Jutarnji, večernji i intermedijarni tipovi

Brojna istraživanja životne i radne aktivnosti čoveka i njegovih fizioloških i biohemijskih procesa pokazala su da postoje određene individualne razlike u proticanju 24-časovne ritmike kod većine procesa i funkcija.
Na osnovu takvih podataka danas se mogu razlikovati uglavnom tri osnovna tipa cirkadijalne ritmike: jutarnji tipovi (,,ljudi ševe’’), večernji tipovi (,,ljudi sove’’) i intermedijarni (fleksibilni) tipovi.
Skoro 25% ljudi pripada jutarnjem tipu. Oni maksimum životne i radne aktivnosti ispoljavaju u prepodnevnim časovima; teže redu u životu; spontano ustaju rano, ali i rano odlaze na spavanje.Vršne vrednosti telesne temperature i mentalnih performansi postižu ranje tokom dana. Po strukturi ličnosti u glavnom su introverti i najčešće naginju opsesivno - kompulsivnom karakteru.



Oko 30% ljudi pripada večernjem tipu, a od toga najveći procenat otpada na intelektualne radnike. To su ljudi kod kojih se maksimum aktivnosti ispoljava u popodnevnim i večernjim časovima. Spontano ustaju kasnije, ali i spontano kasnije odlaze na spavanje. Po strukturi ličnosti u glavnom su ekstraverti i naginju neurotičnom (histeričnom) karakteru; imaju veliku potrebu za pokazivanjem i zbližavanjem sa ljudima. U večernjim časovima postižu vršne vrednosti telesne temperature i mentalnih performansi. Brže i potpunije se prilagođavaju u odnosu na jutarnje tipove, pa su pogodniji za smenski, odnosno noćni rad.



Intermedijarnom tipu pripada oko 45% ljudi. Kod njih faze 24-časovne ritmike nisu mnogo izražene, pa mogu podnositi bez mnogo teškoća rad u prepodnevnim, popodnevnim i večernjim satima. Njima ne smeta da legnu i ustanu u bilo koje doba dana i noći i uvek su orni za posao. Sa lakoćom podnose brzi prelazak više vremenskih zona u transmedijalnim letovima i rotaciju smena sa noćnim radom. Verovatno im je cirkadijalni ritam fleksibilan, pa mogu lakše da se prilagođavaju vremenskim pomeranjima.
Ove individualne razlike cirkadijalnih ritmova među ljudima jako su značajne i moraju se uzeti u obzir prilikom planiranja smenskog rada. Sa aspekta utvrđenih karakterističnih osobina ličnosti i navika jutarnji, večernji i intermedijarni tipovi mogu da imaju izvesnu prednost pri raspoređivanju na određene poslove. Jutarnji tipovi su stabilniji u pogledu dnevnih varijacija aktivacije i u pogledu variranja efikasnostti, a takođe su i manje podložni delovanju dnevnih navika na efikasnost u radu. Zbog svega toga oni bi trebalo da imaju prednost pri raspoređivanju na različite poslove u dnevnoj smeni.



Večernji i intrmedijarni tipovi dobro podnose noćni rad i rotaciju smena zbog strukture njihove ciklostaze. Oni imaju najmanji deficit spavanja usled veće dubine ili količine sna i povoljne adaptabilnosti. Večernji tipovi u večernjim satima pokazuju najviše nivoe aktivacije, što se odražava u njihovoj večernjoj efikasnosti, pa treba da imaju prednost pri odabiranju za večernje sate rada, kao i za noćnu smenu.
by Anica Prokić, dipl. psiholog

izvor

Baš se ne volim rano ustajati..ali kad imam obavezu mogu bilo kad...kad nemam..onda se ne silim.Ipak volim ranije zaspat.
Volim dosta obaveza ujutro napravit...popodne za kave i posjete.