Do kraja meseca odluka haškog suda o Kosovu i Metohiji

Srbija će od Međunarodnog suda pravde vrlo brzo dobiti odgovor na pitanje o legalnosti proglašenja nezavisnosti.





Međunarodni sud pravde će, gotovo izvesno, do kraja ovog meseca saopštiti svoje mišljenje o legalnosti proglašenja kosovske nezavisnosti, saznaje nezvanično „Politika” od izvora bliskih sudu u Hagu. Proteklih nedelja spekulisalo se da bi eventualno sud mogao da se tim povodom oglasi 22. jula. Andrej Poskakuhin, šef službe za informisanje haškog suda, nije želeo ni da da potvrdi ni da demantuje ove informacije. Sud, kako kaže, nije još odredio datum kada će saopštiti svoj stav o ovom pitanju.

Pitanje koje je na inicijativu Srbije sudu uputila Generalna skupština UN – da li je Deklaracija o proglašenju nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom – ne ostavlja mnogo prostora za dvosmislen odgovor, kaže za „Politiku” dr Tibor Varadi, profesor međunarodnog prava, ali dodaje da se „vrlo često nađu neke nijanse koje nisu vidljive na prvi pogled”.

Na pitanje kakve bi posledice mogao proizvesti eventualni pozitivan odgovor suda na postavljeno pitanje, Varadi odgovara da bi to implicitno značilo da Kosovo pripada Srbiji. „Ako bi sud tako rekao to bi sasvim sigurno dalo krupan politički argument Srbiji da se pregovori ponovo počnu. Treba znati i to da ono što se očekuje od suda, za razliku od spora koji je Srbija pred istim sudom vodila sa Bosnom, nije odluka nego savetodavno mišljenje. Iako mišljenje ima manju težinu od odluke, izjašnjavanje da deklaracija nije u skladu sa međunarodnim pravom imala bi veliku težinu i predstavljala bi veliki politički adut za Srbiju”, ističe dr Tibor Varadi i dodaje da ni jedna država ne može da odgovara zato što je priznala nezavisnost Kosova jer je to politička odluka. Ukoliko bi sud konstatovao da je deklaracija u skladu sa međunarodnim pravom, prema njegovom mišljenju, bilo bi vrlo teško nastaviti dalju borbu za Kosovo.

Iako sam „papir” kojim bi joj se priznalo pravo na Kosmet ima veliku političku snagu, Srbija ne bi mogla na osnovu njega da bilo šta zahteva od neke države ili međunarodnog organa. Ipak, kako kaže Varadi „to znatno pojačava njenu argumentaciju i politički položaj da ovo pitanje ponovo stavi na dnevni red UN i da otvori pregovore jer je vrlo teško odbiti inicijative nakon takvog mišljenja”.

Analitičari su ubeđeni da bez obzira na ishod sudske odluke ni jedna strana neće odustati od svojih pozicija. U državnom vrhu Srbije su, da podsetimo, već rekli da kakva god bila odluka MSP-a, ova vlada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Kada je reč o eventualnom otvaranju novih pregovara, gotovo je izvesno da dve strane ne bi imale istovetno mišljenje o čemu bi u stvari trebalo pregovarati. I dok je Srbija, pre svega, zainteresovana za razgovore o statusu, od vlasti u Prištini može se očekivati da bi insistirale na tome da se razgovara o budućim odnosima dveju suverenih država, jer je za njih pitanje statusa prošlost, kao što je to uostalom za SAD i za veliki broj uticajnih zemalja EU.



Izvor