Neki ljudi svojim prisustvom kao da obasjavaju sve druge ljude i izazivaju divljenje gde god se pojave. Da li je po sredi dobar izgled, visok IQ ili vrcava duhovitost?
Ne, to je harizma: aura licnosti koja drugim ljudima privlaci paznju.
Njenoj moci je tesko odoleti i gotovo nemoguce je razumeti, ali prethodnih godina, istrazivaci su poceli da izucavaju ovo svojstvo licnosti i kvalitet: ono sto nam deluje kao misteriozni talenat, oni su razlozili na neke naucne osnove i objasnjenja.
Prepoznavanje i aspakti harizme
Harizma ima tri glavna aspekta, tvrdi naucnik Ronald Rigio professor psihologije na "Klermont Mekena Koledzu".
To je ekspresivnost (talenat za spontano ucestvovanje u razgovoru i lako izrazavanje osecanja), kontrola (sposobnost da se suptilno uklopite u neko drustvo)
i osetljivost ili empatija (dar da slusate, shvatate i osecate druge ljude).
"Mnogo harizme proistice iz nacina na koji komunicirate. To je vasa sposobnost da 'uhvatite' emocije drugih ljudi dok ih i sami izrazavate", kaze Rigio.
Mo�da zvuci subjektivno, ali naucnici su otkrili da se ova tri aspekta mogu meriti empirijski kroz posmatranje sirokog polja nesvesnih gestova i izraza koje pravimo u svakodnevnoj komunikaciji.
Naprimer, skromna kolicina energije koju isijava nervozna i nesigurna osoba koja bi se u normalnim okolnostima smatrala negativnom, cesto je znak da je neko uzbudjen zbog razgovora koji vodi i zeli da se tako oseti i njegov sagovornik.
Kada harizmaticna osoba stupi u komunikaciju, njegov autonomni nervni sistem postaje nadrazen - paznja im je usmerena na tu osobu i onu su prepunjeni energijom. Rezultat: prica brze.
Zapravo, studija iz 2005. godine pokazuje da ljude koji govore brze drugi percipiraju kao harizmaticnije od onih koji razgovor vode lagano.
Razgovor bez pauza (izuzev ponekog "mhm" ili "razumes") je najharizmaticniji, jer pokazuje da je osoba samouverena i ima cvrste ideje.
Harizma takodje isijava kroz gestove kao sto su klimanje glavom dok druga osoba govori, odrzavanje kontakta ocima i razmenjivanje osmeha. Uzrecice poput "naravno" i "da, da" koje pokazuju da ste zainteresovani za razgovor ujedno i daju znacaj onome sto izgovara vas sagovornik.
Mimika takodje poboljsava kontakt izmedju dve osobe. Ako klimate glavom ili imitirate jedno drugo, medju vama ce "proraditi" saosecajnost. Tela proizvode endorfine, prirodne opijate i tako sticete utisak da ste se upustili u sinhronu plesnu tacku.
Za to su zasluzni "neuroni ogledala", isti oni koji podsticu imitiranje u mozgu beba dok ona oponasa majcin izraz lica.
Kako bi savladali "sinhroni ples", naucnici su razvili sociometar, aparat koji detektuje harizmu i meri je u interakciji sa drugim ljudima.
To je prenosiva digitalna sprava velicine mobilnog telefona, opremljena infracrvenim senzorom i minijaturnim mikrofonom.
Aparat prati semu razgovora i pokreta tela, iako ne snima ni jednu izgovorenu rec. Studije u kojima je koriscen sociometar otkrile su da ljudi koji ukljucuju mnogo nesvesnih gestova i izraza koje istrazivaci povezuju sa harizmom, verovatno bivaju uspesniji u odabiru posla ili pregovaranju o povisici.
Drugim recima, nije toliko vazno sta govorite, nego nacin kako to govorite. Ako vam harimaticna osoba predlozi biznis plan, necete znati sve detalje, ali cete pretpostaviti da je ta osoba ekspert i da deluje iskreno zainteresovano za vase misljenje. Instinkt ce vam reci da je ideja koju vam prezentuje dobra.
To sto neko zvuci kao ekspert, ne mora da znaci da to i jeste, ali istrazivaci se slazu da nije u pitanju gluma. Harizma se ne moze po zelji "ukljuciti" ili "iskljuciti". Ljudi koji je zaista poseduju su autenticni. To je grupa vestina, a njihovu emocionalnu komponentu je veoma tesko lazirati.
Privlacnost suprotnosti
Posto se harizma u velikoj meri oslanja na ekspresivnost, kontrolu i senzitivnost, njena magneticna moc se pojacava kada se pomesa sa misterijom i nespojivim suprotnostima. Psiholozi tvrde, da svaka harizmaticna osoba ima svoje dve strane; istovremeno ona je i krhka i snazna, i prosecna i jedinstvena. Ideal harizme poseduju ljudi koji su ranjivi i stoici, i hrabri i povuceni, sa alhemijom sarma, iritantnosti i prodornog pogleda.
Ali, cak i medju cuvenim ljudima poput predsednika drzava, voditelja tok sou programa i direktora marketinga, harizma nikad nije jednostavno "bacanje cini".
"Harizmaticne osobe u velikoj masi ljudi neverovatno precizno prepoznaju osobu kojoj treba da se obarate. Dajana, princeza od Velsa, takodje je to imala. Mogla je uci u prihvatiliste za siromasne i da odmah je znala kome je pomoc najpotrebnija. Medjutim, paradoks koji cini harizmu tako mocnom lezi u sledecem: osoba koja pati zna da i princezi Dajani treba neko o kome ce brinuti. To je povratna sprega ispod magije koja se desava", objasnjava profesor dramaturgije i engleskog jezika na Univerzitetu "Jejl" Dzozef Rouc. Malo ko pamti "Stidljivu Di", pomalo tupu, stidljivu i povucenu iz vremena pre nego sto ce postati "princeza naroda".
Dajana je znala da niko ne polaze "ekskluzivno pravo" na harizmaticnost. Na njoj treba raditi i svakodnevno preispitivati sopstvene granice, kako bi iz sebe izvukli sve ono najbolje.
Samo harizmaticne i hrabre osobe mogu da se preobraze poput Lejdi Dajane, i postanu oslonac i svetlo drugim ljudima.izvor