Borba protiv RAKA DOJKE - korisni tekstovi

Cjeli mesec oktobar je posvecen bobri protiv raka dojke sa ciljem skretanja paznje zenama na opasnost od ovog oboljenja cija je statistika sve gora i gora...
Na ovu temu mozete postavljati edukativne sadrzaje ..razne brosure ...bilo sta sto ce probuditi svjest zena


Brosura 'Zdravlje dojke', autor: prof. dr Sladjana Filipovic

Ova brošura je oblikovana tako da Vam pruži osnovna saznanja o Vašim dojkama. U njoj ćete naći korisne informacije o najčešćim promenama u dojci. Upoznaće Vas sa faktorima rizika za rak dojke, mogućnostima ranog otkrivanja i savremenog lečenja ove bolesti.

GRAĐA I FUNKCIJA DOJKE

Dojke su sačinjene iz režnjeva, kanalića, vezivnog tkiva, limfnih čvorova, mišića i masnog tkiva.
Tokom života dolazi do mnogih promena u dojkama. Prva promena javlja se tokom puberteta sa razvojem i rastom tki-va dojke. U trudnoći i nakon trudnoće u režnjevima (lobusima) se proizvodi mleko i kanalićima sprovodi do otvora na bradavicama. Tokom dojenja dojke su uvećane.
Sa starenjem i ulaskom u menopauzu (klimaks) jajnici proizvode manje hormona a broj režnjeva se smanjuje; tkivo dojke biva zamenjeno masnim tkivom. Dojke se smanjuju i menjaju oblik.

UOBIČAJENE PROMENE U DOJCI

Od puberteta do menopauze dojke prolaze kroz više prirodnih faza i promena. Uobičajene promene u dojci obuhvataju otvrdline, bol i sekreciju iz bradavica. Ove promene su uglavnom dobroćudne. Na primer, da li su Vam dojke pred menstruaciju natečene i bolno osetljive? Ukoliko jesu, verovatno je da imate ciklične promene u dojkama, stanje koje pogađa približno 50% žena. Ove ciklične promene uvek prate menstrualni ciklus (na dojke utiču oni isti hormoni koji regulišu i menstrualni ciklus).
Osećaj težine, bolna osetljivosti i stvaranje otvrdlina takođe mogu biti reakcija tkiva dojke na hormonaln promene tokom menstrualnog ciklusa; ove promene obično nestaju sa prestankom menstruacije. Važno je da o promenama koje ostaju i nakon prestanka menstruacije obavestite svog lekara.

OSTALE ČESTE PROMENE U DOJCI

Ciste su tečnošću ispunjeni prostori u tkivu dojke. Najčešće se javljaju kod žena iznad 30. godine života. Ciste su skoro uvek bezopasne.
Masna nekroza označava čvrste otvrdline sačinjene od oštećenog masnog tkiva. Mogu se razviti kao rezultat mo-drice ili udarca u grudni koš.
Fibroadenomi su okrugli, gumasti dobroćudni tumori. Fibroadenomi su najčešći tumori u kasnom pubertetu i ranim 20. godinama života. Mada se ne radi o zloćudnim tumorima, oni mogu narasti u trudnoći ili tokom dojenja.
Fibrocistične promene u dojci predstavljaju stvaranje otvrdlina koje su bolno osetljive i posebno naglašene neposredno pred menstruaciju. Ove promene mogu postati izraženije sa približavanjem žene srednjem životnom dobu.
Sekret iz bradavice može biti značajan nalaz ukoliko se javi sam od sebe (bez pritiska na bradavicu) ili iz samo jedne bradavice. Obavestite svog lekara o boji i sastavu sekreta.
Ciklični bol u dojci predstavlja bolnu osetljivost dojke koja varira tokom menstrualnog ciklusa. Na ovu vrstu bola utiču Vaši hormoni i uvek je u vezi sa menstrualnim ciklusom.
Neciklični bol u dojci često se javlja u samo jednom delu dojke. Ovakav bol nije u vezi sa delovanjem hormona niti sa menstrualnim ciklusom (ne varira tokom menstrualnog ciklusa). Ukoliko imate ovakav bol u dojci treba da se javite svom lekaru.
Bol koji ne potiče iz dojke obično se javlja u grudnom košu ili rebrima i često nije povezan sa dojkama. Uglavnom se radi o nekom drugom zdravstvenom problemu, što treba da potvrdi i Vaš lekar.

