Strahovanja od širenja grčke krize

Direktor Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Stros-Kan upozorio je da bi finansijska kriza koja potresa Grčku mogla da se proširi širom Evrope.




Dominik Stros-Kan kaže da bi smesta trebalo aktivirati paket finansijske pomoći za Grčku, u čijem uobličavanju Evropljani imaju vodeću ulogu, jer bi, zbog stalnog pogoršavanja situacije, na udaru mogle da se nađu i druge zemlje.

Dominik Stros-Kan je u poseti Berlinu nastojeći da nagovori Nemačku da pristane na plan za pružanje pomoći Atini.

Nemački kancelar Angela Merkel je izjavila da njena zemlja mora da bude sigurna da će Grčka ozbiljno pristupiti smanjenju potrošnje.

Nemačka bi bila najveći pojedinačni davalac novca za pomoć Grčkoj, ali ankete ukazuju da se većina Nemaca tome protivi.

Kancelar Angela Merkel zbog toga okleva da odobri finansijsku pomoć Grčkoj, uoči ključnih regionalnih izbora koji će se održati idućeg meseca.

O finansijskoj krizi u Grčkoj telefonom su razgovarali i američki predsednik Barak Obama i nemački kancelar Angela Merkel.

Bela kuća je saopštila da su se Obama i Merkelova saglasili o važnosti odlučne akcije Grčke u suočavanju sa situacijom uz, kako je naglašeno, pravovremenu podršku Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske unije.

Niži kreditni rejting Španije

Kredtina agencija Standard i Purs je u utorak snizila kreditni rejting Španije sa AA+ na AA.

Agencija navodi da su izgledi za pripvredni oporavak Španije slabi posle kraha kreditima podsticanog buma u građevinarstvu i stanogradnji.

Nemačka je za to vreme upozorila da bi ukupna vrednost paketa finansijske pomoći namenjenog Grčkoj tokom naredne tri godine mogla da bude i dvostruko veća od prvobitno planiranih 45 milijardi evra.

Pojedini nemački političari pominju cifru od 100 do 120 milijardi evra.

U Grčkoj su, u međuvremenu, održani novi protesti i štrajkovi zbog načina na koji se vlada premijera Jorgosa Papandreua nosi sa krizom.

Grčki ministar rada Andreas Loverdos je rekao da je odbacio predloge Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske unije da se pristupi dodatnom smanjenju javne potrošnje.

Moguće posledice po region

Nameće se pitanje kako bi grčka ekonomska kriza mogla da se odrazi na zemlje u regionu.

Prema upravo objavljenoj analizi agencije IHS Global insajt koja se bavi finasijskim analizama, Grčka kriza mogla bi da ugrozi stabilnost u bankarskim sektorima jugoistočne Evrope, gde je prisutan jedan broj grčkih banaka.

Prema oceni Global insajta, najugroženije su Bugarska i Srbija, gde banke u grčkom vlasništvu zauzimaju značajne pozicije na lokalnim bankarskim tržištima.

Kriza u Grčkoj, kaže se u analizi, mogla bi da utiče na sposobnost banaka da obezbede likvidnost svojim podružnicama u regionu, u Bugarskoj i Srbiji, ali ne samo u njima.

Na osnovu čega Global insajt došao do ovih zaključaka, BBC je upitao autora analize Tobija Vajta:

"Jedan od problema sa kojima su banke u Grčkoj u ovom trenutku suočene je pad vrednosti vladinih obveznica i drugih vrednosnih hartija koje grčke banke drže kao garanciju za svoje zajmove. To znači da su oslabljene njihove obavezne rezerve i nivo do koga mogu da daju dodatne zajmove. Takva situacija pogađa ne samo kreditnu aktivnost banaka u samoj Grčkoj, već nivo do koga mogu da podrže i obezbede kapital i likvidnost svojih banaka u inostranstvu."

Grčke banke čije podružnice postoje u Srbiji, a koje se pominju u analizi - Nacionalna banka Grčke, Eurobanka EFG i Pireus banka, potpisnice su Evropske inicijative za koordinaciju banaka, prema kojem su se strane banke obavezale da pružaju podršku svojim podružnicima u istočnoj Evropi.

