Atomska bomba prije 4000 godina

U Indiji 2300. god.p.n.e. 35.000 ljudi živi i radi u gradu Mohendžo Daro u dolini Inda, na teritoriji današnjeg Pakistana. Mir i spokoj vladaju do trenutka užasa, do trenutka u kome će taj narod nestati bez traga kao da ga nikada nije ni bilo. I tek početkom 20. veka arheolozi uspevaju da pronađu nešto ostataka: 24 skeleta, poneki predmet i ceo jedan pokopani grad.

O ovoj nesreći govori i «Mahabharata», čuveni staroindijski ep u stihovima (veoma slobodan prevod):

«Iznenada podiže se veliki vetar od koga se zatresoše planine i pojavi se vatreni plamen koji se kretaše vazduhom. Na nebu ugledasmo nešto što je ličilo na svetleći oblak poput plamenova usijane vatre»

50 puta radioaktivniji

Ko je ili šta je uništilo sve stanovnike Mohendžo Dara ? Mnogi naučbici sigurni su: pošto su pronađeni skeleti radioaktivni, narod je pobilo neko nuklearno oružje!

Mesto na kome je pokopan Mohendžo Daro otkrio je 1872. godine britanski arheolog Aleksander Kaningem. Godine 1920. indijski arheolog Raj Bahadur Daja Ram Sahni proširio je iskopavanja na susedni grad Harapu. Zašto su žitelji Harape oko 2000. godine p.n.e. napustili svoja staništa? Da li se možda ispostila obradiva zemlja ili je reka Ind skrenula tok i oterala ih? Možda je ipak nešto drugo u pitanju?

Pretpostavka o nuklearnioj katastrofi nastala je kada su pronađeni skeleti 70-tih godina prošlog veka podvrgnuti ispitivanjima pri čemu je utvrđeno da su veoma radioaktivni, čak 50 puta više nego što bi bilo prirodno.

Nuklearni fizičar Surendra Gadakar smatra da su skeleti ozračeni tokom nuklearne probe 18. maja 1978. u oblasti Pokhranu gde se nalazi Mohendžro Daro, kao sve drugo što je iskopano iz njega. Ipak radioaktivnost skeleta daleko je veća od radioaktivnosti svega drugog u provinciji Pokhranu.

Istoričari ne isključuju mogućnost da je u “Mahabharati”, poemi koja u više od 100.000 distiha sadrži epske, filozofske i mitološke priče i rasprave, opsan pad I eksplozija nekog meteora.

Ostaje činjenica da je stihove o velikoj eksploziji opisanoj u “Mahabharati” govorio niko drugi do slavni fizičar Robert Openhajmer (1904-1967) glavni čovek projekta “Menhetn”, za vreme eksplozije prve u istoriji atomske bombe u Alamogordu 16.jula 1945. godine. Openhajmer, strastveni ljubitelj hinduističke kulture i umetnosti, naučio je sanskrit i govorio je, u originalu ono što se dogadjalo, rečima boga Krišne, otelovljenja boga Višnu, iz knjige Bhagavad-gite, jedne od nekoliko desetina koje sačinjavaju “Mahabharatu”:

“Kada bi svetlosti hiljadu Sunca mogle odjednom da obasjaju nebo, bilo bi to kao sjaj Velikog….Postao sam Smrt, rušilac Svetova”

A radioaktivnost je lako moguće iz svemira nekako na Zemlji završila. Tko zna možda je nešto sletjelo i explodiralo na zemlji prije toliko puno godina

Kiki neznam šta bi rekao na ovo.

Ni ja isto..ali sve je moguće tko zna što je sve zapravo izumljeno. Pričaju o tom putovanju kroz vrijeme od kad postojimo..možda znaju više nego što nam plasiraju.

Nemora biti putovanje kroz vrijeme, može biti i napredna civilizacija prije naše ili NLO.

Moguće je i to..ne volim o milionima o starosti Zemlje, jer su dovoljne i stotine da nešto nestane i pretvori se u prah, tko zna što je Zemlja več svega probavila prije ove naše civilizacije.

I ja se pitam, i ubijeđen sam da nismo prvi ovdje a ni posljednji.

o svemu na ovome planetu ne znamo niš...nit znamo šta o svemiru nit znamo šta o planetu,a najgore je to što premalo znamo o sebi samima (ljudskom tijelu)...ako se i zna to je zataškano...a onda puno ljudi kad ne zna nešto objasnit (govorim ono što jest...) to je tako jer je neki bog to tio...

Mohenjo daro, Sodoma i Gomora, Atlantida...


S tim da posljednje dvije nisu potvrđene da su postojale, al dobro, nekoć je i Kreta bila mitološko mjesto.


Zapravo me ne bi čudilo da naša civilizacija otkriva "toplu vodu", u smislu da otkrivamo već otkrivena znanja starih civilizacija.

Poanta je u nepopravljivosti čovjekolikih bića. Svaki put ih se mora uništavati, prijetiti im i kažnjavati ih kroz eone, da se dozovu pameti.