TRETMAN DOBROĆUDNIH OBOLJENJA DOJKE

O tretmanu dobroćudnih promena u dojci treba da razgovarate sa svojim lekarom. Lekar može preporučiti hirurško uklanjanje fibroadenoma ili masne nekroze, kao i punkciju bolnih cisti koje se ne povlače.
U cilju smanjivanja neugodnosti kod npr. fibrocističnih promena u dojci, lekar može preporučiti nošenje grudnjaka koji u većoj meri pritiska dojke uz grudni koš. Kod nekih žena smanjenje konzumiranja kofeina može smanjiti ovaj osećaj neugodnosti.

ZNACI UPOZORENJA

Ukoliko primetite bilo kakvu promenu u dojci, npr. novu otvrdlinu ili zadebljanje, sekret iz bradavice ili bol, nemojte je zanemarivati! Javite se doktoru koji se bavi oboljenjima dojke. Moguće je da se radi o bezopasnom stanju, ali i o znaku koji upozorava na moguć karcinom dojke. U bilo kom slučaju, dijagnozu treba da postavi specijalista za bolesti dojke.

Za pomoć se obratite ako primetite bilo koju od sledećih promena u dojci:

Otvrdlinu, čvorić ili zadebljanje
Oticanje, vruće tačke, crvenilo ili tamniju kožu
Promenu veličine ili oblika
Stvaranje jamica ili nabiranje kože dojke
Svrab, ljuštenje pokožice ili osip na bradavici
Uvlačenje bradavice ili drugih delova dojke
Sekret iz bradavice koji se iznenadno javi
Javljanje novog bola koji se ne povlači
Zbog čega su ovi znaci upozorenja važni: zbog toga što mogu pomoći u ranom otkrivanju raka dojke (onda kada se može uspešno lečiti).

ŠTA JE RAK DOJKE?

Rak dojke je najčešći oblik raka kod žena. U ovom veku od ove bolesti će oboleti svaka deseta žena. Rak dojke je vodeći uzrok smrti u ženskoj populaciji. Rak dojke nije samo jedna bolest, već predstavlja grupu bolesti. Javlja se onda kada ćelije dojke koje oblažu kanaliće postanu zloćudne (maligne, kancerozne). Za razliku or,dobroćudnih (benignih, nekanceroznih) tumora, maligni tumori su sačinjeni iz abnormalnih ćelija koje rastu bez normalnih kontrolnih mehanizama i osvajaju normalno tkivo dojke. Ćelije raka dojke mogu da se šire i van dojke u druge organe (jetra, pluća, kos-ti); tako se razvijaju metastaze opasne po život.

ŠTA JA MOGU DA UČINIM?

Rano otkrivanje i tretman pružaju najbolje šanse za izlečenje raka dojke. Kada je rak ograničen na dojku, stopa 5-godišnjeg preživljavanja je preko 95%.

PLAN RANOG OTKRIVANJA U 3 FAZE:

1. Mesečni samopregled dojki od 20. godine života.
2. Klinički pregledi dojki od strane lekara najmanje svake 2 godine počev od 20. godine života, a svake godine preko 40. godine života.
3. Skrining-mamografija (snimanje dojke na posebnom rendgen-aparatu za dojku, mamografu) na 2 godine kod žena starijih od 50 godina, kao i visoko-rizičnih žena starih 40-50 godina. Žene mlađe od 40 godina sa slučajevima raka dojke u porodici ili sa drugim faktorima rizika, potrebu i učestalost mamografskih pregleda treba da dogovore sa svojim lekarom.

SAMOPREGLED DOJKE

Za uspešan samopregled dojke treba da poznajete normalno stanje (oblik, veličinu, boju, teksturu) svojih dojki. Samo-pregled dojke treba da obavljate jednom mesečno neposredno nakon menstrualnog ciklusa (ukoliko ste u menopauzi, pregled obavljate istog dana svakog meseca). Od 20. godine života sve žene treba da obavljaju samopregled dojke jed-nom mesečno.
Samopregledom dojke činite sebi svojevrstan poklon u pogledu zdravlja. On će Vam omogućiti da dobro upoznate svoje dojke i najbrže primetite eventualnu promenu koju ranije niste imali. Obraćanjem lekaru za bolesti dojke razjasnićete o čemu se radi. Većina promena u dojci je be-zazlena, ali oprez je neophodan.

