Izvođenje radnje na zahtev – "sedi"

Obučen pas mora uvek, kada njegov dreser stoji da pravilno sedi sa njegove leve strane i to tako da su mu grudi poravnate sa kolenima dresera, a telo paralelno s pravcem u kome je dreser okrenut. Izuzetak je kad se od psa zahteva da dođe sa odstojanja kod dresera, tada pas, uglavnom, treba da sedne ispred dresera, a zatim za zahtev "k-nozi" da obiđe dresera sa desne strane – iza leđa – i da dođe pored leve dreserove noge i tu sede.
Pas mora takođe da zauzme sedeći stav za vreme kraćeg odmora i zastanaka u toku kretanja, po prilasku dresera kad ga ovaj pozove i u svim drugim prilikama kad mu priđe. Sedeći položaj predstavlja osnovu za izvođenje svih ostalih vežbi. Postoji više metoda obuke da pas pravilno zauzme sedeći stav i sve su dobre onoliko koliko se pas prilagodi njima:
1. Privikavanjem mladih pasa u fazi preddresure da, posle igre u vreme pohvaljivanja ili u vreme dok mu se daje hrana iz ruke, sedne pored dresera, u koji položaj ga dreser lagano, bez većeg uticaja dovodi. Tom prilikom mu daje hranu držeći je neposredno iznad prednjeg dela glave koju pas uzdiže i istovremeno uz blagi uticaj dresera seda. U ovom položaju pas se zadržava pohvaljivanjem tako što se jednom rukom češka po vratu do ispod vilice i zadržava mu se glava blago izdignuta, a drugom rukom se vrši milovanje od vrata preko leđa ka sapima, čime se psu blagom metodom onemogućava da ustane.
2. U toku kretanja pored na povodniku dreser se naglo zaustavi i izdaje kratko zahtev „sedi“. Istovremeno snažno pritiska rukom sapi psa i tako postiže željeni položaj. Potrebno je u početku da pas ostane u sedećem položaju 1–2 minuta, a kasnije se vreme može postepeno produžavati. Kroz nekoliko dana i ponavljanja te vežbe, treba postići da pas ostane u sedećem položaju sve dok se ne izda drugo naređenje.
3. Iz kretanja psa pored na povodniku koji u isto vreme služi kao okovratni kaiš. Potezanjem povodnika prema gore dolazi do stezanja vrata psa dok se drugom rukom pritiskaju sapi psa i zahteva „sedi“.
Primenom nekog od načina, moguće je obučiti psa da pravilno zauzme sedeći stav i da ga ne menja bez novog zahteve. Premda se ne odobravaju grubosti u radu sa psom, ima slučajeva kada treba primeniti kaznu, lakši udar po sapima, ali tačno u trenutku kada pas napravi grešku. Nikada ne treba psa kažnjavati zbog sitnica već samo onda kada to stvarno zasluži.
Ova navika treba da bude takva da pas, na prvi zahtev dresera, poslušno zauzme sedeći stav. Za stvaranje uslovnog refleksa kod psa na zahtev "sedi" potrebno je povezati momenat sedenja sa uslovnim signalom - zahtevom „sedi“, koji dreser primenjuje kao uslovni nadražaj.
Često se preporučuje da se ova navika stvara bez prinude, samo pomoću hrane. Ovaj način se ne isključuje, uz napomenu da navikavanje psa bez prinude zahteva više vremena i ponekad je nemoguće postići potpunu poslušnost u izvršavanju. Preporučiv je oprobani način dresure sa primenom bezuslovnog nadražaja – manje prinude. To su zatezanje povodnika i pritisak ruke na sapi. Tehnika stvaranja navike je:
Pas se nalazi na kratkom povodniku sa leve strane, dreser načini poluokret na levo i desnom rukom na kratko prima povodnik dok levom rukom pritiška na sapi psa, pri čemu izgovara zahtev „sedi“ i pritiskom na sapi natera psa da zauzme sedeći stav. Jednovremeno sa tim ispravlja psa i pušta ga da se namesti.
Često se dešava da u početku dresure, pas pokušava da se suprotstavi zauzimanju sedećeg položaja. Da bi se to sprečilo, dreser levom rukom drži povodnik i zadržava ga u sedećem položaju.
