Biljke imaju 'svest'

Biljke mogu da vide, čuju, govore, mirišu, osećaju, komuniciraju i pamte. Imaju više čulnih organa nego mi ljudi. Paradajz oseća nadolazeći vazdušni pritisak tri dana unapred, i kada biljke „zaboli glava“ one mogu da proizvedu sopstveni aspirin.

Sve više naučnika priznaju biljkama jednu posebnu formu inteligencije. Biljke su na isti način žive kao životinje i ljudi i još više, imaju sposobnosti koje ne možemo ni zamisliti.

Predstavnici mlade grane nauke „Biljne neurobiologije“ otvaraju rampe izmedju biljnog i životinjskog carstva. Govori se o „predstavi budućnosti“, „traženju partnera“, „ljubomori“, biljke imaju socijalnu inteligenciju, “mozgaju” i nerviraju se.

Decenijama već zaštita okoline spada u lepo ponašanje, ali neophodnost zaštite biljka tek dospeva do svesti ljudi. Biljke ne vrište od bola, one ne beže, prema ljudima se ponašaju praktično kao mrtve.

Biljke imaju kompas: Imaju osećaj za strane sveta koji mi nemamo. Silpium lacanitum okreće listove u pravcu sever-jug. Biljke se mogu nalik pticama orijentisati spram električnog i magnetskog polja.

Biljke imaju više čulnih organa nego mi ljudi. Ovaj zeleniš neprestano proverava svoje okruženje na dvadeset različitih faktora između ostalog svetlo, vlaga, osobine tla, sila zemljine teže, elektro i magnetsko polje na koje se orijentiše slično pticama.

Biljke mogu predviđati: Paradajz oseća pad atmosverskog pritisaka tri dana unapred i pojačava spoljnu debljinu kore. Indijska vrsta kupusa Arbus precatorius se u naučnim eksperimentima pokazala kao odličan prognozer za oluje i zemljotrese.

Biljke vide: Imaju milijarde očiju! Ukupna zelena površina im je jedan moćni organ vida. Optičke ćelije biljaka registruju više talasnih dužina od naših. Sokratea exorrhiza –hodajuća palma se pomera iz senki velikog deveća tako što korenje nalik štulama ciljano pušta u pravcu svetla, a drugo ostavlja da truli. Tako je uvek u potazi za boljim mestom.

Biljke čuju: Biljke doduše nemaju uši ali na molekularnom nivou poseduju jednu sasvim sličnu opremu kojom registruju razne frekvencije. Svaka ćelija ima ćelijsku membranu koja je osetljivija od ljudskog uha. Kineskim naučnicima uspelo je da dokažu da niskofrekventni zvuk povećava aktivnost enzima i stimuliše protok tečnosti.

Biljke govore: Jezik im je hemija, a reči supstance koje se prenose vetrom. Tako biljka može komunicirati podjednako dobro kao i živitinja glasovima. Ta vrsta komunikacije mirisima ide tako brzo da se radi o minutima.

Pomoću ove metode su se bagremi u Južnoj Africi međusobno informisali o napadu 3000 kudua i pravovremeno reagovali, pri čemu su životinje bile doslovno pobijene. Obdukcija je pokazala da su ove antilope pomrle punog stomaka. Pokazalo se da se biljke onemogućile proždrljivce time što su pri bršćenju drastiščno povećale koncentraciju gorke supstance tanina u listovima.

Biljke imaju ukus: Vrh korenja je osetljiviji od nepca svakog gurmana. Molekularni biolog František Baluška pokazao je da površine blizu vrhova korenja (korenske kape) imaju naročitu ulogu vezanu za inteligentciju. Na monitoru svog kompjutera pokazao je jednu 4 meseca staru biljku raži. Njen ukupni koren ima površinu 1000 kvadratnih metara Procenjeni broj korenčića bio je 13 miliona, sa otprilike 14 miliardi korenskih dlačica. Svaki pojedini korenčić ima zonu koja preuzima funkciju sličnu mozgu. Dakle, imamo pod zemljom nervnu mrežu veliku kao Word.

Biljkama je loše: Naučnici govore i o „glavobolji“ pri kojoj biljke posežu za lekom koji svako od nas ima u kućnoj apoteci - aspirinom. Kada je biljka ugrožena bakterijama, virusima ili gljivicama izbacuje hormon sličan salicilnoj kiselini - aktivnom sastojkom aspirina.

Izvor

Slažem se da imaju svijest i da osječaju..samo velika večina ljudi ne razumije svoj jezik i ne zna komunicirati sa svojom vrstom..kako očekivati da prihvate da neka druga živa bića to mogu..pogotvo ako im kažeš da oni ne komuniciraju slovima i rijećima kao i mi i da je njihov svijet nešto kompliciraniji od našeg..tj..jednostavniji.