DA BI ZNALI DA PREPOZNATE PROMENE, MORATE UPOZNATI
NORMALNO STANJE (OBLIK, TEKSTURU I BOJU) SVOJIH DOJKI

1. Ispred ogledala, u stojećem stavu, ispravljenih ramena i podbočenom
položaju ispituju se:
veličina, oblik i boja dojki simetričnost oblika dojki (odsus-tvo oteklina i bilo kojih drugih abnormalnosti)




2. Podignite ruke i potražite iste promene.
Dok ste pred ogledalom, palcem i kažiprstom nežno stisnite bra-davice da bi eventualno otkrili sekret. Sekret može biti beličaste, žućkaste boje ili sukrvičav.



3. Sledeći korak je pregled dojki u ležećem položaju. Desnom rukom opipava se leva dojka i obratno. Za opipavanje dojke koristite jagodice ispravljena tri prsta (kažiprst, srednji i domali prst); koriste se srednje jak pritisak i kružni pokreti prstiju.
Važno je da opipavanjem pokrijete cele dojke (od ključne kosti do početka stomaka i od jedne do druge pazušne jame).
Pregledanje dojke možete početi od bradavice, krećući se u sve većim koncentričnim krugovima ka spoljašnjim delovima dojke.
Od značaja je i da za delove dojke neposredno ispod kože primenite blaži a za dublje strukture (do rebara) intenzivniji priti-sak prstima.



4. Konačno, pregledajte svoje dojke u stojećem ili sedećem položaju. Pregledanje je obično najpogodnije izvesti nakon tuširanja, kada je koža vlažna i klizava.




LEKARU SE ODMAH OBRATITE AKO PRIMETITE:
- neuobičajenu razliku u veličini i obliku dojki -
- malu izraslinu ili čvorić na bilo kom delu dojke -
- jamice na dojci, neuobičajeno nabiranje kože dojke, oteklinu -
- da je došlo do promene položaja ili uvlačenja bradavice -
- crvenilo, bolnu osetljivost, osip, oticanje dojke ili bradavice -
- neuobičajen iscedak iz bradavice -
Upamtite: Većina otvrdlina/čvorića u dojci dobroćudne je prirode.

KLINIČKI PREGLED DOJKE

Klinički pregled dojke obavlja Vaš lekar tokom redovnih pregleda (ukoliko to ne čini, podsetite ga!). Tokom kliničkog pregleda lekar ispituje veličinu, oblik i boju dojki, kao i pazušne jame. U slučaju da pregledom uoči neuobičajene promene, lekar treba da Vas uputi specijalisti za bolesti dojke.

- MAMOGRAFIJA

Samopregled, klinički pregled i mamografija su danas najbolji put za rano otkrivanje raka dojke. Mamografski se rak dojke može otkriti u stadijumu kada još uvek ne proiz-vodi nikakve kliničke znake ili simptome.
Mamografija traje nekoliko minuta i koristi minimalne doze zračenja.
Počev od 50. godine života, mamografija jednom u dve godine preporučuje se svim ženama bez obzira na stepen rizika. Ženama sa visokim rizikom se mamografija preporučuje i ranije (u intervalima od 1 do 2 godine između 40 i 50 godina života).
Devojkama iznad 20 godina i ženama bez visokog rizika mlađim od 50 godina se za rano otkrivanje raka dojke preporučuju samopregled, klinički pregled (bar jednom godišnje) i ultrazvučni pregled dojke (sondom 7.5-10 MHz), jer je hormonski aktivno tkivo dojke veoma gusto i nepogodno za mamografsko snimanje.

DA LI SAM IZLOŽENA RIZIKU ZA RAK DOJKE?

