Prijatelji kao da vas izbegavaju

Prijatelje volimo, stalo nam je do njih, do druženja s njima, i ume da bude veoma neprijatan osećaj ako nam se čini da nas izbegavaju. Tada se obično zapitate jeste li vi tu nešto skrivile, ili su ipak prijatelji ti koji se loše ponašaju.

Direktan razgovor s prijateljima bi možda pomogao - da ih pitate da li vas oni to izbegavaju i, ako vas izbegavaju, zašto to čine - ali, ako ne dobijate detaljniji odgovor od "zaboravili smo" kad pitate zašto vas nisu zvali, moguće je da ni od direktnog razgovora ne bi bilo koristi.

znam ponekad biti jako naporna..ne cudim se sto me izbegavaju

Nije mi se to još desilo,al svi mi znamo nekad biti naporni,ja sama uvidim kad jesam i direkt pitam osobu tj,. prijatelja jesam naporna tj više komentiram da u što znam biti naporna kažem sorry i idemo dalje,a sad da su me izbjegavali ne.

Ako ti je netko prijatelj nikada te ne izbjegava.

Naravno... ja nikog ne izbjegavam Svi mene izbjegavaju

ma tko te izbjegava, reci mi da ga tužim :kavica:

Ma zezam se Joj idem i ja jesti

Ja sam se izborila za svoje mesto u tom drustvu...I ako se nekome ne svidjam, cao. Iskreno, nije mi stalo do misljenja nekih osoba koje mi nece trebati u zivotu. Pa i da me izbegavaju, nemam nista protiv...obaveza manje.

Goran je napisao/la:

Ako ti je netko prijatelj nikada te ne izbjegava.

trebalo bi da je tako, ali realnost je sasvim drugačija...mada se postavlja pitanje jel ti to uopće prijatelj...tko je ta osoba uopće...a, doživio sam iskreno svašta...opet možda ja ne valjam njima, pa se boje u lice reći i onda radije izbjegavaju...vjerojatno je to...opet ja sam uvijek isti i ne mjenjam se od jutra do večeri...sa svim tim manama u sebi koje nosim...a, niti tražim da se drugi mjenjaju...iako većina želi da se ja promijenim...međutim to je utopija...čovjeka prihvatiš kakav je ili kakva je osoba i nađeš zajedničku...uvijek treba početi od samoga sebe ili same sebe...pa onda drugim tražiti dlake u jajetu...sad sam otišao sa teme...desi se...Alzheimer je kod mene odavno...