Rezultat dejstva povodnika i pritiska na sapi psa je njegovo zadržavanje u potrebnom položaju sedenja posle čega ga dreser pohvaljuje. Pri pokušaju ustajanja, ponovo se izdaje zahtev "sedi" uz jaki pritisak na sapi. U to vreme, svako pravilno sedanje, ponovo se potkrepljuje pohvalom.
Zahtev "sedi" izdaje se svaki put pre pritiska levom rukom na sapi psa i dejstva povodnika. Zahtev se ponavlja nekoliko puta i pri samom sedanju, zavisno od ponašanja psa. Nakon što pas zauzme sedeći položaj, ruka se spušta niz telo. Neophodno je da gestovi budu jasni, razgovetni i istovetni. Samo pod tim uslovima, može se očekivati i tražiti od psa, brzo i poslušno ispunjavanje navike.
Stvaranje refleksa II reda, postiže se putem višekratnog sjedinjavanja gesta na zahtev "sedi" i potkrepljivanjem pohvalom pri sedanju.
U slučajevima kada pas otkazuje da ispunjava radnju na izdati gest, potrebno ga je ponavljati zajedno sa zvučnom zahtevom a ako je potrebno, koriste se i bezuslovni nadražaji - pritisak na sapi psa.
Za vreme dresure često se dešava da pas iskrivi sapi na sedanju. U tim slučajevima, potrebno je uvek popraviti položaj tela psa i svaki put za pravilno sedanje, potrebno je psa pohvaliti.
Kada pas savlada ovu sedenje pored leve dreserove noge, prelazi se na vežbu – somostalno sedenje psa od kojega se dreser udaljuje.
Dreser napušta psa i istovremeno izgovara zahtev – "sedi". To za psa znači da i dalje mora ostati u sedećem stavu na istom mestu. Dreser najpre staje jedan korak ispred psa i lagano hoda levo i desno od njega. Ako vidi da pas mirno sedi, može povodnik iz desne preuzeti u levu ruku i otpočeti da kruži oko psa, pri čemu treba blagim i otegnutim glasom da izgovara zahtev — "S-e-e-e-d-i-i“. Treba da napravi vidnu razliku između oštrog zahteva "sedi", koja se izdaje kad pas treba naglo da sedne. U ovom slučaju, čujni znak treba da deluje umirujuće.
Istovremeno sa ovako blago izgovorenom kamandom primenjuje se vidni znak za stav "sedi", koji se izvodi na taj način, što dreser desnu ruku, sa otvorenim dlanom - okrenutim prema tlu usmerava u pravcu psa pod uglom od 45 stepeni ispred svoje desne noge. Ako bi pas pokušao da ustane sa mesta, treba odmah desnom rukom prihvatiti povodnik i izvršiti ranije opisani uticaj. U ovom slučaju zahteva i uticaj rukom i povodnikom moraju biti oštriji nego u ranijoj fazi dresure. Pas iz ovoga mora da shvati da se zbog njegovog postupka preduzimaju oštrije mere.
Ako pas napusti mesto ili se okrene u drugom pravcu, odmah ga bezuslovno vratiti na staro mesto, odnosno okrenuti ga u prvobitnom pravcu uz pojačani uticaj i oštriju zahtev.
Kada se pas nakon nekoliko vežbi smiri, dreser može da se od njega odmakne ali mu je licem okrenut. Tada naizmenično diže i spušta levu i desnu nogu iznad glave psa, uz umiljato izgovaranje zahteva — „S-e-e-e-d-i-i-i“. Zatim može psa da prekoračuje. Ove se vežbe rade u cilju navikavanja psa na ovu disciplinu. Kada pas na ovakve spoljne uticaje pravilno i mirno sedi, treba ga pohvaliti.
Kada dreser hoće da se udalji od psa, sa mesta na kome je stajao prilikom izvođenja prethodne radnje. Najpre obavezno mora da se vrati psu, stane psu sa desne strane (da mu pas bude pored leve noge) i pohvali ga levom rukom. Ako pas sedi ispred dresera, onda prebacuje povodnik iz desne u levu ruku, pa onda potapša psa desnom rukom po levoj plećci i tek se onda udaljuje.
Dešava se da poneki pas hoće da legne ili se digne iz sedećeg stava. U ovom slučaju može se uspešno intervenisati kada dreser stoji ispred psa na jedan korak, pa tada desnom rukom trgne povodnik u visinu svoga desnog ramena, tako da karika okovratnika, potezom povodnika, udari psa po donjoj vilici. Tom prilikom istovremeno sledi zahtev — "sedi"

izvor