Jednostavne činjenice da ste žena i da starite izlažu Vas određenom nivou rizika. Uz to, postoje i drugi faktori rizika. Prisustvo više faktora rizika ne znači da ćete dobiti karcinom dojke; to znači da su Vam šanse da obolite nešto veće nego kod žena sa manjim brojem faktora rizika.
Šta uzrokuje rak dojke? Uzroci nisu u potpunosti poznati. Ipak, postoje određeni faktori rizika koje možete kontrolisati i drugi na koje ne možete uticati.
Faktori na koje možete uticati
- Prvo dete nakon 30. godine života
- Namerni prekid trudnoće pre prvog rođenog deteta
- Nedojenje
- Uzimanje kontraceptivnih pilula 5 i više godina, kao i lečenje steriliteta hormonima bez kontrole njihovog nivoa u krvi
- Gojaznost nakon klimaksa
- Suzbijanje simptoma klimaksa hormonskim preparatima
- Izlaganje većim količinama zračenja

Faktori na koje ne možete uticati
- Starenje
- Rak dojke u prošlosti
- Slučajevi raka dojke u porodici
- Nasleđeni mutirani (izmenjeni) gen za karcinom dojke (BRCA1 ili BRCA2)
- Prva menstruacija pre 12. godine života
- Menopauza nakon 55. godine života
- Izmenjene ćelije dojke viđene citološkim pregledom uzorka tkiva ili sekreta iz dojke

NAJBOLJI NAČIN DA SE ZAŠTITITE OD KARCINOMA DOJKE JE:

- Dobro upoznajte svoje dojke (njihov normalan izgled, veličinu i teksturu)
- Sa svojim lekarom porazgovarajte o proceni rizika i zdravlju dojki
- U konsultaciji sa specijalistom za dojku procenite sopstveni rizik za rak dojke
- Utičite na faktore rizika koje možete menjati i izbegnite faktore rizika koji se mogu izbeći
- Redovno se javljajte na preventivne kliničke i mamografske preglede .

PREPORUKE ZA ŽENE SA VEĆIM RIZIKOM ZA RAK DOJKE

- Češći klinički pregledi uz mamografiju jednom godišnje
- Uzimanje antiestrogena tamoksifena u cilju smanjenja rizika (žene sa najvišim stepenom rizika)
- Profilaktička ili preventivna mastektomija (uklanjanje jedne ili obe dojke) ili ooforektomija (uklanjanje jajnika) u cilju smanjenja rizika (kod žena sa najvišim stepenom rizika)
- Učestvovanje u studijama hemioprevencije (ispitivanja efikasnosti lekova u prevenciji karcinoma dojke)
- U slučaju veoma visokog rizika zbog izražene porodične sklonosti karcinomu dojke mogu se primeniti i drugi načini vizuelizacije dojki, npr. magnetna rezonanca (ukoliko je tkivo dojke mamografski previše gusto).

DIJAGNOZA OBOLJENJA DOJKE

Kakva je razlika između skrininga i dijagnoze oboljenja dojke? Skrining-test (klinički pregled dojke i mamografija) se obavlja redovno i onda kada nije došlo ni do kakvih neuobičajenih simptoma. Dijagnostičke procedure se sprovode po javljanju sumnjivih znakova i simptoma.
Da li ste primetili ikakve promene u dojkama koje ne sma-trate normalnim? Ako jeste, javite se svom lekaru.

DIJAGNOSTIČKA MAMOGRAFIJA

Svaki mamogram poredi se sa ranijim snimcima dojke radi utvrđivanja eventualnih promena. Ukoliko mamogram ukaže na potrebu, sprovode se i druge dijagnostičke procedure.

ULTRAZVUK

Ultrazvučnim pregledom mogu se razlikovati ciste ispunjene tečnošću od čvrstih otvrdlina u dojci. Ispitivanje je bezbolno i bezbedno i obavlja se prevlačenjem ultrazvučne sonde preko specijalnim gelom premazanih dojki. Ultrazvuk dojke je pogodan za praćenje dobroćudnih promena i kontrolu zdravlja dojki kod mladih žena.

BIOPSIJA

Biopsija podrazumeva uzimanje uzorka tkiva dojke. Tokom procedure lekar uzima uzorak tkiva dojke iglom (biopsija iglom) ili skalpelom (otvorena biopsija). Tkivo se ispituje mikroskopski i pregleda na prisustvo karcinoma ili prekanceroznih ćelija. Biopsija generalno nije bolna, ali možete osećati određenu neugodnost.
Biopsija je jedini način da se odredi da li je promena dobroćudne ili zloćudne prirode. Važno je da znate da je 4 od 5 biopsiranih otvrdlina/čvorića u dojci dobroćudne prirode.
Pitanja koja možete postaviti svom lekaru:
- Koji tip biopsije preporučujete i zašto?
- Na koji način će se biopsija izvesti?
- Koliko biopsija traje?
- Koje su moguće propratne pojave?
- Kada ću saznati rezultate?
- Kada ću moći da se vratim svom redovnom životu?

