Kinologija

Kinologija (grč. κύων = pas i λόγος = nauka) je nauka o psima. Kinologija se bavi rasama, ponašanjem, treningom, uzgojem i historijom pasa. Kinologija kao disciplina nije postojala sve do pojave prvog "kennel" kluba 1873.

Ako imate psa(e), da li je rasni ili mješanac? Da li ste kad vodili psa na izložbu ili je samo kućni ljubimac? Ja imam ludu kombinaciju između labradorke i dobermana i samo je kućni ljubimac.

• Porijeklo: SAD
  
• FCI: Grupa 5, Sekcija 1 (FCI- 243)
  
• AKC: Working Group
  
• Težina: 39 - 56 kg
  
• Visina: preko 58,5 cm (Ž), preko 63,5 (M)
  
• Uporaba: Vuča saonica, lov i društvo
  
• Životni vijek: 12 godina
  

Prvi
Zapis o aljaškom malamutu spominje se u časopisu "Privat Journal of
Captain G.F. Lyon" iz 1824. godine. Aljaški malamuti srasli su sa
plemenom koji su su nazivali "Mahleimut". Psi toga vremena bili su
zastrašujuće veliki psi koji su bili sposobni vući ogromne količine
tereta na velikim udaljenostima. Pleme Mahleimut najviše je
nastanjivalo gornje područje rijeke Ankvik na Aljasci, međutim bili su
rašireni i u širem području. Pas im je najviše služio za dovlačenje
drveta za ogrjev iz suma u njihova sela. Usto, cesto su bili psi čuvari
koji su branili selo od vukova i sličnih zvijeri.

Danas
se razlikuju dva tipa aljaškog malamuta. Jedan se naziva M`Loot, a
drugi je Kotzebue. Jedna od razlika između ta dva tipa psa je u
veličini. M`Loot malamuti su veći nego Kotzebuei.

Druga
razlika jest u tome sto Kotzebuei imaju samo vučje-sivu dlaku, dok
M`Loot variraju u bojama, uključujući vucje-sivu, crno-bijelu, sivu,
bijelu, i sivo-bijelu.

Kotzebui su također nešto manje
agresivniji, nego M`Loot. Kotzebue liniju su prepoznali bračni par
Milton i Eva Seeley. 1935. ta linija je i službeno priznata.

Paul
Voelker razvio je M`Loot liniju. Paul Voelker nije registrirao svoje
pse, ali ih je prodao ljudima koji su ih naposljetku i registrirali.
Medju uzgajivacima vlada rasprava koji tip malamuta je pravi malamut.
Usprkos tome, aljaškog malamuta smatraju pasminom koja je zadržala
svoje prvotne osobine i karakteristike izgleda

Napuljski Mastif


Matična zemlja: Italija

Podrijetlo: Svi europski mastifi potječu od starog
tibetskog mastifa, najstarijeg predstavnika te grupe pasa. Prve
mastifeje, vjerovatno, doveo Aleksandar Veliki iz Indije u Grčku, oko
300 godina pr. n. e. U Grčkoj su ih upoznali rimljani, koji su se njima
oduševili i upotrebljavali su ih za borbe u cirkusu. Riječ
>>mastif<< potječe od latinske riječi
>>massivus<<, što znači >>krupan<<. Engleska
kinologija, naprotiv, smatra da su mastife u Britaniju doveli Feničani
oko 500 godine pr. n. e. te da su se odatle rasprostranili po čitavoj
Europi. Talijanski mastif je u svakom slučaju potomak starog rimskog
molosa. Dok je pasmina izumrla po čitavoj Europi, uzgoj se u Kampaniji
nastavljao, prkoseći i vremenu i ratovima. Može se, stoga, tvrditi da
talijanski mastif u Kampaniji živi najmanje 2000 godina, makar se na
izložbama prvi put pojavio istom 1946. godine, a standardiziran je 1949.

Opis: Visina mužjaka je od 65 do 75 cm;ženke: od 60 do
70 cm. Težina doseže i do 70 kg. Izgled mu je ozbiljan i impozantan,
glava velika sa njemu svojstvenim podvoljkom, profiliranim dubokim
naborima, koji su najnaglašeniji na vratu. Dlaka je kratka, gusta,
jednolična, sjajna. Boja: crna, olovno-siva, tigrasta, riđa, katkad sa
bijelim mrljama na grudima i na prstima. Boja očiju odgovara boji
dlake. Prema tradiciji antičkih borba uši se režu sasvim na kratko, a
rep na jednu trećinu.

