Vežbe poslušnosti

ežbe poslušnosti su mehanički naučeni stavovi i postupci pasa koji podrazumevaju njihovo pravilno postupanje i kretanje prilikom izvođenja dresure koje pas kasnije izvršava na čovekov zshtev. Vežbe poslušnosti prema načinu izvođenja, a i samog toka dresure dele se na:
a) Vežbe poslušnosti koje se izvode kada je pas pored lica koje radi sa njim:
— kretanje pored sa i bez povodnika,
— kretanje pored sa okretanje na desno sa i bez povodnika,
— kretanje pored sa okretanje na levo sa i bez povodnika,
— kretanje pored sa okretanje na levo krug sa i bez povodnika,
— sedenje pored sa i bez povodnika,
— stajanje pored sa i bez povodnika
b) Vežbe poslušnosti kaje se izvode kada je pas na odstojanju od lica koje radi sa njim:
— sedenje na zahtev – "sedi",
— ležanje na zahtev –"lezi" ili "mesto",
— stajanje na zahtev – "stoj",
— dolazak na na zahtev (poziv) – "ovamo",
— puzanje na zahtev – "puzi",
— kretanje ispred na zahtev – "idi"
c) Ostale poslušnosti:
— aportiranje (donošenje određenih predmeta),
— savlađivanje prepreka,
— međusobna trpeljivost pasa,
— traženje i pronalaženje izgubljenog predmeta,
— kontrolisano nepoverenje prema stranim osobama,
— otklon hrane,
— lajanje po zahtevu.
Pri dresuri kao i u praktičnoj primeni pasa, uzajamni rad dresera i psa čine celinu i ne mogu se odvajati jedan od drugog. Odmerena upornost dresera i disciplina psa čine osnov za uspešnu dresuru i kasniju poslušnost pasa.
Odmerena upornost zahteva od dresera da tačno i na vreme, a uz to sa puno unošenja u svaku vežbu, izvodi sve predviđene radnje. Ona obavezuje dresera da od pasa zahteva bezuslovno izvršavanje svih zahteva, pri čemu mora biti uporan i neumoljiv, ali pravičan. Dreser, u slučaju potrebe, upornim ponavljanjem vežbi, mora da prisili psa na tačno izvršavanje predviđenih radnji. Svaka površnost u radu sa psom štetna je i ne sme se ni u kom slučaju dozvoliti.
Disciplina psa je osnovica na koju se nadograđuje sva njegova dresura, a ona je i jedan od osnovnih činilaca u poslušnosti psa. Savladavanjem ciklusa vežbi poslušnosti, pas se dovodi u potpunu pokornost svom dreseru, koja ima jednu od najznačajnih uloga u celoknpnoj problematici dresure pasa.
Vežbe poslušnosti, zahtevaju osnovnu i temeljnu dresuru pasa. Savladanost tih vežbi je preduslov za dalju dresuru pasa. Zato ovom delu dresure psu treba pokloniti posebnu pažnju. U njenom sprovođenju neposredno je obezbediti postupnost, pridržavajući se redosleda kao osnovnog pravila – da se ne prelazi na sledeću radnju, dok dreser ne bude siguran da je potpuno savladana prethodna radnja. Pas mora vežbe poslušnosti uvežbavati do automatizma, a zahteva dresera izvršavati – do „slepe pokornosti". Ovo se, pored upornosti u dresuri, postiže i pravilnim postupcima prema psu od strane dresera. To potvrđuje da je osnovni period dresure izrazito kompleksan, pošto se kroz njega oformljuje potpuno razumevanje između dresera i psa. U tom periodu pas se privikne na dresera, između njih se usklade odnosi i razvije međusobno poverenje. Tada dreser treba da stekne sva saznanja o psu, koje su predispozicije psa i za izvršavanje kojih radnji će se pas moći izdresirati potpuno. Bez takvih saznanja neće biti rezultata u dresuri.
Pošto postoji stalna potreba za dobrim vežbama poslušnosti, nakon prelaska na dresuru po specijalnostima, neophodno je redovno ponavljati ceo ciklus vežbi poslušnosti, dajući pri tome prednost onim vežbama koje su slabije savladane. Za ovo se mora obezbediti vreme kako u toku dresure, tako i kasnije kod vlasnika psa.

izvor