Ko sam ja ustvari?

U poslednje vreme se često pitam "ko sam ja ustvari?". Ne mislim ko sam...ime i te stvari...nego, šta JA volim!? Uhvatila sam sebe par puta da nešto radim ne zato što se meni sviđa, već zato što se svidelo nekom drugom...I onda sad počinjem da se pitam...da li ja nešto volim zato što se MENI sviđa ili zato što se sviđa NEKOME...mislim na stvari tipa muzika koju slušam, pa neke slike, filmovi, knjige...
Takođe, česti su mi periodi kad sam užasno nezadovoljna sobom, svojim izgledom, načinom govora, razmišljanja...u jednom trenutku sam super, a u drugom izbedačena načisto...ne znam, jel to normalno? Jel ste vi imali ovakve periode..? Kako, šta da radim...?

Mislim da ne poznajem dovoljno sebe. nekim svojim postupcima u zadne vreme sam bas i sama sebe iznenadila.Imam osecaj da tek zadnjim meseci pocinjem da upoznajem sebe na pravi nacin ono sto sam ja ustvari.

Kako da nisam imala te periode. Sve je to normalno u tvojim godinama. Neka pitanja ces si postavljati i u mojim godinama. Kako nauciti dati povjerenje nekim ljudima, pa kad das hoce li te povrijediti ......
U tvojim godinama sam se divila svima koji su pocrnili preko ljeta, ja nikako. Uvijek sam izgorila i dobila neku zutu boju . Jedan doktor mi je lijepo rekao, nemoj nista piti (kao beta karoten), tvoja koza je takva, prihvati se takvu pjegavu kakva jesi i kreni dalje , inace bi moglo biti svasta.
Lijepo sam ga poslusala, i dan danas volim sebe i svoje tijelo

Nema toga ko se nekad ne upita ..pa sta radim ... ne samo u tvojim godinama ..tebi svaka cast ako si se vec sad o tome pocela pitati ...jer mnogi ni dosta kasije se ne pitaju ...treba uvijek zivjeti i uzivati u onome sto tebi odgovara a ne sto drugima odgovara ...ne propustaj ni jedan tren koji te cini sretnom ...pusti izgled ...svi smo mi manje vise nezadovoljni svojim izgledom ..rijetko je ko zadovoljan i moze reci e sve mi je super ...ali bitno je nauciti voljeti sebe i svoj izgled i onda kad se opustis tek svatis da uopce i nisi imao razloga muciti se sa tim...sve stos e to pitas ..svi mi to prolazimo..sasvim si normalna djevojka ..i ne trebas nista da radis ..samo da uzivas u svakom trenu ...ovo mi je rekao neko ko mi je mnogo pomogao ..."upamti samo kad si ti sretna ..onda mogu i svi oko tebe biti sretni"...

Takođe, česti su mi periodi kad sam užasno nezadovoljna sobom, svojim izgledom, načinom govora, razmišljanja...u jednom trenutku sam super, a u drugom izbedačena načisto...ne znam, jel to normalno? Jel ste vi imali ovakve periode..? Kako, šta da radim...?
Mimice..ti imaš 13 god..i sasvim je normalno da probaš nešto i to ti se ne sviđa..nisi se rodila sa spoznajom što sve voliš ili ne voliš..to se ući kroz život..odrastanjem.
Tvoje tijelo ludi..hormoni pošizili..jedan trena si vauu letiš..drugi ošinula o beton..ništa ne normalno događa se svima..
Kako B kaže..
.."sasvim si normalna djevojka ..i ne trebas nista da radis ..samo da uzivas u svakom trenu ."
I nemoj da se zamaraš što kako kada i gdje..samo se smij što više budi sretna..jer sve će ovo "ludilo" u tebi proći..a kada prođe biti češ bez sumnje jedna predivna.. stabila i staložena mlada žena.

Hvala vam, mame moje

A ja se ne pitam više tko sam ja odavno...ali čitam i gledam i nema tih novaca koje bi dala da sam mogla kao Pikica sada nekom odraslom postaviti isto pitanje..kako bi mi netko tada pomogao...
Zato mi je baš drago što postoji taj net..jer djeca imaju.. ako su voljni koga i pitati i pročitati sve i svašta naučiti..mogu vidjeti ono što ja nisam kada sam odrastala u selendri..da je to sve normalno da će to sve proći..


Danas znam jako dobro tko i što sam..šteta što sam to saznala tek sa 20..ali čovjek ući dok je živ..imam svoju obitelj koja mi je dragocijena..malo dobrih prijatelja..nitko ne pravi probleme u obitelji od obitelji..samo bi mi bilo puno puno lakše da mi je to netko prije 18 godina sve ispričao..sve ovo što sada znam.

Slazem se, Kiki. Stvarno je dosta bitno da imas s kim da razgovaras i koga da pitas stvari koje te zanimaju. A jos bitnija stvar je da ti taj neko ne namece nesto njegovo, sta on voli, vec da pokusa da te razume.

Dobra tema. Najbitnija stvar u životu je biti svoj u svakom trenu i ne podilaziti nikome.

Goran je napisao/la:

Najbitnija stvar u životu je biti svoj u svakom trenu i ne podilaziti nikome.

Osim što je to nemoguće baš u svakoj situaciji.

I ja se često preispitujem. Mislim, možda imam previše godina da bih to činila, ali opet, mislim, čovjek se cijeli život mijenja, dobro je s vremena na vrijeme postaviti si pitanja poput: Kamo ja to idem? Što želim? Tko sam...

Starije osobe s kojima sam pričao, svi su mi dali do znanja jednu stvar, a to je da ne postoje godine u kojima dosegnemo neki vrhunac znanja. Drugim riječima, razlika između 30 i 40 godina može biti velika, a isto vrijedi i između 40 i 50. To najbolje može reći netko stariji kakve razlike mogu biti.

Najzanimljivija tema dosad.Tužan odgovor je da ni na vrhuncu zrelosti nećemo znati ko smo zapravo,što smo,zbog čega postojimo i da li smo zaslužili biti dio svijeta.Moje mišljenje,na samrti sve saznaš