Neno Belan: Sa beogradskom publikom imam divan odnos

Neno Belan, nekadašnji frontmen grupe Đavoli, održaće koncert 1. jula u bašti beogradskog Studentskog kulturnog centra. Ovaj muzičar je već dve godine zaredom autor najizvođenijih pesama u Hrvatskoj, a ove godine je dobio i četiri nagrade za album „Tvornica snova“. Belan za predstojeći susret sa beogradskom publikom obećava dobar provod, uz brojne hitove i mediteransku atmosferu.




– Biće sve što treba da bude na koncertu, od prve do poslednje pesme, ne sve koje sam napravio, nego sve što je bitno. Znači, biće od prvih hitova grupe Đavoli pa do pesama koje su poslednjih godina stekle veliku popularnost. Imaćemo pojačanje na stejdžu, uz moj standardni bend biće i saksofonista, tako da ćemo malo obogatiti zvuk i biće to prava fešta za narod – najavljuje Neno Belan.


To znači da će na koncertu biti pesme sa izdanja „Tvornica snova“?
– Taj album je još aktuelan i to je ono što sam poslednje diskografski objavio. Dobio sam i brojne nagrade za tu ploču, tako da možemo da kažemo da je to još uvek koncertna promocija tog albuma, jer u Beogradu nisam imao solistički koncert od kada je taj album izašao.


Da li već imate spremnu set listu za koncert u SKC-u?
– Set lista postoji u mojoj glavi. Obično nemamo listu pesama napisanu na papiru, ali ja kontrolišem ceo repertoar i onda u nekom momentu osetim kako i šta treba jer nije svaki grad isti i gde publika više voli ovo, negde ono, a ja to znam pošto već dugi niz godina sviram pa sam već iskristalizovao ko gde šta voli. Obično ne pogrešim i ljudi budu zadovoljni jer dobiju ono što očekuju. Tako će biti i sada u Beogradu.

Sa beogradskom publikom se viđate jednom godišnje…
– Da i odličan odnos imamo. Sada smo malo propustili naš standardni termin 14. februara zbog koncerta Tonija Cetinskog, ali evo sada ćemo to da nadoknadimo. Ovo je takođe zgodan termin, jer je početak leta, a naš rad se uvek vezuje za leto i more, nadam se da će kiša da se ispada do tada.


Kako objašnjavate da je u vašem slučaju retro uvek u modi?
– Pa jeste, ja sam izgradio svoj muzički izraz na temeljima zvuka ’50-ih i ’60-ih godina. Pogotovo je to bilo izraženo dok je bila grupa Đavoli s kojom sam počeo i gradio karijeru, a kasnije sam taj stil nadograđivao, kako su prolazile godine, menja se čovek sa iskustvom i zrelošću, dolaze neke malo ozbiljnije i dublje teme što se tiče tekstova i samog pristupa muzici.


Kako najčešće nastaju vaše pesme? Uz gitaru i vino?
– Tačno tako, a neke ideje mi padaju čak šetajući ulicom. Nešto mi u glavi svira, a onda kada dođem kući to zabeležim. Pesmu prvo odsviram prijateljima i saradnicima iz benda. Napravi se demo snimak, pa se to sluša da vidim kako reaguju, pa se ako treba nešto promeni, doradi. To je jedan proces, jer neke pesme odmah izađu, a za neke trebaju godine da dobiju krajnju formu, jer ja neću da pustim napolje pesmu pre nego što osetim da je to to i da mogu da stanem iza nje.

Ove godine ste dobili četiri nagrade. Koliko vam znače priznanja posle toliko godina karijere?
– Bez nagrada može da se preživi. Ne bih propao, sigurno, ali ipak to laska. U mozaiku kompletnog uspeha, lepo je kad imaš publiku koja te prati i peva refrene na koncertima, e sad falilo je još priznanje struke, a to je došlo u obliku tih nagrada, znači „Porin“ je u hrvatskoj najprestižnija muzička nagrada koju dodeljuju kolege iz struke i ako te oni nagrade, to znači da te vole. Ove godine sam dobio četiri nagrade: za najbolji album, najbolji rok album, za koncertni album i za saradnju grupe s vokalom.


Ove godine ste dobili nagradu za rok album, a prošli put za pop album?
– Zato što smo mi u stvari fjužn, nešto između popa i roka, u svojoj svirci imamo elemente i jedne i druge muzike, tako da imamo pravo da budemo u jednoj i drugoj kategoriji.


Da li biste mogli da živite negde daleko od mora?
– Pa, četiri godine sam živeo u Zagrebu, ali nisam izdržao duže. Mislim, kad bih morao, izdržao bih da živim u nekom mestu koje nije uz more. Pošto imam mogućnost da biram, onda ipak radije biram uz more jer sam tako navikao. Rijeka je miran, civilizovan grad i nije kao, recimo, Zagreb koji je za mene već pomalo stresan grad. Zagreb mi nije daleko zbog posla, a u Rijeci imam svoj mir, blagu klimu i sve što ide uz to.


Smatrate li da brak i porodica utiču na profesionalnu karijeru?
– Ne razmišljam na taj način. Meni je muzika na prvom mestu, ali ima dosta mojih kolega koji su u braku koji dobro funkcioniše, a imaju i uspešne karijere. Mislim da brak, ukoliko bi bio kvalitetan, ne bi bio presudan za karijeru.


Izvor