Kako pravilno disanje utiče na nivo anksioznosti

Kao svaka dobro podmazana mašina, tako i ljudsko telo zahteva gorivo da bi funkcionisalo i ono unosimo u dva oblika: hranom i vazduhom. Kao što svi znamo, kvalitet vazduha je od vitalnog značaja za zdravlje ljudskog tela; zagađen, zadimljen ili ustajao vazduh može dovesti do brojnih zdravstvenih problema. Pluća i respiratorni putevi su sposobni da pročiste čestice nečistoće iz vazduha koji udišemo, ali ne mogu uticati na tehnike disanja.

Moramo zapamtiti da respiratorni sistem ima dve funkcije, ne samo da udiše svež vazduh, već i da izbaci nusprodukt disanja, a to je ugljen-dioksid.

Često se dešava da zanemarimo pravilno disanje kad smo pod stresom. Nesvesno, naš autonomni nervni sistem - deo nervnog sistema odgovoran za automatske reakcije tela kao što su disanje, probava i moždana aktivnost, pogođen mišićnom napetošću i drugim reakcijama na stres, menja način disanja, koji uzimamo zdravo za gotovo.

Ove promene nisu opasne, ali su dovoljne da poremete hemijsku ravnotežu u telu, koja je povezana sa dobrim zdravljem.
Nivoi kiseonika i ugljen-dioksida u krvi variraju pod uticajem stresa, izazivajući ponekad prilično teške i uznemirujuće simptome, što je vidljivo kao panika, anksioznost i stres.

Pravilno disanje može:

Smanjiti broj otkucaja srca
Sniziti krvni pritisak
Usporiti metabolizam
Umanjiti bolove u mišićima
Osećaj gušenja i stezanja u grlu je bezopasan. Zapamtite da su to samo osećaji, a nikoga još nisu povredili osećaji.

Brojni simptomi su povezani sa nepravilnim disanjem: vrtoglavice, zadihanost, trnci u šakama, stopalima i mišićima, bol u predelu srca i drhtanje.

Ne mogu dovoljno da vam naglasim važnost pravilnog disanja; ono je sveti gral fiziološkog aspekta anksioznosti i paničnog poremećaja, uvežbajte ga i pobedićete simptomeAutonomni nervni sistem je potpuno nesvesni skup nervnih impulsa, koji reguliše mnoge telesne funkcije, bez učešća svesnog uma. Sve vreme, dok ste budni, ili spavate, vaše telo nastavlja sa ovim funkcijama. Pod stresom, vaši telesni mehanizmi su uznemireni, izmenjeni su kao sat koji ide prebrzo. Dah postaje plitak, to je prepoznatljivo kao kratki dah, zbog čega se grudi šire iznad dijafragme (mišićna poluga koja leži na dnu rebara, popreko na grudni koš), ali stomak se ne pomera, ovo se naziva hiperventiliranjem. Udisaji postaju brži i u kombinaciji sa plitkim udisanjem izazivaju disbalans nivoa kiseonika i ugljen-dioksida u krvi. Ono što moramo učiniti je da uvežbamo da ponovo dišemo pravilno. To nije teško koliko zvuči, tokom pravilnog disanja, nesvesni um uči novo ponašanje i usvaja nove navike.

Tokom hiperventilacije, možete osetiti prilično zastrašujuće simptome, koji se čak mogu razbuktati u panični napad.
Kroz redovnu, laganu vežbu, relaksaciju i vežbe disanja, možete preuzeti kontrolu nad svojim telom, povratiti ravnotežu, osloboditi se anksioznosti.

Ako provodite mnogo vremena sedeći, vodite računa da prošetate što je češće moguće. Sedenje za stolom često uzrokuje loše držanje, loše držanje pritiska organe u trbušnoj šupljini i grudnom košu, srce i pluća su stegnuti a probavni trakt se usporava. Krećite se što je više moguće, bez napora.
Neki ljudi savetuju da duboko udahnete kako biste se smirili u toku napada panike ili anksioznosti - pogrešan savet! To će vas učiniti samo još više anksioznima i napetima.

Pravila su jednostavna:

Produženi udah relaksira
Produženi izdah stimuliše
Kada želite da se relaksirate, udahnite potpuno, ali ostanite opušteni i onda, bez pauze, lagano izdahnite. Ovo ponavljajte dok god je potrebno.

