanje geopatogenih ili štetnih zračenja iz zemlje prouzrokuje najčešće povredu tela. Ovi zraci u kontaktu sa sivom bioenergijom stvaraju treću vrstu energije koja, za razliku od energetskog želea koga stvaraju negativne misli i stresovi, ne sprečava kretanje bele bioenergije. Međutim uništenje sive bioenergije dovodi do disproporcije odnosa sa belom bioenergijom i odstupanja od zakona bioenergije, što u prvi mah dovodi do smanjenja funkcionalnosti organa koji su na udaru ovih zraka, a kasnije i do bolesti. Posebno je opasno delovanje ovih zraka na mestima gde se osoba duže zadržava, kao što su krevet, fotelja za odmor, radni prostor i dr. Koliku će štetu naneti geopatogeni zraci, zavisi od njihovog intenziteta, vremena delovanja, kao i zdravstvenog stanja organa na koje zraci deluju i nivoa funkcionalnosti nervnog sistema te osobe. Organi koji su još pre delovanja geopatogenih zraka oboleli kao posledica stresova i negativnih misli i čije je funkcionisanje nervnog sistema iz istih razloga loše, mnogo će brže oboleti pod dejstvom geopatogenih zraka.


Štetno zračenje podzemnih vodenih tokova


Štetno delovanje okoline

Pored delovanja štetnih energija kao što su geopatogena, kosmička, crnomagijska, štetno delovanje zvezda i planeta, sopstvenih negativnih misli, tuđih negativnih misli, postoji i delovanje okoline, koje takođe može biti štetno po čoveka. Ova štetna zračenja okoline sastoje se od štetne komponente zračenja oblika. Posebno štetne zrake imaju šiljasti kupasti oblici, izlomljene linije, hrbati nekih predmeta izlomljeni kao planinski venci, kupasta udubljenja, paralelne sinusoide i krive slične njoj, bilo da su ispupčene ili udubljene, ili crtežI na ravnoj površini, zatim paralelne izlomljene linije na crtežu, niz pomerenih sve manjih krugova koji asociraju na kupu, jako izduženi piramidaini šiljci, kao što su vrhovi katoličkih crkava. Svi ovi predmeti i crteži stvaraju štetna zračenja u obliku polja oko predmeta i u obliku sukcesivnih emisija štetnih zraka. Polje obično zauzima manji prostor oko izvora, ali je konstantnog intenziteta. Na primer, jedna kupa visine 30 cm ima polje oko vrha oblika okruglog pljosnatog jastučeta prečnika 60 cm; Katedrala u Novom Sadu ima polje prečnika 15 m, debljine 2,5 m. Štetni talasi emituju se sukcesivno od vrha kupe ili piramide u obliku sfernih talasa od jednog do 10 puta u sekundi. Ovi talasi kod Katedrale u Novom Sadu dopiru od vrha prema tlu i gase se na oko 3 m od poda tako da nema štetnog delovanja na vernike.

Pored zračenja oblika, štetne zrake emituje i površinski sloj zemlje do dubine od dva metra. Oni se prostiru u obliku polja koje iznad površine zemlje postoji do nivoa 60-80 cm na celoj površini Zemljine kugle. Toga zračenja nema na površini mora, jezera i uz samu obalu na rastojanju od nekoliko metara od vode.

Pored ovih glavnih izvora štetnih zračenja, postoje i blaži oblici koji se javljaju pri duvanju vetra, zatim štetna komponenta svetlosti, štetna komponenta pri raspadanju organskih materija, zračenju pukotina stena na površini Zemljine lopte.

Mada su sva ova štetna zračenja relativno blaga, ona neprekidno deluju celog našeg života, oštećujući u izvesnoj meri telo i dovodeći do slabljenja međusobne usklađenosti pojedinih organa u telu, pre svega, time što deluju na nervni sistem čoveka. Kao krajnji rezultat delovanja ovih štetnih zračenja javlja se blago slabljenje organizma i popuštanje sinhronizovanog delovanja pojedinih organa, što ubrzava starenje, a time i skraćuje život.


Stepen oštećenja aure

U nekoliko navrata dr Stojanović je, posle izražene želje da vidi oštećenja u auri koja su dovela do nekog oboljenja, uspeo da dobije njihov izgled. On se kretao od svetlosive izmaglice za blage bolesti, tamne oblačiće opkoljene svetlosivim kod srednjih bolesti, ploče boje srebra, svetle ili srebrnaste, bez sjaja koje kao da su bile zahvaćene korozijom, kod težih hroničnih oboljenja, kao i vrlo retki oblici želea koji podseća na kristalnu strukturu različitih geometrijskih oblika. To ga je podstaklo da pokuša da vidi ne samo sve vrste oštećenja u auri izazvanih negativnim mislima, nego i da uspostavimvezu između njih i nivoa i vrsta bolesti koje one prouzrokuju.

Posmatrajući auru dobio je informaciju da su ove površine nepravilnog oblika i da mogu obuhvatiti prostor veličine od 0,5 do 5 metara. Javljaju se na raznim frekvencijama, nezavisno jedna od druge. Kada se posmatraju u tri dimenzije, ova oštećenja u auri imaju zaobljen izgled, obično loptast ili jajast, sa više ili manje ispupčenih mesta. Srebrnasti sjaj najtežih oštećenja dolazi od maksimalne koncentracije bele bioenergije.

Ova oštećenja u auri koja je posmatrao, ukazivala su na to da li su bolesti akutne ili hronične i dosta precizno govorile o njihovom intenzitetu, ali se na osnovu njihovog izgleda nije mogla zaključiti vrsta bolesti, pa čak ni da li se radi o organskim ili psihičkim bolestima.

Energetski oblak mu je, tokom jedne od seansi prenošenja znanja, napomenuo da još nema jasnu sliku o nastanku hroničnih bolesti, te da je potrebno da mu je, u nekim njenim elementima, dopuni.


Nastanak hroničnih bolesti

Nastanak hroničnih bolesti predstavlja jedan od najsloženijih mehanizama i procesa koji se dešavaju u auri. Zbog toga ćemo se zadržati na najjednostavnijim objašnjenjima koja se odnose na najvažnije činioce u ovom procesu. Hronične bolesti nastaju postepeno, tako da period do dostizanja maksimuma traje relativno dugo. Tokom prvih 70-80% tog vremena ne javljaju se nikakvi simptomi. Bolest se, zatim razvija uz pojavu simptoma, u toku preostalih 20-30% tog vremena, dok ne dostigne svoj maksimum. Ta prva faza, pre pojave simptoma, sastoji se od tri elementa:


1. Pojava stresa i negativnih misli

Ova faza može trajati od nekoliko sekundi do nekoliko meseci. Kod stresova koji nemaju produženo dejstvo traje, najčešće samo nekoliko sekundi. Međutim, u većini slučajeva stres ima produ ženo dejstvo i proteže se obično od više dana do više meseci, gubeći postepeno na svom intenzitetu.

Ukoliko se radi o negativnim mislima, prva faza traje od mesec dana do osam meseci. Tokom ove prve faze dolazi do emitovanja energetskih talasa iz mozga, koji predstavljaju negativne misli nastale usled produženog stresa ili razmišljanja. Njihovo delovanje na auru je već objašnjeno, s tim da se neke stvari moraju pojasniti.


2. Oštećenje aure negativnim mislima

Talas negativnih misli, u obliku lopte, u kontaktu sa sivom bioenergijom dovodi do međusobnih reakcija čiji rezultat predstavlja treću vrstu energije, koja je već opisana i koja se zove energetski žele. On se javlja posebno na mestima gde dolazi do jačeg delovanja negativnih misli. To su mesta u auri gde su odnosi sive i bele bioenergije već prethodno, iz nekih razloga, poremećeni pa je veza ovih dveju energija olabavljena. Ta prethodna oštećenja nastaju u najvećem broju slučajeva kao posledica višegodišnjih nezadovoljstva samim sobom, što postepeno prouzrokuje blago uništavanje sive bioenergije i labavijenje veze sa belom bioenergijom. Ova mesta su najviše podložna oštećenju sive bioenergije pri kontaktu sa energijom negativnih misli. Oštećenja aure bi, zbog sfernog oblika talasa negativnih misli, trebalo da budu u svim tačkama aure podjednaka. Međutim, sama konstrukcija aure nije u svim njenim delovima ista. Pojedini njeni delovi nemaju nikakvog značaja za zdravlje osobe i njihova oštećenja se izražavaju na drugi način. Isto tako, pojedini organi, naročito oni vitalni, imaju posebna ojačanja i zaštite u delovima aure koji se na njih odnose. Uzimajući u obzir sve navedeno, talas negativnih misli, ipak proporcionalno oštećuje sve delove aure.


3.Prvi trenuci stresa

Stresne situacije, naročito prvi trenuci koji su obično najintenzivniji, ne razvijaju energetski talas loptastog oblika, nego energetsko polje u obliku izduženog balona, koji može da se, u zavisnosti od sadržaja stresa, usmeri u pravcu nekog dela aure, a može da obuhvati maksimalno 1 % njene zapremine. Stoga on može da ošteti samo neke delove aure, koji su odgovorni za naše zdravlje, dok ostali neće imati nikakve štetne posledice od ovog stresa.

Najrazorniji deo tog polja stresa je njegov vrh, odnosno deo koji je najudaljeniji od mozga. Na tom mestu dolazi, ne samo do uništenja gotovo celokupne sive bioenergije, nego i do stvaranja malih jezgara koja ostaju posle povlačenja stresnog polja i koja, još određeno vreme emituju ovu štetnu energiju nagrizajući okolnu sivu bioenergiju. Dr Stojanović ih je video kao crtice i tako ih nazvao, jer su u odnosu na veličinu cele aure vrlo mali, međutim njihov izgled bi pre odgovarao izduženim elipsoidima. Njihove dimenzije su veoma male, obično nekoliko centi metara. Pri pojavi stresa, može ih nastati od nekoliko do nekoliko stotina, a vek trajanja im je od nekoliko minuta do nekoliko sati. Rezultat delovanja energetskog polja stresa i sive bioenergije predstavlja energiju dosta velike gustine, koju je dr Stojanović nazvao energetski žele, što je dosta adekvatan naziv. Što je više sive bioenergije neutralisano, to je ovaj žele gušći. Njegova gustina je manja od gustine bele bioenergije, ali ipak znatno sprečava kretanje bele kroz njega. On, takođe, delimično ili potpuno, u zavisnosti od njegove gustine, zapušava kanale kojima se kreće bela bioenergija.


Intezitet hroničnog oboljenja

Koliko će nivo ili intenzitet dostići hronično oboljenje zavisi od tri faktora:

1. oštećenja aure,

2. stanja organa pre nastanka ove bolesti i

3. stanja organa koji se nalaze u okolini obolelog organa.


Ipak, presudnu ulogu igra oštećenje aure nastalo kao posledica stresova i negativnih misli. Ono obično čini 75% uzroka bolesti, prethodno stanje organa utiče sa 15%, a stanje okolnih organa sa 10%.

Hronična oboljenja nastaju kao posledica oštećenja aure na jednoj ili više frekvencija. Blaga hronična oboljenja imaju uzrok na jednoj ili dve frekvencije, srednja oboljenja na jednoj do tri, a teška na dve do šest. Teška oboljenja se nikada ne javljaju kao posledica oštećenja aure na samo jednoj frekvenciji.


Šta određuje organ, vrstu i intezitet oboljenja?

Saznanja dr Stojanovića o prirodi i mehanizmu nastanka hroničnih bolesti, i pored velikog broja informacija koje je o tome primio, još uvek nisu bila kompletna. Pored toga, nije uspeo da nađe odgovor na pitanje: Šta određuje da li će oboljenje biti organsko ili psihičko? Negativne misli i stresovi, odnosno oštećenja koja se kao njihova posledica javljaju u auri izazivaju obe vrste bolesti - organske i psihičke i ne razlikuju se po svojoj energetskoj strukturi niti na bilo koji drugi način.

Energetski oblak mu je pojasnio neke stvari u vezi sa mehanizmom nastanka hroničnih bolesti. Uzrok svih bolesti predstavlja oštećenje aure! Vrsta oštećenja i njegov intenzitet ne određuju vrstu bolesti. Mesto oštećenja aure, međutim igra presudnu ulogu u određivanju vrste bolesti koja će biti njegova posledica. Aura nije podeljena površinski i zapreminski prema organima, da bi oštećenje tih delova aure dovelo do oboljenja tih organa, nego se radi o oštećenju aure na mestima pored kojih prolaze meridijani bele bioenergije koji kontaktiraju sa odgovarajućim organima tela. Stoga je oboljenje organa vezano za zapušenje njegovog meridijana u auri. Do zapušenja može doći na više mesta duž meridijana i uvek će pogađati odgovarajući isti organ, ali će položaj zapušenja duž linije meridijana definisati vrstu bolesti tog organa. To znači da će se, ako je oštećenje pored meridijana bliže površini aure, javiti jedna vrsta hronične bolesti, ako je na sredini - druga, ako je blizu tela - treća. Dakle, za vrstu bolesti je bitno da li je oštećenje aure, odnosno zapušenje meridijana, u njegovom gornjem, srednjem ili donjem toku. Međutim, intenzitet oštećenog mesta uvek označava intenzitet oboljenja bez obzira na to u kom delu meridijana je došlo do zapušenja. Pored toga, na intenzitet bolesti utiče i rastojanje od oštećenog mesta u auri do meridijana: što je ono kraće, zapušenje meridijana će biti veće, a bolest intenzivnija.



Šta odlučuje da li će bolest biti organska ili psihička?

Jedina razlika sastoji se u tome koji je meridijan napadnut! Sada, odjednom postaje jasno da je odgovor vrlo jednostavan: u slučaju zapušenja meridijana koji su vezani za mozak, dolazi do psihičkih bolesti. Viškove bele bioenergije iz mozga sakupljaju tri meridijana i samo umanjeni i otežani protok bele bioenergije iz ovih meridijana može dovesti do nekog oboljenja mozga. Ukoliko je priliv bele bioenergije meridijanom, koji je u kontaktu sa mozgom, u auri smanjen, ipak je moguće da odliv bele bioenergije prema tom meridijanu bude za klasu bolji, ali nikada, ukoliko je priliv bele bioenergije na bilo kom delu meridijana umanjen, ne može ni na jednom njegovom drugom delu biti optimalan. To znači da oštećenja aure blizu meridijana, koji odvode belu bioenergiju iz mozga, moraju dovesti do negativnih efekata koji mogu izazvati smanjeno funkcionisanje ili pak oboljenje mozga.

Pored toga, informacije koje stižu informacionim kanalima moraju, takođe biti poremećene u delovima u kojima je došlo do poremećaja priliva bele bioenergije u meridijane. Tu informaciju informaciona energija prenosi do mozga, a reakcije mozga, kao i svih drugih organa, na poremećaje ove vrste aure jesu smanjena funkcionalnost, odstupanje od normalne funkcije i oboljenje. To znači da će se psihičko oboljenje pojaviti kao posledica neodvođenja bele bioenergije u regionima aure kroz koje prolazi neki od tri meridijana koji su zaduženi i za odvođenje bele bioenergije iz mozga prema energetskom stabilizatoru. To dovodi do smanjenog protoka bele bioenergije u tom kanalu, što informacioni impulsi prenose mozgu, kod koga se javlja pogoršanje funkcionalnosti, s jedne strane, a s druge, smanjeni protok bele bioenergije u auri dovodi do smanjenja odvođenja te energije iz mozga tim meridijanom.


To znači da odstupanje od normalnog rada mozga prouzrokuju dva faktora:


* informacije iz aure o lošem odvođenju bele bioenergije, na šta mozak reaguje smanjenjem funkcije,

* smanjeno odvođenje bele bioenergije iz mozga nastalo usled smanjenog protoka kroz taj meridijan, zbog zagušenja u auri.


Ova tri meridijana koji odvode belu bioenergiju iz mozga možemo, prema njihovom položaju prilikom prolaska pored glave ako posmatramo osobu s leđa, podeliti na levi koji ide pored leve strane glave, desni pored desne strane strane glave i srednji ili stražnji koji ide iza potiljka. Posmatrajući ih tako otpozadi, najblaže psihičke bolesti nastaju ako je do oštećenja došlo u regionu kroz koji prolazi levi meridijan, srednje bolesti kroz koje prolazi desni meridijan, a najteže bolesti kroz koje prolazi potiljni ili srednji meridijan. To je zbog toga što se potiljni meridijan nalazi u auri na pravcu prostiranja stresnih talasa ili polja najvećih intenziteta, kao što su fizičke patnje, tuga i žalost, strah za život.

U pravcu desnog koji prouzrokuje srednje teške bolesti prostIru se obično stresna polja vezana za borbu za vlast, blaže oblike žalosti, mržnju i zavist.

U pravcu položaja levog meridijana prostiru se relativno blagi stresovi vezani za svakodnevne brige i životne probleme.


Akutne bolesti

Najviše prostora smo posvetili nastanku hroničnih bolesti zbog toga što one traju vrlo dugo, često su praćene jakim bolovima i patnjama, ili onesposobljavaju bolesnika za normalan život i rad. Međutim, uzroci koji dovode do pojave hroničnih bolesti stvaraju i predusiove za nastanak akutnih bolesti. Naime, akutne bolesti kao što su infektivne, prehlade i druge, javljaju se samo u onim organima koji su još pre pojave virusa, bakterija ili nazeba imali smanjenu funkcionalnost ili su već bili hronično oboleli, čiji su uzroci u preko 80% slučajeva bili štetno delovanje stresova i negativnih misli. Samo organi koji su oboleli ili su im funkcije smanjene ili izmenjene predstavljaju pogodno tlo za enormno razmnožavanje virusa i bakterija. Ne postoji nijedan zdrav i u punoj funkciji organ koji će oboleti od infektivne bolesti.

Gotovo u svakoj porodici se dešavalo da za vreme epidemije infektivnih bolesti članovi koji su iscrpljeni, lošijeg zdravlja ili imaju osetljive ili obolele organe u kojima se ta infekcija razvija, po pravilu obole, a ostali ne.

Medicinski način lečenja akutnih bolesti je uspešniji od lečenja hroničnih, ali je metoda pogrešna, jer se otklanja posledica posledice - uništavaju se virusi i bakterije, te posle prestanka bolesti organ koji je bio napadnut ostaje i dalje bolestan i čeka novu pojavu virusa i bakterija. Stoga svaki organ hronično oboleo ili izvan svoje normalne funkcije predstavlja latentnu opasnost za razvoj infektivnih i uopšte akutnih bolesti.



Energetska duhovna medicina - NFNS

NIVO FUNKCIONISANJA NERVNOG SISTEMA

Jedini i pravi pokazatelj zdravstvenog stanja u energetskoj medicini koji može da se izražava brojčanim podatkom jeste nivo funkcionisanja nervnog sistema (NFNS), dok se sve ostale metode dijagnosticiranja bolesti koriste opisno. Pojam nivo funkcionisanja nervnog sistema ne spada u zvaničnu medicinu i ne može se izmeriti naučnim metodama.

Pod funkcionisanjem nervnog sistema ne podrazumeva se nikakva konkretna bolest, bilo organska ili psihička, niti se radi o zdravstvenom stanju nervnih vlakana. On odgovara nivou čistoće aure, i jedini je pokazatelj tog stanja koji se može izraziti u procentima, a meri se paranormalnim putem.

NFNS predstavlja pokazatelj opšteg stanja zdravlja osobe, gde se pre svega misli na stanje aure – odnosno njenu čistoću, a posredno se, preko stanja aure, može proceniti i stanje fizičkog zdravlja neke osobe kada je reč o hroničnim bolestima. Stoga, NFNS ukazuje na predispoziciju da osoba oboli od bolesti različite težine i intenziteta.

Oštećenja aure, kao posledica negativnih misli i stresova, direktno se reflektuju na pogoršanje funkcionisanja nervnog sistema. To dalje ima za posledicu gubitak funkcija pojedinih organa i mozga, što postepeno, u zavisnosti od intenziteta pogoršanja dovodi do pojave hroničnih bolesti, organskih i psihijatrijskih, kao i nervne napetosti, nervoze, smanjenja radne sposobnosti, nedostatka tolerancije i unutrašnjeg mira, nezainteresovanosti, lošeg raspoloženja i psihičke labilnosti.

Ukoliko je rad zdravstvene i informacione funkcije, kao i ostalih važnih funkcija aure normalan, a njihov međusobni odnos sinhronizovan, tada će i funkcionisanje celog nervnog sistema osobe biti između 98.7% i 100%. Prosvetljene osobe imaju NFNS od namanje 99.945%, uz istovremeno čistu auru i odsustvo bolesti. Donja granica normalnog funkcionisanja nervnog sistema je 98.7%, što predstavlja relativno čistu auru i dozvoljava pojavu blažih bolesti. Između NFNS od 98.7% i 97.8% javljaju se bolesti srednje težine, od 97.8% i 96.8% teže, a ispod 96.8% najteže bolesti, kako je prikazano na sledećoj slici.


