Sudar Crnih rupa

Na ovo hipoteticko pitanje pokusali su da odgovore astrofizicari: David Merrit, profesor Rohester instituta za tehnologiju, i ko-autori: Milos Milosavljevic (Caltech), Marc Favata (Cornell University), Skott Hughes (Massachusetts Institut of Technology) i Daniel Holz (Universitu of Chicago).


Pomenuti astrofizicari su posli od predpostavke da kada bi se sudarile dve galaksije, koje u svojim sredistima poseduju crne rupe, dogodila bi se ogromna eksplozija gravitacione radijacije, koja bi bila rezultat nasilnog spajanja dveju crnih rupa u jednu masivnu crnu rupu. Pri takvom spajanju dveju crnih rupa bi doslo do jakog trzaja (-odskoka-), koji bi mogao da oslobodi crne rupe njihovih veza sa galaksijama.

Njihova izucavanja opisuju posledice potresa koji bi bio pobudjen gravitacionim talasima i materijom, i plus posledice sile potiska izazvane gravitacionom radijacijom.

Veruje se da sve galaksije u svojim centrima sadrze supermasivne crne rupe. Prema sadasnjoj teoriji galaksije se uvecavaju spajanjem sa drugim galaksijama. Kada se dve galaksije sudare, njihove centralne crne rupe formiraju binarni sistem i orbrcu se jedna oko druge, i eventualno spajaju u jednu masivnu crnu rupu. Takvo spajanje je propraceno emisijom gravitacione radijacije, kao sto je i predvidjeno Ajnstajnovom teorijom relativiteta.

Merrrit i njegove kolege su odredili kojom brzinom bi se crne rupe kretale do svog konacnog oslobadjanja od galaksijskog gravitacijonog polja. Pri tom su dosli do zakljucka, da bi vece i prostranije galaksije koje imaju snaznija gravitacijona polja, imale snazniju silu-trzaja (potiska) koja bi izbacila crnu rupu, nego sto je to slucaj sa manjim sistemima.

Shodno tome, sudarom manjih galaksija bila bi i manje snazna sila trzaja, i ona bi mogla da uzdrma crnu rupu i da je donekle pomeri iz centra galaksije, nakon cega bi se crna rupa verovatno kasnije vratila nazad u svoju prvobitnu poziciju.

Ovo izbacivanje povlaci za sobom i pitanje teorije po kojoj su masivne crne rupe nastale spajanjem manjih crnih rupa. "Ovaj proces je verovatno zapoceo jos iz vremena ranog univerzuma. To je verovatno i razlog zasto su galaksije bile manje u ranom periodu, tako da su sudari mogli lako da izbace crne rupe iz njih". Izjavio je Merrit. Velika je verovatnoca da su supermasivne crne rupe dobile vecinu svoje mase kroz skupljanje gasa, a integrisanje sa drugim crnim rupama se odigralo tek nakon sto su galaksije dostigle svoju sadasnju velicinu.

"Mi znamo da masivne crne rupe postoje u centrima galaksija, kao sto je to slucaj i sa nasim Mlecnim Putem" izjavio je Merrit. "Ali koliko nam je poznato manji zvezdani sistemi nemaju crne rupe. Mozda su ih nekada imali, ali su bile izbacene".

Sila trzaja koja dovodi do izbacivanja crnih rupa iz centra, proizilazi iz Ajnstajnove teorije relativiteta i desava se zato sto su gravitacijoni talasi asimetricni, oni se emituju kao posledica udarne sile, i proizvode taj efekat trzaja. A efekat je veci, sto je jedna crna rupa veca od druge.

Astrofizicari su i ranije bili svesni ovog fenomena, jos od ranih 1960-tih, ali sve do sada niko nije posedovao analiticke instrumente koji bi bili u stanju da precizno izracunaju velicinu "ovog" efekta.Prvi tacan proracun velicine i snage trzaja su obavili astrofizicari: Favata, Hughez i Holz, ali je to bio samo prateci dokument njihovih istrazivanja, koji cu objavili na sajtu: http://arXiv.org Potvrdu ove smele teorije astrofizicari ce rtaziti posmatrajuci novospojene-integrisane galaksije.



Izvor

I trebaju dobro istražiti spomenutu teoriju na situacijama gdje se galaksije sudaraju. Pronađeno je više slučajeva sudara galaksija, tj. što je nakon toga ostalo. Evo jednog primjera Link

U nekim slučajevima su galaksije prošle jedna kroz drugu kao u danom linku, u drugom slučaju su se galaksije deformirale i polagano izgubile prvotnu strukturu sudarom, a u trećem slučaju one su se stopile, samo ne znam koliko je takvih primjera nađeno. Naša galaksija je isto stopljena s drugom, puno manjom galaksijom Strijelac s kojom se davno sudarila.

Ipak, najčešći scenarij sudara galaksija jest taj da će galaksije proći jedna kroz drugu, uz deformacije strukture zbog gravitacijske sile koju bi jedna galaksija imala na drugu. Takav gravitacijski potisak bi doista mogao izbaciti galaksiju iz ravnoteže i izbaciti crnu rupu iz središta, no pojava gdje se crne rupe baš stapaju je veoma dugotrajan proces i zapravo se, prema dosadašnjim saznanjima, rijetko događa.