Global insajt, međutim, napominje da je u obimu te podrške došlo do promene:

"Podrška će biti nastavljena kao i do sada, ali s obzirom na zaključak da situacija u Srbiji nije toliko ozbiljna kao što je bila 2008. i 2009., grčke banke i jedan broj stranih banaka dogovorili su se da osnovni nivo svojih sredstava prema Srbiji - koji je ustanovljen 2008. godine, bude smanjen na 80% tog nivoa. Godine 2009. taj nivo je bio isti kao i 2008. godine. Kada je reč o 2010. i 2011., banke su odlučile da smanje nivo za 20 odsto. Drugim rečima, to će se odraziti na kreditne aktivnosti podružnica u Srbiji i njihovu sposobnost da daju zajmove svojim klijentima. Obaveze preuzete Bečkom inicijativom ostaju netaknute, ali nivo do koga će grčke banke biti spremne i sposobne da ispune te obaveze donekle je ograničen."



izvor.BBCSerbien

MMF i EU ipak spasavaju Grčku



Grčka se sa organima Evropske unije i Međunarodnim monetarnim fondom dogovorila o istorijskoj finansijskoj pomoći, bez presedana, izjavio je na zasedanju grčke vlade premijer Jorgos Papandreu, bez navođenja konkretnih iznosa
Papandreu je pozvao svoje sugrađane na „veliku žrtvu", kako bi se izbegla katastrofa u zemlji.
- Učinio sam i učiniću sve kako zemlja ne bi otišla u bankrot. Ubedili smo naše partnere da problem u Grčkoj nije samo naš. Tiče se funkcionisanja tržišta i stabilnosti evra - rekao je grčki premijer.
Obim trogodišnje pomoći bi, prema dosadašnjim izveštajima svetskih medija i najavama finansijskih zvaničnika i političara, mogla da se kreće oko 120 milijardi evra.
Grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu najavio je juče u Atini dodatni plan štednje od 30 milijardi evra do kraja 2012. godine. Papakonstantinu je na vanrednoj sednici vlade rekao da će se u javnom sektoru ukinuti 13. i 14. plata, ali da će određeni bonus primiti oni sa najnižim platama. U privatnom sektoru neće biti takvih ograničenja. On je dodao da će porez na prodaju biti povećan sa 21 na 23 odsto.
Grci, međutim, prestaju da budu spremni da se pomire sa daljim „stezanjem kaiša" zbog najavljenih mera štednje „teških" 24 milijarde evra.
Prema jednom istraživanju sprovedenom protekle sedmice u Grčkoj, 51 odsto stanovnika te zemlje izrazilo je spremnost da protestuje na ulicama protiv novih mera štednje.
Grčki sindikati planiraju da u sredu organizuju generalni štrajk protiv najavljenih oštrih mera štednje, a jučerašnje prvomajske demonstracije već su dovele do nasilja između protivvladinih demonstranata i policije, podsećaju novinske agencije.
Zemlje evrozone i MMF pregovarale su već nekoliko dana u Atini sa grčkom vladom o deblokadi trogodišnje pozajmice Grčkoj, koja će prve godine iznositi 45 milijardi evra. Francuska ministarka finansija Kristin Lagard, kao i međunarodne finansijske institucije prognoziraju da bi pomoć Grčkoj u periodu od tri godine trebalo da dostigne između 100 do 120 milijardi evra.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je pre dva dana istakao da će Grčka preduzeti sve neophodne mere kako bi poboljšala svoje finansijsko stanje za šta je dobio i potvrdu grčkog premijera Papandreua.
Grčka je zatražila pomoć od EU i MMF-a 23. aprila, nakon što je vlada te zemlje priznala da više nije sposobna da otplaćuje dugove na osnovu kredita sa međunarodnih finansijskih tržišta. Već do 19. maja ove godine Grčka mora da plati ratu duga u ukupnom iznosu od 8,5 milijardi evra.

Izvor:presonline

Pa ima luda Njemacka i jos par ludih koji ce to da otplate. Tako da mi koji radimo u Njemackoj i dalje cemo riljati do 67g , a kasnije i do 70g ne bi li se sirtaki oporavio...A, oni ce da idu u penziju sa 55g zbog dusevnog nemira...Nek prppadaju sto se mene tice...Nek bude repriza Stare Grcke...Vecih lendovana od njih nisam vidio...Ebo ih Olimp... :ha?:

Koji strahovi, pa mi smo u goroj situaciji nego Grcka....

