Dizajniranje beba hit u svetu: Imamo li pravo da menjamo gene naše dece?

Pol, boja očiju, kose, ten, visina… samo su neke od osobina koje možete da odaberete za svoje buduće dete. Za 19.000 dolara, koliko košta „pre-implantacija genetskog materijala“, stručnjaci će iskombinovati vaše i suprugove kvalitete i napraviti savršeno dete! Koliko ova informacija deluje revolucionarno, zapravo može da se tumači kao ideja iz SF filmova: vrtoglavi razvoj nauke bespovratno nas je stavio pred dilemu – da li imamo pravo da menjamo gene naše dece?

Dizajnirane bebe nisu klonovi iako su oni teoretski poslužili da bi ovakva deca nastala - ona nastaju veštačkom oplodnjom i neprirodnom selekcijom genetskog materijala. Proces je takav da se jajna ćelija i spermatozoid van tela majke spoje u epruveti, obrade i zatim ubace u matericu.

ZDRAVLJE NA PRVOM MESTU
Prvobitna ideja, kada je ova mogućnost rođena u američkim laboratorijama, bila je iz čisto medicinskih i humanih razloga - postupak „pre-implantacije genetskog materijala“ otkloniće ozbiljne zdravstvene probleme vašeg nerođenog deteta.
Adam Nash je najpoznatiji svetski dizajner beba koji se odvažio još 2000. da obavi ovu proceduru. Predizajniranje genetskog materijala obavlja se tokom veštačke oplodnje: jajašca i spermatozoidi se stave u epruvete, izvan majčinog tela. To omogućava doktorima da skeniraju embrion, otkriju eventualne anomalije i otklone ih.
Danas, razlozi za ovu opciju su potpuno drugačiji, više su kozmetičke (nekada i potpuno neopravdane) prirode, a naučnici sa nekoliko različitih instituta ne libe se da i dalje pomeraju granice nauke.
Roditelji, s druge strane, sve više novca daju na razne analize i DNA testove tokom trudnoće, kako bi osigurali detetu što bolju budućnost.
Dr Jeffrey Steinberg, jedan od najuspešnijih u veštačkoj oplodnji, kaže da će sledeće godine sa 100 odsto sigurnosti moći da se izabere pol deteta, dok će verovatnoća da beba dobije „naručenu“ boju očiju porasti na 80 procenata.
– Najbolje je da ne guramo glavu u pesak i pravimo se da nauka ne napreduje ogromnom brzinom – smatra dr Steinberg prema čijoj proceni će trend dizajniranja beba drastično rasti narednih deset godina – sa sve većim saznanjima o uticaju DNK na zdravlje ljudi.
Dijabetes, bolesti srca, psihijatrijski poremećaji, šizofrenija, autizam tako će do 2020. postati prošlost.

NAJBOLJE ZA DETE?
U januaru 2009. jedna Britanka rodila je potpuno zdravu bebu. Ona se, pak, osigurala i za budućnost: detetu je odstranjen BRCA1 gen koji uzrokuje rak dojke. Ovaj slučaj pokrenuo je salvu komentara u javnosti, jer je bio prilično smeo potez.
– Ako je gen BRCA1 oštećen postoji 80 odsto šanse da se razvije rak. Devojčica je mogla izrasti u savršeno normalno ljudsko biće. Ova metoda se koristi za neke genetski degenarativne bolesti, ali rak ne spada u njih – kaže David Goldstein, sa Duke Univerziteta u Severnoj Karolini.
U javnosti se tako sve češće mogu čuti sve više glasova „protiv“ koji kao argumente navode da je u pitanju je biološki biodiverzitet koji podseća na izigravanje Boga, zatim potpuno isključivanje individualnosti, dete nema ni šansu da se razvije na prirodan način(roditelji koje vole sport „napraviće“ malog atletičara), a društvo će biti dodatno podeljeno: deca iz bogatih porodica biće genetska aristokratija, biće superiornija, dok će oni koji ne mogu da sebi proište ovakav tretman biti lošije tretirani.Oni koji podržavaju genetske modifikacije, smatraju da je to nezaustavljiv proces na koji ne može ništa da utiče – ni zabrane ni podrška.
ZAKON MORA DA ŠTITI NAJMLAĐE
Iako je ova vrsta nauke dostupna zaista malom broju ljudi, zbog težine koju može izazvati na čitav ljudski rod, stručnjaci smatraju da je potrebno da drušvo i država pokažu svoj stav.
Tako Amerika, još u vreme Klintonove administracije nije odobrila izdavanje novca iz budžeta za istraživanja u oblastio genetskog inžinjeringa. Takođe, stručnjaci kažu i da bi ovo pitanje trebalo da bude zakonom regulisano – kako ne bi bilo zloupotrebljeno.
Indija i Japan su već zabranile kloniranje, kao i sve zemlje EU, Kanada. Ipak, razvoj nauke ide daleko brže od potrebe društva da shvati i ozbiljno razmotri konsekvence. Zato se zakoni još nedovoljno brzo donose, ali će njima makar biti pokušano da se stane na put da jedna humana ideja preraste u potpunu katastrofu.


izvor