Hodanje psa pored dresera na povodniku i bez njega

(zahtev "k-nozi" ili "pored")
Navikavanje psa na hodanje pored dresera, izvodi se na principu kočenja urođenih instinkta slobode i stvara se kod psa na zvučni nadražaj-zahtev "k-nozi" ili "pored" refleks poslušnog pokoravanja volji dresera. Ovim se postiže da pas poslušno ide uz levu nogu dresera.
Na ovaj način, u procesu dresure dobija se stanje pri kome će uslovni zahtev "k-nozi" ili "pored", dejstvovati jače od prirodnog instinkta. Uslovni refleks na zahtev "k-nozi" ili "pored", ponekad se kod pojedinih psa stvara vrlo brzo, no to još uvek nije sve, jer imati naviku ne znači i poslušno je izvršiti. Ponekad je potrebno, u periodu stvaranja navike, pribeći oštrijim merama (jači trzaj povodnikom) da bi se dobila sigurnost. Ipak, pri upotrebi sile, uvek treba imati u vidu tip viših nervnih delatnosti psa, to jest njegov karakter. Sa primenom prinude, pas vrlo brzo i dobro stiče naviku zato što svaki odlazak od noge dresera u stranu (zaostajanje, istrčavanje), povlači za sobom kaznu - trzaj povodnikom.
U procesu dresure kod psa se stvaraju uslovni refleksi na intonaciju glasa. Ukoliko dreser pri svakom trzaju povodnika izriče zahtev "k-nozi" ili "pored" strogim tonom, a pri hodu psa uz nogu miluje i govori "bravo" ili mu daje hranu, to će usloviti da nakon izvesnog vremena on ovu reakciju daje i na zvučnu zahtev. Sam oštri zahtev bez trzaja povodnika, postaje za psa signal da sledi trzaj povodnika ukoliko on ne ide tačno uz nogu dresera. Ubuduće pas će poslušno ići uz nogu dresera na zahtev "k-nozi" ili "pored" bez trzaja povodnika. Dresura za stvaranje ove navike treba izvoditi u uslovima odnosno u prostoru, sa što mane mogućnosti za pojavu nadražaja koji skreću pažnju psa.
Tehnika stvaranja navike: Pas se uzima za kraj povodnika, koji se nalazi u levoj ruci dresera, blizu okovratnika. U pripremi, opremljen okovratnikom za zatezanje i kratkim povodnikom, pas se postavlja pord leve noge dresera. Dužina povodnika treba da je tolika da obezbeđuje izvođenje uticaja (trzaja), što znači da slobodni deo povodnika ne sme da bude ni prekratak ni predugačak. Pravilna je dužina slobodnog dela povodnika onolika kolika je širina ramena dresera ili koliko se zahvati rukama normalno spuštenim niz telo. Slobodni deo povodnika od leve ruke do okovratnika mora da bude toliki da pokretna karika okovratnika slobodno visi u blagom luku u odnosu na zamišljenu liniju okovratnik — leva ruka dresera.
Dreser treba da sastavi jagodice palca, kažiprsta, i srednjeg prsta leve ruke i na taj način obezbeđuje da povodnik klizi kroz polu sastavljenu šaku. Desni kraj povodnika treba da uhvati desnom rukom. Obe šake treba da budu okrenute prema zemlji, sa palčevima okrenutim jedan ka drugom, a preostali deo povodnika polazi od kažiprsta i palca stisnute desne šake prema levoj ruci.
Trzaj povodnika uvek se izvodi tako što se leva ruka malo pomeri niz povodnik (ka vratu psa) stisne se povodnik i sa obe ruke trgne se u desno, u momentu kada, u toku kretanja, leva noga padne na zemlju. Ukoliko bi trzaj bio izveden pod desnom nogom, pas bi bio privučen između nogu dresera, čime bi se promenio pravac kretanja. Izvođenjem trzaja na levu nogu, izbegava se i gaženje psa od strane dresera. Leva ruka treba da je opružena niz telo tako da povodnik pravilno klizi preko nje na ranije opisan način, čime se psom bolje upravlja.
Čujni znak (zahtev) za ovu radnju je – "k-nozi" ili "pored", On se izgovara kratko i oštro, istovremeno kad se izvodi uticajna radnja. U trenutku kada stopalo leve noge padne na tle, pas istovremeno čuje zahtev i oseti trzaj povodnika.
Izabravši pravac, dreser se kratkim koracima počinje kretati napred, pružajući mogućnost psu da ode u stranu ili istrči. Pas mora uvek veselo da prati dresera, i to sa leve strane, tako da prsa psa budu poravnata sa levim kolenom dresera Pas mora da prati dresera, bez obzira na brzinu i pravac kretanja i na to da li je na povodniku ili se kreće slobodno. Ukoliko pas istrčava, dreser posle oštre komande "k-nozi" ili "pored", levom rukom čini trzaj unazad, primoravajući psa da zauzme pravilan položaj uz nogu. Kad pas zauzme pravilan položaj, dreser levom rukom tapše psa po levoj plećci i govori: "bravo" i "k-nozi" ili "pored".