Nivo funkcionisanja nervnog sistema i moguće bolesti:

ispod 96.8% - Moguće najteže bolesti

96.8%-97.8% - Moguće teške bolesti

97.8%-98.7% - Moguće lakše i srednje bolesti

98.7% pa naviše - Zdrave osobe sa mogućim blagim bolestima

99.945% - Prosvetljene osobe – potpuno zdrave


Navedeni procenti predstavljaju granice stanja NFNS iznad kojih se određene vrste bolesti ne mogu pojaviti, dok se ispod odgovarajuće granice bolest može pojaviti, s tim da što je nivo niži – ista bolest će imati veći intenzitet. Ovi nivoi dakle govore samo o mogućnosti pojave bolesti, a da li će do nje doći zavisi od dužine boravka na tom nivou, psihofizičkog stanja osobe i nekih drugih faktora.

Na primer, najteže bolesti kao što su maligne bolesti i psihoze, mogu se pojaviti samo ako je NFNS ispod 96.8%. To ne znači da će osobe koje imaju NFNS ispod 96.8% obavezno oboleti od neke teške bolesti, jer je zbog tzv. inertnosti tkiva i drugih faktora potrebno da takvo stanje potraje određeno vreme. Isto tako je moguće da osobe sa NFNS ispod 96.8% obole od drugih teških bolesti kao što su infarkt, multipleks skleroza i drugih, a koje se javljaju u blažem obliku i kad je NFNS iznad 96.8%. To znači da što je NFNS niži, ista bolest se javlja u težem obliku.

Ljudske emocije

Emocije ostavljaju energetski trag u našoj auri u vidu lučne sfere od 180° u predelu iznad glave i ramena. Po boji tog energetskog polja unutar aure može se zaključiti koje je osećanje dominantno u datom trenutku. Tako, kada smo dobro raspoloženi i smireni preovladavaju ružičasto-žućkasti tonovi magličaste strukture. Crvena označava agresivne emocije poput ljutnje, zelenkasti tonovi tugu a bledoplavi nezadovoljstvo. Ako smo umorni, dominira tamnosiva. Žalost je bledožuta, strahovi tamnobraon. Ukoliko se promeni boja u auri menja se i naše raspoloženje i obrnuto.

Ružičasto-žućkasta boja polja se postiže duhovnim razvojem koji se ogleda u pravilnom načinu mišljenja (razrešavanje problema umesto odlaganja, traženja krivca i sličnog) i usklađivanju misli sa Voljom Stvaraoca. Dalje, dostizanje visokog nivoa funkcionisanja nervnog sistema i prihvatanje mudrosti o ignorisanju nerešivih problema predstavljaju garante ovog stabilnog emotivnog stanja. To su osnove duhovnog razvoja na seminaru - Put ka prosvetljenju.

Nasuprot tome, stres i pogrešan način mišljenja (traženje krivca umesto razrešavanja problema) čine glavni uzrok stvaranja štetnog emotivnog polja koje menja boju u skladu sa preovlađujućim osećanjem. Štetne misli nastale kao posledica produženog delovanja stresa doprinose daljem destabilizovanju polja emocija. Ono, pak, vrši pritisak na ljudsku svest i podstiče stvaranje novih negativnih misli.

Duhovne energije su ukazale na važnost naših osećanja koja su neodvojiva od misli i dela i utiču na naše najvažnije životne odluke. Njihova preporuka je da se odluke donose samo kada je polje emocija u stabilnom stanju reflektovanom kroz odgovarajuću boju.


Emocije

Ljudske emocije spadaju u velikog pokretača naših misli, ideja, razmišljanja uopšte, zato što one deluju neprekidno na svest pritiskajući je da razmišlja o onim emocijama koje su trenutno aktuelne, trenutno najprisutnije u ljudskoj svesti. Stoga, ako je nekoi ljut onda će njegove misli imati dobrim delom taj ton. Ako je tužan, misli će tada biti drugačije. Ako je raspoložen, tada je polje njegovih emicija ružičasto-žućkasto; onda je on u dobrom psihičkom stanju a njegove misli su smirene, razložne, nisu ničim gurnute, nisu ničim prisilno pokrenute da se aktiviraju nego predstavljaju jedno normalno stanje njegove svesti koja tada bez uticaja osećanja stvara misli i koje su onda najrealnije, najnormalnije, najpozitivnije. To znači da je u stanju emocija koje govori o jednom stabilnom psihičkom stanju pri čemu se ono vizuelno manifestuje ružičasto-žućkastim energetskim poljem oko njegove glave. Sve druge emocije stvaraju negativne misli: tugu, žalost, strah, nezadovoljstvo, mržnju, bes i tome slično.

Znači da koliko god je čovek, generalno gledano, u dobrom psihičkom stanju, koliko god da on ima dobro funkcionisanje nervnog sistema, koliko god da ne boluje od psihičkih tegoba, ako su mu emocije drugačije od ružičasto-žućkastih, tada one vrše pritisak na ljudsku svest da ona stvara misli u skladu sa tim emotivnim psihičkim stanjem u kome se osoba nalazi. Stoga je sasvim normalno da kad god je ljudsko emotivno stanje izvan onog ružičasto-žućkastog tada je verovatno moguća pojava negativnih misli, bilo da su one pasivne ili agresivne. To znači da nam samo ružičasto-žućkasto bojenje emocionalnog polja garantuje jedno smireno razmišljanje koje će u najvećem broju slučajeva biti pozitivno ili barem neutralno.

Kako taj način razmišljanja odnosno, misli koje se emituju, utiču na način odlučivanja jer misli i odluka nisu jedno te isto? Čovek može razmišljati o istoj temi na različite načine a da odluka kao konačni stav te osobe ne mora da ima onaj sadržaj koji ima većina misli vezanih za tu temu. Moguće je da odluka bude posledica jedne određene misli dok sve ostale vezane za tu temu mogu biti ignorisane, odbačene, što znači da je prevagu odnela određena konačna misao. Može se desiti da se pojavi veliki broj misli koje su posledica određenog lošeg emotivnog stanja osobe a da ipak odluka bude doneta na bazi razmišljanja na koje emocije nisu uticale. To znači da emocije ne moraju obavezno presuditi i odigrati glavnu ulogu pri odlučivanju o nekoj stvari. Ipak, njihov uticaj je znatan i ne samo da se ne može zanemariti nego on predstavlja najčešći uzrok donošenja neke naše odluke. To nije dobro, jer su ljudske emocije često vrlo brzo promenljiva stvar tako da bes, ljutnja, žalost, strah, nezadovoljstvo mogu dovesti do velikog broja negativnih misli pri čemu je moguće da neka od njih presudi pri donošenju odluke o nekoj stvari. Zbog toga je jako važno da emotivno stanje neke osobe bude u znaku ružičasto-žućkaste boje; tada osoba razmišlja smireno, opušteno i bez uticaja bilo kakvih emocija pa će odluka biti doneta na pravilan način, u skladu sa razmišljanjem bez štetnog uticaja emocija koje često mogu u potpunosti dovesti do drugačije odluke koja nije u skladu sa generalnim stavom te osobe po tom pitanju.

To znači da emocija koja je trenutna može da odigra pogrešnu ulogu, vrlo negativnu ulogu u donošenju odluka a da kasnije kada se emocije smire, normalizuju, da bude kasno, često nepopravljivo iako će osoba postati svesna da je napravila grešku. Zbog toga je osnovni cilj čoveka da svoje emocije drži pod kontrolom; to znači da je uvek njihov izgled ružičasto-žućkast kad god se pogleda u bilo koje vreme u bilo kom delu energetskog polja emocija oko glave. Kada se to bude dešavalo, tada će razmišljanje biti potpuno, bez bilo kakvih emotivnih upliva, što znači da će biti rezonsko, na bazi činjenica, na bazi razmišljanja o nekom pitanju što u najvećem broju slučajeva dovodi do pravilne odluke koja je u skladu sa realnošću.

Kako će se to postići? To se postiže, generalno, time što je:

funkcionisanje nervnog sistema osobe na visokom nivou

duhovnost te osobe visoka i što osoba nema nekih problema koji je pritiskaju, tište i stvaraju negativne emocije

To znači da ako su ova prva dva uslova generalno bazno zadovoljena tada je neophodno stalno voditi računa da li nas neki problem pritiska, da li postoji neki problem koji nije razrešen, nešto što stvara određene emotivne probleme zbog čega se polje emocija boji drugačije od onog ružičasto-žućkastog. Kada to konstatujemo, tada je neophodno da taj problem uklonimo. To znači da razrešimo problem koji nas tišti, koji postoji, koji nije razrešen ukoliko je to izvodljivo; ukoliko nije onda treba prihvatiti ono pravilo koje kaže da ako problem nije rešiv da ga treba prihvatiti odnosno zaboraviti. To je put kojim se postiže u najvećem delu dana ružičasto-žućkasto emotivno polje. A tada će sve naše misli pa i naše odluke biti realne, neće biti motivisane bilo kakvim našim besom, strahom, nezadovoljstvom nego će za osnovu imati samo činjenice, realnost, pravilan način rasuđivanja koji ničim nije ometen.

Kada se govori o procentu udela ovih negativnih misli izazvanih emocijama na odlučivanje, tada je sve što je iznad 50% loše. Ideal je da uticaj emocija na odlučivanje iznosi od 0 do 5%. Što smo bliže tome, to je naše odlučivanje, naš nivo realnosti - istovremeno i duhovnosti - viši. Stoga bi bilo korisno da se ljudi npr nekoliko dana posvete ovom pitanju više puta u toku dana proučavajući, razmišljajući o svom emotivnom stanju, ispravljajući ga u skladu sa onim što je rečeno kako bi na kraju dana mogao da se donese neki novi zaključak o uticaju naših emocija na naše odlučivanje.

Preuzimanje patnje

Ljudska osećanja stvaraju enegetski oreol, kao polukrug prečnika oko 40 cm, koji obuhvata prostor oko glave čoveka. Može biti u različitim bojama u zavisnosti od našeg trenutnog osećanja. Žuto-crvena boja je znak dobrog raspoloženja.

Patnja je negativno osećanje koje se javlja kao posledica životnih nedaća a naša pomoć se uglavnom svodi na tople reči nade i ohrabrenja, zagrljaj, materijalnu pomoć i slično. Duhovne energije nam sada predlažu efikasniji naćin pomoći koji su nazvale "Preuzimanje patnje".

Molba koja glasi "Ja želim da toj-i-toj osobi preuzmem deo patnji" dovodi do promene boje u oreolu osobe na koju je molba usmerena, koji postaje žućkasto-crven. Sa promenom boje dolazi do promene misli i osećanja u pozitivnom pravcu. Ovim delovanjem dovodimo do toga da osoba koji pati napravi predah u stanju u kome se nalazi a to prema duhovnim energijama predstavlja suštinsku pomoć, iz duše a ne mozga.

Jedan deo boje negativnog osećanja (¼ do ½) osobe čiju patnju preuzimamo koji se prenosi u naše žuto-crveno polje se rastvara i nestaje kao led koji se topi u vodi. Molbu mogu raditi sve osobe sa dobrim stanjem funkcionisanja nervnog sistema, kada smatraju da su u stanju dobrog raspoloženja.

POZITIVNE MISLI

Problemi koji opterećuju čovečanstvo

Čovečanstvo je danas opterećeno nizom problema od kojih su sledeća dva najvažnija:
pogrešan način mišljenja
borba za sticanje materijalnog bogatstva i moći, i ljudski način školovanja

Mada su, dobrim delom, ova dva problema povezana, ipak se može reći da je pogrešan način mišljenja neuporedivo širi i dublji, čije posledice su veliki broj bolesti, ogroman broj konfliktnih situacija i oštećenja aure Zemlje.

Želja za bogatstvom i moći dovodi do enormnog razvoja negativnih emocija, konfliktnih situacija, zagađenja čovekove okoline, oštećenja ozonskog sloja i aure Zemlje, kao i nastanka mnogih bolesti. Prirodna posledica ova dva problema je generisanje sve većeg broja konfliktnih situacija koje dovode do ratova, kriza, nezadovoljstva velikog broja ljudi, fizičkih ubijanja i teških oštećenja nervnog sistema miliona ljudi. Suvišno je reći da su sve ove pojave posledica odstupanja načina mišljenja velikog broja od puta Stvaraoca.


Pravilan način mišljenja

Kada se pojavi neki problem postoje samo dva pravilna načina njegovog razrešavanja:

a) ukoliko je moguće, problem treba što pre razrešiti;

b) ako razrešenje prevazilazi mogućnosti te osobe - treba ga zaboraviti

Ovakav prilaz problema neće stvarati negativne, već samo pozitivne misli.


Šta su to pozitivne misli

Pozitivne misli i osećanja su kreativne, stvaralačke, korisne. One nisu štetne i ne predstavljaju nikakvo zlo, niti pretnju bilo kome ili čemu, a naročito ljudima. Za takve misli kažemo da su na putu Stvaraoca.

Pogrešno je mišljenje da je na putu Stvaraoca samo asketski način života, na hlebu i vodi, u bednoj kućici, a da nije na Putu, na primer bavljenje trgovinom i bilo kakva sloboda u ljubavi, seksu.

Želje ljudi same po sebi nisu štetne, ali je neophodno da budu usklađene sa putem Stvaraoca. Želja koja se odnosi, na primer na ishranu treba da nosi u sebi umerenost, po količini i vrednosti hrane. U pogledu želje za komfornim stanovanjem, na putu Stvaraoca su sve želje za toplim, udobnim i osunčanim domom, sa dovoljno prostora za sve ukućane i za sve funkcije koje oni obavljaju. To podrazumeva i saunu, bazen, igrališta za sport i razonodu, veliki travnjak, ukrasno drveće i cveće, dakle prijatne eksterijere i enterijere.

Međutim, nije u skladu sa putem Stvaraoca raskošna kuća koja toliko košta i ostavlja takav utisak da to izaziva i zle misli drugih ljudi, jer nije usklađena sa mogućnostima okoline.

Svaki posao je u skladu sa putem Stvaraoca, osim ako svojom realizacijom ne dovodi u tešku situaciju partnera, dakle, predstavlja pljačku a ne partnerstvo.

Što se tiče ljubavi i seksa, svaki odnos muškarca i žene koji je zasnovan na međusobnoj simpatiji, ljubavi i odanosti u skladu je sa putem Stvaraoca. To isto važi i za seks i ne postoje nikakva ograničenja osim onih koja mogu trećoj osobi zadati bol i neprijatnosti. Pri tome se, pre svega, misli na namerno i javno i demonstriranje ove pojave sa ciljem da se neko uvredi i ponizi. Preljube koje se vrše sa pažnjom da ne dođe ni do kakvih neželjenih posledica, imaju neutralan status.


Način delovanja pozitivnih misli

Pozitivne i neutralne misli se, takođe šire od mozga u svim pravcima, kao sferni talas, i stižu trenutno do najudaljenijih prostranstava kao i negativne. One ne deluju na štetno po sivu i belu bioenergiju, niti bilo čime pogoršavaju harmoniju aure. Naprotiv, ove misli obezbeđuju niz povoljnih efekata po auru i telo.

Frekvencija pozitivnih misli je frekvencija bioenergije u auri ljudske rase - 10,93 herca, pa zbog toga prolazak talasa pozitivne misli koriguje frekvenciju aure, približavajući je idealnoj. Pored toga, stvara se osećaj zadovoljstva, što dovodi do boljeg funkcionisanja nervnog sistema i do pravilnog rada svih organa u telu.

Pozitivna misao ne utiče na sivu bioenergiju, ali dovodi do boljeg funkcionisanja čakri kojima se obezbeđuje dovođenje veće količine sive bioenergije u auru i telo. Ona na utiče, takođe ni na belu bioenergiju, ali poboljšava rad kanalića na površini aure, kroz koje se bela bioenergija uvlači iz slobodnog prostora u auru. Dakle, pozitivne misli utiču na usklađivanje aure sa prvim i trećim zakonom bioenergije, odnosno na obezbeđenje ukupno potrebnih količina sive i bele bioenergije, kao i dovođenje frekvencije aure u skladu sa optimalnom, što je preduslov za usklađivanje aure sa ostala dva zakona.


Efekti sreće

Pored pravilnog načina mišljenja i trenuci sreće igraju izuzetno važnu ulogu u rešavanju problema. Sreća je nešto što se ne događa svaki dan, nešto što predstavlja veliko zadovoljstvo, blaženstvo, opuštenost, vragolastost, prijatnost, ushićenje. Sreća može biti i zamišljenost, i tuga, i ljubav, posebno. Ona nastaje u trenutku kada se poklopi ljudska želja, priželjkivanje, ljubav, strast sa mogućnošću realizacije. Dakle, kada se ono što bi nas učinilo srećnim realizuje.

Iz mozga se tada emituje posebna vrsta talasa koja u auri dovodi do pozitivnih promena. Talas se kreće menjajući svoju frekvenciju od minimuma do maksimuma. u kontaktu sa energetskim želeom, nastalim kao posledica stresa i negativnih misli, dovodi do najvećeg neutralisanja, vrlo brzo i efikasno. Ne postoji nijedna isceljujuća energija koja je efikasnija od talasa sreće. Pored toga što isceljuje, on pokreće sve životne funkcije, sve sokove u organizmu, nadahnjuje, jača volju, stvara entuzijazam. Ako je dovoljno snažan, stvara takav psihofizički elan koji ne zna za prepreke.


Kako se usklađuju misli sa voljom Stvaraoca

Usklađivanje misli sa voljom Stvaraoca je uslov za bilo kakav napredak. Suštinsko pitanje je: kako se to postiže i šta se energetski dešava u auri i telu? Pri tome je potrebno eliminisati mistiku i tabue jer sveta znanja treba da budu jasna i razumljiva svim ljudima.

Stvaranje pozitivnih misli uz pomoć duhovnih energija, bez obzira da li su ljudi svesni toga ili ne, rezultira istim energetskim procesima u njihovoj auri i teli. Postoje različiti načini usklađivanja misli sa voljom Stvaraoca. Međutim, uslov bez koga to nije moguće postići je čistoća aure. Sve ostalo je samo dopuna. Osnovni problem je što je aura zagađena želeom, što je energetska posledica negativnih misli i stresova, te je suštinski zadatak - poboljšanje čistoće aure.

Najprirodniji način je opredeljenje za život bez negativnih misli i stresova. Takve mogućnosti ima malo osoba te se zadatak praktično svodi na postepeno čišćenje oštećenja u auri.

Isceljujući se od bolesti na način i uz pomoć duhovnih energija, istovremeno dolazi do pozitivnih promena u načinu mišljenja jer su i jedno i drugo posledica čišćenja aure.

Kada dođe do čišćenja ljudske aure, promene se ne dešavaju samo po kanalima za protok bele bioenergije, što poboljšava zdravstveno stanje, već su te promene višestruko naznačene: bolje kretanje informacione energije, bolje i lakše prenošenje saznanja do korenova znanja, češće aktiviranje mrežice kreativnosti, preciznije i efikasnije izbacivanje čestica znanja iz korenova prema mozgu.

Zbog poboljšanog stanja aure, razmišljanje bele bioenergije pri protoku kroz mozak, sa dovoljno izvornih informacija, biće kvalitetnije, brže i kompletnije što će dovesti do pravilnog načina mišljenja koje nije opterećeno pogrešnim predznanjima i stavovima, predubeđenjima, zabranama i zabludama.

Druga linija napretka u načinu razmišljanja realizuje se preko poboljšanog funkcionisanja nervnog sistema koji bez raznih ograničenja, na staložen i miran način omogućava pravilan način razmišljanja koji je u skladu sa voljom Stvaraoca.


Božje zapovesti - put za očuvanje zdravlja

Ako, sa punim poštovanjem, ostavimo po strani religiozni aspekt deset Božjih zapovesti, ukazaće nam se široka oblast njihove primene, pre svega, za očuvanje zdravlja. U petoj se čak direktno ukazuje na vezu između načina života i mišljenja sa zdravljem: „Poštuj oca svoga i mater svoju pa ćeš biti srećan i dugovečan na Zemlji!“

Neke od njih zabranjuju stvaranje loših misli ili dela koja proističu iz njih: „Ne ubij!“, „Ne kradi!“, „Ne svedoči lažno!“, „Ne poželi ništa što je tuđe!“. Posebno se ističe sveobuhvatnost humanog, iza čega se krije duboki zdravstveni aspekt, kod Božje zapovesti koja glasi: „Ljubi bližnjega svoga kao samog sebe!“. Slično uputstvo za život postoji i u Sumerskim tablicama, starim sedam hiljada godina, što samo potvrđuje da su prave istine večite, njih ne nagriza zub vremena. Jedna od njih upućuje, posle napornog rada u toku nedelje, na odmor sedmog dana kako bi se otklonila opasnost od psihofizičkih preopterećenja, kao jednog od važnih faktora koji dovodi do bolesti. Molitvama posvećenim Bogu tone se u mir duha i svojevrsnu blagu meditaciju što ima snažno isceljujuće delovanje.

Pridržavanje Božjih zapovesti tokom života, bez obzira na to da li se radi o hrišćaninu, pripadniku bilo koje druge religije ili ateisti, dovešće do svođenja negativnih misli na minimum, što će otvoriti prostor za puni razmah pozitivnog i kreativnog načina mišljenja, čime će se sprečiti pojava bolesti i obezbediće zdrav i dug život.