Ma ne brine mene situacija..več što mi moramo plačati za pogreške loših korumpiranih političara..jasno ako su to bile pogreške...
I što sma rodila za našu gospodu malog kmeta da radi za njih.. toga je mene strah..

A ja dvojicu , ali sreca nasa sto ih nismo njima rodile, nasa djeca ce njima pokazati zube

Grčka će debelo platiti pomoć od 110 milijardi


ŠTEDNJA Zamenik grčkog ministra finansija Filipos Sahinidis izjavio je da će ogroman paket za spasavanje Grčke od ukupno 110 milijardi evra u sledeće tri godine, koji su obećali članice zone evra i MMF, uključiti 10 milijardi evra podrške grčkim bankama koje bi mogle biti pogođene očekivanom trogodišnjom recesijom u Grčkoj. Grčka je obelodanila još strože mere štednje u vrednosti 30 milijardi evra do 2012. kresanjem zarada u javnom sektoru i sniženjem penzija, povećanjem poreza i racionalizacijom vlade, što će produžiti ekonomsku krizu u toj zemlji. Ministarka finansija Francuske Kristin Lagard je izjavila da je paket zajmova za Grčku zajam za podsticanje Grčke da očisti svoje javne finansije. Međunarodni bankari su pozdravili ukazivanje hitne finansijske pomoći Grčkoj i obećali da će i oni odvojiti sredstva.
izvor:24sata.rs

Meni samo nije jasno zasto strajkuju, kada i sami znaju da su decenijama trosili vise nego sto zarade? U Srbiji su plate i penzije zamrznute a cene rastu, medjutim svima je jasno da tako mora biti! Kako je u Hrvatskoj, BiH i Sloveniji ?

Smanjili place i penzije, kupovna moc nikakva......sve propada,proizvodnje nema, dizu se kamate na kredite...Englezi su npr. smanjili kamate na kredite i izasli su iz krize.....ne samozbog toga,negopametne ekonomije.....
U Hrvatskoj deru po srednjem sloju i sirotinji, a bogate ne diraju.....

Grčku čeka bankrot, moguć kraj evra


Beograd, Atina -- Direktor Centra za slobodno tržište ekonomista Miroslav Prokopijević kaže da će Grčka bankrotirati i dodaje da je "veliko pitanje da li će evro preživeti".


Prokopijević je za B92 rekao da je najavljena trogodišnja pomoć toj zemlji u iznosu od ukupno 110 milijardi evra zakasnela, da je juče Atinska berza opala za četiri do 10 odsto i da je pitanje dana kada će izbiti problemi i u Španiji i Portugaliji.

Ukazujući da evro pada iz dana u dan, Prokopijević je ocenio da je moguć kraj te valute, ali da nije nužan, jer je moguć dogovor da se "neke zemlje izbace iz evrozone" i da bi eventualno uvođenje nacionalnih valuta predstavljalo loš scenario i kraj evropskih integracija.

Ocenivši da Grčka nije u mogućnosti da otplati dug sa postojećim kamatama, Prokopijević smatra da je uzrok problema u toj zemlji nedisciplina u evrozoni koja je tolerisala preveliku državnu potrošnju.

"Ističući da je pitanje da li 110 milijardi evra može da izvadi Grčku za tri godine" i da bi pre moglo da ih "izvadi" 200 milijardi evra, Prokopijević je ocenio da "u najboljem slučaju Grci mogu da kupe tri godine".

Paket za spasavanje Grčke, vredan rekordnih 110 milijardi evra (147 milijardi dolara), poboljšao je situaciju na finansijskom tržištu, tako da ne postoji rizik od kolapsa zone evra, izjavio je član saveta guvernera Evropske centralne banke (ECB) Erki Likanen.

Prokopijević smatra da bi se i Srbija, ukoliko bi se zaduživala sadašnjim tempom u narednih pet-šest godina mogla naći u situaciji u kojoj je sada i Grčka.
izvor:B92

Merkelova: Budućnost Evrope je u pitanju

Nemačka kancelarka Angela Merkel je pozvala poslanike u Bundestagu da hitno odobre 22,4 milijarde evra pomoći Grčkoj navodeći da je "budućnost Evrope" dovedena u pitanje.