VRSTE RAKA DOJKE

Postoji nekoliko vrsta raka dojke; oni se najšire klasifikuju u dve grupe: in situ i invazivni karcinom dojke.
In situ karcinom podrazumeva da se abnormalni rast ćelija zadržava unutar zidova kanalića ili režnjeva (lobusa) dojke. Ovi karcinomi se često nazivaju prekanceroznim stanjima zbog toga što se mogu razviti u invazivni karcinom ili povećavaju rizik za nastanak ovakvog karcinoma. In situ karcinomi, dok su u tom obliku, nemaju sposobnost zahvatanja normalnog tkiva dojke niti metastaziranja.
Invazivni karcinom podrazumeva širenje abnormalnog ras-ta ćelija u okolna tkiva. Invazivni karcinomi dojke često metastaziraju, tj. maligne ćelije iz tkiva odlaze u druge organe. Najčešća mesta metastaziranja karcinoma dojke su limfni čvorovi, pluća, jetra, kosti i mozak.

STADIRANJE (ODREĐIVANJE PROŠIRENOSTI) KARCINOMA DOJKE
Uz tip karcinoma dojke, za zbrinjavanje ove maligne bolesti značajne su i kar
akteristike rasta, veličina i raširenost tumora. Definisanje ovih karakteristika naziva se stadiranje karcinoma dojke. Stadijum određuju tri elementa:
- Vepičina tumora u dojci
- Širenje karcinoma u limfne čvorove u pazušnoj jami
- Znaci metastaziranja u druge delove organizma
Najbolji rezultati lečenja postižu se kod bolesnica čiji je tumor manji od 2 cm i nije došlo do zahvatanja limfnih žlezda u pazušnoj jami.

ONKOLOŠKA TERAPIJA RAKA DOJKE

Hirurgija je veoma značajna u lečenju ranog raka dojke, koji je operabilan ako nije veći od 5 cm. Ciljhirurškogtretmanaje uklanjanje tkiva koje sadrži karcinom. Hirurški tretman se često kombinuje sa citostatskom terapijom, zračnom ili hor-monalnom terapijom. Generalno, postoje dve vrste hirurškog tretmana raka dojke: poštedna terapija i mastektomija. Poštedna operacija dojke podrazumeva uklanjanje samog tumora ili određenog dela dojke (kvadranta). Prilikom ove intervencije uklanjaju se i pazušni limfni čvorovi. Zračna terapija se primenjuje nakon toga u cilju uništavanja eventualno preostalih ćelija karcinoma. Mastektomija podrazumeva uklanjanje cele obolele dojke i pazušnih limfnih čvorova.
Citostatska terapija predstavlja primenu različitih lekova u cilju uništavanja ćelija raka. Oni se mogu primeniti pre ili nakon hirurške terapije, kao i u lečenju metastaza.
Zračna terapija koristi iks-zrake visoke energije u cilju uništenja ćelija karcinoma koje nisu uklonjene hirurškim putem i smanjuje verovatnoću ponovnog javljanja raka na istom mestu.
Hormonalna terapija raka dojke podrazumeva upotrebu lekova koji blokiraju efekte estrogena ili proizvodnju estrogena u organizmu u cilju suzbijanja rasta raka (ako je tumor hormono-zavistan). Tamoksifen je preparat koji se u tom smislu najčešće koristi; on blokira estrogen (ženski reproduktivni hormon koji može da pospeši rast ćelija raka preostalih nakon hirurške intervencije).


Preporuke u ovoj brošuri sačinjne su na osnovu:
Preporuka za skrining karcinoma u Evropskoj Uniji, Evropski onkološki žurnal, vol. 36, Savetodavni komitet za prevenciju karcinoma, pp. 1473-1478; 2000, Elsevier.

AKTIVNA STE I MLAĐA ŽENA...
MOGUĆE JE DA:

- Studirate -
- Naporno radite -
- Zabavljate se sa prijateljima -

RAZMIŠLJATE I BRINETE O MNOGIM STVARIMA:

-O budućnosti
-O novcu
-O porodici

Karcinom dojke verovatno Vam nije visoko na listi prioriteta o kojima brinete. Većina žena o ovoj bolesti uopšte
i na razmišlja.
Međutim, sve su žene izložene određenom stepenu rizika za karcinom dojke.