U slučaju odvajanja psa u stranu, čini se takođe trzaj uz zahtev. Kada pas zaostaje, treba ustanoviti uzrok zaostajanja te, ukoliko je uzrok tome plašljivost, treba osloboditi psa putem igre da se slobodno kreće. Ako pas ispoljava tvrdoglavost, preporučuje se primena sile (oštar okovratnik). Da li je čvrst izgrađeni refleks na zahtev "k-nozi" ili "pored", ubediće se dreser na taj način što će, kad uhvati momenat da pas ide u stranu, napred ili nazad, izdati zahtev bez trzaja povodnika i, ukoliko se pas samo po zahtevu vraća i zauzima potreban položaj, znači da je usvojio ovu naviku. Pri otkazivanju izvršenja, ponavlja se zahtev oštrim tonom uz trzaj povodnika. Pošto pas navikne da prati dresera (pored leve noge) u određenom pravcu, nakon pređena dva do tri koraka, znači odmah u početku kretanja, ako je pas stalno iz levu dreserovu nogu, mora da usledi pohvala od strane dresera. Ona se izvodi na taj način što se psu veselim i otegnutim glaskom izgovaraju reči: "bravo" uz istovremeno tapšanje, otvorenim dlanom leve ruke, po levoj plećci psa. Ovo se izvodi na taj način, što se dreser telom malo pogne, desnom rukom uhvati povodnik na sredini dužine (pola širine ramena), i spusti ga iz leve ruke, kako bi se ista oslobodila za pohvaljivanje. Zatim se povodnik ponovo uzima u raniji položaj i nastavlja kretanje. Prilikom pohvaljivanja psa, brzina kretanja mora ostati nepromenjena.
U toku dalje dresure, hodanje uz nogu se dalje usavršava i učvršćuje. Ukoliko je ovo u početku vežbano samo u pravcu, kasnije se izvodi uz krivudanje sve dok se ova radnja u svim okolnostima ne izvršava poslušno i tačno. Kada je stvorena navika da pas ide uz nogu sa povodnikom, onda se prelazi na hodanje psa uz nogu bez povodnika, što predstavlja složeniju naviku. To se radi postepeno - dreser ide sa psom, pažljivo i neprimetno mu pušta povodnik na zemlju. To čini da pas ne dobije utisak potpune slobode kao što bi to bilo u slučaju da skinemo povodnik sa okovratnikom. U slučaju da pokuša bežati napred ili u stranu, moguće je vratiti ga na svoje mesto ako mu nagazimo povodnik. Mogućnost da se pređe na hodanje psa uz nogu bez povodnika, pruža se tek onda kad pas pravilno i dugo ide uz nogu dresera i ukoliko tačno izvršava zahtev "k-nozi" ili "pored" i ukoliko je stvoren čvrst uslovni refleks na rad sa povodnikom.
Ipak, treba povremeno ovu radnju obavljati sa povodnikom. U toku vremena povećava se količina i jačina spoljnih nadražaja. Pri pokušaju psa da na njih reaguje, ponovo sledi zahtev uz trzaj povodnika, čime se koči urođeni instinkt za slobodom.
Potrebno je da se pas privikava na rad u stvarnim uslovima i ide dugo uz nogu dresera. U toku rada sa psom, treba mu davati da u zubima nosi aportivni predmet, u prekidu radnje treba zahtevati od psa da sedne uz nogu, što vodi usavršavanju navika.
U retkim slučajevima, kad se radi izrazito o tvrdoglavom psu, koji se na opisane načine nisu mogli odviknuti nepravilnog kretanja, treba primeniti poslednju i najdrastičniju meru koja će psa sigurno prisiliti da ide normalno uz dresera. Ta mera se sastoji u tome što sa psom treba krenuti u pravcu neke bandere, drveta ili sličnog predmeta. Pas misli da će ga dreser slediti i za njim preći sa leve strane bandere. Međutim, kada priđu banderi, dreser iznenada treba da skrene pola koraka u desno, a pas sam nastavlja kretanje levo od bandere. U ovom slučaju povodnik naglo zapne za banderu. U istom trenutku treba da usledi oštra zahtev — "k-nozi" ili "pored". Pas će istovremeno osetiti bol od udara o banderu što će na njega neprijatno delovati, te će u buduće sa većom pažnjom prati svoga dresera. Pri prvom pokušaju sigurno nećemo postići konačni cilj. Zato ovakav uticaj na psa moramo ponoviti. Međutim, kod ponavljanja ovakvih vežbi moramo obavezno menjati objekte (prvi put treba kretati ka banderi, drugi ka nekom stubu, zatim prema drvetu i slično), jer bi kretanje uvek u pravcu istog predmeta skrenulo psu pažnju na opasnost koju je ranije doživeo na tom mestu, pa bi se unapred pripremio da je izbegne.
Povremeno psa treba navikavati na kretanje između mnogo prolaznika (u gužvi), uvek zahtevajući da se pravilno kreće, uz levu nogu dresera.
Veoma je važno pravilno i blagovremeno otkloniti greške psa u kretanju. Ako ovo ne bi smo učinili, vučenje psa izazvalo bi zamaranje i dresera i psa.
U toku dresure kretanja pas najčešće pokazuje želju da njuška po tragovima i da obraća pažnju na spoljne uticaje. U početnoj fazi dresure pogrešno je sprečavati ga u ovome. Naprotiv, treba kao da nismo. ništa primetili preći preko toga. Tek kada pas dobro uvežba tehniku kretanja potrebno je u kritičnom momentu uticati na njega trzanjem povodnika prema sebi uz istovremeno oštro izgovaranje zahteva — "FUJ". Psa treba odvikavati da obraća pažnju na spoljne objekte, kao što su pojedine domaće životinje, vozila i slično. Međutim, njemu se nikako ne sme sprečavati želja za reagovanjem na uočene promene u svojoj okolini. Jer, urođena osobina je psa da lako uočava promene u okolini, pogotovu one koje su najčešće vezane za opasnost po njega.

izvor