Narav: Usprkos mrzovoljnom pa čak i krvoločnom izgledu,
ovo je miroljubljiv pas, uravnotežen, blag te privržen gospodaru i
prijateljima kuće. Vrlo je hrabar i srčano podnosi bol.

Korištenje: Tijekom povijesti talijanski mastif
(napuljski molos) je bio pas za borbu u ratu i u cirkusu, suradnik
razbojnika i pomoćnik policije, pas za vuču, kućni pas i pas za osobnu
obranu. Danas, ispravno odgojen, može odlično čuvati kuću i braniti
ljude.

Hrana: Treba ga hraniti prije svega mesom (700g
dnevno) te rižom ili kruhom. Ne valja ga napuhavati juhama ili povrćem,
jer bi omlitavio i izgubio živahnost.

Napomena: Treba mu mnogo kretanja pa je prikladan za
život u kući sa vrtom ili u stanu samo ako ga netko barem dvaput dnevno
izvede u dugu šetnju.

Dogue de Bordeaux- Bordoška doga

Matična zemlja: Francuska

Podrijetlo: Postoji nekoliko hipoteza o njenom
postanku: ili potječe od grčkih molosa ili mastifa koje su barbarski
Alani doveli u Europu, ili od pasa iz Akvitanije ili od španjolskog psa
iz Burgosa. Ime je dobila po francuskom gradu Bordeauxu.

Opis: Mužjak je visok od 60 do 68cm, ženka od 58 do
66cm. Najmanja težina je 50kg. Glava je glomazna; čeljusti snažne; vrat
mišićav s podvoljkom; grudi široke; uši ovješene, nešto zaobljenih
vrhova; oči ovalne. Dlaka svih nijansi riđe boje i protkane bojom čađe,
kratka je, fina i mekana.

Narav: Pažljivom selekcijom uspjelo se popraviti agresivni karakter ovog psa pa je postao tolerantan i vjeran.

Korištenje: U prošlosti je je bordoška doga
služila za lov na divlje svinje i na medvjede te u cirkusu za borbe sa
bikovima. Zbog njene snage i hrabrosti policija ju je koristila za
borbu sa zločincima, ali se pokazalo da je previše krvoločna.

Hrana: Treba je racionalno hraniti da ne bi odebljala.
Dnevno se daje 600 do 700g mesa u dva obroka i 300g kuhane riže.
Potrebno je mnogo kretanja na otvorenome.

Tibetski Mastif

Matična zemlja: Velika Britanija

Podrijetlo: Potječe od slavnog tibetskog psa, pradjeda većine molosa i
mastifa širom svijeta. Englezi su usavršili tu pasminu koja je u
domovini (Tibetu) počela nastajati. Ovaj je pas pratilac svih
planinskih pastirskih pasa.

Opis: Snažan, jakih kostiju, može doseći visinu od 80cm i težinu od
gotovo 100kg. Standard propisuje visinu od 64 do 69cm za mužjake i 58
do 61 cm za ženke. Marco Polo ga je opisao kao >>visokog poput
magarca a glasa kao u lava<< Glava je široka i krupna; gubica je
laganija nego u engleskog mastifa; čeljusti su vrlo snažne; oči smeđe,
srednje veličine; uši ovješene, oblika srca; vrat snažan; rep zavinut
na leđima; dlaka je duga, teška, gusta.

Boja: crna sa paležem ili zlatno-žuta.

Narav: Rijetki primjerci u Tibetu su agresivni i krvoločni,
nepredvidivog ponašanja, neprikladni za obuku. Pasmina koju su
selekcionirali Englezi, poslušna je i donekle privržena gospodaru.

Korištenje: Odličan pastirski pas, krvoločno napada medvjeda i
leoparda, ako bi se približio stadu, čuva čitava naselja i osamjljene
kuće. Da bi mogao živjeti u civiliziranom svjetu, potreban mu je barem
prostran vrt.