Odnos čoveka prema Bogu

Čovek ne mora neophodno da veže svoj način mišljenja i života za ono što je nazvano Put Stvaraoca ili Božja volja. On sam može da proceni šta je to dobro a šta loše, šta je pravo a šta nije iako nikada nije čuo za Boga ili za ono što se smatra za Božju volju. To znači da je u čoveku, preko svetlećeg tela koje mu stalno daje informacije u pozitivnom pravcu, stvorena određena baza koja ga usmerava na ponašanje koje je u skladu sa Božjom voljom. Ima mnogo ljudi neznabožaca, u primitivnim plemenima Amazona ili džunglama Afrike i Azije, koji još uvek nemaju nikakav stav prema nekom božanstvu već žive ne znajući za postojanje nekog Boga ili nečeg što bi bilo iznad njih. Pa ipak, oni imaju određene kriterijume, određene moralne stavove koji postoje ne samo u pojedincu već u svim pripadnicima plemena i predstavljaju načine razmišljanja i delanja koji su u plemenu prihvaćeni. Najveći broj tih moralnih principa su u potpunosti u skladu sa Božjom voljom što znači da nije religija jedina karika između pozitivnog načina mišljenja i Božje volje već da postoji praktično u svakom čoveku od momenta kada je svetleće telo pridodato ljudskoj auri i od kada postoji slobodna volja čoveka.

Pa ipak, od samog početka religije su imale pozitivan uticaj na razvoj pozitivnih kriterijuma, pozitivnih stavova, izgradnju društvenog morala u praktično svim zajednicama. Tek kasnije kada je religija postala sredstvo za vladanje masama od strane sveštenstva i svetovnih vlasti, došlo je do uključivanja, u načine verovanja, elemenata koji su omogućavali potčinjavanje većine rukovodećoj manjini. Sveta znanja predstavljaju upravo pokušaj da se nesvesna usmeravanja ljudi u pozitivnom pravcu od strane svetlećeg tela sada objasne, obrazlože i demistifikuju i na taj način znatno snažnije i potpuno svesno usmere ljude u pravcu pozitivnog načina razmišljanja. Istovremeno, sveta znanja razotkrivaju i razobličuju one elemente koji predstavljaju neistinost i neusklađenost sa voljom Stvaraoca, a služili su i služe hijerarhiji za vladanje širokim masama. Stoga su sveta znanja ponovo, posle dugog perioda religioznih odstupanja, ukazala na pravi put čiji su se elementi nalazili u davnoj prošlosti ljudske istorije ali kao verovanje dok danas sveta znanja potpuno demistifikovana obrazlažu razloge i potrebu za poštovanjem volje Stvaraoca i usklađivanjem misli i dela ljudi sa njim.


Humanost

Humanost, iako je potekla od reči ljudskost, ne znači da se odnosi samo na ljude, nego i na sva druga bića, pa i na stvari.

Humanost isključuje maltretiranje drugih živih bića, njihovo oštećenje, ukoliko nije u funkciji ishrane ili korišćenja za neke materijale. Isto tako uništavanje mrtvih materijala bilo oblikovanih ili ne, razaranje koje je posledica besa, zlovolje, neraspoloženja, mržnje, osvete itd takođe, ne spada u humane akte.

Ali humanost je, pre svega odnos prema drugim ljudima, pri čemu je neophodno tu i sebe uračunati.

Neke od retkih aspekata humanosti ljudi obično ne razumeju i ne upražnjavaju. To se, pre svega odnosi na pomoć ljudima u nevolji, na javnim mestima, na ulici, kada ljudi obično smatraju da će se naći neko drugi koji će im pomoći, a da oni treba da nastave svojim putem. Poučeni su iskustvom da mogu da nastradaju na bilo koji način ako pokušaju da pomognu. Međutim, samo pružanje pomoći dovodi do stvaranja pozitivnih misli i do misli zahvalnosti osobe kojoj se pomoć pruža, što pozitivno deluje na auru i izgradnju pozitivnog prilaza prema životu. Čak i u slučaju da osoba koja pruža pomoć biva oštećena, nezahvalnošću ili na neki drugi način i tada su misli manje štetne od onih koje se javljaju u obliku griže savesti, ako se pomoć ne pruži. Misli nastale kao posledica griže savesti spadaju u izuzetno štetne negativne misli koje oštećuju ljudsku auru. Stoga je pružanje pomoći uvek pozitivnije za osobu koja je pruža, čak i u slučaju da na neki način bude oštećena time, nego pri pojavi negativnih misli.

Jedan drugi aspekt humanosti koji, takođe, kod ljudi nije naročito dobro shvaćen, a ni razvijen, sastoji se u mirnom posmatranju kako ljudi jedni drugima, na različite načine nanose zlo. To kod većine ljudi ne izaziva grižu savest, jer se polazi od toga da se ne treba mešati u tuđe probleme. Nažalost, praksa je pokazala da je većina ljudi, pokušavajući da pomogne, na ovaj ili onaj način bila oštećena, pa je praksa nemešanja u stvari odgovor kako da se izbegne eventualna opasnost po sebe. Međutim, taj prilaz nije ispravan. Ali isto tako neispravna je i svaka pomoć na koju će reakcija biti takve prirode da će oštetiti potencijalnog pomagača. To samo govori da je oblik i način pomoći koji je osoba htela da pruži bio pogrešan, neadekvatan, neprilagođen datoj situaciji. Potrebno je stoga, a to jeste velika mudrost, pronaći način kako da ta pomoć, ne samo da ne bude odbojna za primaoca, nego i da je on prihvati i realizuje i time istovremeno uspostavi bolje odnose sa pomagačem. To je vrlina koja je vredna razmišljanja, koja zahteva vežbanje i predstavlja odliku mudraca.


Moral



Postoje razni prilazi onome što se naziva moral. On se tokom ljudske istorije često menjao, od epohe do epohe, međutim poslednjh pedesetak godina ima, uglavom, konstantne vrednosti. On će se u budućnosti, naravno, dalje menjati. To znači da ona pojava koja je doživela veliki broj transformacija i kojoj predstoje dalje promene ne može predstavljati u svakom trenutku pravu vrednost i pravu istinu. Postoji samo jedna istina i ona bi trebalo da predstavlja pravi moral.

Moral pravog čoveka koji ne bi trebalo da se tokom istorije menja, treba da sadrži sledeće elemente:

1. Njegove misli ne smeju sadržati ništa negativno ni prema jednoj osobi.

2. On treba da sledi princip da ukoliko neko odstupa od pozitivnih stavova da mu je to potrebno ukazati, a ukoliko se on o to ogluši - da mu se oprosti. Međutim, ako ti njegovi stavovi štete toj osobi ili društvu uopšte, onda je potrebno dalje raditi na promeni stavova te osobe, ne opraštajući mu zbog toga.

3. Sledeći princip predstavlja pozitivan način mišljenja u odnosu na samog sebe. To znači da treba da bude lišen nepotrebnih strahova, tuge i žalosti, nezadovoljstva sobom, a takođe i bilo kakvih negativnih misli u odnosu na druge ljude, pa čak i biljke, životinje i stvari.

4. Mora se poštovati mišljenje drugih u svemu onome što ne oštećuje tu ili neku drugu osobu, čime se razvijaju tolerantni odnosi.

To su jedini moralni principi kojih bi svaka osoba trebalo u budućnosti da se pridržava. Svi ostali elementi koji se u savremenom moralu nalaze predstavljaju samo prilagođavanje osobe postojećim socijalnim uslovima i pomodarstvu, a nemaju nikakav značaj za stvarni moral ljudi.


Duhovni život je primaran - (kazivanje duhovnog bića Platona)

Ljudi treba da se oslobode vezanosti za materijalna dobra, za materiju. Da se oslobode više hiljada godina težnje za zaradom, za imovinom, za materijalnom korišću i dobiti. Taj zadatak je izuzetno težak, izuzetno spor, mada na prvi pogled izgleda vrlo jasan, gotovo da se može objasniti u dve rečenice. Pa, ipak, trajaće jako dugo, dok ljudi u većini ne prihvate:

»Duhovni život je ono što je primarno a materijalna dobra su samo pomagala koja nam omogućavaju komforan život da bismo mogli što više, što mirnije, što sadržanije da se bavimo duhovnošću«!

- To treba da bude jedna od teza, jedna od parola koja će se pojavljivati, ne samo u borbi za Idealni poredak nego i za širenje svetih znanja. Naime, treba poći od toga što ljudi već odavno znaju i često spominju ali više kao uzrečicu nego kao neki način mišljenja: Posle smrti ne nosimo ništa sa sobom! Trebalo bi tome dodati i nešto što drastično menja, čak i pojačava ovu izreku:


»Posle smrti nosimo ono što smo u sebi duhovno razvili«!

- Znači, time se podvlači kratkotrajnost korišćenja i primene materijalnih dobara a izuzetno dugotrajna dobrobit, dobit, korist, pomoć u dugom životu posle smrti naših duhovnih dostignuća, saznanja - duhovnog razvoja, jednom rečju. To, naravno, ne znači da ljudi treba da podele svoju imovinu i da se pridruže sirotinji kao beskućnici i klošari. Naprotiv, sveta znanja teže da svi dostignu takav materijalni nivo da mogu da žive u blagostanju, komforu, bezbrižno, bez ikakvih materijalnih i finansijskih problema, da su potpuno opskrbljeni i sređeni ali da ne vide svrhu u gomilanju novca na bankovnom računu, da ne vide svrhu u velikim bogatstvima koja nisu u funkciji komfornog života nego predstavljaju daleko veće vrednosti od neophodnih za jedan prijatan, ležeran, komforan život. Znači da, ne samo kada dođemo u Idealni poredak, nego i pre njega, pre nego što je i započela borba za Idealni poredak, ljudi treba da se trude da obezbede sebi komforan, prijatan i bezbrižan, ležeran život, kako bi naš rad na duhovnom razvoju bio što opušteniji, što ležerniji, što spontaniji, prirodniji, bez grča, bez negativnih misli, blokada, strahova itd. To znači da materijalna dobra do nivoa komfornog života, bez finansijskih problema, ne samo da nisu mana, ne samo da ne rade protiv duhovnog nego, naprotiv, poboljšavaju mogućnost duhovnog razvoja, omogućavaju mu da se on sigurnije realizuje.

- U Idealnom poretku to će biti zadatak Idealnog poretka da omogući svim ljudima komforan, finansijski i materijalno bezbrižan život pun zadovoljstava i sreće kada će ljudi sa radošću ulaziti u duhovni rad, duhovno se razvijati, bez opterećenja, bez blokada, bez ikakvih prepreka osim njihove želje i volje.

- Znači da posle smrti materijalna dobra ostaju na Zemlji dok duša odlazi u Utočišta. U zavisnosti od duhovnog života osobe, od duhovnog razvoja, u momentu smrti koja bi trebala da bude od starosti kao najbolja, prirodna varijanta aura te osobe treba da bude u kvalitetnom stanju, bez mnogo bolesti, bez mnogo oštećenja, jer bi, kada se bela bioenergija grupiše u jedan oblačić a siva se rasprši, tada bi ta aura koja je dotle funkcionisala dobro nastaviti da funkcioniše kroz kanale bele bioenergije, kroz meridijane, nastaviće da razmišlja, da donosi zaključke, odluke itd. Takva aura sastavljena od bele bioenergije imaće neuporedivo veću šansu da stigne do Utočišta, biće kompaktna, funkcionalna, moći će da razmišlja, moći će da odlučuje, moći će da izbegava opasnosti na tom putu do Utočišta.

- U samom Utočištu, intenzitet doživljaja, prijatnih, čulnih, muzike, slika, ukusa, mirisa, dodira biće potpuniji, intenzivniji, raznovrsniji kod osoba čija je aura očuvana do poslednjeg dana i koja mnogo bolje funkcioniše u Utočištu nego aure koje su jedva stigle tamo koje su znatno oštećene bolestima i drugim problemima i čiji doživljaji nisu u potunosti toliko jasni, čisti, prijatni kao kod zdravih i dobro funkcionišućih aura.

- To znači da iz svega ovog proizilazi da nas sveta znanja upućuju da je do početka stvaranja Idealnog poretka potrebno da težimo jednom dobrom materijalnom stanju jer će to omogućiti naš bolji duhovni razvoj, bolje prihvatanje svetih znanja nego ako smo u stalnim nestašicama, stalnim neprijatnostima bilo zbog bolesti, bilo zbog nemaštine, bilo zbog nerešenih raznoraznih problema. Jedan dobar, komforan život pre Idealnog poretka omogućiće nam maksimalni duhovni razvoj koji će zavisiti samo od naše želje i volje da se u tom pravcu razvijamo.

- Kada se jednom dostigne Idealni poredak tada će svi komforno živeti u uslovima koji maksimalno pomažu duhovni razvoj. To će omogućiti zdravlje, dobro funkcionisanje aure što će posle smrti obezbediti siguran dolazak do Utočišta i u njemu optimalno korišćenje mogućnosti koje su predviđene za auru koja je zdrava, funkcionalna i koja će imati najduži vek i najprijatnije doživljaje u Utočištu.

Šta je to paranormalno?

Pre svega, podela na normalne i paranormalne je pogrešna, jer se te dve oblasti neprekidno prepliću, prožimaju, ulaze jedna u drugu i proizilaze jedna iz druge. To podseća na plamen sveće čije ivice ljudi vide, ali se on sastoji i iz nevidljivog dela koji se prostire u produžetku, koji nije poznat.

Paranormalno i normalno nisu uvek povezani, ali često i jesu. Šta je to što ih deli jedno od drugog? Uobičajena definicija je pogrešna. Osnovna razlika je u tome što kod normalnog čula zapažaju, prenose doživljaj, informaciju do mozga koji to zapažanje konstatuje, dok paranormalne pojave čula takođe zapažaju, ali su impulsi koji se šalju prema mozgu veoma slabi, pa ih mozak ili ignoriše, ili ne može da ih odgonetne. Zbog toga se često javlja onaj čudan nedefinisan osećaj prilikom pojave nekih paranormalnih zbivanja.

Dakle, osetljivost naših čula deli pojave na normalne i paranormalne. Granicu predstavlja onaj nivo osetljivosti ili reagovanja naših čula koji u mozgu uspe da stvori jasnu predstavu o doživljaju, o onome šta su čula zapazila. Ispod tog minimuma neće doći ni do kakvog doživljaja ili zaključka ili slike u mozgu i te pojave nazivamo paranormalne. U pogledu osetljivosti naših čula, te nadražaje možemo podeliti na normalne i subnormalne, odnosno podnormalne, na koje čula ne reaguju u potpunosti. Zbog toga se može reći da osoba čiji je nervni sistem senzibilniji na spoljašnje nadražaje više zapaža paranormalne pojave od one čiji je nervni sistem grublji. Razlika u senzibilnosti je urođena, ali se treningom može znatno popraviti. Ta vežba se sastoji obično u meditaciji koja se sprovodi godinama i decenijama.


Prenošenje Svetih znanja

Velike globalne kosmičke energije kao i mnoge druge manje, zatim specijalne, povremene i posebne energije kriju u sebi neizmerna znanja i mogućnosti koje bi mogle da se iskoriste za dobrobit čovečanstva i za napredak ljudske civlizacije.

Međutim do ovih znanja i moći ne može se doći nikakvim istraživanjima u materijalnoj sferi, već samo istraživanjima koja se bave paranormalnom sferom, sferom čoveku neposnatih energija, duhovnih i drugih energija. One su spremne da u svakom trenutku prenesu sva moguća znanja i moći koje je bilo koji čovek u stanju da preuzme i realizuje. Upravo tu leži osnovni problem razvoja čovečanstva, jer je ono krenulo u pravcu istraživanja materijalne sfere i postepeno zapadalo u ćorsokak. Poptuno zanemareno, posebno na Zapadu, istraživanje paranormalne sfere uzalud čeka pojavu ljudi koji će se njime baviti. Osnovni problem jeste taj što je za preuzimanje ovih znanja i moći neophodan visok nivo duhovnog razvoja. Do njega se, nažalost dolazi sporo, najvećim delom upornim istraživačkim radom.


Viđenje budućnosti

Jedno od najčešćih pitanja koje se postavljaju jeste: šta će se u budućnosti dogoditi, ali to važi samo za ljudski način mišljenja. Događaji u budućnosti odvijaju se istovremeno sa događajima u sadašnjosti. Radi se samo o vremenskoj distanci. Prošlost, sadašnjojst i budućnost postoje istovremeno na različitim vremenskim nivoima. Aura, telo i paranormalne pojave istovremeno postoje na različitim frekvencijama. Menjajući frekvencije dolazi do promene u izgledu i funkcionisanju iste pojave. Na sličan način postoje događaji na različitim vremenskim nivoima. To će se lakše razumeti ako pođemo sa Životnim talasom, koji u prvom trenutku prolazi kroz stanje aure koja je na vrlo niskoj frekvenciji, zatim vremenski pomereno dolazi do stanja aure koja je na višoj frekvenciji i tako redom sve do 20,6 Hz. Ovaj prolazak Životnog talasa kroz auru možemo smatrati kao životni vek, s tim da rođenje predstavlja prvu frekvenciju aure na koju je Životni talas naišao, a smrt poslednju frekvenciju na kojoj je Životni talas prošao kroz auru. Za auru na 20,6 Hz nije više izvodljivo da se vrati i da sazna šta se dešava, na primer na 4,6 Hz, ali kada bi joj bilo moguće da se vrati, zatekla bi tamo svoje rođenje, svoje detinjstvo koje i dalje postoji. To isto važi i za bilo koju frekvenciju ispod 20,6 Hz.

Međutim, za stanje aure na, na primer 7 Hz ono prvobitno je prošlost, a 20,6 Hz je budućnost. To stanje aure ne zna kako izgleda budućnost, a zna kako izgleda prošlost, ali nije svesno da i budućnost i prošlost postoje istovremeno sa njom. Još je jednostavniji primer postojanja vode u tri agregatna stanja: led, voda i vodena para. Povećavanjem temperature leda iznad 0°C, on prelazi u vodu, a iznad 100°C, voda prelazi u vodenu paru. Da bismo iz jednog agregatnog stanja vode prešli u drugu potrebno je da dođe do promene temperature. To znači da voda postoji istovremeno kao led, voda i vodena para, ali na različitim temperaturnim nivoima.

Na vrlo sličan način možemo posmatrati događaj iz naše prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Svi oni postoje istovremeno samo na različitim vremenskim nivoima. Da bismo se sa jednog vremenskog nivoa pomerili na sledeći, potrebno je da prođe određeno vreme. To je brzina promene vremena kako ga ljudi doživljavaju. Ljudski mozak ne može shvatiti da se taj pomak na sledeći vremenski nivo može izvršiti daleko brže, čak trenutno, da bi se saznalo šta se na tom vremenskom nivou dešava.

Paranormalnim putem može se trenutno preći sa jednog na bilo koji drugi vremenski nivo, kao što je moguće promeniti frekvenciju posmatranje aure ili promeniti temperaturni nivo na kome se posmatra voda. Da bi se to pomeranje u prošlost i budućnost izvršilo, neophodno je posedovanje vrlo visokih paranormalnih moći ili vrlo visoke duhovnosti. Nivo tih moći se ne može kvantifikovati, ali je značajno istaći da one spadaju u 53 velike moći. Dakle, uz pomoć ovih paranormalnih moći može se trenutno vratiti u prošlost ili otići u budućnost i odande dobiti istinite odgovore o događajima koji se u to vreme odigravaju. Koliko će ovi odgovori biti istiniti, zavisiće od nivoa paranormalnih moći. Ispod određenog nivoa nemoguće je dobiti bilo kakav odgovor. Iznad donje granice ili crvene crte počinje dobijanje odgovora koji su utoliko istinitiji ukoliko su paranormalne moći više iznad crvene linije. Značajnu ulogu u dobijanju istinitih rezultata igra i uvežbanost u realizaciji ove vrste moći. Dok je paranormalna moć na nižem nivou, dakle bliže crvenoj liniji, dotle su gledanje u budućnost i prošlost jasnija što su bliža sadašnjosti, a sve maglovitija i nejasnija što su dalja od sadašnjosti. Kod daljeg povećanja paranormalnih moći, kada se pređe određeni nivo, prestaju ograničenja u jasnoći vida vezana za vremensku distancu između posmatranog događaja i sadašnjosti, tako da postaju jasno vidljivi događaji na bilo kom rastojanju od sadašnjosti.

Način ljudskog razmišljanja, takođe, navodi na pitanja: Ako se može videti nešto u budućnosti kao svršena stvar, kako je moguće da to ostane i dalje isto ukoliko dođe do promena toka događaja u sadašnjosti? Odgovor se opet može ilustrovati posmatranjem aure. Svaka promena u auri na bilo kojoj frekvenciji automatski dovodi do promene na ostalim frekvencijama. Dakle, ako se u jednom momentu posmatra budućnost i prošlost jednog dela aure, pa se zatim taj deo aure u sadašnjosti, što znači na nekoj frekvenciji od na primer 7 Hz, promeni, to će istovremeno dovesti do promene aure na ispod 4,6 Hz, kao i do promene aure na 20, 6 Hz. I tada će se pojaviti druga stanja aure u odnosu na prethodna. Isto tako, ako vodu na temperaturi od 0°C do 100°C obojimo, na primer crvenom bojom, doći će do promene boje leda i pare koji će takođe postati crveni.

To znači da mi uvek vidimo onu budućnost i onu prošlost koaj je vezana za sadašnjost. Pri promeni sadašnjosti menjaju se i budućnost i prošlost. Iz toga se može izvući zaključak da pri posmatranju budućnosti, ukoliko nam ona ne odgovara, mi možemo, menjajući sadašnjost, dovesti do promene budućnosti.

