Trihomonijaza

Trihomonas iliti trichomonas vaginalis spada u protozoe, grupu mikroba, koji su slični bakterijama. Može da inficira genitalno područje, tj. vaginu i uretru kod žena, odnosno i vaginu i prostatu kod muškaraca. Infekcija se obično ne širi dalje kroz ljudsko telo i zato nije opasna koliko su to neke druge polno prenosive bolesti.

Trihomonas prenošenje


Trihomonas je polno prenosiva infekcija. Neseksualno prenošenje je veoma retko s obzirom da je T. vaginalis infekcija generalno ograničena na urogenitalni trakt. Jedino poznato prenošenje trihomonasa koje nije seksualnim putem, je sa majke na dete tokom porođaja. Približno 5% devojčica koje rađaju inficirane majke, je dobilo ovu infekciju.
Iako može da preživi u muškom genitalnom traktu, ne može dugo, najviše nekoliko dana ili nedelja, dok u vagini može da bude prisutna i da preživi godinama i otkrivena je kod starijih žena koje nisu imale seks decenijama.
Pojedinci bez simptoma su važni u procesu prenošenja trihomonijaze i imaju ulogu stelt faktora (”nevidljivih” prenosioca bolesti). Više od 70% muškaraca koji su seksualni partneri inficiranih žena, takođe ima trihomonijazu. Inkubacioni period pre nego što se pojave simptomi trihomonijaze, traje od 4-28 dana, kod približno 50% inficiranih žena.
Mnoge studije pokazuju da lečenje muškaraca koji su partneri devojaka i žena koje imaju trihomonijazu, poboljšava i procenat izlečenja i smanjuje broj slučajeva u kojima se infekcija vraća. Savetuje se dakle da i seksualni partneri pacijenata koji imaju trihomonijazu budu lečeni.
Potvrđena je prisutnost živih T. vaginalis organizama u uzorcima urina i semena, čak i nakon izloženosti vazduhu od nekoliko sati. Iako organizmi mogu da prežive satima na mokrim pešikirim i odeći inficiranih žena, ne postoje dovoljno dobro dokumentovani slučajevi koji potvrđuju prenošenje ovim načinom.

Trihomonijaza


Trihomonijaza (infekcija trihomonasom) je izlečiva polna bolest, koja se najčešće javlja kod mladih, seksualno aktivnih žena. Procenjenih 7.4 miliona novih slučajeva se događaju svake godine i kod žena i kod muškaraca.
Kako se postavlja dijagnoza trihomonijaze?


Da bi dijagnostikovao trihomonijazu, doktor mora uraditi fizičko ispitivanje i test u laboratoriji. Laboratorijski testovi se rade na uzorku tečnosti iz vagine ili uretre, u kojoj se ispituje prisustvo parazita koji uzrokuje ovu bolest – trihomonasa. Prisustvo parazita je teže ustanoviti kod muškaraca nego kod žena.
Prevencija


Da biste smanjili rizik od infekcije:

• Koristite kondome pravilno, svaki put kada imate polni odnos.
  
• Ograničite broj seksualnih partnera, i ne menjajte partnere tek tako.
  
• Apstinencija (uzdržavanje od seksa), ili ograničite polne odnose na jednog, zdravog partnera.
  
• Ako mislite da ste inficirani, izbegavajte seksualne odnose i posetite doktora.
  

Simptomi trihomonijaze


Muškarci obično nemaju simptome i obično ne znaju da su inficirani sve dok njihovoj partnerki ne zatreba lečenje. Ali kada se simptomi pojave, to su:

• Iritacija unutar penisa
  
• Blaga nadraženost
  
• Blago peckanje posle mokrenja ili ejakulacije (izbacivanje semena na kraju polnog odnosa)
  

Mnoštvo žena nemaju znake ili simptome infekcije. Simptomi kod žena uključuju:

• Zelenkasto-žuti, penasti vaginalni sekret snažnog mirisa
  
• Bol pri mokrenju
  
• Svrab u vagini i nadraženost vagine
  
• Nelagoda tokom seksualnog odnosa
  
• Bol u donjem stomaku (retko)
  

Simptomi se kod žena obično pojavljuju nakon 5 do 28 dana od izloženosti infekciji.

izvor

Lečenje trihomonijaze


Obično se oboleloj ženi zarad lečenja prepisuje metronidazol (Flagyl), koji se uzima oralno. Pre početka uzimanja ovog leka, potrebno je proveriti da li je žena trudna, jer lek može naškoditi bebi. Ukoliko se ispostavi da je u pitanju trudnica, koriste se preparati sa lokalnim dejstvom npr. klotrimazol (canesten, kanesten).
Uporedo sa lečenjem žene, potrebno je da se leči i njen partner kako bi se sprečilo vraćanje infekcije i dalje širenje bolesti. Dodatno, osobe koje su lečene od trihomonasa trebaju da izbegavaju seks sve dok i njihovi partneri ne završe sa lečenjem i dok znaci infekcije nestanu u potpunosti. Potrebno je ispoštovati terapiju do kraja i uzeti sve antibiotike, čak i ako se osećate bolje.
Šta ako se ne lečite od trihomonasa?


Trihomonas kod trudnica može izazvati prerano pucanje membrana koje štite bebu i prevremeni porođaj. Zapaljenje u genitalnom području koje uzrokuje trihomonas, može takođe kod žena povećati rizik od dobijanja HIV infekcije kod žena, ukoliko bude izložena HIV virusu. Trihomonijaza kod žene koja je takođe zaražena sa HIV virusom, može povećati šanse od prenošenja HIV infekcije na seksualnog partnera.
Bilo kakvi genitalni simptomi, kao što su sekret ili peckanje pri mokrenju, ili neuobičajena rana ili osip, mogu da budu signal da privremeno prekinete sa seksualnim odnosima i da odmah posetite doktora. Ako vam doktor saopšti da imate trihomonijazu ili bilo koju drugu polno prenosivu bolest, i prepiše vam odgovarajuću terapiju, trebate da o tome obavestite sve svoje skorašnje seksualne partnere, tako da imaju na umu da trebaju da posete doktora i dobiju odgovarajuću terapiju.
Kod muškaraca, nelečena trihomonijaza može uzrokovati smanjenje pokretljivosti i kvaliteta sperme uopšte, i povećati rizik od neplodnosti. Muškarci sa trihomonijazom, takođe imaju visok rizik od dobijanja i prenošenja HIV-a, i može biti verovatnije da dobiju infekcije koje uzrokuju upalu uretre i prostate.