Lijepa tema, konkretno nemam psa. Nekada sam imao Bernardinca i isao na izlozbe s njim. Ali to je bilo u bivsoj SFRJ. Par nagrada se osvojilo , 2 CAC i 2 CACIB nagrade. Inace omiljene rase su mi Newfoundlander ,Bernardinac i Engleski Bulldog...

To je jedan umiljat porodični pas, dobar čuvar, ljubitelj dece izuzetno dobro prilagođen za život u stanu. On je izrazito bistar i inteligentan pas, odlikuju ga neobična svestranost, udružena sa velikom voljom za učenjem i velika radna sposobnost. On je svojoj porodici budan zaštitnik sa urođenom sposobnošću razlikovanja dobrih i loših namera ljudi, što ga izdvaja u odnosu na ostale rase.





Iako su Kennel Club of Great Britain i American Kennel Club zvanično priznali Staffordshire Terrier-e tek sredinom tridesetih godina XX veka, poreklo ovih pasa se može pratiti još od početka devetnaestog veka. Staffordshire, koji je u vezi sa Bull Terrier-om i Boston Terrierom, potiče od stare Bull i Terrier mešavine koja je viđena u Britaniji i Sjedinjenim Državama od XVIII veka ili čak i ranije. Bull i Terrier psi su prvo postali poznati u Engleskoj tokom ranih 1800-ih, kada su buldozi pažljivo odgajani isključivo za 'baiting bulls' (borba psa sa bikom).

Velika je razlika između pasa koji su poznati kao 'buldozi' i nama danas poznate rase pod istim imenom. Oni iz 1800. godine su bili brzi i spretni psi, sa pravim nogama, dugačkom njuškom i često su imali duge repove. Pročitali smo da oni podsećaju, sa izuzetkom glave, više na pse koji su kasnije postali poznati kao Američki Stafordski Terijer, nego na one koje sada nazivamo buldozima. Sa ovim ranim buldogom, predstavljena je mešavina terijera: verovatno Black i Tan Terrier (preteča Manchester Terrier-a), ili veliki beli pas poznat kao English Terrier.




Takođe se misli da je nastao i od Fox Terrier-a, zbog njegove sklonosti ka igri. Nesreća je što su izrazita sklonost ka igri, neustrašivost i čvrstina Bull i Terrier pasa vodili njihovoj eksploataciji kao pasa za borbu u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim državama. Mešanje ranijih 'buldoga' i starih English Terrier-a sa eventualno drugim linijama terijera, proizvelo je pse koji su najzad nazvani Staffordshire Bull Terrier. Psi tog ranog perioda su bili naročito popularni među rudarima i radnicima u teškoj industriji u oblasti Staffordshire, tako da je ime izgledalo prikladno. Kada su 1835. godine u Velikoj Britaniji zakonom zabranili 'bullbaiting', borbe pasa su došle na to mesto.

Kako je vreme prolazilo, društva za humanost su izborila zabranu borbi pasa. Ovo nije bilo sasvim uspešno, pošto je praksa nastavljena do policijske intervencije i stroga primena zakona je započela tridesetih godina XX veka. Mnogi ljubitelji Pit pasa su razmišljali o zakonskoj formi takmičenja njihovih pasa – odnosno o izložbama. Tako je 1935. Bull i Terrier dobio odobrenje tamošnje kinološke organizacije -- Kennel Club of Great Britain -- i prijem u rodovnu knjigu, registar za Staffordshire BullTerrier. Osnovan je poseban klub za unapređenje i zaštitu interesa rase, opisujući poželjne karakterne i fizičke osobine.





Igra, hrabrost, i Bull and Terrier je započeo put ka sopstvenom poštovanju. Između 1939. i 1970., broj registrovanih pasa je povećan sa 350 na 2000. Staffordshire je držao svoju popularnost u Engleskoj. Pred kraj Građanskog rata, mnogi britanski radnici iz siromašnih i industrijski nerazvijenih krajeva su došli u Sjedinjene Države. Neki od njih su poveli svoje Bull and Terrier pse, rasu koja je nastavila svoj razvoj kao American Bull Terrier, Yankee Terrier i Pit Bull Terrier. Ove pse je priznao United Kennel Club, koji ih i danas sponzoriše i vodi registar rase. Pit Bull Terrier rasa i njen registar nisu priznati od strane American Kennel Club-a.