"Ništa manje nego budućnost Evrope, a s tim i budućnost Nemačke u Evropi, je u igri. Mi smo na raskrsnici puteva", rekla je Merkelova. Njen kabinet je ranije saopštio da će Nemačka dati svoj doprinos trogodišnjem zajmu Grčke u ukupnoj vrednosti od 110 milijardi evra.

Naglašavajući da veruje grčkom premijeru Jorgosu Papandreu, Merkel je naglasila da, kao pouku iz krize u Grčkoj treba izmeniti evropske ugovore i da stalnim ''deficit-grešnicima'' treba privremeno oduzeti pravo glasa. Kada je reč o poukama iz grčke krize, ona je naglasila da se tu radi o tome da se sigurnost i stabilnost evra osigura na duge staze i da se situacija, kao ova u kojoj se nalazi grčka država, više nikada ne ponovi.

Nemačka će kao najveća ekonomska sila u Evropi obezbediti ove godine 8,4 milijarde evra u 2010. godini, dok će 2011. i 2012. godine biti obezbeđeno još 14 milijardi evra.

izvor:B92

Česi i Slovaci neće grčke dugove
Češka se plaši da će na kraju i ona morati da plaća grčke dugove, iako nije u Evropskoj monetarnoj uniji, jer je donedavno scenario pomoći razmatrao mogućnost da se teret tih 80 milijardi evra rasporedi na sve članice Evropske unije. Istovremeno, Slovaci, za koje je izvesno da će Atini pomoći sa 300 miliona evra u prvoj godini, bune se i traže referendum o pomoći Grčkoj.

06.05.2010

Generalni štrajk paralizovao je život u celoj zemlji....


Demonstranti su uzvikivali „Atina, Brisel, slušajte pažljivo, ovi protesti nikad neće stati”.



Tri osobe su poginule u požaru koji je izbio u banci u centru Atine kada je tokom demonstracija bačen „molotovljev koktel“. Neredi su izbili na protestima u Atini i Solunu, gde se okupilo više desetina hiljada demonstranata u znak protesta zbog oštrih mera štednje grčke vlade. U Atini je grupa demonstranata pokušala da probije policijski kordon ispred parlamenta, bacajući kamenice na policajce koji su upotrebili suzavac. Demonstranti su uzvikivali „Atina, Brisel, slušajte pažljivo, ovi protesti nikad neće stati”. Generalni štrajk paralizovao je život u celoj zemlji.
izvor.24sata

Grčka dobila pomoć, Evropska unija brani evro



Na vanrednom samitu održanom u Briselu šefovi 16 država i vlada evrozone odobrili su hitan zajam Grčkoj i ozvaničili sporazum Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda o 110 milijardi evra namenjenih toj zemlji u periodu od naredne tri godine.
Nešto ranije parlamenti Nemačke i Italije usvojili su zakone kojima se omogućava upućivanje pomoći Grčkoj. Zadovoljstvo rezultatima samita u Briselu bilo je neskriveno. Predsednik EK Žoze Manuel Barozo ponovio je da će države evrozone učiniti sve što je potrebno da bi se obezbedila finansijska stabilnost Grčke.
- Važna zajednička tačka svih dogovorenih elemenata paketa je da će evrozona štititi zajedničku valutu evro svim sredstvima. Imamo na raspolaganju nekoliko instrumenata i iskoristićemo ih, a to su evropske institucije, Savet Evropske unije, Evropska komisija, Evropska centralna banka i države članice zone. To je bila jednoglasna odluka na ovom samitu - rekao je Barozo.
Poučeni iskustvom Grčke, u evrozoni su odlučni da spreče izbijanje slične krize u budućnosti.
- Spremni smo da proširimo i ojačamo ekonomski nadzor i koordinaciju politike u evrozoni, a to podrazumeva i posvećivanje pažnje nivoima zaduženosti država i razvoju konkurentnosti. Kao drugo, želimo da osnažimo postojeći Pakt za stabilnost i rast i omogućimo mnogo efikasnije sankcije - naveo je predsednik Saveta Evropske unije Herman van Rompej.
Prema njegovim rečima, biće formiran i snažan okvir za upravljanje krizama, u okviru kojeg će se poštovati princip budžetske odgovornosti svake države evrozone.
Inače, troškovi zaduživanja Grčke dostigli su novi maksimum.
Neimenovani izvor iz evrozone istakao je da je vrednost zajedničke evropske valute pala proteklih dana zbog strahovanja da bi se zemlje poput Španije i Portugala mogle suočiti sa sličnim problemima kao i Grčka. Prema njegovim rečima, uz pomoć obveznica koje će izdati Evropska komisija, a uz garanciju država evrozone, finansiraće se mehanizam za sprečavanje prelivanja grčke dužničke krize na Španiju i Portugal. Lideri evrozone su u Briselu takođe najavili predloge za formiranje Evropskog stabilizacionog mehanizma čiji je cilj očuvanje finansijske stabilnosti, a o idejama Evropske komisije u vezi sa tim razgovaraće u nedelju ministri finansija Evropske unije.