Pripremite se unapred za stresne događaje, koliko je god to moguće. To ćete učiniti vežbanjem ovih jednostavnih vežbi disanja koliko je dugo potrebno pre samog događaja.

Trenutno umirenje
Isprobajte ovu tehniku koja će vas odmah umiriti; odlična je za oslobađanje od stresa i anksioznosti. Često je nazivaju ciljano disanje, ovo je jednostavna vežba disanja za oslobađanje tenzije u grudnom košu, vratu i dijafragmi.

Ovo je odlican način za ublažavanje simptoma anksioznosti i panike i opisuje se kao “trenutni smirivač”.

Ova vežba jednim delom utiče na nesvesne misaone procese koji se javljaju tokom paničnog napada i teže anksioznosti. Ova vežba zahteva od vas da svoju paznju usmerite van vas samih umesto na ono što osećate; osećaji mogu biti neugodni, ali to su samo osećaji.

Ova vežba raskida krug anksioznosti, dozvoljavajući vašem umu da predahne kako bi postao svestan istine, a vi preuzeli naučene mere protiv anksioznosti.

Kako raditi ovu vežbu
Prvo, recite glasno "STANI"
Duboko i lagano udahnite kroz nos, kratko zadržite dah i izdahnite kroz nos, kontrolišite brzinu izdaha, neka traje duplo duže od udaha.
Dok izdišete, obratite pažnju na napetost u mišićima. Opustite ramena, oslobodite napetost iz grudi i vrata, iz stomaka, karlice, ruku i nogu. Otpustite je zajedno sa vazduhom koji izdišete. Opustite mišiće, naročito ramena. Oslobodite napetost iz grudi i stomaka. Potpuno opustite sve mišiće na glavi, licu, vilici i vratu.
Sada se usredsredite na ono sto se događa oko vas. Postanite svesni zvukova i mirisa, svetlosti i tame; zabavite svoj svesni um svim ovim, pokušajte zaista da ih vidite. Nemojte započinjati unutrašnje dijaloge o tome kako se zovu, pokušajte da ne koristite reči, samo razmišljajte o njihovoj strukturi.
Delovi 1-3 ove vežbe oduzimaju samo nekoliko sekundi, 4. deo može trajati onoliko dugo koliko vi želite. Možete je primenjivati kad god želite. Ako se osećate veoma loše, radite je svakih 10-20 minuta.

Evo još nekoliko saveta za bolje disanje:

Nemojte se plašiti ako osetite vrtoglavicu dok radite ove vežbe, to je potpuno normalno. Bili ste naviknuti na mnogo niži nivo kiseonika u krvi. Uz vežbu, vrtoglavice će se ublažiti. Neko vreme radite vežbe ležeći ili sedeći.
Obratite pažnju najviše na izdisaje, ako ih radite potpuno i pravilno, vaše telo će udahnuti onoliko koliko mu treba. Ovo se u početku može činiti neobičnim.
Pogrešno je duboko disati kad osećate anksioznost, duboki udisaji stvaraju anksioznost, ključ je u laganim izdisajima. Dugi udasi stvaraju anksioznost!
Pošto je disanje nesvesna radnja, veoma je lako vratiti se starim, lošim navikama. Preporučljivo je da vežbate što češće, kako bi ste uneli trajne promene u “memoriji” pravilnog disanja, koje će promeniti nesvesne akcije. Vremenom, mozak će izgraditi nove neuroloske puteve, i nove “navike” u disanju ispoljavaće se automatski.
Zaključak

Budite neprestano svesni pravilnog disanja. Otkrićete da se vasa anksioznost povlači primenom ovog programa, vaše disanje će biti manje pogođeno anksioznošću, ali je važno da ga primenjujete postepeno. Čak i ljudi koji ne pate od anksioznosti imaju loše držanje i nepravilno dišu.

Odlična tema B., pravilno disanje je izuzetno bitno za mnogo toga, a često ne razmišljamo mnogo o tome i ne dišemo pravilno, treba udahnuti zrak da osjetimo udah sve od trbuha prema gore....

mnogi ne znaju koliko je bitno pravilno disanje ...koliko se samo stvari moze promijeniti na bolje ...uz samo prvilno disanje ...uz pravilno disanje ...nestaju mnoge stvari ...kao np bol ...nervoza ...jednostavno kako sam naucila pravilno disat ...dosta stvari kontrolisem