TREBA DA ZNATE...

Karcinom dojke možete dobiti:
- Iako ste u mlađem životnom dobu
- Iako ne pušite
- Iako u Vašoj porodici nije bilo slučajeva ove bolesti
- Iako se adekvatno hranite, starate se o svojoj telesnoj
težini i fizički ste aktivni

ZATO

Kontrolišite zdravlje svojih dojki danas, da bi sa svojom porodicom bili sutra.

Rak dojke

Počinje najčešće kao bezbolno, često slučajno otkriveno otvrdnuće u dojci, koje ne skreće pažnju na sebe, jer ne izaziva nikakve smetnje niti bol. Ovu bezbolnost treba naročito naglasiti kako bi se podvukla razlik između raka i zapaljivih procesa koji su praćeni bolovima. To početno otvrdnuće u dojci može ostati duže vreme bez ikakvog znaka ili bolova, dok se jednog dana ne pojave uvećane žlezde pod pazuhom ili iznad ključne kosti.

Rak dojke se javlja u dve forme: prva pravi dojku manjom, čvrstom i zgrčenom, tako da se dobije utisak da je dojka podignuta, druga forma, naprotiv, povećava celu dojku. Prva forma raste redovno dosta sporije, dok druga raste mnogo brže.

Ukoliko rak raste u samoj dojci, on postepeno prodire u dubinu, u mišiće i limfne sudove, a time dolazi do uvećanja žlezda u pazušnoj jami. Sem toga, rak dojke može da prodre i u krv, da se pojavi u nekom udaljenom organu, u plućima, kostima, pršljenovima kičme itd., što zovemo metastaza, u kom slučaju je, bar za sada, neizlečiv. Ako rak u širenju kroz grudnu muskulaturu prodre do plućne maramice, onda izaziva izliv krvi u plućnoj šupljini, te dolazi do teškog poremećaja u disanju. Ako prodre kroz kožu, onda dolazi do otvorene rane u obliku čira, koji se sve više širi i daje sliku rascvetanog karfiola, koji, umesto gnoja, ima za sadržaj krv i raspadajuće mase raka. Urastanjem ovakvih tumora u nerve dolazi do pojave izvanredno jakih bolova u prsima, ramenima i rukama. Ako se ovo oboljenje ne leči, ili ako se nestručno leči, žena može za nekoliko meseci da umre. Ima, ipak, slučajeva kod kojih se oboljenje može protezati i po nekoliko godina.

Naročitu pažnju treba obratiti na oboljenja mlađih žena, gde se tumor ponekad javlja u formi zapaljenja, a da pri tome nije to u pitanju, već teška forma raka, koja ima vrlo brz, kratak i nepovoljan tok. Treba još naglasiti da trudnoća pogoršava i potpomaže razvoj raka. Stoga treba skrenuti pažnju da osobe obolele od raka, ne bi smele ostati u drugom stanju. Veliku opasnost predstavlja i povremeno krvarenje iz dojke, koje u mnogo slučajeva predstavlja početak raka.

Ovde, kao i u ostalim formama žena se ne sme zavaravati bezbolnošću i treba da zna da svaka pojava otvrdline dojke, bez zapaljenja, izaziva sumnju na teže oboljenje, koje može u sebi prikrivati rak. Uspeh u lečenju i ovde zavisi u najviše slučajeva, samo od stadijuma oboljenja u kome se pristupa lečenju.

Izvor:portal svet zdravlja

Rak dojke - može li vas ubiti nošenje grudnjaka?

Grudnjaci zatvaranjem limfnih kanala i sudova izazivaju kancer dojke. Premda su limfni kanali uski, vrlo su osetljivi na pritisak i mogu biti zbijeni.
Ne spavajte sa grudnjakom! Birajte komotne, pamučne grudnjake.

Veoma malo žena je spremno da uradi nešto za poboljšanje izgleda svojih grudi uglavnom nošene predrasudom da su grudi takve kakvima ih je priroda stvorila i da se promene mogu ostvariti samo plastičnom hirurgijom. Prvi korak ka suzbijanju ovakvih predrasuda jeste upoznavanje minimuma ljudske anatomije. Dakle, grudi čine žlezde i masno tkivo (arterije, vene i limfa), za čije stanje je važna cirkulacija. Ispod grudi se nalaze mišići i ligamenti, pa se, shodno tome, promene na grudima, verovale ili ne, mogu postići masažom i vežbanjem.