izvor:press

10.05.2010

Ministri finansija Evropske unije postigli su u ranim jutarnjim časovima u ponedeljak sporazum o hitnim merama vrednim 500 milijardi evra, kako bi se sprečilo širenje grčke dužničke krize na druge zemlje zone zajedničke evropske valute.

U okviru trogodišnjeg plana pomoći, Komisija EU će obezbediti 60 milijardi evra, dok će zemlje iz 16-člane evrozone omogućiti bilateralnu podršku od još 440 milijardi.

Međunarodni monetarni fond bi doprineo dodatnu sumu od najmanje polovine evropskog učešća ili 220 milijardi evra, saopštila je španska ministarka finansija Elena Salgado.

Komesar EU za monetarne poslove Oli Ren izjavio je na konferenciji za novinare posle sastanka da sporazum "dokazuje da ćemo braniti evro po svaku cenu", prenele su agencije.

Izgleda da se Grcka kriza pocinje siriti...



Milijuni Španjolaca izašli na ulice


Milijuni Španjolaca štrajkaju. Zaposleni u javnim službama nezadovoljni su vladinim mjerama štednje. Europski ministri financija u međuvremenu su se dogovorili kako će osmisliti nove sankcije za prezadužene članice.

Više od dva i pol milijuna Španjolaca štrajka. Ovo je prizor s madridskih ulica. Prosvjedi se najavljuju i u drugim gradovima. Stotine prosvjednika blokirale su ministarstvo financija u Madridu. Komunalne službe su paralizirane. Poštari, vatrogasci i zdravstveni djelatnici rade minimalno. Javni službenici protive se smanjenju plaća od pet posto.
'Mislimo da je to opravdano jer je smanjenje plaća državnih zaposlenika tužno i ne bi smjelo biti dopušteno u ovom demokratskom društvu, u kojem krizu koju su stvorili neki ljudi plaćaju drugi', kaže jedan od španjolskih građana. 'Ovo je hrabra mjera protiv rezova koje je odobrila Vlada, ali ne samo protiv smanjenja plaća, već i smanjenja broja zaposlenih', dodaje jedna Španjolka. Španjolska vlada pokušava smanjiti golemi deficit proračuna od 11,2 posto BDP-a.
Rastrošne i prezadužene zemlje bile su tema sastanka ministara financija Europske unije u Bruxellesu. Dogovoreno je osmišljavanje novih sankcija za neodgovorne. 'Sankcije bi mogle nastupiti čak i prije prelaska granice od tri posto godišnjeg deficita. Na primjer ako se zanemaruju upozorenja ili dug prebrzo raste', istaknuo je Hernan van Rompuy, predsjednik EU-a.
Zemlje eurozone službeno su uspostavile fond za potporu zemljama koje ipak upadnu u krizu poput Grčke. Sustav kreditnih jamstava dogovoren s Međunarodnim monetarnim fondom dosegnut će čak 750 milijardi dolara. Unatoč tomu, financijska tržišta i dalje ne vjeruju da su gospodarstva europskih zemalja stabilna. Euro je na najnižoj razini prema američkom dolaru u posljednje četiri godine.
izvor