Da li ste nekada pozeleli.....

da odete negde sami da nikoga ne vidite, ne cujete, bez tv-a, mobilnog i slicno?!
Da budete sami sa sobom...

Da,poželjela sam.Prije mi se to češće događalo sad ne toliko al dođe mi,obično kad mi bude puna kapa svega poželim samo nit da koga čujem nit vidim ništa,sama sa sobom da na miru mislim,ma luda

kako da ne ..koliko puta ...
ali kako sam nesto rascistila sa sobom ...nisam nikad vise pozeljela da odem negdje a da budem sama i da se povucem ...nema vise povlacenja u samocu ...to vodi ka depresiji

Ja bi samo jedan dan onako na Plitvice.Pogled...žubor vode,čisto nebo,zvijezde,dobra hrana (na Plitvicama imaju odlične kolače) i...laptop

O da...recimo na pusti otok ili svjetionik.....mir i tisina....izdrzala bih valjda dva dana i napunila baterije

Jesam...i često si to priuštim ne baš na takav način da odem na pusti otok..ali odvezem se autom u prirodu...šetam..odmaram...punim baterije.....isključim se ...

da pozelela sam mnogo puta...

Pa u takvim trenutcima se zatvorim u sobu...legnem na pod i kuliram...ako neko udje, ljubazno ga isteram napolje...i eto

sada bas to zelim...

želim..želim...a pošto ne mogu na otok, dođem na forum ovdje sam ko doma

Bleky je napisao/la:

da odete negde sami da nikoga ne vidite, ne cujete, bez tv-a, mobilnog i slicno?!
Da budete sami sa sobom...

sada to zelim...

Bleky je napisao/la:

da odete negde sami da nikoga ne vidite, ne cujete, bez tv-a, mobilnog i slicno?!
Da budete sami sa sobom...

Jesam... Ali nesamo i poželio... Neg i ostvario

... nekad to i uradim

Bleky je napisao/la:

da odete negde sami da nikoga ne vidite, ne cujete, bez tv-a, mobilnog i slicno?!
Da budete sami sa sobom...

To možeš i bez drastične promjene lokacije. Najbitnije je izgraditi unutarnji mir, pa si stabilan i miran svugdje, ne upijaš negativne utjecaje. Sama promjena lokacije i izoliranost ne mora donijeti ništa posebno, efekt nije nikakav ako nemaš kapacitete da doista nešto u sebi promjeniš, to ti može biti samo prividno privremeno olakšanje.

nemam što dodati na post mog šefa.

slažem se...bitno je da se postigne unutrašnji duševni mir...

Tornado je napisao/la:

slažem se...bitno je da se postigne unutrašnji duševni mir...

Podseti me ovaj tvoj post na jednu pricu o coveku koji je zeleo da popne na odredjenu planinu. Kada je konacno stigao do vrha, bio je uzasno razocaran. Vise nije imao gde da ode, a nesto je jos uvek nedostajalo u njegovom zivotu.

Gde god da odemo od sebe ne mozemo pobeci...To sto trazimo moramo pronaci u sebi,ne trebamo nigde otici..mir,spokoj, ljubav ili sta vec..

kad pronades u sebi to sve sto si nabrojala Bleky ..onda zivot je jako jednostavan i lijep ..ali uvijek moras to odrzavati taj svoj unutarnji mir i toplinu ..jer svaki novi nazovimo problem pokusava nam uskratiti taj nas unutarnji mir i zato uvijek treba raditi na tome

Nisam,jer i inače dosta vremena sam sama i di god da idem i opet bi morala vodit samu sebe

Dobra si Tijo, bolje ne ići nikuda.

da odete negde sami da nikoga ne vidite, ne cujete, bez tv-a, mobilnog i slicno?!
Da budete sami sa sobom...



Dovoljno mi je da odem sama u šetnju..hvala bogu imam staza za hodanje ne moram kružiti u krug.
A tko nije poželio otiči negdje da bude bez ikoga, samo ta želja kod mene ne traje nikad duže od jedne šetnje. Dovoljno mi je samo da izbistrim misli i išpušem se i prođe me i želja za samoćom.

kad promislim - i previše puta sam to poželjela, što nije ni čudno - tempo kojim živim, što sve u jednom danu moram odraditi itd....

i da slažem se da je unutarnji mir pravi mir kojem bi trebali težiti (odnosno moći se izolirati na takav način), ali ja sam ipak to uspjela lakše kad sam se makla na par dana na drugu lokaciju (nazovimo je tako) di nije bilo baš nikakvih smetnji i mogla sam se posvetiti svojim mislima