Posle dolaska u Sjedinjene Države, vlasnici Bull and Terrier pasa su nastavili da koriste pse za borbe. Uprkos tome, mnogi su svoje pse držali kao društvo i drugare za igru deci, kao i za rad kada bi se smestili u slabo naseljenim oblastima. Ovi psi su bili cenjeni zbog svoje odanosti ljudima i zbog svoje pouzdanosti, što je bila srećna okolnosta za budućnost rase. Borbe pasa su zabranjene i u Sjedinjenim Državama. Kao i u Engleskoj, oni koji su brinuli za životinje i prezirali okrutnost prema njima, izvršili su pritisak da se ova aktivnost potpuno eliminiše. Izgledalo je da sa svim interesovanjima i zadovoljstvima savremenog sveta, ljudi mogu da nađu konstruktivnije i zanimljivije načine za zabavu od toga da gledaju kako psi razdiru jedan drugog. To je apsolutno okrutno, nehumano i nepotrebno.

Da bi sledbenike predstavili u najboljem svetlu, jednom smo pročitali da surovost nije razlog zbog kojih su mnogi bili uključeni u borbe pasa, nego divljenje prema snazi, brzini i neustrašivosti ovih životinja. Sa koje god strane gledali na ovu temu, ostavljen je pečat na potomke Bull and Terrier rase koji je teško zanemariti.

Koliko god dobrih i hrabrih dela ovi psi izveli, koliko god da puta demonstriraju svoju odanost i inteligenciju, koliko god života spasili, uprkos mnogobrojnoj deci koja ga obožavaju, još uvek postoje ljudi koji misle da su oni opasni i nepouzdani.

Bull and Terrier pas ne želi ništa osim da zadovolji vlasnika. Takvo ponašanje psa u velikoj meri zavisi od uverenja, ophođenja i pravilnog uzgoja sa kojim jesu ili nisu odrasli. Kada ljudi od njega zahtevaju da bude nasilan i surov, pas se lako istrenira da bude takav. Ako, sa druge strane, ohrabruju dobre kvalitete psa, Bull and Terrier bude visoko na listi poželjnih, pouzdahih, ljupkih, zabavnih, inteligentnih i druželjubivih pasa.

Prošlo je više od pola veka od kada su Kennel Club of Great Britain i American Kennel Club priznali Staffordshire Terrier-a (ovo se desilo 1936.). U Sjedinjenim Državama je osnovan snažan i aktivan Speciality Club – The Staffordshire Terrier Club of America. Ova organizacija je primljena u AKC 1940.
U međuvremenu, izgrađen je standard za rasu, pa je počeo uzgoj kao i izložbe. Raniji Speciality Shows u Americi, koji su odražavani tokom '40-ih je sponzorisao Staffordshire Club u saradnji sa International Kennel Club of Chicago.

Staffordshire Terrieri su devetnaesta rasa terijera koju je AKC zvanično odobrio. Prva registracija, 1936. je Wheeler's Black Dinah. 1937. godine - Champion Maher's Captain D je postao prvi Staffordshire Terrier koji je postao American Kennel Club Champion of Record. Veoma poznato ime u istoriji Staffordshire -a sredinom XX veka (pre razdvajanja Staffordshire-a na dve rase sredinom '70-ih) je veliki šampion X-Pert Brindle Biff, izuzetan pobednik koji je ostavio u nasleđe zadivljujući broj šampiona koji su pomogli da se prenese njegov kvalitet na buduće generacije. Biff je bio u vlasništvu svog odgajivača Clifford & Alberta Ormsby-ja. Drugi poznati stafordi sredine dvadesetog veka su:

Ch. Topsy’s Ghost i Ch.X-Pert Pedro Escopeta, vlasništvo Dr. Carrol A. Roll; sin Escopeta,
Ch.Rip Rock Irish Mike, odgoj i vlasništvo Oscar & Kathleen Marusich;
Ch.Rip Rock Golden Rock, odgoj Mr.&Mrs. Marusich, a vlasništvo Dean Howard;
Ch.Glamour Girl, ćerka Brindle Biff-a i
Ch.Rip Rock Silver Cavalier, koji su bili u vlasništvu Marusich-a.