Na isti način moguće je posmatrati, ne samo neki događaj u budućnosti, već i pratiti kako je došlo od sadašnjosti, pa do tog momenta u budućnosti, do razvoja događaja koji su doveli do tog konačnog rešenja. Na primer, ako posmatrajući budućnost konstatujemo da je neki učenik ponavljao razred, tada vraćajuć se unazad možemo ustanoviti koliko je truda uložio i na kakve je probleme nailazio, čiji rezultat je ponavljanje razreda. Saznavši to, možemo u sadašnjosti postići aktivniji i vredniji rad učenika uz otklanjanje nekih objektivnih ili subjektivnih problema, što će u budućnosti rezultirati boljim uspehom u školi.

To znači da ono što se dobija u budućnosti, uz odgovarajući potreban nivo paranormalnih moći i uvežbanost, jeste istina, ali ta istina je rezultat određenih delovanja od sadašnjosti pa do budućnosti. Ukoliko nam rezultat ne odgovara, mi možemo promeniti delovanje od sadašnjosti do budućnosti i ono će doneti drugi rezultat. Dakle, ti događaji u budućnosti u većini slučajeva ne predstavljaju nešto sudbinsko, nešto nepromenljivo. Međutimm određeni događaji jesu sudbinski, jer se tog događaja od sadašnjosti do određenog momenta u budućnosti ne može menjati, nije u našoj mogućnosti da ga promenimo. Da li je tok događaja u budućnosti sudbinski ili nije, može se utvrditi paranormalnim putem. Ukoliko je sudbinski, bez obzira na sav naš trud, sled događaja će ostati isti.

Senzitivne tačke planete Zemlje

Na planeti Zemlji, sem mesta moći (čiji sadržaj čine dva osnovna elementa - zrela svetleća tela i 3 energetska polja (polje Svetlost, polje Prisustvo Stvaraoca i polje Mir) kao i niz drugih polja i delovanja...) postoje određena mesta koja su izuzetno važna za globalno funkcionisanje planete Zemlje - to su tzv Senzitivne tačke planete Zemlje, koje zbog važnosti svoje funkcije možemo uslovno nazvati akupunkturnim meridijanima aure Zemlje.

One se, prema svojoj veličini, mogu podeliti u tri grupe: velike, srednje i male. Energetska polja svih tačaka kreću iz središta planete i idu do oboda aure planete. Nijihov položaj je nepromenljiv, bez obzira na promene položaja polova ili kontinenata.

Postoje 4 velike senzitivne tačke i one zauzimaju prostor veličine 28 km. Nalaze se kod La Manša, u moru kod grada Pert u Australiji, na Arktiku i 762 km od Antarktika ka zapadnoj polulopti.

Prosečna veličina srednjih tačaka je oko 7 km i ima ih 70. Tu spadaju i nama poznata mesta kao Olimp, Delfi i Kajlaš (koji je ujedno i snažno mesto moći). Ovo su mesta jakih interakcija magnetnih i gravitacionih sila tako da i Bermudski trougao spada u ovu grupu.

Veličine malih Senzitivnih tačaka se kreće od 9 do 200 m. Njihov broj je 3280. Na njima dominiraju magnetna zračenja, zračenja iz ruda i središta Zemlje i mogu biti lekovita.

Postoji mogućnost pročišćenja tokova malih tačaka (koji su zagađeni usled nuklearnih proba i drugog), njihovo proširivanje, kao i stvaranje nove mreže između njih. To je moguće uradti u procentu od 8% za čišćenje i oko 60% za širenje i dodatno aktiviranje. Za svaku tačku se aktiviraju posebne duhovne energije u skladu sa njenom funkcijom.

Cilj aktivirinja ovih centara su: duhovni razvoj posetilaca (kako pri činu aktiviranja, tako i samom narednom posetom) ali i delovanje na neke globalne fenomene kao što je razvoj polja zajedničke svesti čovečanstva, normalizovanje ose jezgra planete i dr..

Bitna razlika je i to da se boravkom na nekom mestu moći sigurno dobija neko korisno dejstvo a na jakim energetskim mestima to ne mora biti slučaj. To je zato što su ta mesta Senzitivne tačke planete ali ne rade neprekidno kao Mesta moći. Imaju velike mogućnosti ali se moraju aktivirati i spojiti sa centrom Zemlje, Sunca i Mlečnog puta. To do sada niko od ljudi nije uspeo.

Za to se zahteva natčovečanski napor za koji je potreban dugogodišnji duhovni rad kao uvod i posebna višegodišnja obuka od strane Energetskog oblaka (manifestacije globalne energije Duha svetog, koji pomaže razvoj osoba koje su dostigle visoki duhovni razvoj) kako bi se zraci na ovim mestima mogli aktivirati. Bez toga, ova mesta ostaju mrtva. Posle obavljenog energetskog rituala, energije se ponovo aktiviraju.

Oko 10% senzitivnih tačaka su ujedno i mesta moći, jer su stari narodi intuitivno prepoznavali ova mesta. Oko 30% su kulturni spomenici.

Neke senzitivne tačke u Srbiji su Avala, Ledinačko jezero, Niška tvrđava, manastiri Žiča i Studenica.

PROSVETLJENE

Za čoveka ne postoji nijedan veći životni cilj od prosvetljenja. Sa njim se ne može meriti nikakvo bogatstvo, nikakva vlast, nikakvo znanje. Prosvetljenje može dostići svaki čovek ali će to lakše ostvariti osoba čije je svetleće telo visoko razvijeno. Tri osnovna zahteva za realizaciju ovog cilja su:
posvećenje nekoj humanoj ideji (što podstiče pozitivno mišljenje i angažovanje koje ne dovodi u velikoj meri do stresnih situacija i većeg broja negativnih misli koje oštećuju funkcionisanja aure, ujedno je i preduslov za postizanje narednog uslova)
postizanje savršenog funkcionisanja nervnog sistema (predstavlja stepen čistoće aure i sinhronizaciju njenog funkcionisanja ali je i preduslov narednom zahtevu za prosvetljenje)
dostizanje vrhunskih paranormalnih moći (ovaj uslov se lakše zadovoljava istraživačkim radom u domenu duhovnosti)

Kada se to dostigne, aura tih osoba postaje savršeno čista. Čovek ne mora biti svestan postojanja ovog cilja da bi se prosvetlio: mnogi mislioci raznih vrsta, naučnici, pisci, umetnici, religiozni mislioci i drugi prosvetlili su se a da nisu ni znali da tako nešto postoji. Oni su svojim pozitivnim mislima i delima tokom svog života doveli svoju auru u čisto stanje, što predstavlja uslov za prosvetljenje.

Prosvetljene osobe doživljavaju vrlo značajne promene:
u fizičkom smislu dolazi do vitalizacije celog organizma, one se podmlađuju, aktiviraju, fizičke mogućnosti rastu, sve hronične bolesti se povlače, neumorni su, san im traje samo 2 do 3 sata;
u psihičkom pogledu dolazi do smirenog i blaženog stanja jer mnogi nerealni strahovi i brige nestaju zbog mogućnosti predviđanja pojava, čime je svako iznenađenje isključeno;
u pogledu paranarmalnih moći promene su svakako najveće. Prosvetljeni jasno vide prošlost i budućnost, čitaju misli, vide uzrok i vrstu bolesti i znaju način njenog uklanjanja energijama itd. Izvor njihove velike mudrosti i znanja predstavlja mogućnost neprekidnih kontakata sa zrelim svetlećim telima, spiritualnim bićima i samim Jedinstvenim poljem, odnosno Stvaraocem;
u pogledu normalnih mogućnosti, ne postoje stvari koje oni ne shvataju, počev od savršenog poznavanja funkcionisanja ljudskog organizma, ljudske psihe, rešavanja ekonomskih problema, proizvodnje hrane, pa do pozitivnog uticaja na mase, jačanje tolerancije među ljudima i državama i obezbeđenje mira u svetu.

Zadatak prosvetljene osobe je da maksimalno iskoristi novostečene mogućnosti i pomogne razvoju ljudske civilizacije, čiji je krajnji cilj da što veći broj ljudi krene putem Stvaraoca. Samo tada će nade Stvaraoca i trud koji su u tu osobu uložila Spiritualna bića, kao i njen trud, uroditi plodom.

U prosvetljenju postoji tzv. aktivni i pasivni tip prosvetljenja i paraprosvetljenje.


AKTIVNI TIP PROSVETLJENJA (spiralni razvoj svesti)

Prvi kriterijum:

To je posebna vrsta prosvetljenja koja se dešava u svega 10-15% slučajeva. Ono se ogleda u izuzetno visokim mogućnostima kontaktiranja sa duhovnim energijama, lakoćom kontakta, lakoćom uspostavljanja relacija, iskorišćenja pomoći energija, jednom rečju vrhunski dobri odnosi sa energijama.

Drugi kriterijum:

Savršena lakoća postizanja efekata vezanim za različita delovanja energija koji se ogleda u nonšalantnom odnosu prema energijama koje one savršeno prihvataju i realizuju sve što se od njih traži.

Treći kriterijum:

Uspostavljanje kontakta sa velikim brojem centara u kosmosu, posebno onih koje gotovo isključivo koriste samo energije za pomoć u svom načinu delovanja.

Četvrti kriterijum:

Stvaranje jednog prijateljskog odnosa sa mnogim energijama koji je zasnovan na dubokoj humanosti te osobe, njenom moralu, njenoj želji za razvojem, za saznanjem, za usavršavanjem i neutoljivoj želji za razvoj ljudske civilizacije.

To su četiri uslova za prosvetljenje na ovaj način koji, kada su ispunjeni omogućavaju sve one moći, sve pogodnosti, sve zaštite, ali naravno i obaveze koje svi oblici prosvetljenja imaju.

Spoljašnji efekti ove vrste prosvetljenja nisu tako vidljivi kao kod onih ostalih 85-90%. Pre svega izostaje onaj savršeni mir ili blaženstvo, tzv. nirvana, dok su neki oblici i vidovi karakteristika prosvetljenih osoba blaži ili manje izraženi kao: čitanje misli, spontano viđenje aure i neki drugi oblici karakteristični za većinski način prosvetljenja (85-90%), dok su drugi vrlo slični kod oba tipa prosvetljenja kao što je postepeno vraćanje fizičkih osobina na nivo tridesetpetogodišnjaka, odlično razumevanje privrede, politike, raznih nauka.


PASIVNI TIP PROSVETLJENJA

Razlike između aktivnog načina i načina tih 85-90% prosvetljenih je pre svega u načinu kako se do prosvetljenja došlo.

Razlika je, dakle u putu kojim se išlo, a koji je najviše na Dalekom istoku korišćen, koji se prenosio, praktičnog sa jednog na drugog prosvetljenog i koji su istočnjačke religije i filozofski pravci potsticali kao pravilan put do prosvetljenja. Stoga je njihov način razvoja doveo do drugačijeg kvaliteta prosvetljenja, pri čemu se može računati da je nivo, u oba slučaja jednak.

Kod njih je put ka prosvetljenju bio okrenut ka unutra, ka duhovnom miru, potpunoj opuštenosti, blaženstvu, ka uklanjanju negativnih misli i svih uzroka koji bi ometali ovaj mir, a zatim je taj mir omogućavao prodor do visokih paranormalnih moći koje su se, u većini slučajeva ogledale u efektima pojedinih energija, umesto u samim kontaktima sa energijama. To znači da su oni koristili neke mogućnosti, neke efekte, ali nisu upravljali energijama, nisu imali zajedničkih delovanja, nisu u većoj meri kontaktirali sa energijama, niti koristili njihovu pomoć. Njihovi kontakti su bili teški, povremeni, skoro iznuđeni, jer u tim kontaktima nije bilo prisnosti, lakoće, nonšalantnosti, nego su oni vršeni gotovo sa strahopoštovanjem, sa uzdržanošću, distancom, sa rezervisanošću.

To je bilo iz prostog razloga što su oni videli suštinu u njihovim efektima koje su mogli da koriste, bez želje da bolje upoznaju energije, da ih proučavaju, da sagledaju njihovu suštinu, čak ni pojedinih energija, a kamoli energetsko stanje kosmosa, njegovu organizaciju, strukturu i energije koje su u njemu najbitnije. Zato su oni često mogli da koriste određene vrhunske paranormalne moći, jer su njima težili, jedino su njih sagledavali, dok su energije koje su im to stvorile, koje su im to omogućile bile u pozadini, za njih gotovo skrivene. Ni same energije nisu mogle da se nametnu osobama koje su se razvijale prema prosvetljenju, jer su shvatale da to nije cilj molbi i molitvi ovih osoba.


PARAPROSVETLJENJE

Ovaj način prosvetljenja u suštini predstavlja jedan krupan korak napred u odnosu na standardni vid prosvetljenja. Zapravo samo iz ove manje grupe prosvetljenih, od oko 800 osoba, stvoreno je 99% paraprosvetljenih, što znači da ovaj vid prosvetljenja omogućava nastavak, produženje, produbljenje mogućnosti prosvetljenih osoba i ujedno dostizanje vrhunskim mogućnosti čoveka, uopšte. To znači da paraprosvetljenje, zahvaljujući upravo ovim osobinama, naravno ne postižu sve osobe iz manjinskog broja prosvetljenih, ali je sastav grupe paraprosvetljenih gotovo u potpunosti iz grupe koje su imale put razvoja aktivnog prosvetljenja.

Postoje u ovoj grupi paraprosvetljenih varijante koje se odnose na različite načine kontakta sa duhovnim i drugim energijama, na različite mogućnosti saradnje sa njima, što opet čini niz podgrupa u ovoj relativno malobrojnoj grupi prosvetljenih osoba kojih je do sad bilo sve skupa 75.

Ove osobe dobijaju posebna zaduženja koja su mnogo ozbiljnija i mnogo značajnija, ne samo za razvoj ljudske civilizacije, nego i na relaciji između čoveka i kosmosa i kosmosa, uopšte. Stoga posle sazrevanja svetlećih tela ovih osoba, posle njihove biološke smrti, njihova zrela svetleća tela ne odlaze na mesta moći, nego na specijalne zadatke, među koje spada i tzv. Kontrolni punkt. Kontrolni punkt ima zadatak da sem nadgledanja funkcionisanja mesta moći na Zemlji, uspostavlja kontakte sa mestima moći na drugim planetama i staništima živih bića, obavlja određene poslove vezane za saradnju svetlećih tela kao majstora kosmosa, predstavljaju oficire za vezu i učestvuju u planiranju delovanja ovih majstora kosmosa.

Na području Zemlje i ljudske civilizacije, jedan od zadataka koja dva zrela svetleća tela mogu vršiti, jeste vraćanje u prošlost, radi prenošenja znanja iz sadašnjosti u prošlost, kako bi se pozitivnom promenom prošlosti postigli pozitivni efekti u sadašnjosti, a još bolji u budućnosti.


U prosvetljenju postoje 33 stepena, i to važi za sva živa bića u kosmosu, sa fizičkim telom ili bez.

Osobe koje pripadaju pasivnom tipu prosvetljenju po pravilu ne prelaze 10-ti stepen.

Paraprosvetljenje podrazumeva nivoe koje prelaze deseti stepen, pri čemu postoji veliki prelaz, veliki jaz između mogućnosti, zadataka, moći, kod 24. na 25., kao što je još veći izazov prelaz sa 31. na 32. stepen, i to ujedno predstavlja ogromna iskušenja koja treba preći. Osobe koje su na 32. stepenu prosvetljenja dobijaju za realizaciju 50% svojih zadataka koji su vezani za njihovu civilizaciju i planetu na kojoj su nastali, dok 50% predstavljaju zadaci koji su vezani za kosmos, kao pomoć energijama u rešavanju određenih problema u kosmosu, dok osobe na 33. stepenu prosvetljenja imaju čak 90% svojih zadataka koje su vezane za kosmička pitanja u koje se oni godinama uvode i osposobljavaju od strane duhovnih energija, da bi samo 10% vremena ili zadataka posvećivali planeti i pomoći u okviru svoje rase.

U istoriji čovečanstva poznate su samo tri osobe koje su dostigle 33. stepen prosvetljenja, to su bili Gotama Buda, Isus Hrist i Sri Sathya Sai Baba.

Osim ovih 33. stepena paralelno postoje još nekoliko vrhunskih nivoa koje su po pravilu u svom razvoju postigle osobe sa visokim stepenom prosvetljenja kako bi u što većem obimu mogle pomoći razvoju svojih civlizacija.

U istoriji ljudske rase prosvetljenje je dostiglo svega oko 35.000 ljudi, od kojih je tek svaki 5 uspeo svojom kreativnošću da pomogne sazrevanje svojih svetlećih tela, što govori da se na svim mestima moći na planeti Zemlji nalazi ukupno oko 14.000 zrelih svetlećih tela (od svake osobe po dva zrela svetleća tela: prvo, koje je pratilo nekoliko stotina generacija ljudi a nastalo je od iskre koju je emitovala Hristova energija, i drugo, koje nastaje kao zasluga za duhovne napore u toku života osobe).

DIMENZIJE KOSMOSA

U kosmosu postoje 14 dimenzija postojanja i nulta dimenzija Stvaraočeva. U 14. dimenziji postoje samo bića koja nemaju svest. U 13. dimenziji žive ljudi posle pada iz druge dimenzije ili raja.

U dalekoj istoriji razvoja ljudske civlizacije postojalo je vreme kada je čovek napredovao i živeo u višim dimenzijama postojanja, što je karakterisalo njegov izuzetno visoki duhovni razvoj i moći koje su se u relgijama, koje su nastale posle pada čoveka u gušće odnosno materijalne vibratorne nivoe, pripisivale polubogovima.

Slobodnom voljom ljudi su napustili prvobitni savršen poredak u višim vibratornim sferama gde su živeli i radili životima koji su trajali i više stotina godina, a sve u savršeno uređenim zajednicama sa još finijim bićima koja se u mitovima i legendama pominju kao vile i vilenjaci. Usled volje desetak procenata ukupne ljudske populacije, da napravi paralelnu kreaciju, tj. usled pojave misli o izigravanju samog Stvaraoca, ovakva ideja je uslovila kolektivni pad ljudske svesti i takozvano biblijsko isterivanje iz raja. Čitava dimenzija je propala u sfere zgušnjavanja i to u 13. dimenziju, dok su zbog ljudi bića nalik vilenjacima pali u 4. dimenziju. Od tada do danas, preko 120.000 godina, ljudska civilizacija se nalazi u 13., za život i razvoj najtežoj dimenziji uz veliki broj gorućih, za čoveka, nerešivih problema.


(U ovom prikazu dimenzija i njihovih karakteristika neće biti prikazane 12., 11. i 10. jer su njihove razlike u odnosu na 13. relativno male)


DEVETA DIMENZIJA

(Boja u Stubu: prozirna)

Razvoj u ovoj dimenziji je ograničen ali ipak dozvoljava da većina ljudi ili nekih drugih živih bića za svog života dostigne jedan nivo koji se, meren funkcionalnošću nervnog sistema može definisati kao 98,9% što omogućava relativno dobru usklađenost misli sa voljom Stvaraoca, dobro zdravlje, mir, toleranciju. Međutim, retki pojedinci mogu postići neuporedivo viši nivo razvoja.

Ova dimenzija nikada nije mogla dati vrlo razvijena bića a kamoli ekstra razvijene. Stoga je ona uglavnom tavorila između zaostalih i relativno naprednih civilizacija. Zbog toga je njihov doprinos razvoju civilizacija uopšte, pri čemu se misli na sva bića u kosmosu, vrlo, vrlo skroman.

Deveta dimenzija nikada nije dala nešto posebno ali je imala dosta stabilan način života, bez velikih negativnosti, bez problematičnih pojava koje bi ozbiljnije mogle da uzdrmaju te civilizacije. Dakle, ona je imala prilično negativnih pojava ali su one bile skromnijih dimenzija i nikada nisu zapretile stabilizaciju tih civilizacija koje su na ovom sistemu živele.

Ova dimenzija je oduvek predstavljala poslednju stepenicu za slabo i srednje razvijena bića koja imaju svest. Znači da je to poslednja instanca iz koje je izuzetno mali broj pojedinaca mogao da se vine u više duhovne visine, da bude zapažen na nivou celog kosmosa. To je, možemo računati, donja trećina ili treća grupa dimenzija u kojoj su ljudi, na žalost, na samom dnu u 13. dimenziji.


OSMA DIMENZIJA

(Boja u Stubu: drap-smeđa)

Na ovom nivou je omogućeno svakom biću, odnosno čoveku, da dostigne visoki nivo razvoja ali se ipak to ne dešava u svim slučajevima jer oko 50% stanovništva završava na nivou od 99,2%, a desetak procenata dostiže nivo iznad 99,7%, što omogućava da barem 1% osoba bude prosvetljen.

Uloga ovih civilizacija je za nijansu veća nego kod prethodne zbog toga što svesna bića koja žive na ovoj dimenziji ipak imaju više slobode, više kontakta, bolje funkcionisanje nervnog sistema, bolji način mišljenja što sve zajedno obezbeđuje nešto veći doprinos u razvoju civilizacije uopšte i razvoju kosmosa ali se on uglavnom zadržava na nekolicini izuzetno razvijenih osoba,a da iza njih ne postoji kontinuitet nego velika razlika u odnosu na relativno solidan nivo širokih masa.

Osma dimenzija je vrlo stabilna sa, doduše, dosta velikim brojem negativnih istupanja ali su ona vrlo blaga, bezopasna, često beznačajna. To daje sigurnu stabilnost ovom sistemu pa on nikada nije došao u situaciju da ima nekih makar i tendencija ka destabilizaciji ili nekim negativnim pojavama ozbiljnije prirode.