Količinu masnog tkiva koje će biti uskladišteno u grudima odredjuju geni, težina, zdravstveno stanje i starost žene, pa se na oblik i veličinu grudi ne može uticati direktno, već posredno: delovanjem na vene, limfu, ligamente i mišiće one postaju veće, čvršće i lepše oblikovane.

Grudnjak nezdrav za grudi

Grudnjak, suprotno opšte prihvaćenom mišljenju, uopšte ne pomaže zdravlju grudi. Jedina korist od njega je što grudi vizualno izgledaju bolje. Grudnjak obavlja posao grudnih mišića (podupiranje grudi), što mišiće može da opusti.

Važno je imati na umu i da je rizik za oboljevanje od raka dojke najveći kod žena koje nose grudnjak 24 sata dnevno, a najmanji kod onih koje ga ne nose, što se objašnjava njegovim pritiskom na tkivo. Stalni pritisak onemogućava limfnom sistemu da izbaci sve toksine koji se zadržavaju u tkivu, a direktna posledica toga je lošiji izgled i lošije zdravlje grudi.

Savetuje se da grudnjak, ukoliko ne možete bez njega, za promenu nosite manje od 12 sati dnevno.

Izbor grudnjaka je isto tako veoma važan: iako je većini žena prilikom kupovine donjeg rublja najvažnije kako im grudi u grudnjaku izgledaju, mnogo je važnije da Vas on ne steže, da nije pretesan, tj. da bude takav da ga skoro i ne osećate prilikom nošenja. Ako ste tokom dana zbog stezanja i pritiska dugo i često svesni da ga imate na sebi, vreme je da nabavite novi model držača grudi.

Cirkulacija grudi, a i čitavog tela, može se poboljšati naizmeničnim tuširanjem toplom i hladnom vodom.

Ishrana je takodje veoma bitna, jer se putem krvotoka i limfe hrani tkivo i iz njega izbacuju toksini. Istraživanja pokazuju da se zadržavanje odredjenog dela toksina očitava u izgledu grudi, ali i povećava šanse za rak dojke. Ukratko, zdrava i izbalansirana ishrana donosi zdravlje i grudima i celom telu.

Ipak, pošto su grudi specifične, možemo im pomoći i – vežbama i masažom.

Masaža

Svrha masaže je poboljšanje protoka fluida (tečnosti) iz grudi, kako venama, tako i u limfi, povećanje elastičnosti i opšteg zdravlja ligamenata i mišića koji drže grudi.
Prvi korak je i najvažniji jer poboljšava drenažu grudi i utiče na limfni sistem. Prstima nežno masirajte područje od bradavice prema krajevima dojke u svim pravcima. Pritisak sme biti jak onoliko koliko biste pritisnuli očni kapak – sve više od toga je preterano i moglo bi da 'spljošti' limfni sistem i poremeti izbacivanje toksina (slično radi i grudnjak kad se stalno nosi). Zapamtite - da bi bili efikasni, pokreti trebaju biti vrlo lagani.
Drugi korak pomaže venskom krvotoku: masirajte tkivo pokretima sličnim onima kad mesite testo: koristeći pokrete koji pritiskaju i podižu. Pokreti moraju biti nežni - eksperimentisanjem ćete ustanoviti koji su vam pokreti najprijatniji (bolja cirkulacija rezultira osećajem prijatnosti, pa kod masaže treba osluškivati telesne reakcije).
Treći korak pomaže ligamentima u borbi protiv gravitacije: obema rukama nežno stisnite grudi u smeru kazaljke na satu, pri čemu treba paziti da se grudi previše ne napinju.
I četvrti korak pomaže venama: koriste se takodje obe ruke, a pritisak treba da bude srednjeg intenziteta (svaka žena treba se osloniti na svoj osećaj šta je lagani, a šta srednji pritisak).
Postupak treba ponavljati najmanje dva puta nedeljno na goloj koži, a preporučuje se utrljavanje biljnih ulja. Sintetička i mineralna ulja izbegavajte!
Tokom života grudi doživljavaju dosta promena: njihova veličina se menja od 'praznih' do nabreklih, i to najviše zbog uticaja hormona (tokom trudnoće i dojenja, ali i zbog uobičajenog menstrualnog ciklusa), pa zbog gojenja i mršavljenja. To je jedan od glavnih razloga što će mnoge žene prve strije opaziti upravo na grudima.
Prevencija je uravnotežena ishran i kvalitetni kozmetički proizvodi, koji koži pomažu da bude elastičnija.