Kako je vreme odmicalo, postalo je očigledno da postoji značajna razlika između Staffordshire Bull Terrier rase u Sjedinjenim državama iz američkog porekla i rase britanskog i australijskog porekla. Ovo je pravilo veoma velike devijacije tipa u rasi. Rešenje je bilo da se varijacije razdvoje u rase. To je i učinjeno 1. januara 1972., American Staffordshire Terrier je zamenio Staffordshire Terrier-a, a 1. oktobra 1974., nova rasa Staffordshire Bull Terrier, sa sopstvenim standardom je primljena u AKC rodovne knjige. (Klasifikaciona izložba terijer grupe je obezbeđena od 5. marta 1975.).

Alberta Ornsby i X-Pert Brindle BiffKao odvojena rasa, American Staffordshire Terrier i Staffordshire Bull Terrier su značajno napredovali. Ljudi koji su angažovani oko Staffordshire terijera kreirali su i opise ovih pasa. Staffordshire Bull Terrier je opisan u standardu kao pas kratkih leđa, velike snage i veoma okretan, čija je težina između 12.5 i 17 kg, a visina od 35 do 40 cm u zavisnosti od težine. Sa druge strane, American Staffordshire Terrier je dužih leđa, kvadratičan pas veoma mišićav i dobro "povezan". Visina između 46 i 48.5 cm za mužjake i 43.5-46 cm za ženke se smatra poželjnom. Razlike između ove dve rase su se mnogo povećale. Očigledno, talenat odgajivača u oba slučaja je postao beneficija pasa i to je preraslo u veliko zadovoljstvo gledati ih u ringu na važnim izložbama dok se takmiče jedni protiv drugih.

Čovek ne može da napiše tekst o Američkim Stafordima, a da ne pomene tako posvećene odgajivače i vlasnike, kao i njihove pse iz poznatih odgajivačnica Ruffian, X-pert, Gallant, Tryar, i mnogih drugih, koje su dale svoj doprinos kvalitetu rase.

Am.staford imao sam ga,ljudi misle da je opasan
no to je pravi obiteljski pas koji voli djecu.Normalno
ako je socijaliziran.No ima idiota koji ih uzgajaju za borbe
razlika između staforda i terijera je ta šta se stafordu
uklješti samo jedna čeljust a ovima obe tako da vlasnici
moraju obavezno nositi stikove uz sebe.

Ja imam njega tornado, ustvari majku i shtene

scorpio57 je napisao/la:

Am.staford imao sam ga,ljudi misle da je opasan
no to je pravi obiteljski pas koji voli djecu.Normalno
ako je socijaliziran.No ima idiota koji ih uzgajaju za borbe
razlika između staforda i terijera je ta šta se stafordu
uklješti samo jedna čeljust a ovima obe tako da vlasnici
moraju obavezno nositi stikove uz sebe.

Slažem se sa Scorpiom , imam staforda staroga 7 godina , koji je izuzetan obiteljski pas i pravi pas za dijete. Kada se nalazi u krugu obitelji , kada nije na lancu i kada ga se ne zapostavlja. Treba mu pružiti ljubavi , pažnje , staloženog odgoja, u sebi ne posjeduje agresivnost kao takvu kako ga se predstavlja.

mihaela je napisao/la:

Ja imam njega tornado, ustvari majku i shtene

koliko štenadi ima kuja?...

Najpametniji psi
Razumijevanje novih naredbi: u manje od 5
pokušaja
Izvršavanje prve naredbe: 95% uspješnosti

1.
graničarski koli
2. pudl
3. njemački ovčar
4. zlatni retriver
5.
doberman
6. šetlandski ovčar
7. labrador retriver
8. papijon
9.
rotvajler
10. australijski ovčarski pas


Izvrsni radni
psi 11-26
Razumijevanje novih naredbi: 5 do 15 pokušaja
Izvršavanje
prve naredbe: 85% uspješnosti