Osma dimenzija je donja u srednjoj grupi razvoja koja sadrži 8., 7., 6. i 5. Kada jednoga dana budemo kao rasa prešli u ovu osmu dimenziju tada će već biti mnogo lakše, pristupačnije, jasnije kuda idemo, šta nas očekuje kao i šta treba da uradimo dodatno da bi naš napredak bio ne samo kontinualan, stabilan nego i da bi se on odvijao brže nego što je to predviđeno. Zbog toga, osma dimenzija predstavlja prekretnicu u pozitivnom smislu kada se potencijali ljudi ponovo bude, ponovo počinju da dolaze do izražaja što će se u narednim dimenzijama još više osetiti.


SEDMA DIMENZIJA

(Boja u Stubu: svetlozelena)

U ovoj dimenziji, ljudi imaju daleko bolji uvid u paranormalne pojave već sa rođenjem tako da postoji mogućnost vrlo visokog razvoja znatnog dela ljudi. Stoga oko 70% osoba prelazi nivo od 98,9%, 10% dostiže 99,9% a 2% je prosvetljeno.

Ova civilizacija je za klasu ispred ovih ispod nje jer je pružila solidan broj ekstra razvijenih bića uz istovremeno nešto bolji prosečni nivo funkcionisanja nervnog sistema, nešto veći broj prosvetljenih i prve znake šireg zanimanja za kosmos, bolje obaveštenosti i većeg broja osoba koje se, doduše sa nedovoljno uspeha, ipak bave kosmosom i pitanjima u vezi sa kosmosom. Sedmu dimenziju karakteriše mali broj negativnih misli i dela tako da je ona izuzetno stabilna i tu ne postoji, praktično, nikakva šansa za destabilizaciju civilizacija koje na njoj žive.

Kada ljudi budu došli u sedmu dimenziju, barem većina od njih, tada će mnoge stvari postati vrlo jasne, shvatljive, ljudi će shvatiti da su im mnoge mogućnosti dokučive, da su im pred nosom, da je potrebno samo se nešto više usmeriti, koncentrisati na duhovni razvoj, na sveta znanja kako bi bili još bolji.


ŠESTA DIMENZIJA

(Boja u Stubu: žuta)

Ovde 80% bića ima funkcionisanje nervnog sistema preko 98,9%, njih 10% dostiže 99,91% a 4% je prosvetljeno.

Civilizacije sa svešću koje žive u ovoj dimenziji su dale dva-tri velikana kosmosa i dosta veliki broj izuzetno važnih osoba u kosmičkom i duhovnom smislu. Interesovanje za kosmos i odnose sa njime je u ovoj dimenziji znatno tako da se oko 30% tih bića sa manje ili više uspeha bavi duhovnošću i kosmosom uopšte.

Za šestu dimenziju se može reći da predstavlja granicu u kojoj ne postoje više nikakve negativne misli ili dela. Dakle, od šeste pa naviše tako nešto ne postoji. Postoje i dalje manje ili više sitnih negativnosti koje igraju još manje opasnu ulogu nego kod sedme dimenzije.

Šesta dimenzija predstavlja već ozbiljan nivo duhovnog razvoja te civilizacije koja u njoj postoji. Tu više nema dvoumica, nema više neznanja. Tu su sveta znanja postala sastavni deo života, njihov normalni deo. Sveta znanja su nešto na čemu se bazira život ovih zajednica i koja predstavljaju nepresušan izvor daljeg napretka, vizije, perspektive i svega pozitivnog.


PETA DIMENZIJA

(Boja u Stubu: teška sivoljubičasta)

Oko 90% ljudi ili drugih bića dostiže NFNS od 98,9%, 10% dostiže 99,92% a oko 5% je prosvetljeno.

Ova dimenzija je prva, u odnosu na niže dimenzije koje to nisu u stanju, dala nekoliko desetina izuzetnih velikana kosmosa, veliki broj izuzetno važnih osoba i u kojoj se polovina tih bića interesuje za duhovnost i kosmička pitanja.

Peta dimenzija je karakteristična po tome što u njoj ne postoje čak ni srednje negativne misli, postoje samo blage ili vrlo blage, što govori o apsolutnoj stabilnosti svih civilizacija koje tu žive.

Peta dimenzija, poslednja u grupi srednjeg razvoja, predstavlja pripremu za veliki skok prema raju. To je poslednja dimenzija u kojoj još ne postoje snažni porivi, snažne želje, orijentacije, usmerenost za poboljšanje načina mišljenja, funkcionisanja nervnog sistema, za istraživanje paranormalnih pojava i svetih znanja. Još ne postoji ta snaga koja je neumoljiva, ni želja koja je neutoljiva, kao što postoji u prvoj grupi dimenzija, ali se ona u petoj dimenziji formira, javlja se posebno kod desetak procenata populacije što neminovno dovodi do aktiviranja i ostalih bića tih civilizacija u istom smeru.

Znači, u petoj dimenziji, definitivno počinje aktiviranje koje u narednim dimenzijama više neće moći da se zaustavi jer će to biti opredeljenje i usmerenje cele nacije.


ČETVRTA DIMENZIJA

(U Stubu, osnovna boja slonove kosti prošarana krivudavim vertikalnim crticama raznih boja.)

Oko 95% bića koja na njoj žive ima NFNS od 98,9%, njih 10% ima 99,93% dok je oko 6% prosvetljeno.

Ova dimenzija spada u one koje omogućavaju moćan razvoj civilizacija koje u njoj žive što znači da je ona prva na lestvici kod koje se broj velikana kosmosa meri stotinama a broj ekstra razvijenih bića na desetine hiljada. Ovde se 60% bića interesuje za kosmos i duhovnost a njihova znanja i istraživanja daju zadovoljavajuće rezultate.

Četvrta pripada grupi dimenzija u kojoj žive izuzetno razvijene civilizacije sa svojim stabilnim sistemom, stabilnim stavovima i potpunim uklapanjem u volju Stvaraoca, osim retkih izuzetaka kod kojih su misli blago ili jedva primetno negativne.

Ova dimenzija je donji sprat velikih promena, donji sprat priprema za definitivnu orijentaciju ka putu Stvaraoca. Civilizacije iz te dimenzije imaju vrlo jasne stavove i pozicije u odnosu na Put stvaraoca, na sveta znanja, na proučavanje paranormalnih pojava, na svesno podizanje određenih kadrova koji će se razvijati isključivo u smislu duhovnog razvoja, u paranormalnom smislu, kojima će to biti profesija, životni put.

U ovoj dimenziji se, dakle, celo društvo organizuje, usmerava, konstituiše da se obezbedi što pravilniji, organizovaniji, sistematizovaniji put koji će ih preko treće dimenzije dovesti u vrhunsku moguću dimenziju za živa bića, u drugu dimenziju.


TREĆA DIMENZIJA

(Boja u Stubu: svetlosivo-ljubičasta)

100% bića koja žive u ovoj dimenziji ima NFNS od 98,9%, 10% ima 99,94% dok je oko 7% prosvetljeno.

Ova dimenzija je izuzetno stabilna, u njoj nema, praktično, ni jedne osobe sa negativnim mislima, stavovima i delima a većina ovih bića ima vrlo pozitivan način mišljenja.

U njoj počinje da se razvija istraživanje duhovnih energija i paranormalnih pojava kao nacionalna pojava i interes mnogih civilizacija koje na njoj borave.

Treća dimenzija pruža odlične uslove za razvoj bića koja u njoj žive a poseduju Svest. To je stoga što su uslovi za razvoj duhovnosti izuzetno veliki. Treća dimenzija je prva u kojoj su tela znatno vazdušastija, znatno lakša nego u prethodnim dimenzijama. Idući na više dimenzije, ovo smanjenje gustine je u početku išlo vrlo sporo, zatim nešto brže, da bi se tek u poslednje dve dimenzije to moglo ozbiljnije primetiti, ali tek ova dimenzija, treća u rangu, omogućava znatno smanjenje gustine i težine što obezbeđuje snažno rascvetavanje duhovnosti jer su problemi koje gustina nameće dobrim delom razrešeni. Stoga ova, treća, dimenzija ima jako veliki broj bića koja spadaju u velikane kosmosa i ogroman broj onih koji su ekstra visoko razvijeni. Oko 70% tih bića bavi se duhovnošću ili istraživanjem kao poluhobi ili na poluprofesionalan način.

Treća dimenzija predstavlja realizaciju dobrog dela onoga što je četvrta dimenzija organizovala, pripremila, aktivirala, inicirala. U trećoj dimenziji više nema inicijacija a sve aktivnosti čiji cilj je pravilan način mišljenja, usklađivanje misli sa voljom Stvaraoca, proučavanje paranormalnih pojava, svetih znanja su u punom zamahu i u maksimalnoj realizaciji.


DRUGA DIMENZIJA (RAJ)

(Boja u Stubu: prozirna sa povremenim mehurićima, samim ili u manjim grupicama)

100% bića koja na njoj žive dostiže NFNS od 98, 92%, njih 10% ima 99,98% dok je prosvetljenih 8%. Ovakav nervni sistem su imali i ljudi dok su jedno vreme boravili u raju.

Druga dimenzija je kruna razvoja materijalnih ili nematerijalnih živih bića koja poseduju svest. Ona tu imaju najrazređeniju masu koja, praktično, ne nanosi nikakve probleme niti ima bilo kakve otežavajuće okolnosti po život, funkcionisanje i razvoj. Bića koja žive u ovoj dimenziji sa lakoćom i zadovoljstvom nose i koriste svoje telo, pokreću se savršeno lako koracima od par hiljada metara, mogu da skoče uvis do 300 metara.

U ovoj dimeziji postoji najveći broj velikana kosmosa od živih bića, ima ih znatno više nego onih iz treće dimenzije, dok se oni koji zauzimaju izuzetno važna mesta u duhovnosti nalaze u ogromnom broju.

80% tih bića se interesuje za duhovnost, analizira je, proučava, primenjuje sakupljena znanja, ima izuzetno visoku svest o zajedništvu, o važnosti svetih znanja, njihovom očuvanju, primeni. To su bića sa, u proseku, izuzetno pravilnim načinom mišljenja, pravilnim načinom ponašanja.

Njihove izuzetno visoke duhovne mogućnosti, ne samo njihovih velikana nego i velikog broja populacije nose, međutim, i opasnosti od slučajne ili namerne greške u mišljenju ili ponašanju jer mogu biti vrlo kobne i naneti velika zla. Zbog toga, civilizacije u ovoj dimenziji snose veliku odgovornost za očuvanje svetih znanja i očuvanje funkcionisanja kosmosa.

Ova dimenzija je predstavljala ne samo vrhunac mogućnosti civilizacija živih bića u kojoj su ljudi jedno vreme boravili, nego predstavlja i izuzetno moćne i snažne istraživačke pretenzije i sklonosti svih oblasti paranormalnih pojava, istraživanje duhovnih energija, svetih znanja i svega onoga što nije materijalno a što civilizacijama na ovom nivou omogućava jedan bezbrižan, bezbedan, prijatan, stvaralački, kreativan život.

Druga dimenzija je kruna mogućnosti ljudskih i drugih živih bića. Tu se sve ono što je u trećoj dimenziji bilo u punom zamahu postepeno stabilizuje, završava, zaokružva, stavlja se krov na zgradu, stavlja se tačka na "i".

U zavisnosti od dužine boravka u drugoj dimenziji, civilizacije se razlikuju utoliko što su na samom početku počele da stavljaju krov na zgradu, počele da je privode kraju da bi se posle određenog vremena boravka u ovoj dimenziji sve to svodilo na stavljanje poslednjih crepova, stavljanje tačke na "i" a posle dovoljno dugog vremena provedenog u ovoj dimenziji nastao period efektuiranja onog što se tokom 12 dimenzija postepeno gradilo. To je period uživanja u plodovima svoga rada, u plodovima rada predaka tokom hiljada i hiljada godina.

To je period života u raju koji karakteriše gotovo apsolutna usklađenost sa voljom Stvaraoca, gotovo savršen način razmišljanja i delovanja, duboka duhovnost, duboko proučavanje paranormalnih pojava i svetih znanja. Ta bića doživljavaju blagu nirvanu, sreću, zadovoljstvo, ispunjenost, veliku ljubav prema Stvaraocu, prema svim bićima, prema Energijama. Njihov život je ispunjen radom u kome osećaju izuzetno zadovoljstvo, prijatnost, sreću. Rezultati toga rada su potpuna ispunjenost Stvaraocem, potpuna saznanja o svetim znanjima, stabilnost društvene zajednice, njena izuzetna harmoničnost, blagostanje, uživanje, sreća.


PRVA DIMENZIJA

(Boja u Stubu: bela)

Živa bića u ovu dimenziju nemaju pristup, ona je rezervisana za duhovne i ostale energije. U odnosu na dimenzije u kojima postoje živa bića, ova dimenzija je neuporedivo razvijenija u duhovnom smislu, moćnija, sa neuporedivo većim znanjem. Jednom rečju, za razliku od kontinuiteta razvoja od 13. do 2.dimenzije, ova dimenzija predstavlja neverovatni skok, predstavlja ogromnu razliku u odnosu na niže dimenzije. To, praktično, znači da nikada nisu niti će moći da se porede dostignuća ni potencijali živih bića sa većinom energija iz prve dimenzije.

Ova dimenzija ima neizmerne mogućnosti saznanja o svim pojavama iz paranormalnog sveta koja su dostupna isključivo izuzetno razvijenim pojedincima bilo iz koje dimenzije s tim da što je dimenzija viša to je veći broj živih bića koja u nju mogu ući i to je veća dubina saznanja do kojih ona dolaze.


NULTA DIMENZIJA

U daljini, gore vidi se svetlost kao Sunce sa blagom izmaglicom. Ova Nulta dimenzija predstavlja energetsko polje Stvaraoca.

Kao što je nepremostiva razlika izmeđi prve dimenzije i ostalih dimenzija ispod nje u kojima žive živa bića, tako je i nepremostiva razlika između energetskog polja Stvaraoca i energija kosmosa koje je on stvorio. Upravo ta razlika predstavlja, sa jedne strane, potencijal za stvaranje novih, još inteligentnijih, složenijih, moćnijih energija a sa druge strane taj jaz između energija i Stvaraoca predstavlja veliku šansu i izazov za sve razvijenije energije da se što više približe Stvaraocu, bez obzira što ga nikada neće moći dostići.

Ovo polje je nedostupno čak i energijama a kamoli živim bićima. Pa, ipak, određena vrhunski razvijena živa bića, posebno ona koja mogu da pomognu razvoju celokupne svoje civilizacije, mogu da iz nulte dimenzije crpe određena znanja, pomoć, potporu i savete koji će im u tome pomoći.


PRASTARI EGIPAT

Ovo su neka sazanja koja je dr Stojanović dobio u dubokoj meditaciji a govore o dalekoj istoriji ljudske civlizacije sa područja današnjeg Egipta pre više od 40.000 godina, kao i opis jedne kulture koja je u pogledu kontakata sa duhovnim energijama najviše napredovala od svih ostalih upravo u dobijanju materijalne pomoći od kosmosa.

Taj princip je i danas moguće koristiti s tim što je potrebna određena organizacija koja bi se time bavila, kako bi svi ljudi sveta mogli od kosmosa dobiti svu elementarnu materijalnu pomoć.

Postoje takođe saznanja i najave od duhovnih energija o nekom budućem razvoju ljudske civlizacije u smislu velike pomoći kosmosa ljudima. Ta pomoć bi se ogledala u preuzimanja određenih moći koje će omogućiti da se dobiju materijalna dobra za sve ljude sveta, ali se za takav posao ljudi najpre moraju duhovno osposobiti a to predstavlja relativno spor i mukotrpan posao, ali da je to ipak moguće, kao i to da pomoć kosmosa ljudima, pored širenja svetih znanja, predstavlja osnovnu karakteristiku tzv Idealnog poretka, koji je genetski predodređen za ljudsku rasu i koji sledi posle kapitalizma.


.........................................

Pre oko 53 hiljade godina, na tlu današnjeg Egipta, u vreme kamenog doba, kada se nije znalo za gvožđe, nije se znalo za bakar, u vreme primitivnih naroda, jedan je prosvetljeni čovek u dubokoj meditaciji dobio saznanje da duhovne energije, za koje on nije znao u takvom smislu već ih je shvatao kao neke bogove, mogu ljudima pružiti pravu materijalnu pomoć. On je predstavljao prvog čoveka naše civilizacije koji je dobio takvo saznanje, shvativši da je tako nešto uopšte moguće.

One su mu prenele da ukoliko se bude dovoljno dugo molio i ako njegova molba bude pozitivna, znači u skladu sa voljom Stvaraoca, njegova će se želja realizovati ma koliko ona izgledala za ljude neverovatna.

On je to sam hteo da isproba, a prva njegova molba bila je da na jednom malom parčetu zemlje, na njegovu želju, padne kiša. On je smatrao da je to jedan od glavnih problema u to vreme, jer nije bilo dovoljno vlage usled dugih sušnih perioda. Rekle su mu da je potrebno da 400 dana moli, svakodnevno po 3-4 sata, kako bi mu se ta njegova molba obistinila.

Ta njegova molba se sastojala najpre od hvaljenja bogova, sat vremena im je izražavao poštovanje, strahopoštovanje, vernost itd, a zatim je satima molio da dobije moć da na njegovu želju može da padne kiša. Četiristotine dana je prošlo i to se nije desilo, on je mogao da stane i verovatno niko posle njega takvu informaciju ne bi dobio. On je nastavio svakodnevno sa njegovim molbama, da bi negde oko 530. dana uspeo da izazove kišu. Nju je mogao da izazove jednom dnevno, na jednom malom prostoru i time se probio led jer je time dobijena prva pomoć kosmosa čoveku koja je materijalizovana i koja se mogla dokazati. Nastavio je i dalje da se moli tako da je do kraja života uspeo da dobije kišu čak na par kilometara kvadratnih. Najvažnije je to što je on, na bazi svog iskustva i na osnovu onog što su mu duhovne energije prenele, shvatio da se na jedan sistematski način, svakodnevnim molbama duhovnim energijama, koje su u to vreme bile aktualizovane kao razni bogovi kojima su se ljudi molili, i ako su te molbe pozitivne tj. usklađene sa voljom Stvaraoca, mogu dobiti razne pomoći, duhovne i materijalne. On je to svoje saznanje preneo još nekim ljudima u to vreme, nekolicini ljudi koji su mogli da ga shvate. Neki od njih su počeli da se mole, danima, mesecima, godinama, i počeli su da se javljaju prvi rezultati. Njihove molbe su najpre bile vezane za vremenske nepogode, za dobijanje kiše, za smanjenje toplote, a zatim su neki od njih počeli da mole da zrnevlje žita bude krupnije. Jedna je osoba 10 godina molila da bi na kraju zrno žita bilo veće za samo 25 procenata, ali kasnije se od te veličine i polazilo. Posle toga su desetine i stotine generacija ljudi nastavili da koriste ovu metodu. Od pre 53 hiljade godina sa onim prvim prosvetljenim koji je to znanje preuzeo i istražio, pa sve do pre oko 43-44 hiljada godina, stotine i stotine generacija ljudi su na isti način molili.

Pre oko 50 hiljada godina, ova metoda u Egiptu je postala široko primenjivana, jer je davala očigledne rezultate, i to niko nije osporavao. Dobijali su sve veće plodove, skratili su vreme sazrevanje na polovinu, ubrzali su rast stoke. To se sve desilo za oko 2 hiljade godina upornih molbi velikog broja sveštenika, monaha, koji su se po ceo dan time bavili, celog života.

Kad je posle par hiljada godina to postala praksa, kad su svi redom shvatili da im pomoć stiže iz kosmosa, da imaju kišu kad treba, da imaju hladovinu kad treba, da imaju mnogo veći rod nego što imaju okolni narodi koji su ostali na onom istom nivou na kojem su bili i ranije, došli su na ideju da te njihove molitve bogovima postanu sistematske, da naprave škole, da naprave sistem. Počeli su da biraju dečicu, već od nekoliko godina starosti, kod kojih su konstatovali da imaju nekih duhovnih vrednosti, da su jako senzibilni, izdvajali su ih i odvajali u posebne skupine, gde su od ranog detinjstva počela da se mole. Kako su apetiti ljudi rasli, jer su bili ubeđeni da se sve može dobiti od bogova ako se blagovremeno počne i ako se dugo moli, odvajali su decu svakih nekoliko godina i davali im određene zadatke odnosno molitve, koje su oni molili za opšte blagostanje i to su radili celog života. Nekolicina tih ljudi je imala molbu npr. da se vreme sazrevanja skrati, i tako hiljadama godina se rast pšenice skraćivao, gde se dostiglo čak tri žetve godišnje, druga grupa je imala drugačiju molbu i na taj način su rezultati postajali sve značajniji.

Kako su apetiti još rasli, ljudi su počeli da traže sredstva za život koja nisu samo hrana. Među najkrupnije stvari koje su dobili, bile su keramičke posude savršeno bezgrešnog oblika, dobili su gvožđe, bakar i neke druge metale u zrnu, naučili su da ih liju, da ih primenjuju, i to u kamenom dobu.

