Najpoznatiji hakeri

Robert Moris



Robert Moris (rtm) je sin jednog od glavnih naučnika u kompjuterskom centru američke agencije za nacionalnu bezbednost (National Security Agency, NSA). Prvi put se s kompjuterom sreo kada je njegov otac doneo kući jednu od kriptografskih mašina koje je američka vojska koristila u Drugom svetskom ratu. Kao tinejdžer je nabavio nalog na sistemu Bellovih laboratorija, gde je uz malo programskih trikova uskoro pribavio status administratora. On je zaslužan za uvrštenje reči haker u kompjuterski rečnik. Njegovo najpoznatije delo, nastalo u periodu njegovog studiranja kompjuterskih nauka na Univerzitetu Kornel, bio je prvi Internet virus poznat kao Internet crv. Drugog novembra 1988, koristeći greške u tadašnjim verzijama programa za slanje elektronske pošte (sendmail) i dobijanje podataka o korisnicima (finger), napisao je program koji se sam umnožavao i širio preko mreže, i nazvao ga Crv. Njegova namera nije bila da izazove pometnju na Internetu, vec da samo isproba neke svoje ideje. Zbog greške u programu, Crv se ubrzo otrgao kontroli, a posledica je bio ogroman broj oborenih ili blokiranih sistema i pre nego što je program počeo da pravi štetu. Kada je Moris ubrzo shvatio šta je uradio, posavetovao se s prijateljima i poslao anonimna uputstva administratorima po mreži šta treba da urade da bi se Crv zaustavio, ali je već bilo prekasno. Mreža je bila toliko zagušena da je poruka stizala prekasno. Sistemi raznih univerziteta, vojnih baza i medicinskih ustanova već su bili zaraženi. Grupe s univerziteta Berkli i MIT ubrzano su radile na dekodiranju Crva, kako bi otkrile šta on u stvari radi. Posle dvanaestak sati rada, tim s univerziteta Berkli našao je privremeno rešenje za usporavanje širenja Crva. Medutim, zagušenje mreže i ogroman broj oborenih računara onemogućili su da ta informacija dođe do svih kojima je bila potrebna. Stanje se sredilo tek posle nekoliko dana. Pošto su troškovi saniranja štete dostizali i do 50.000 dolara po sistemu, pocela je potraga za krivcem. Na Morisa su ukazali novinari lista New York Times, posle čega je usledilo hapšenje i tri godine uslovne kazne uz 400 sati društveno korisnog rada i novčana kazna od 10.000 dolara ...


Kevin Mitnik



Kevin Mitnik, zvani Kondor, počeo je da se bavi računarskim komunikacijama još kao klinac. Pošto nije imao para da kupi kompjuter, iz jedne od radnji lanca" Radio Shack" zvao je pomoću modema razne sisteme. On je svoje mesto u holu hakerske slave zaslužio time što se njegova slika prva našla na listi najtraženijih kriminalaca koje traži FBI. Za vreme trogodišnjeg bežanja od čvrste ruke zakona, preko IRC-a je komunicirao sa prijateljima. Kevin Mitnik je uhapšen 1995, pod optužbom da je falsifikovao 20.000 brojeva kreditnih kartica. Posle više od godinu dana sudenja, priznao je samo upotrebu ukradenih mobilnih telefona. Njegovo zatvaranje okončalo je eru u kojoj su hakeri smatrani modernom verzijom Robina Huda i svima su postale jasne opasnosti koje od njih prete. Sve ozbiljnije se radi na bezbednosti mrežnih sistema, a profesionalni hakeri se povlače u ilegalu ...


Kevin Polsen



Kevin Polsen, poznatiji kao Dark Dante, prvi je haker kome je hobi doneo materijalnu korist. On je 1990. preuzeo sve telefonske linije koje su išle u radio stanicu KISS-FM u Los Andelesu kako bi osigurao da bude tačno 102. slušalac koji se javlja za učestvovanje u nagradnoj igri. To mu je donelo automobil porše 944 S2. Uhvaćen je kada su se pojavile fotografije na kojima se vidi kako obija punkt telefonske kompanije. Fotografije je inače snimio jedan njegov prijatelj kako bi ovekovečio dogadaj. Na sudu je priznao i da je upao u kompjutere FBI i odatle izvukao spisak agenata na tajnim zadacima ...


Johan Helsingus




Johan Helsingius, zvani Julf, osnovao je novembra 1992. najpopularniji sistem za anonimno slanje poruka - Anon.Penet.Fi. Kada je 1995. Scientološka crkva podnela žalbu sudu zbog toga što je neko preko tog sistema otkrivao njihove tajne na Internetu, Julfu je policija uletela u prostorije. Avgusta 1996. sud mu je naredio da oda pravu adresu korisnika koji je bio odgovoran, a on je odlučio da zatvori sistem. Inače, Penet.Fi, jedan od najzauzetijih sistema u Finskoj u to vreme, radio je na racunaru s procesorom 486 i diskom od 200 MB ...


Vladimir Levin



Poslednji u redu hakerskih veličina je čuveni Vladimir Levin, prvi poznati Internet pljackaš. Preko kompjutera firme AO Saturn u Petrogradu, gde je radio, i svog prenosivog kompjutera, u periodu od juna do avgusta 1994, u osamnaest upada, izvukao je preko deset miliona dolara iz sistema Citibank. Interpol ga je uhapsio na londonskom aerodromu Hitrou, marta 1995. Početkom 1997. konačno je izručen američkim vlastima, a u avgustu, je osuden na 36 meseci zatvora i kaznu od preko 250.000 dolara.Posle spektakularne akije hapšenja Vladimira Levina 1995. godine, u javnost izlaze samo podaci o povremenim provalama na Web prezentacije. činjenica da sistem americkog Ministarstva odbrane nije izdržao napad devetnaestogodišnjeg izraelskog hakera i dvojice njegovih saradnika iz Amerike uzburkala je javnost, ali ne mnogo. Kriminal na mreži postao je pravi posao i niko ne želi da oda previše poslovnih tajni.


Izvor