11. velški korgi pembruk
12.
patuljasti šnaucer
13. engleski špringer španijel
14. belgijski
ovčar – tervuren
15. šiperka
16. škotski ovčar
17. njemački
kratkodlaki ptičar
18. ravnodlaki retriver srednji šnaucer
19.
epanjel breton
20. koker španijeli
21. vajmarski ptičar
22.
belgijski ovčar – malinoa bernski planinski pas
23. pomerijanac
24.
irski vodeni španijel
25. vižla
26. velški korgi kardigan


Iznadprosječni
radni psi 27 - 39
Razumijevanje novih naredbi: 15 – 20
ponavljanja pokušaja
Izvršavanje prve naredbe: 70% uspješnosti

27.
chesapeake bay retriver puli jorkširski terijer
28. veliki šnaucer
29.
erdel terijer
30. graničarski terijer briard
31. velški špringer
španijel
32. manchester terijer
33. samojed
34. njufaundlender
australijski terijer američki stafordski terijer gordon seter bradati
koli
35.kern terijer irski seter
36. norveški elkhound
37.
svilenkasti terijer mnijaturni pinč engleski seter faraonski pas klumber
španijel
38. norvič terijer
39. dalmatiner
slika.dalmatinski
pas, hrvatska autohtona pasmina


Prosječni radni psi 40 -
54
Razumijevanje novih naredbi: 25 – 40 ponavljanja
Izvršavanje
prve naredbe: 50% uspješnosti

40. irski mekodlaki pšenični
terijer bedlington terijer kratkodlaki foksterijer
41. irski vučji
hrt
42. kuvasz
43. saluki – perzijski hrt pointer
44. kavalir
king Charles španijel njemački oštrodlaki ptičar
45. sibirski husky
bišon
46. tibetski španijel engleski hrt
47. zapadnoškotski
bijeli terijer škotski jelenji hrt
48. bokser njemačka doga
49.
jazavčari stafordski bulterijer
50. aljaški malamut
51. vipet
šar-pei oštrodlaki foksterijer
52. rodezijski riđbek
53. velški
terijer irski terijer
54. boston terijer akita

Osrednji
radni psi 55-69
Razumijevanje novih naredbi: 40 do 80 ponavljanja
Izvršavanje
prve naredbe: 30% uspješnosti

55. skaj terijer
56. norfolk
terijer
57. mops
58. francuski buldog
59. briselski grifon
maltezer
60. talijanski hrt
61. kineski kukmasti pas
62. dandie
dinmont terijer tibetski terijer lakeland terijer
63. staroengleski
ovčar – bobtail
64. veliki pirinejski pas
65. škotski terijer
bernardinac
66. bulterijer
67. čivava
68. lasa apso
69.
bulmastif

Najslabiji kao radni psi 70-79
Razumijevanje
novih naredbi: 80 do 100 pokušaja
Izvršavanje prve naredbe: 25%
uspješnosti

70. ši-cu
71. baset
72. engleski mastif bigl
73.
pekinezer
74. bloodhound
75. ruski hrt – borzoj
76. čau-čau
77.
engleski buldog
78. basenđi
79. afganistanski hrt

Zanimljivo kako se ovdje na listi ne nalazi Dogue de Bordeaux ( Bordoška doga ) oni su izuzetno inteligenti psi .

neznam ali to je lista svjetska

Tornado je napisao/la:

mihaela je napisao/la:

Ja imam njega tornado, ustvari majku i shtene

koliko štenadi ima kuja?...

Rodila je 9, al su 5 uginula , 4 je ostalo...3 sam poklonila, sebi sam ostavila samo 1

Pokusavam da ubacim njenu sliku da vidite moju lepoticu

aj ubaci da vidimo iako znam kakva je

Da , znam čitala sam je, inače one su radni psi, izuzetno dobro reagiraju na naredbe, iako treba biti jako dosljedan u treningu , moja kuja od 4 godine za sada jako dobro reagira na naredbe iako učimo i dalje.

scorpio57 je napisao/la:

aj ubaci da vidimo iako znam kakva je

Pokusavam, al mi je slab net Ubacicu kad bude bolji

To je majka : )

Okacicu i stene, kad budem uplaudovala sliku .

Imam i labradora retrivera, crnog

[img][/img]

Ovo je shtenac : )

evo i labradora

Isti labrador kao moj, samo je moj malo stariji. :