Parvoviroza

Parvoviroza je virusno oboljenje prvenstveno štenaca, koje se klinički manifestuje povraćanjem, prolivom, jakim gubitkom tečnosti i visokom smrtnošću. Štenci mogu iznenada da uginuzbog zapaljenja srčanog mišića i u periodu njihovog izlečenja i oporavka.
Smrtnost kod crevnog oblika bolesti, posebno kada se preduzme adekvatna terapija, je niska – 25-30%, a kod srčanog oblika je i do 80%.
Ovo je bolest novijeg datuma. Pojavila se pre 20-ak godina i vrlo brzo se proširila po svetu.
Opis uzročnika
Uzročnik bolesti je virus. Pokazuje specifičnost ka naseljavanju i razaranju epitelnih ćelija sluzokože želuca i creva, kao i ćelija srčanog mišića.
Virus parvoviroze je otporan na dezinfekcviona sredstva, ali je vrlo osetljiv na 3-5% rastvor žive sode.
Putevi širenja
Osnovni izvor infekcije je bolesna životinja. Virus se izlučuje izmetom, mokraćom, povraćenim sadržajem i balom. Infekcija se prenosi neposredno – od bolesne životinje na zdravu pri njihovom kontaktu i posredno – preko predmeta, čoveka i prostorija gde su boravili ili borave bolesni psi. To i jeste razlog zbog čega bolest vrlo često izbija u odgajivačnicama pasa. Infekcija nastaje preko sluzokože usta i nosa.
Za virus su prijemčivi psi uzrasta 7-45 dana, pa sve do 1,5 godine uzrasta. U mnogo većem procentu oboljevaju mladi psi i štenci. Od parvoviroze oboljevaju i štenci od 7 dana (dok su na sisi), ukoliko im majke nisu vakcinisane za vreme bremenitosti.
Opis bolesti
Inkubacija kod parvoviroze traje 3-6 dana. Prvi znaci bolesti su nagli i potpun prekid uzimanja hrane, kao i zapaljenje krajnika (sa crvenilom i krvavljenjima) sa otokom podviličnih limfnih čvorova i povećanjem telesne temperature do 41°C. Bolesno štene je apatično, potišteno i zavlači se u tamnije delove prostorije. Posle nekoliko časova od početka bolesti dolazi do upornog povraćanja, koje se nekaa manifestuje samo pokretima za povraćanje jer štene iz želuca nema šta da povrati. U početku je povraćeni sadržaj kašast, sluzav ili vodenast, ponekad penušav, zelenkaste ili sivkasto-žute boje, a kasnije sa manjim ili većim primesama krvi. Nezgrušana ili zgrušana krv u povraćenom sadržaju se javlja posle 1-2 dana od početka bolesti.
U toku od 12-24 sati od početka povraćanja, javlja se proliv, koji retko ili izuzetno nastaje u isto vreme sa povraćanjem. Izmet je kašast ili tečan, smeđe-sive do žućkaste boje, a vrlo brzo postaje prožet krvlju – kada postaje tamnocrvene boje, sa vrlo specifičnim jakim smradom. Zbog neprekidnog povraćanja i profuznog proliva, vrlo brzo, a već za 2-3 dana, dolazi do gubljenja veće količine tečnosti i soli iz organizma, malokrvnosti, apatije i mršavljenja. U ovom periodu štene potpuno odbija hranu. Pipanjem trbuha, posebno uz levi rebarni luk, bolestan pas ispoljava jak bol, koji se manifestuje stenjanjem, nemirom i okretanjem glave prema mestu pipanja. Sluzokože su prokvašene, prljave, modrer ili odro-blede, a očne jabučice upale u očne duplje. Elasticitet kože je oslabljen, a dlaka suva i tršava.
Telesna temperatura je povećana samo prvi ili drugi dan bolesti. Kasnije je temperatura normalna, a spuštanje temperature ispod normale – na 36-35°C je prognostički nepovoljan znak.
Posle 2-14 dana od pojave proliva, a u slučaju povoljnog toka bolesti, proliv nestaje. Često se dešava da posle prestanka proliva i povraćanja, kada je bolest uzela povoljan tok, obolelo štene ne defecira 2-3 dana iako normalno jede.
Mere zaštite
Za profilaksu je od bitnog značaja stalna higijena i dezinfekcija mesta gde borave psi, kavalitativno i kvantitativno potpuna ishrana, posebno štenaca u intenzivnom razvoju (u periodu od odbijanja od sise do 6 meseci). Jedna od važnih mera je sprovođenje redovne dehelmintizacije. Ukoliko zaraza izbije u odgajivačnici treba izvršiti rastresit razmeštaj pasa i sprečiti nekontrolisano kretanje kroz odgajivačnicu. U toku trajanja bolesti treba dezinfikovati smeštajni prostor pasa i kućice svakih 6 dana.
Najvažnija mera zaštite je imunoprofilaksa. Principi imune zaštite pasa protiv parvoviroze isti su kao i kod štenećaka.