Jedno od najznačajnijih stvari je to da su praktično dobili kuće, do pre toga su živeli u nekim malim izbama isklopanim u zemlji, u brdu, ili su imali neke kolibice naslagane od granja i kamenja. Dobili su gotove kuće koje su bile najsličnije današnjim kućama, imali su kuhinju, trpezariju, spavaće sobe, imali su vodu koja dolazi ni od kuda, kanalizacija nije postojala već je sva otpadna voda nestajala, dematerijalizovala se. Kuća je bila sposobna da potpuno samostalno živi. Imali su svetlo koje osvetljavalo prostor ni od kuda, jednostavno je prostorija bila svetla tada kada je to vlasnik poželeo. Imali su šporet koji je pekao onako kako to vlasnik kuće želi. Imali su frižider koji je predstavljao samo jedno udubljenje, bez vrata, i sve što se stavilo unutra održavalo se na onom nivou hladnoće na kojem vlasnik želi da bude.

Vrlo brzo su okolni narodi shvatili, da kod „Egipćana“ postoji veliko bogatstvo, hrane u izobilju, da ima puno stoke, raznih predmeta kojih do data nisu nikad ni videli, te su počeli upadati sa svih strana. Tada su Egipćani, preko svojih ljudi, upućivali duhovnim energijama, odnosno svojim bogovima molbe da budu zaštićeni od upada primitivnih naroda.

Duhovne energije su uradile sledeće. U jednom trenu oko čitavog Egipta opasan je visoki zid od preko 20 metara, čak je oko njega stvoren jedan šanac u kojem bi se pojavila bujica vode u momentu kada se neko od primitivnih naroda približio zidu. Taj zid niko nije mogao preći, pa su posle nekoliko pokušaja okolni narodi sasvim prestali da razmišljaju o tome.

Egipat je nekoliko hiljada godina bio opasan ovim zidom kao Kina, i time su znanja, duhovnost, bogatstvo bili potpuno zaštićeni od upada, a narod se razvijao u blagostanju. Zbog sve većeg materijalnog razvoja, obilja raznih predmeta, pojavila se potreba za prenošenjem na velike daljine jer mazge i konji nisu bili dovoljni da to prebace na velika prostranstva. Dobili su iz kosmosa, zahvaljujući ovim molbama, vozila bez točkova, koja su se kretala na bazi korišćenja neiscrpne energije gravitacije zemlje, ličile su na sanke i kretale su se brzinom do 50 km/h, bile su dovoljne za sve potrebe transporta, bilo ljudi, bilo materijala. Na kraju, uspeli su da stvore i letilice, koje su jako ličile na današnje jedrilice, bez motora, sa dugačkim krilima, koje su se kretale brzinom od 300,400 km/h i koje su služile za obilazak velikog prostranstva egipta i ujedno za zastrašivanje okolnih naroda, jer kad bi videli letilicu da lebdi iznad njih, bežali bi u paničnom strahu glavom bez obzira, nepomišljajući na preskakanje zida.

Egipat je u to vreme brojao oko 3 miliona stanovnika, i sve vreme tih nekoliko hiljada godina postojanja te civilizacije održao se na oko 3 miliona stanovnika, jer su se na taj način organizovali. Niko nije smeo da ima više od jednog ili dvoje dece, i to je po komentaru duhovnih energija bila jedna od retkih negativnih stvari u toj prastaroj egipatskoj civilizaciji, po njihovom mišljenju. Oni koji su se molili, dakle sveštenici, monasi, ljudi posvećeni duhovnosti, takođe su živeli u blagostanju. Društvo i država su se potrudili da ovi ljudi uvek budu savršeno snabdeveni, jer su shvatali da blagostanje čitavog naroda zavisi od rada ovih posvećenih ljudi. Sve što su želeli to su mogli imati, ali, obzirom da su oni bili duhovno visoko razvijeni njihovi su prohtevi bili izuzetno mali, izuzetno skromni.

Prema duhovnim energijama, ondašnji život ljudi u mnogim oblastima predstavljao je praktično komforniju varijantu življenja nego što žive današnji ljudi.

Kako nisu mogli dobiti svaku sitnicu iz kosmosa, neke sitnice morali su sami da prave. Taj nivo izrade, pošto je predstavljao rad čoveka od pre oko 45 hiljada godina, bio je na vrlo niskom nivou i ne može se uporediti sa današnjim finim načinom zanatske izrade, ali još je veća razlika postojala između predmeta koje su dobijali iz kosmosa u obliku savršenog, bezgrešnog proizvoda koji se nikad nije kvario, mogao se razbiti, uništiti ali se nije kvario, uvek je savršeno precizno radio i tadašnjih zanatskih primitivnih rukotvorina.

Posle približno 9 hiljada godina od prve ideje da se dobije pomoć iz kosmosa, počele su prve nesuglasice među ondašnjim stanovništvom tog pra pra Egipta. Duhovne energije kažu da je to prosto teško shvatljivo zašto su oni u tom blagostanju počeli da cepidlače, da se ne slažu oko gluposti, oko sitnica, da bi postepeno posle približno hiljadu godina došlo do nekih podela koje su postale ozbiljne, da bi kroz nekoliko stotina godina situacija eskalirala u međusobne sukobe koje su dovele do raspada prastarog Egipta na nekoliko manjih država. Kako su počele razmirice, tokom hiljadu godina je sve više zapostavljan onaj savršeni, sistematski red i rad onih koji su se molili. Kada se egipatsko društvo raspalo, prestao je i rad organizacije, ljudi su se počeli baviti glupostima i više ih nije interesovalo ono od čega su živeli u blagostanju, a takvo blagostanje mi ni danas ne možemo da zamislimo. Kako je ta škola, ili organizacija ljudi monaha prestala, ni jedna od ovih državica nije pokrenula ozbiljan rad u ovom smislu i posle hiljadu i po godina potpuno je prestao rad na ovome. Negde pre 38 i po hiljada godina dobijen je poslednji proizvoda iz kosmosa, i od tad pa na ovamo ljudi su isključivo zavisili od onoga što zanatlije urade, a sve je to bilo užasno primitivno, grubo, nepraktično, neefikasno.

Hiljadu godina posle toga, svaki trag bilo kog uređaja koji je dobijen iz kosmosa je nestao, vremenom se to raspalo i uskoro su ljudi zaboravili šta su imali.

Primitivni narodi koji su osvojili ovaj rasparčani Egipat, prvo su pobili sve one koji su se isticali duhovnošću, oni su predstavljali trn u oku, jer ih nisu mogli shvatiti kao nekog ko je bio drugačiji od njih. Uništili su sve materijalne predmete, jer su neki predmeti u njima izazivali strah, a nisu znali ni da ih koriste. Ono što je najčudnije je to što plemena koja su ih osvojila, nisu mogla da shvate zašto se taj egipat ogradio, šta tu ima? Tu nema ništa! I za par stotina godina, na celom prostoru pra Egipta vršljali su primitivni narodi, donevši svoj primitivizam i svoju vlast. Nikada više se Egipat na taj način nije pokušao razvijati, a posle njega, niko, nikad nije pokušao da na takav način podigne razvoj bilo koje civilizacije uz pomoć besplatne pomoći iz kosmosa.

To se desilo pre više od 40 hiljada godina, a trajalo 9 punih hiljada godina.

IDEALNI POREDAK


PRVA I DRUGA FAZA RAZVOJA ČOVEKA

Postoji jedna pojava koja okupira sve energije kosmosa, pa i samog Stvaraoca. To je razvoj. Razvoj predstavlja osnovni princip kosmosa. Bez razvoja kosmos danas ne bi bio ono što jeste. Zbog toga je razvoj osnovni i stav i princip. Ne postoji nijedan trenutak u razvoju kosmosa od početka do danas da ovaj princip nije do maksimuma zastupljen, što znači da se kosmos neprekidno razvija i da će se razvijati sve dok ga bude bilo. Stvaralac je u sve energije koje je stvorio ugradio embrion razvoja koji sadrži suštinu, redosled, intenzitet i pravac razvoja svake od energija. To isto sadrži i ljudska aura i stoga je njen razvoj podeljen u dve faze:

- Prva u kojoj učestvuje samo leva polovina mozga;

- Druga u kojoj učestvuje i leva i desna polovina mozga.


U čemu je razlika između ove dve faze razvoja ljudske aure, odnosno mozga?

Hristova energija koja je stvorila čoveka zamislila je da završni deo razvoja čoveka posle više prethodnih mutacija, selekcija itd, sadrži dve faze u kojoj bi prva faza bila zadovoljavajuća i obavila svoju funkciju sve do pred kraj ljudskog razvoja, dok bi druga faza trebalo da da krunu svega, da izuzetnom brzinom razvoja završi, ne samo razvoj ljudske civilizacije, nego i sazrevanje svetlećih tela.

Naravno da se u momentu stvaranja programa za prvu i drugu fazu nije moglo znati da će ljudska civilizacija dobiti zadatak da pomogne razvoj jede generacije svetlećih tela, ali je to vremensko poklapanje izuzetno dobro došlo, jer će se sa razvojem druge faze u znatnoj meri olakšati sazrevanje svetlećih tela o čemu govori i skraćenje perioda do sazrevanja svetlećih tela sa 12.000 na samo 3.000 godina. Na taj način će i pored kašnjenja u razvoju ljudske civilizacije zbog stvaranja ogromnog broja negativnih misli ona, ipak u približno predviđenom roku završiti svoj razvoj i ujedno završiti sazrevanje svih svetlećih tela kojima pomažemo.


Kakva je uloga mozga u ovim fazama razvoja ljudske aure?

U prvoj fazi uloga mozga je da skladišti ogroman broj informacija i zaključaka koje je bela bioenergija donela i istovremeno vrši emitovanje ljudskih misli, odnosno razmišljanja bele bioenergije te da komanduje funkcionisanjem svih organa ljudskog tela.

Druga faza razvoja ljudske aure podrazmeva priliv obilja informacija od strane duhovnih energija koje će omogućiti beloj bioenergiji da neuporedivo brže donosi svoje zaključke, da oni budu mnogo dublji, mnogo ispravniji, da se broj negativih misli svede na minimum i time omogući pročišćavanje ljudske aure i njeno mnogo bolje funkcionisanje, što automatski dovodi do poboljšanja inteligencije, kreativnosti i duhovnosti. To znači da će kvalitet, dubina i širina rada ljudske aure, a posebno bele bioenergije u njoj, zbog poboljšanih okolnosti u kojima funkcioniše omogućiti neuporedivo više zaključaka, kao i nekih paranormalnih mogućnosti za koje je neophodno da se uključi desna polovina mozga.

Desna polovina mozga sadrži neke potencijale kojih leva nema i čijim će aktiviranjem doći do snažnog razvoja ovih potencijala što će upravo omogućiti snažan razvoj paranormalnih moći, inteligencije i kreativnosti. Znači da desna polovina mozga, takođe ima svoju funkciju koja se neće probuditi i aktivirati sve dok aura te osobe ne pređe u drugu fazu razvoja sa neuporedivo većim ukupnim mogućnostima koje će desna polovina mozga, tekođe preuzimati i skladištiti, a za neke služiti kao emisiona stanica radi njihove realizacije.

Duhovne energije predviđaju da će kroz oko 1.000 godina, u skladu sa genetskim mogućnostima, prirodnim putem doći do aktiviranja desne polovine mozga i prelaska čoveka u drugu fazu. Ovo je toliko značajan događaj da se skoro može porediti sa spajanjem embriona svetlećih tela sa aurom praistorijskih ljudi pre 144.000 godina.

Duhovne energije su spremne da ovaj prirodni proces ubrzaju, tako da se već u naše vreme postigne aktiviranje desne polovine mozga. To bi bilo moguće uz njihovu veliku pomoć u obliku oko 40 energetskih delovanja koja bi se obavljala približno jednom mesečno, što znači da bi ceo ciklus trajao oko 3 godine. Pri tome bi se aktivianje desne polovine mozga moglo realizovati svakoj osobi koja to želi, pod uslovom da je starija od 16 godina.

Aktiviranjem desne polovine mozga postiže se čistoća aure, visoka duhovnost, velike paranormalne moći, izvanredne mogućnosti u matematici, fizici, nauci uopšte, razumevanje privrednih problema i mnoge druge mogućnosti koje su nezamislive za obične ljude, što znači da su ove osobe vrlo blizu mogućnostima prosvetljenih. Pored toga, vrlo brzo, za nekoliko godina, automatski dolazi do prosvetljenja ovih osoba, bez obzira na to da li su nešto posebno preduzimale.

Generalno gledano, već za desetak godina bi broj osoba sa aktiviranom desnom polovinom mozga mogao dostići oko 100.000, za 15 godina oko 10 miliona, a za 50 godina oko 3 milijarde. Značaj ovih osoba u celom svetu će, sa povećanjem njihovog broja sve više rasti, jer će u svojim zemljama zbog gotovo genijalnih mogućnosti zauzimati vodeća mesta u nauci, privredi, politici, religiji, pri čemu će njihova zajednička crta biti potpuna usklađenost misli sa voljom Stvaraoca, nego danas.

Istovremeno sa radom na maksimalnom razvoju mogućnosti ljudske aure koji smo nazvali druga faza razvoja čoveka, duhovne energije su započele i pripremu još spektakularnijeg programa koji obuhvata razvoj, odnosno proširenje mogućnosti ljudske aure izvan genetskih, što bi dovela do stvaranja posebne rase ljudi, neuporedivo razvijenije od naše


PRODUŽENJE LJUDSKOG VEKA

Čovek u svom razvoju može napredovati u fizičkom, intelektualnom, kreativnom i duhovnom smislu. Postoje delovanja koja su vrlo duboko ušla u rad na promenama u duhovnom, kao i u psihičkom smislu, sa ciljem da dobijemo čoveka druge faze razvoja koji će oogućiti neuporedivo veće intelektualne, paranormalne i normalne mogućnosti i čoveka kao inteligentnog bića. Međutim, na planu fizičkog razvoja do sada nije rađeno ništa iz prostog razloga što je razvoj fizičkih mogućnosti čoveka u znatnoj meri vezan za njegove duhovne mogućnosti. Činjenica je da će duhovni i intelektualni razvoj čoveka omogućiti čistu auru, dobro funkcionisanje organizma, poboljšanje zdravstvenog stanja, produženje ljudskog veka i podmlađivanje osoba kojima je aktivirana desna polovina mozga. To, međutim govori samo o mugućnostima da se postojeće fizičke mogućnosti ljudi bolje realizuju, produži vek i duže vremena zadrži optimalno fizičko stanje. Ne govori se ništa o nekim fizičkim razvojnim promenama ljudskog tela.

Da li tu postoje neke mogućnosti?

Svakako da one i u toj sferi postoje i mogu biti vrlo ozbiljne, a tiču se mogućnosti da se ljudsko telo razvije u odnosu na današnje u nekoliko pravaca.

Prvo, da se produži životni vek do probližno 140 godina za sve one koji dostignu drugu fazu čoveka, a za one iz prve faze do 110 godina.

Drugo, fizičke mogućnosti aw mogu udvostručiti što se tiče snage, brzine, elastičnosti, istrajnosti.

Treće, iskoristivost kiseonika iz vazduha se može udvostručiti.

Četvrto, iskoristivost hranljivih sastojaka se može utrostručiti.

Peto, kao najveća promena je mogućnost razvoja ljudskog organizma u smislu korišćenja hranljivih sastojaka minerala, vitamina direktno iz vazduha, preko kože, disajnih organa, kao i iskoristivost određenih supstanci nanošenjem na kožu, bez unošenja kroz usta u organizam.

Sve ove mogućnosti su vrlo realne i mogu se postići isto tako realno kao što se može dostići druga faza razvoja čoveka, pri čemu se ovaj fizički razvoj ne postiže automatski sa razvojem druge faze, nego čovek druge faze samo znatno lakše postiže ove razvojne ciljeve fizičkog tela.


TEMPO RAZVOJA LJUDSKE CIVILIZACIJE

Ljudska civilizacija se tokom svoje istorije nije ravnomerno razvijala. Sve do kontakta sa svetlećim telima razvoj je, kao i kod svih ostalih životinja i biljaka, tekao neverovatno sporo, da bi posle toga počeo postepeno da se ubrzava, s tim što je ubrzanje, u svakoj narednoj eposi bivalo sve veće. Evo tempa razvoja ljudske civilizacije prema duhovnim energijama.


1. Do kontakta sa svetlećim telima

(pre 144.000 godina)……………..ekstremno sporo

2. 20.000 godina posle kontakta…....izuzetno sporo

3. Od 20.000 do 60.000 godina

posle kontakta…………………....vrlo sporo

4. Od 60.000 do 120.000 godina

posle kontakta…………………….sporo

5. Od 120.000 do 137.000 godina…..prvi znaci ubrzavanja

6. od 137.000 do pre 200 godina…...sigurni znaci ubrzanja

7. Od pre 200 godina do danas……...brzi razvoj

8. U narednih 200 godina…………...ekstremno brzi razvoj

Budućnost će, dakle, karakterisati ekstra brzi razvoj ljudske civilizacije. To se, pre svega, odnosi na materijalne stvari, ali će istovremeno stvoriti i snažnu potrebu za duhovnošću, zarad balansa.


ČETIRI VARIJANTE RAZVOJA CIVILIZACIJE

Po mišljenju duhovnih energija postoje 4 varijante razvoja ljudske civilizacije u budućnosti.

Prva je dalji nastavak širanja negativih misli, stvaranje negativnih žarišta kod pojedinaca i grupa ljudi, pa sve do celih država, stvaranja kriza i napetosti među državama, ratova, čemu nema kraja. Velika opasnost postoji da neka od država koja u ratu bude pritisnuta uza zid upotrebi nuklearnu bombu, čime započinje lanac nuklearnih bombardovanja koje će uništiti, ne samo ljudsku civilizaciju, nego i planetu Zemlju.



Druga varijanta predstavlja kompromisno rešenje, pri čemu bi se države obavezale da dalje neće ratovati i da će međusobne nesuglasice rešavati mirnim putem, a ne ratom. Kazna za one države koje započnu rat biće odmazda svih drugih država. Ova varijanta razvoja nosi u sebi stalnu napetost imeđu mnogih država, upravo zbog teškoća oko mirnodopskog rešavanja određenih nesuglasica i problema koji bi se, po pravilu otezali u nedogled, neprekidno stvarajući netrpeljivost, odbojnost i mržnju prema, najčešće susednoj zemlji sa kojom problem postoji. Ova varijanta jedino sprečava ratove, ali samo delimično smanjuje napetost i negativne misli u odnosu na susedne narode i države.



Treća varijanta razvoja ljudske civilizacije podrazumeva postepeno širenje svetih znanja koje će kod mnogih ljudi dovesti do pravilnog načina mišljanja, koji će stvoriti određena jezgra, udruženja, ponegde i partije koje bi bile protivteža negativnim mislima većine drugih ljudi. Ovi centri i organizacije bi svojim pozitivnim delovanjem delimično kompenzovali i umirivali razbuktale strasti i, u odnosu na susedne i ostale države, donekle održavali balans koji bi mnogo ređe nego u prethodnom slučaju eskalirao u hladni rat, netrpeljivost, odbojnost i pravi rat. Na unutrašnjem planu ove organizacije bi stvorile bolju klimu, bolje međuljudske odnose. Više od toga ove organizacije ne bi mogle da pomognu.


Četvrti mogući scenario jeste Idealni poredak. Zahvaljujući velikoj rasprostranjenosti svetih znanja i besplatnoj pomoći iz kosmosa u obliku korisnih proizvoda koji potpomažu jedno drugom tako da njihov uticaj neprekidno raste da bi približno dve trećine stanovništva u relativno kratkom periodu prihvatile sveta znanja, a preko 90% i proizvode pomoći iz kosmosa. Time bi se omogućio razvoj Idealnog poretka koji bi u sebi sadržao nove promene načina mišljenja u pozitivnom smislu, tako da bi od 75% do 90% ljudi prihvatalo sveta znanja, razmišljalo na pravilan način i pozitivno uticalo na ostali deo populacije.

Hrana iz kosmosa i svi drugi proizvodi omogućili bi da ljudi žive mnogo konfornije, bez materijalnih briga i problema, dok bi kratko radno vreme omogućilo obilje slobodnog vremena koje bi se koristilo za druženje počev od porodice, pa do prijatelja i poznanika, za zabavu i razonodu i bavljenje onim hobijem za koji osoba ima afiniteta. Takvi odnosi među ljudima ne bi dozvoljavali razvijanje negativnih misli ni prema sebi ni prema drugim ljudima, a još manje prema drugim državama i narodima. Zbog toga je ovaj četvrti scenario mogućeg ljudskog razvoja jedini pravi i jedini pozitivan od svih varijanti koje se javljaju kao mogućnost.

Sadašnje stanje međuljudskih, kao i međunarodnih odnosa, odnosa ljudi i država jeste takvo da se još uvek nalazi u prvoj varijanti sa nekim idejama koje još nisu sazrele, koje se još ne mogu realizovati u smislu prelaska na drugu varijantu razvoja ljudske civilizacije i odnosa među državama.