Vežbe

Masaža puno pomaže krvotoku, limfi i ligamentima, a mišićima samo delimično. Najbolji rezultati u jačanju grudnih mišića, a time i prirodnom podupiranju grudi, postižu se vežbama.

1. Modifikovani sklekovi

Lezite na stomak, malo savijte noge u kolenima i prekrstite gležnjeve. Ruke savijte u laktovima, a dlanove postavite na pod, i to malo u stranu. Izravnajte ruke tako da telo podignete rukama i da možete balansirati na dlanovima i kolenima. Usmerite bradu par centimetara prema grudima, odnosno tako da čelom gledate prema podu. Stegnite stomačne mišiće.

Savijte ruke u laktovima i spustite celo telo odjednom. Umesto da grudi dotaknu pod, spuštajte se samo dok nadlaktice ne postanu paralelne sa podom. Pokušajte da pokret izvedete tako da se ne oseti trzaj laktova na početku, a nemojte ni spuštati glavu na pod.

2. Konzerve kao tegovi

Lezite na ledja sa dve male konzerve u rukama (težinu odredite sami, u zavisnosti od kondicije i izdržljivosti – bolje je početi sa manjom težinom nego preterati), sa stopalima priljubljenim uz pod. Ispružite se i dignite tako da se nadju iznad ramena, a dlanove okrenite od sebe (prema spolja). Uvucite stomacne mišiće, ali ne dozvolite da vam se ledja 'zaglave' na podu ili da se savijaju u luku. Bradu pritisnite na grudi.

Spustite konzerve nazad, pazite da su vam stopala na podu, a ruke sa tegovima malo sa strane – pokret napravite polako sve dok laktovi ne dotaknu pod. Važno je da oba tega budu iste težine.

3. ”Letenje“

Lezite na pod tako da su vam glava, vrat i gornji deo ledja poduprti velikim jastucima. U rukama držite tegove iz prethodne vežbe i to visoko iznad grudi, sa dlanovima okrenutim unutra (jedan prema drugome). Stisnite bradu uz grudi da biste vrat izravnali sa ostatkom kičme i ostvarili prirodno držanje ledja (ni savijena i potpuno ravna ledja).

Spustite tegove na stranu i prema dole, polako i nežno dok laktovi ne dotaknu pod. Važno je zadržati ruke stalno malo savijene u laktovima. Opet dignite ruke. Pokrete gore-dole u ovoj vežbi najlakše je opisati (i odraditi) ako zamislite da vam je na grudima bure koje želite da široko obuhvatite rukama.

izvor: inter-caffe.com

ŠTO PREDSTAVLJA RAK DOJKE?

U gotovo svakoj ženi s rakom dojke zamijetila sam jednake obrasce. To su žene koje imaju problema reći ne. Grudi predstavljaju izvor hrane, a žene s rakom dojke hrane svakoga u svom svijetu osim sebe. Teško im je reći ne. Obično su odrastale u okolini gdje se za postizanje discipline rabila krivnja i manipulacija. Sada su odrasli ljudi koji žele zadovoljiti druge ljude i okružene su ljudima koji stalno od njih traže više nego što one mogu učiniti. Te se žene iscrpljuju za druge i pristaju na zahtjeve na koje inače ne bi pristale. Daju i daju dok ne ostane ništa za njih.

Louise L. Hay, Moć žene

Smatram da svaka zena moze da odvoji jednom godisnje 15 evra i da uradi ultra zvuk dojki.To kosta veoma malo u odnosu koliko kosta lecenje.
Vec 2 godine idem na pregled dojki.Lekar kaze,jednom godisnje sasvim dovoljno da bi se na vreme reagovalo u slucaju da se nesto otkrije.

muskarci vatajte zene sto vize za s.se ako nesto napipate kod lekara

Mobile, ako nemaš što pametnije za izjaviti, kloni se sa svojim tupavim cerekanjem i izjavama ovako ozbiljnih tema.