IDEALNI POREDAK

Idealni poredak predstavlja, po mišljenju duhovnih energija jedino pravo rešenje za razvoj ljudske civilizacije i jedino pravo rešenje za zaštitu ljudi od samouništenja koje može dovesti čak i do uništenja same planete. Stoga je njegovo ostvarenje ne samo potrebno, nego i neophodno! Celokupni razvoj Idealnog poretka zasnovan je na dva međusobno povezana faktora bez kojih je njegova realizacija nemoguća. Prvi predstavlja sveta znanja koja ljudima objašnjavaju na koji način je potrebno pravilno razmišljati, kako bi se broj negativnih misli sveo na minimum i time obezbedilo dobro zdravlje, izrazita kreativnost i visok nivo inteligencije. Istovremeno sveta znanja ljudima govore o nekim činjenicama koje nikada neće biti otkrivene ljudskim načinima istraživanja, jer se nalaze sa one strane barijere preko koje čovek ne može. Duhovne energije stoga prenose ova znanja onim ljudima koji su dovoljno duhovno razvijeni, ne samo da ih prime, nego i da ih prenesu i ostalima za opšte dobro celokupne ljudske civilizacije. Ova znanja će omogućiti razvoj tolerancije među ljudima, dobrosusedske odnose i otkloniti netrpeljivost, loše međudržavne odnose i ratove. Time će ta znanja odigrati svoju vrlo značajnu ulogu u obezbeđenju mira u svetu.

Međutim, sve dok postoje glad i beda u svetu, dok postoje društveni odnosi koji su zasnovani na eksploataciji čoveka od strane čoveka, odnosno dok postoje ogromne razlike između bogatih i siromašnih, sveta znanja neće biti dovoljna da se u potpunosti, trajno i sa sigurnošću obezbedi mir u svetu. Zbog toga presudnu ulogu u realizaciji Idealnog poretka igraju proizvodi pomoći iz kosmosa koji će se besplatno deliti ljudima u Idealnom poretku, a koji će predstavljati neke osnovne proizvode egzistencionalne prirode, kao i proizvode za široku potrošnju i poboljšanje komfora i života uopšte. Ovi besplatni proizvodi iz kosmosa koje će moći posedovati i siromaši i bogati drastično će smanjiti razlike između bogatstva i siromaštva, u potpunosti ukloniti glad i bedu i omogućiti da najveći broj stanovnika dostigne nivo srednje klase. To znači da će najveći broj ljudi živeti bez materijalnih i drugih problema, bez straha od nezaposlenosti, jer će posao biti omogućen svima koji to žele. Neće postojati strah kod ljudi da će ostati bez materijalnih sredstava ili da će na bilo koji način doći u nezavidnu situaciju.

Pomoć iz kosmosa će eliminisati teški rad u rudnicima, topionicama, termoelektranama itd, ukloniće opasnost od nuklearnih elektrana, jer će one biti isključene, a dnevni rad će se svesti na 2-3 sata, što znači da će ljudi posle radnog vremena biti odmorni, a svoje ogromno slobodno vreme će utrošiti na druženje sa porodicom, prijateljima i poznanicima, na razonodu i zabavu, duhovni razvoj, istraživanje i proučavanje onih oblasti za koje osoba ima afiniteta, kao i za bavljenje raznim hobijima.

Deca će biti u potpunosti oslobođena napornog i dosadnog učenja korišćenjem priveska koji automatski prenosi u svest potrebna znanja, ne samo opšte školsko gradivo, nego i znanja potrebna za sticanje određenih kvalifikacija neophodnih za obavljanje određenih poslova.

Ovo blagostanje, dobro raspoloženje i tiha sreća će onemogućiti stvaranje negativnih misli i stresnih situacija, što će pored odličnog zdravstvenog stanja omogućiti i produžetak ljudskog života do 150 godina, s tim što će ljudi biti vrlo dugo aktivni u psihičkom i fizičkom pogledu i lucidni sve do kraja života.

Ovako miran, zadovoljan i srećan život neće stvarati netrpeljivost i negativna žarišta, ni prema drugim ljudima iz svoje okoline, kao ni prema ljudima drugih nacija, druge religije, rase. To će predstavljati garanciju mira u svetu koji neće biti pomućen hiljadama godina. Zbog toga Idealni poredak predstavlja ne samo jedino pravo rešenje za ljudsku civilizaciju, nego i poslednji poredak u njenom razvoju, koji će se uz manje korekcije zadržati sve do kraja ljudske civilizacije.

Naravno, postavlja se pitanje: Ko će, kako i odakle obezbediti ovu materijalnu bazu koju smo jednim imenom nazvali „pomoć iz kosmosa“?

Čovečanstvo poseduje materijalna dobra čijom preraspodelom bi se moglo, ne samo spasiti one koji umiru od gladi, nego i smanjiti bedu u svetu i tako otkloniti, makar najopasnija žarišta. Međutim, duhovne energije su svesne činjenice da bogati niti su ikad bili niti će biti raspoloženi i spremni na ovu vrstu humanosti, stoga one uopšte ne računaju na pomoć iz ljudskih izvora. Jedini mogući izvor ove pomoći, materijalne i nematerijalne koja će omogućiti realizaciju Idealnog poretka su duhovne energije, odnosno kosmos.

Pomoć kosmosa ljudima će biti besplatna, ali ona neće jednostavno „pasti s neba“. Nju će moći da prihvate samo duhovno vrhunski razvijene osobe. U tome i jeste glavni problem, jer su ljudi, posebno na Zapadu gotovo potpuno zanemarili duhovnost i svu pažnju usmerili na materijalno. Svesne toga, duhovne energije već duže vreme, u tom smislu pripremaju određene osobe kako bi ih osposobile da pomoć iz kosmosa preuzmu i organizuju njenu distribuciju.


IDEALNI POREDAK JE GENETSKI PREDVIĐEN

Idealni poredak je davno zamišljen od strane duhovnih energija kao vrhunac razvoja ljudske civilizacije.

Naime, još od stvaranja pretka svih primata, Hristova energija je imala vrlo jasan plan u vezi sa njegovim razvojem koji se do danas, najvećim delom i ostvario uz manja odstupanja koja su sasvim razumljiva, s obzirom na uticaj mnogih spoljašnjih faktora, pre svega klime, na njegov razvoj.

Dobijanje misije za pomoć razvoju jedne generacije svetlećih tela predstavljalo je veliki uspeh ljudskog pretka, jer se on zato izborio u jakoj konkurenciji sa delfinom i divljom svinjom, ali je ovaj izbor bio planiran, zamišljen, zašta je čovek bio negovan, korigovan, mutiran tokom prethodnih 5 miliona godina.

Ipak, tokom razvoja čoveka došlo je do odstupanja od onog što je Hristova energija i uopšte duhovne energije zamislile za čoveka, zbog izuzetne lakoće, bezbrižnosti, nesavesnosti, neodgovornosti ljudi pri stvaranju negativnih misli koje su u znatnoj meri usporile njegov razvoj. Ovo usporenje je bilo tako izuzetno snažno da duhovne energije procenjuju da bi čovek dostigao današnji nivo još pre 30-40.000 godina da nije došlo do neverovatno jakog razvoja negativnih misli i dela.

Razvoj ljudske zajednice se realizovao upravo onako kako je to Hristova energija zamislila, ali je svaki period razvoja, pre svega oni raniji: prvobitna zajednica, robovlasnički poredak, a donekle i feudalni i kapitalistički trajao znatno duže nego što je to bilo zamišljeno. Dakle, da je realizacija negativnih misli i dela bila na niskom nivou, kako je to Hristova energija bila zamislila, s obzirom na slobodnu volju ljudi koju su dobili radi pomoći razvoju jedne generacije svetlećih tela, ljudska civilizacija bi se, ne samo generalno brže razvijala, nego bi se i pojedine poslednje epohe u razvoju, počev od pojave prvobitne zajednice do danas, mnogo brže smenjivale, nego što se to stvarno dogodilo. Upravo taj enormni razvoj negativnih misli doveo je i u poslednjem društvenom uređenju – kapitalizmu do dodatnih ekstremnih devijacija, kao što su komunizam i fašizam koji su zapretili da potpuno unište ljudsku civilizacju.

Zamisao duhovnih energija je bila da se pri konačnom dostizanju kapitalističkog poretka, ali sa neuporedivo manje negativnih misli i dela postepeno, bez velikih revolucionarnih promena pređe u jedno društvo koje bi prethodilo Idealnom poretku, gde bi sveta znanja bila donekle prihvaćena i vrlo sporo dovela do sazrevanja ljudske civilizacije, da bi posle nekoliko hiljada godina pojedina najnaprednija društva počela da prelaze u Idealni poredak uz pomoć proizvoda iz kosmosa, a da bi celokupna svetska populacija posle hiljadu godina prešla na Idealni poredak koji bi se posle 3.000 godina definitivno završio sazrevanjem svih svetlećih tela ljudi i završetkom misije koju im je Stvaralac dao. To se, međutim nije desilo zbog enormnog razvoja negativih misli ljudi, pa je umesto da je početak razvoja Idealnog poretka desi pre približno 30.000 godina, tek danas najavljen kao jedina mogućnost razvoja ljudske civilizacije koja će je ne samo dovesti do kraja svoje misije, nego i spasiti sebe i celu planetu od propasti. Sada smo, znači sa 30.000 godina zakašnjenja pred samim razvojem Idealnog poretka za šta će ljudska civilizacija uz svoje ogromne napore i još mnogo, mnogo veću pomoć duhovnih energija pokušati da ostvari ono što je davno trebalo biti gotovo.


LJUDSKA PREDSTAVA O SREĆI I IDEALNI POREDAK

Kakva je relacija između Idealnog poretka i ljudske predstave, odnosno razmišljanja o sreći, zadovoljstvu, nečemu što čovek želi, priželjkuje, što bi ga činilo zadovoljnim, smirenim, opuštenim?

Ljudska predstava o sreći, zadovoljstvu, o miru igra veoma važnu ulogu u razvoju Idealnog poretka. Ako bi se te zamisli o sreći kod ljudi razlikovale od onoga što nudi Idealni poredak, on tada nikada ne bi mogao da se u potpunosti realizuje, u potpunosti uspe, da bude prihvaćen od svih ljudi. Znači da mora postojati znak jednakosti između onoga što ljudi žele za sebe, svoju porodicu, svoje prijatelje sa onim što nudi Idealni poredak. To predstavlja uslov, ne samo nastanka, nego i održivosti Idealnog poretka, jer nijedan drugi poredak, do sada nije zadovoljavao ove ljudske kriterijume i pretenzije, uvek je bio u manjoj ili većoj meri u raskoraku sa njim. Stoga su duhovne energije celu koncepciju Idealnog poretka stvorile na osnovama ljudskih želja, predstava o sreći, prijatnosti, miru, spokostvu. To znači da će sa punim razvojem Idealnog poretka, koji će se desiti desetak godina posle proglašenja Idealnog poretka za državno uređenje u nekoj zemlji, ljudi doživeti onu sreću, spokojstvo, blaženstvo, mir, zadovoljstvo koja je uvek predstavljala njihovu težnju, želju, pretenziju, a koja je bila sve dotle, praktično nedostižna.

Puna realizacija Idealnog poretka će stvoriti takav način života ljudi za kojim su oni težili celog svog života, ne samo u ovoj, nego i u svim prethodnim generacijama. Stoga je Idealni poredak realizacija težnji, želja, mašte, pretenzija ljudi svih vremena i zato i predstavlja poslednji poredak, ne samo zato što ne postoji drugi, bolji, nego i zato što ga ljudi neće želeti, jer su ovim sve njihove želje u potpunosti ispunjene. Ovaj izvanredan kvalitet Idealnog poretka, sa kojim se nijedan prethodni ne samo da ne može porediti, nego zapravo nije imao ni zadatak, ni pretenzije da stvori ljudima takve uslove kojima će oni biti zadovoljni i sve njihove želje ispunjene. Stoga je Idealni poredak, ne samo ispunjenje ljudskih želja, nego predstavlja prvi poredak koji je uopšte o tome vodio računa i bio usmeren u tom pravcu. Na ovaj način Idealni poredak predstavlja ispunjenje svih ljudskih želja, mašte, pretenzija kroz celokupnu istoriju razvoja ljudske civilizacije.


IDEALNI POREDAK – NIŠTA NOVO U KOSMOSU

Idealni poredak ne predstavlja ništa novo u kosmosu. Mnoge civilizacije materijalnih bića imaju vrlo razvijene nivoe društvenog uređenja koji podsećaju na Idealni poredak uz odgovarajuće razlike koje su posledica drugačije strukture, funkcionisanja i načina razmišljanja ovih bića u odnosu na ljude. Najrazvijenije civilizacije ovih bića u kosmosu imaju još mnogo razvijenija društvena uređenja od Idealnog poretka, ali su ona neprimenljiva na ljude, jer zahtevaju znatno viši nivo intelektualnog razvoja, društvene svesti i gotovo savršeno pravilan način razmišljanja. Ljudi taj nivo ne mogu dostići, jer razvoj čoveka u genetskom smislu nije tako zamišljen.

Idealni poredak, dakle postoji još pre polovine veka kosmosa i predstavlja normalni način funkcionisanja života, razmišljanja ovih bića koji su oni dostigli posle prolaska kroz faze razvoja svoje civilizacije koje, donekle podsećaju na faze razvoja ljudske civilizacije i njihove društvene poretke koje su dotle primenile. Naravno, materijalne civilizacije u kosmosu koje nisu imale tu sreću da pomažu razvoj jedne generacije svetlećih tela, utrošile su mnogo više vremena nego što će to ljudska civilizacija učiniti da bi došla do nivoa na kome mogu uspostaviti društveno uređenje koje generalno možemo nazvati Idealni poredak. One civilizacije koje su bile uključene u pomoć u razvoju jedne generacije svetlećih tela razvijale su se brže od ljudske civilizacije, pre svega zbog znatno smanjenog broja negativnih misli u odnosu na ljude, što im je omogućavalo, uz pomoć svetlećih tela, gotovo pravolinijski razvoj sve do potpunog sazrevanja svetlećih tela. One su time ujedno i zavšile svoj razvoj, jer su se posle toga, kao što to čeka i ljudsku civilizaciju, ugasile. Ipak, pomoć u razvoju svetlećih tela je imao relativno mali broj civilizacija materijalnih bića, zbog toga što je način života ovih civilizacija bio dosta sređen, bez mnogo pitanja, pa bi razvoj svetlećih tela kod takvih civilizacija išao izuzetno sporo, slično pokušajima da neke civilizacije nematerijalnih bića pomognu razvoj jedne generacije svetlećih tela. Civilizacije koje su bile toliko sređene, bezbedne, bez problema, da nisu mogle dobiti šansu za razvoj svetlećih tela, to neće moći dobiti ni u budućnosti, jer će njihov razvoj biti sve savršeniji, sve viši, sa sve manje problema.

Međutim, ljudska civilizacija ima upravo suprotan problem, jer mora da se poboljša životni standard, da se uklone mnogi problemi, prepreke, stranputice da bi tek došli na nivo na kome će broj problema koje treba rešiti, kao i broj negativnih misli biti sveden na pravi nivo koji u potpunosti odgovara potrebama svetlećih tela za razvoj ljudi. Ljudska civilizacija se, dakle nalazi na suprotnoj strani u odnosu na civilizacije najsavršenijih, najrazvijenijih bića u kosmosu, jer je prevelik broj problema s kojima se sreće doveo do ogromnog razvoja negativnih misli i obrnuto potrebno i suviše olako stvaranje nagativnih misli stvorilo je mnoge probleme ljudskoj civilizaciji, usporilo njen razvoj, a posebno usporilo program sazrevanja svetlećih tela. Zbog toga ona spada u retke civilizacije u kosmosu kojima je potrebno poboljšati način života i poučiti ih kako bi se broj problema preostalih za rešavanje i broj negativnih misli uklopio u zamisao Stvaraoca da slobodna volja ljudi omogući ubrzani razvoj svetlećih tela. Tek tada, kada se to ostvari, a to će biti moguće realizacijom Idealnog poretka, svetleća tela će imati idealne uslove za svoj ubrzani razvoj, što će drastično skratiti preostalo potrebno vreme za njihovo sazrevanje sa dvanaest na tri hiljade godina i time, donekle adoknaditi zaostajanje od oko 30.000 godina nastalo kao posledica gromnog broja negativnih misli ljudi i pogrešnog načina razmišljanja.


NAJVAŽNIJA PROMENA – STABILIZACIJA NERVNOG SISTEMA

Idealni poredak predstavlja novu epohu koja je daleko važnija, sa daleko većim promenama, nego što su bili prelazi iz jednog društvenog uređenja u drugo. Najveća promena, kao posledica širenja svetih znanja i proizvoda iz kosmosa biće u tome što će ljudi već posle par godina postojanja Idealnog poretka u potpunosti stabilizovati svoj nervni sistem, dovesti ga u jedno dobro, smireno stanje sa vrlo malo negativnih misli, gotovo bez stresnih situacija koje će omogućiti dobro zdravlje, dobro funkcionisanje celog organizma, kreativnost, brzi razvoj duhovnosti i naravno dobro raspoloženje, sreću, pravilan način mišljenja. To je svakako najvažnija promena do koje će doći, zato što će ona izuzetno ubrzati sazrevanje svetlećih tela kod velikog broja ljudi i time znatno skratiti vreme potrebno za završetak misije koju je Stvaralac dodelio ljudima.

Dakle, ta promena jeste najvažniji rezultat Idealnog poretka, jer će umesto kroz 12.000 godina za približno 3.000 godina sazreti sva svetleća tela ljudi i time se završiti ciklus pomoći razvoju jedne generacije svetlećih tela. Sve drugo što se bude dešavalo tokom razvoja Idealnog poretka: širenje svetih znanja, poboljšanje komfora, smanjenje teškog rada, uklanjanje briga, strahova i neizvesnosti oko posla i mogućnosti oko zaposlenja, školovanja dece, uklanjanje gladi, bede, besperspektivnosti, strahova od kriza, ratova i svi ostali negativni doživljaji, uračunavajući u to i drastično smanjenje negativnih misli i stresnih situacija, upravo imaju za cilj stabilizaciju nervnog sistema ljudi i njihov brži duhovni razvoj koji će dovesti do zntno bržeg sazrevanja svetlećih tela.

Dakle, sve te prednosti koje Idealni poredak pruža ljudima nisu same sebi svrha, nego predstavljaju preduslo, uslov, metod, način, sredstvo kako da se stigne do takvog nivoa duhovnog razvoja ljudi da njihova svetleća tela što pre sazru. Svakako, tu treba naglasiti uklanjanje opasnosti od čestih ratova, uništenja celokupne ljudske civilizacije, pa i same planete Zemlje od strane ljudi, čime bi 144.000 godina rada duhovnih energija na razvoju ljudske civilizacije u cilju pomoći razvoju jedne generacije svetlećih tela, definitivno propalo što duhovne energije ne smeju da dozvole, jer u kosmosu postoji velika glad za zrelim svetlećim telima – majstorima vasione. To znači da će Idealni poredak predstavljati krunu i završnicu pomoći duhovnih energija ljudima, počev od momenta spajanja embriona svetlećih tela sa aurama naših predaka od pre 144.000 godina, kao i intenziviranja pomoći u narednih 3.000 godina, sve do sazrevanja svih svetlećih tela. Sada je više razumljivo da duhovne energije ne smeju dozvoliti da, ne samo dosadašnji rad, nego i celokupna zamisao i projekat, kao i neophodnost sazrevanja svetlećih tela propadne. Iako su 99% truda i rada oko Idealnog poretka preuzele duhovne energije, ipak će ljudima i onaj 1% njihovog učešća predstavljati izuzetno težak, naporan i dugotrajan put, ali oni na ovom putu ne smeju da posustanu, da podlegnu iskušenjima, da odustanu, jer im to jednostavno pomoć duhovih energija neće dozvoliti.


OGROMNE PROMENE U KVALITETU ŽIVOTA LJUDI

Idealni poredak sadrži mnogobrojne promene do kojih će u životima ljudi doći, a koje nismo spomenuli, jer smo se ograničili samo na one najvažnije i najbitnije koje će ljudi najpre shvatiti i prihvatiti. Navešćemo samo neke od tih mnogobrojnih promena.

Jedna od njih je svakako to što će ljudi čim se probude biti dobro raspoloženi, odmorni, protegnuće se sa zadovoljnim osmehom na licu i početi da razmišljaju šta će tog dana lepo uraditi, kako će se videti sa svojim prijateljima i rođacima, zabavljati se i razonoditi na način koji im najbolje odgovara. To će sve stvoriti dobro jutarnje raspoloženje koje će osobu pratiti celog dana, jer neće biti razloga da se ono pokvari, nečim blokira, neutrališe, jer uslovi života jednostavno neće sadržati takve prepreke, blokade, podvodne stene i opasnosti koje bi ljudima pokvarile i pogoršale njihovo raspoloženje u toku dana ili skrenule sa onog puta zadovoljstva i razonode koje su planirali.

Druga karakteristična pojava biće jedan doživljaj izuzetne ljubavi roditelja prema svojoj deci koja neće biti rezultat Idealnog poretka, ali će on omogućiti da se ona realizuje, razvije na način kakav, izvan Idealnog poretka, retko koji roditelj ima prilike da doživi. Tu se, dakle radi o okolnostima koje tu ljubav i zadovoljstvo omogućavaju, iako je ona prisutna kod većine roditelja u bilo kakvom uređenju i u bilo kakvim teškim uslovima. Dakle, oslobađanje, upravo od tih negativnih misli, briga, nedaća, bede, neizvesnosti i straha od budućnosti odjednom će omogućiti da čista, divna ljubav prema svojoj deci ispliva na površinu, razlije se, preplavi roditelje tako da oni požele da je iskažu svojoj deci na način na koji će je deca diživeti direktno, ubedljivo, bez skrivanja, bez uzdržanosti, bez kočnica koje stvaraju oficirsko ili strogo vaspitanje. Ta ljubav će se u odsustvu bilo kojih prepreka, jednostavno razliti i ispuniti biće roditelja i deca će je upiti kao sunđer. U takvom stanju će odnos roditelja prema deci biti sa neuporedivo većom ljubavlju nego što je danas, uopšte moguće. Roditelji će, ne samo doživljavati ovu ljubav i privrženost prema svojoj deci, nego će i uživati u njima, u njihovom rastu, razvoju, radu prateći svaki njihov korak sa zadovoljstvom, sa srećom. To će posebno omogućiti učenje uz pomoć priveska za učenje, bez napora, bez nerviranja, briga i time dati mogućnost deci da se druže, ne samo sa svojim vršnjacima, nego i sa svojim roditeljima, da se zabavljaju, čak i da rade neke poslove, ukoliko za to budu imali interesovanje. Dakle, odnos roditelja prema deci biće onakav kako duhovne energije zamišljaju.

Isto tako odnos dece prema roditeljima će biti oslobođen mnogih stega, vojničke discipline, prisile, posebno za učenje ili bilo kakvu vrstu rada i naprezanja, pa će deca u svojim roditeljima samo ljubav, privrženost, doživljavaće ih kao osobe koje im žele samo dobro, sreću i zadovoljstvo čime će, normalno još više usrećiti svoje roditelje.

Treća velika prmena pojaviće se kod dece svih uzrasta, jer će ona biti generalno oslobođena najvećeg problema – mukotrpnog učenja i time obezbediti sve potrebno vreme za igru, razonodu i zabavu. Period do početka školovanja koji je za mnogu decu predstavljao nezaboravno vreme bez učenja, bez obaveza, briga koje su provodili samo u igri i zabavi, kada su ih svi voleli i mazili, sada se produžava na celo njihovo detinjstvo i mladost, što predstavlja neverovatnu promenu u pozitivnom smislu koja će preporoditi, ne samo život dece, nego će ostaviti dubok pozitivan trag na njih kada odrastu, zaposle se, osnuju svoju porodicu i budu imala svoju decu. Pored presudne uloge koju će privezak za učenje imati na omogućavanje ovog predivog života dece i omladine, on će odigrati ključnu ulogu i u vaspitavanju dece u smislu stvaranja pravilnog mišljenja i usklađivanja misli sa voljom Stvaraoca i odsustva svih negativnih misli koje bi decu mogle dovesti na stranputicu, bilo zbog neznanja, lošeg društva ili nezadovoljstva, lošeg funkcionisanja nervnog sistema, baznađa, nedostatka ljubavi roditelja i okoline i drugih uzroka koji danas jedan deo dece skreću u pogrešnom pravcu. To znači da će privezak, paralelno sa drugim sredstvima realizacije svetih znanja, ipak odigrati presudnu ulogu u njihovom vaspitanju i pripremi da postanu pravi građani Idealnog poretka.

Naravno da će postojati još mnoge, krupne promene. Nabrojaćemo samo neke od njih bez udubljivanja: neuporedivo lakši život udate žene, kao majke porodice, neuporedivo lakši i konforniji život poljoprivrednog stanovništva, ukidanje svih profesija koje zahtevaju težak i mukotrpan fizički rad, kao što su rudarstvo, rad u livnicama ili bilo koje slične profesije i mnoge druge koje će imati značajan doprinos u poboljšanju životnog konfora, zadovoljstva, mira, stabilnosti života, a koje će proizići iz promena u načinu života ljudi koje donosi Idealni poredak.


POSTEPENO VRAĆANJE PRIRODI

Ljudsko reagovanje na darove prirode, kao što je osvjanje vatre, pripitomljavanje životinja, pronalazak metala i drugo bilo je sve snažniji osećaj sigurnosti u sebe, što je izazvalo postepeno sve veće ignorisanje saveta koji im nisu odgovarali, a koje su, pre više od 100.000 godina sa lakoćom primali od duhovnih energija i svetlećeg tela. To se dešavalo, najčešće onda kada su imali negativne misli kao što su mržnja, zavist, strah, nezadovoljstvo, žalost. Negativne misli, pored drugih nevolja dovode i do najvećeg zla čovečanstva – netrpeljivosti koja se širi od pojedinaca na grupe ljudi stvarajući jezgra rasne, verske i nacionalne netrpeljivosti, što često dovodi do ratova među državama, a i do onih svetskih. Pogrešan način mišljenja koji proizvodi negativne misli posledica je pogrešnog razvoja ljudske civilizacije tokom poslednjih preko 100.000 godina i glavni uzročnik većine zala sa kojima se suočava savremeni svet.

Sada se postavlja pitanje: kako je moguće ovu osobinu ljudske psihe koja je izuzetno negativna za njegov razvoj, koja mu blokira razvoj, ne samo u prošlosti, nego preti da to uradi i u budućnosti izmeniti, blokirati ili uraditi bilo šta što bi umanjilo njen dalji uticaj na negativni razvoj čoveka, posebno sada, kad se ljudi nalaze pred Idealnim poretkom?

Sveta znanja će donekle ublažiti ovu ljudsku negativnu reakciju, može se grubo reći za nekih 30%, što je i mnogo i malo. Mnogo je, jer se to do sada ničim nije moglo ugroziti, a malo, jer to nije dovoljno da se sve ljudske reakcije koje su negativne ili bar njihov najveći deo blokiraju ili uklone, kako bi razvoj Idealnog poretka išao krupnim koracima napred. Preostalih 70% će realizovati duhovne energije svojim delovanjem kroz proizvode pomoći iz kosmosa, tako što će jedan elemenat delovanja ovih proizvoda na ljude, u energetskom smislu imati jedini zadatak da uklanja ljudsku negativnu reakciju na informacije koje dobija preko svetih znanja, reakciju na ono što je pročitao o svetim znanjima, na ono što mu govore duhovne energije.

U ovom momentu ljudskog razvoja ne može se govoriti o reakciji odbojnosti na ono što nam šalju duhovne energije i svetleće telo, jer ljudi odvojeni od prirode ne primaju ove informacije, tako da one ne utiču na njihov način razmišljanja i delovanja.

Stoga će delovanja elemenata svetih znanja do kojih će ljudi doći usmenim ili pismenim putem ili preko priveska svetih znanja otkloniti oko 30% negativnih reakcija, dok će sa oko 70% to postići upravo delovanjem predmeta koji će koristiti, a koji predstavljaju pomoć iz kosmosa. Ovo delovanje će uklanjati negativnosti i odbojnost prema onome o čemu govore sveta znanja, pri čemu ljudi u većini slučajeva neće biti svesni ovog delovanja zbog niskog nivoa duhovnog razvoja i gubitka kontakta sa prirodom, ali će ono, svejedno odigrati blagorodnu ulogu, jer će ukloniti mnoga negativna ponašanja kojih će ljudi zahvaljujući svetim znanjima sada biti svesni ukoliko ih dobiju preko usmenih i pismenih informacija o svetim znanjima ili podsvesno preko priveska za širenje svetih znanja. Ovo delovanje će znači biti kombinacija uklanjanja odbojnosti ljudi prema onome što dobijaju preko svetih znanja i istovremeno ukanjanje delovanjem proizvoda iz kosmosa. Znači da će ljudi ovim delovanjem duhovnih energija preko predmeta pomoći iz kosmosa gubiti tu negativnu reakciju na ono o čemu mu govore sveta znanja usmenim ili pismenim putem ili preko priveska za širenje svetih znanja.

Međutim, jedan drugi aspekt delovanja ovih proizvoda na ljude biće u smislu da oni sve više prihvataju sveta znanja, što znači da se neće svoditi na to da ih uvere da prihvate ono što kažu sveta znanja, što pomalo podseća na neku prinudu, nego će sve više omiliti ljudima sveta znanja, tako da će ih oni prihvatiti kao nešto svoje, lično, nešto što treba da neguju, da vole, poštuju, da šire drugim ljudima. Stoga je ovo drugo delovanje mnogo važnije i dugoročno gledano mnogo značajnije, jer će ljudi na ovaj način prihvatiti sveta znanja kao nešto što će predstavljati suštinu njihove svesti, duše, čime će se definitivno ukloniti sve negativne misli ljudi, sva negativna ponašanja, odnosno bilo kakvo mišljenje ili činjenje koje će biti suprotno njima.

To je perspektiva ljudskog razvoja, čime će oni, zahvaljujući čistoći svoje aure ponovo doći do jednog novog pozitivnog prilaza i svetlećem telu i svetim znanjima, do mogućnosti ponovnog uspostavljanja direktnih kontakata sa svetlećim telom i duhovnim energijama, što će im omogućiti nesmetani, izuzetno brz razvoj koji će kod velikog broja ljudi dovesti do prosvetljenja.

Sad, dakle imamo kompletan ciklus koji podseća na sinusoidu ljudskog duhovnog razvoja, čiji se jedan elemenat razvio izvan okvira koji su zacrtale i zamislile duhovne energije, pri čemu je u početku delovanja svetlećeg tela postojao snažan uticaj duhovnih energija i svetlećeg tela na ljudsko mišljenje i ponašanje da bi sa osvajanjem prirode čovek sticao oređenu sigurnost i počeo sa nekim svojim usko ljudskim, sebičnim interesima da se sve češće suprotstavlja uticaju duhovnih energija i svetlećeg tela, kako bi to potiskivanje i uklanjanje uticaja svetlećeg tela i duhovih energija kroz mehanizam koji je čovek stvorio, postepeno dovelo do gubitka kontakta sa njima, jer ih je čovek svesno ili podsvesno gasio, pri čemu smo u današnje vreme došli do takvog stanja da običan čovek nema nikakav kontakt s duhovnim energijama. Time je ne samo otklonio razlike između svojih stavova i svetlećeg tela koje su smetale, najčešće svojim sebičnim i negativnim interesima, nego je istovremeno gašenjem tih kontakata čovek izgubio ogroman broj pozitivnih i izuzetno korisnih informacija koje bi čovečanstvo do danas odvelo mnogo dalje od onog što smo da sada postigli.

Ako uzmemo da najniža tačka predstavlja donji deo sinusoide i da od nje aktivnosti vezane za promene u pozitivnom smislu koje će postepeno obnoviti kontakt između čoveka i prirode, odnosno svetlećeg tela i duhovnih energija uz pomoć svetih znanja i delovanja predmeta pomoći iz kosmosa, tada će sinusoida krenuti uzlaznom linijom i mnogo brže nego što je bilo potrebno da se dođe dovde, približno za par stotina godina i dostići neko nulto stanje, gde će odbojnost biti drastično smanjena, gde će prijem informacija od duhovnih energija i svetlećeg tela početi da biva sve značajniji, da bi za oko 1.000 godina bio uspostavljen potpun kontakt između ovih energija i ljudi, što znači da bi se vratili na vreme dobrih kontakata starih oko 140.000 godina. Od tog momenta broj prosvetljenih ljudi bi bio sve veći, da bi za oko 3.000 godina svi ljudi bili prosvetljeni, a sva svetleća tela sazrela, čime bi sveta misija ljudske civilizacije bila završena, jer bi ispunila svoju pomoć u odgajanju jedne generacije ogromnog broja svetlećih tela, majstora kosmosa.


RAZLIKE IZMEĐU IDEALNOG PORETKA I PRETHODNIH

Ako bi se Idealni poredak uporedio s nekim od prethodnih poredaka, počev od robovlasničkog, onda bi nivo pravde, zaštite ljudi, sigurnosti, blagostanja, mogućnosto za razvoj, odmor, razonodu izgledao na sledeći način: Ako bi se to stanje oko tih ljudskih mogućnosti kod robovlasničkog poretka označilo sa 1, feudalni bi bio 5, kapitalistički 12, komunistički 7, fašistički 8 i Idealni poredak 50.

To bi bila generalna slika ljudsih mogućnosti kroz poznate društvene poretke, koja govori kako je život čoveka postepeno napredovao u svakom smislu, s tim da je u kapitalističkom poretku došlo do njegove, doduše kraće vreme degeneracije tako da se ljudsko društvo u nekim zemljama vratilo izuzetno unazad, pri čemu u komunizmu najviše, a u fašizmu nešto manje, tako da im se u 20-tom veku nivo mogućnosti čoveka srozao na samo nešto bolje stanje od feudalnog. Ova dva poretka su tragedija i sramota za ljudski rod, dok su ostali poreci: robovlasnički, feudalni i kapitalistički predviđeni genetskim razvojem ljudske civilizacije i bez obzira na njihove velike mane predstavljali obaveznu fazu u razvoju ljudi koja u to vreme nije mogla imati bolje osobine i karakteristike, dok su komunizam i fašizam predstavljali degeneraciju razvoja ljudskog društva, jer su se pojavili posle kapitalizma i morali su, samim tim doneti nešto bolje ljudsko društvo.

Idealni poredak, posle svog potpunog uspostavljanja neće dozvoliti nijednu od ovih degeneracija, pa ni neki novi, čak ni vraćanje na postojeći kapitalistički. To je zbog toga što se u Idealnom poretku neće javiti protivurečnosti koje su karakterisale sve dosadašnje poretke. Neće biti gladi i bede, velikog broja siromašnih i malog broja bogatih, velike nezaposlenosti, umornih, iscrpljenih, depresivnih, gnevnih ljudi koji bi tražili poboljšanje svog materijalnog stanja, svog statusa, jer će u Idealnom poretku ljudi biti jednaki, sa istim mogućnostima, razlike između bogatih i siromašnih znatno smanjene, sa najvećim delom stanovništva u srednjem, dobro situiranom sloju, sa obezbeđenim poslom, besplatnim školovanjem, besplatnim vrtićima, besplatnim lečenjem, sa divnim kućama opremljenim najkvalitetnijim pokućstvom, besplatnim prevozom itd. Ovakvo stanje ne stvara negativne misli, revolt, depresiju, mržnju, ratove, ne stvara ni neko tiho nezadovoljstvo i nemir, a kamoli želju za stvaranjem novih društvenih uređenja koja bi bila pravilnija, poštenija, bogatija, duhovnija od Idealnog poretka. Zbog toga je Idealni poredak poslednji poredak, jer od njega ne postoji ništa bolje ni savršenije. Vrlo je karakteristična jedna razlika između Idealnog poretka i svih ostalih: neće biti borbe za ona tri prestiža i pretenzije velikog broja današnjih ljudi: bogatstvo, vlast i školovanje na ljudski način.


ZAŠTO ĆE DOĆI KRAJ LJUDSKE CIVILIZACIJE?

Jedna od najvećih istina kosmosa glasi: Dokle god postoji kosmos, postojaće energije, živa bića i mrtva materija.

Živa bića će se postepeno usavršavati i posajaće sve inteligentnija, kreativnija, složenija, naprednija u svakom pogledu, zaštićenija, dugovečnija i bliža volji Stvaraoca. To je razvojni put živih bića koji je programiran, koji se ne može menjati, ne može se od njega odstupiti, osim za kraće vreme, pa zbog toga Idealni poredak kao nešto što je u programu ili u genima ljudi što im je Stvaralac dao, predstavlja poslednju kariku u lancu razvoja ljudske civilizacije, a koja je u potpunosti usklađena sa voljom Stvaraoca. Znači da je Idealni poredak kraj puta, kraj razvoja, ali ujedno i najsavršeniji nivo, idealno društveno uređenje na čijem kraju će, posle sazrevanja većine svetlećih tela ljudi, doći o gašenja ljudske civilizacije.

Postavlja se pitanje: Zbog čega je potrebno da se ljudska civilizacija ugasi, ako sve druge civilizacije na Zemlji ostaju da postoje, da se dalje razvijaju?

To je zbog toga što je ljudska civilizacija, stara 5 miliona godina, pre 144.000 gdina određena za nosioca pooći razvoju jednoj generaciji svetlećih tela, a koja će se kroz 3.000 godina završiti tako što će sva svetleća tela sazreti.

Kakva bi bila svrha daljeg razvoja i opstanka ljudske civilizacije?

Vrhunski princip kosmosa je neprekidni razvoj sve do konačnog dostizanja cilja kome se teži. Međutim, završetkom sazrevanja svih svetlećih tela ljudska civilizacija je dostigla taj cilj. Ne postoji nijedan viši cilj za ljude od prosvetljenja, a zatim sazrevanja svetlećih tela.

To znači da kada većini bude sazrelo svetleće telo, njihovi potomci neće moći da napreduju, neće postojati ništa novo, štaviše oni neće imati ni svetleća tela. To je zbog toga što Hristova energija neće više emitovati nove embrione svetlećih tela koja bi se spajala sa aurama ljudi, jer nema nikakvog smisla da relativno mali broj ljudi čeka nekoliko stotina generacija, što znači više hiljada godina, dok im svetleća tela ne sazru.

Glavnina zrelih svetlećih tela koja predstavljaju kritičnu masu neće se više vraćati na Zemlju među ljude, jer su završila svoj razvoj i preuzimaju svoje zadatke kao majstori kosmosa.

Prema tome, posle dostizanja kritične mase zrelih svetlećih tela neophodnih za obavljanje poslova, pre svega u auri Zemlje, ostalih nebeskih tela i samog Sunca, a zatim širom vasione ne postoji potreba za jednom malom količinom zrelih svetlećih tela koja se ne mogu priključiti ovoj kritičnom masi, a istovremeno, zbog malog broja ne mogu obrazovati novu kritičnu masu.

Stoga će osobe koje još budu imale svetleća tela koja još nisu sazrela u momentu nastanka kritične mase dalje nastaviti sa ciklusom vraćanja tih svetlećih tela sledećoj generaciji ljudi, dok će sva ostala novorođena deca ostati bez svetlećih tela, jer novih neće biti, a starih svetlećih tela neće biti za celu populaciju.

Zbog toga će se osobe koje se budu rađale bez svetlećeg tela brzo degenerisati i izumiraće, jer će biti nesposobne za život koji će biti visoko razvijen u kome će biti u mogućnosti da opstanu samo superinteligentne i superkreativne ličnosti.

Nastanak i razvoj aure

Odmah nakon oplođenja jajne ćelije započinje stvaranje ljudske aure. Njeni prvi elementi nastaju na frekvenciji od 4,7 Hz i sastoje se samo od do tri energetske cevčice u obliku grančica koje su smeštene oko embiona.



Na 4,8 Hz te cevčice se svojim širim delom umesravaju prema jednom centru čijim delovanjem dolazi do uvlačenja kroz vrhuve tih grančica najudaljenijih od centra, čestice bele bioenergije koje tuda slučajno prolaze. U trzajima, kao da dišu, cevčice sprovode belu bioenergiju do centra koji je odmah raspršuje u okolni prostor, a zatim se ceo proces ponavlja.



Isti proces se nastavlja i na 4,9 Hz uz neke novine. Centar postaje vidljiv i podseća na neki vrtlog ili loptu. Slobodno prolazeća siva bioenergija počinje da se vezuje za čestice bele bioenergije, a u cevčice ulazi samo novopridošla iz slobodnog prostora bela bioenergija i viškovi postojeće koji se nisu vezali za sivu.





Kod frekvencije od 5 Hz, pored stvaranja strukture koja postoji na 4,9 Hz, nastaje centralni kanal sa zasecima čakri. Centralni kanal počinje da uvlači sivu bioenergiju iz okolnog prostora. Embrion deteta dovodi deo tela iz koga koga će se razviti kičma u osu centralnog kanala.



Ovo podizanje frekvencije, dalja izgradnja i brži razvoj aure se nastavlja, tako da na 5,5 Hz, aura već ima sve svoje glavne delove i funkcije. Paralelno sa rastom embriona raste dimenzionalno i aura.

Pri rođenju deteta aura postoji sve do frekvencije od 11,5 Hz, a tokom prvih 6 meseci života dostiže krajnju frekvenciju od 20,6 Hz.

Dalje, tokom detinjstva ona dimenzionalno raste, sadržajno se popunjava, funkcionalno sazreva. Mada njen razvoj u izvesnom smislu traje čitavog života, može se smatrati da se on u glavnom crtama završava sa 14 godina.

Razvoj aure je, dakle započeo sa 4,7 Hz gde je imao samo najosnovnije elemente, na 4,8 Hz neke nove delove i tako dalje, ali je građa aure na svakoj od ovih frekvencija postojala, bez obzira na to što se na sledećoj izgradila nova i složenija. Aura postoji istovremeno na svim frekvencijama od 4,7 do 20,6 Hz, od najjednostavnije do najsloženije strukture. To podseća na višespratnu zgradu čije se prizemlje sastoji samo od četiri stuba, na prvom spratu postoje i zidovi, na drugom sem zidova i prozori i vrata i tako dalje, da bi poslednji sprat imao potpuno opremljen stan sa svim neophodnim elementima i bio potpuno funkcionalan. Svi ovi spratovi postoje istovremeno, štaviše gornji sprat ne bi mogao postojati da nema onih ispod njega.

Svaka promena energetske strukture aure na jednoj frekvenciji odmah dovodi do odgovarajućih promena na svim ostalim frekvencijama, s tim što će ona biti veće na frekvencijama iznad one na kojoj se promena dogodila, dok će na onim ispod biti manje. Osoba koja može da vidi energije na raznim frekvencijama može i jednu za drugom, utvrditi postojanje svake faze razvoja aure.