Činjenice o zlatu koje niste znali

Na svetu postoji dovoljno zlata da svaki stanovnik naše planete može imati 5 zlatnih prstena, a spoljnji dug SAD-a je toliko veliki da ga ni svo zlato sveta ne bi uspelo otplatiti.

Iako će mnogi tvrditi kako trgovina zlatom nikada nije ni prestala biti odličan biznis, u našim se mestima i gradovima gotovo svakodnevno otvaraju nove kompanije koje se bave isključivo otkupom zlata, a i mnogi se „klasični” zlatari gotovo u potpunosti okreću ovom poslu, shvaćajući kolika potencijalno ogromna zarada u njemu leži.

Činjenica da je kupovanje zlata od stanovništva postalo tako dobar biznis nije nimalo slučajna. Cene ovog vrednog materijala koji se već godinama koristi kao neprikosnovena valuta na rekordno su visokim nivoima, a mnogi stručnjaci smatraju kako ovaj cenovni mehur još nije „rekao svoje”, odnosno da još uvek ima prostora za rast.

Za vas otkrivamo zanimljive informacije o zlatu u svetu, njegovoj proizvodnji, potrošnji i budućnosti.

1. Koliko iskopanog zlata trenutno postoji na svetu?

Ovaj podatak niko sa sigurnošću ne može tvrditi, ali najbolje stručne procene govore da se radi o 165 hiljada tona koje su ljudi iskopali tokom svoje istorije. Zanimljivo, više od polovine sveukupno iskopanog zlata na svetu iskopano je u zadnjih pola veka, uprkos tome što su zlato poznavale i civilizacije stare 6000 godina.

2. Koliko se zlata proizvodi svake godine?

Proizvodnja zlata početkom 20. veka iznosila je oko 400 tona godišnje. Danas se taj broj kreće oko 2500 tona. U rekordnoj 2001. godini iskopano je 2700 tona. Ovom računicom lako dolazimo do podatka da je pre 20. veka iskopano tek 24.000 tona.

3. Kako je to moguće? Nisu li, primera radi, Španci iz Novog sveta doneli velike količine zlata Azteka i Inka?



Španci su iz Novog sveta donosili uglavnom velike količine srebra i puno manje zlata. Prema nekim procenama, radilo se o 150 tona zlata i neverovatnih 7500 tona srebra.

4. Koliko je zapravo 165.000 tona količinski?

Olimpijski je bazen dimenzija 50 metara sa 25 metara i dva metra dubine. To znači da taj bazen sadrži 2500 kubnih metara vode kad je pun do vrha. Svaki metar kubni vode težak je jednu tonu. Zlato je čak 19,3 puta gušće od vode, što znači da bi olimpijski bazen mogao sadržati 48,250 tona zlata, odnosno, cela bi količina iskopanog zlata na svetu stala u 3,42 olimpijska bazena. Impresivno ili razočaravajuće, procenite sami.

5. Ako uzmemo u obzir da trenutno na svetu zaista ima 165.000 tona zlata, koliko je to po svakoj osobi na planeti?

Čovečanstvo je nedavno premašilo brojku od 7 milijardi. To znači da bi, u nekoj idealnoj i pravednoj raspodeli zlata, svakoj osobi pripalo nešto manje od 24 grama. Uzmimo da prosečni venčani prsten u sebi sadrži zlato 18-karatne čistoće, radi se o čistih pet grama zlata. To znači da bi svaka osoba na planeti imala dovoljno zlata da bude ponosni vlasnik 5 zlatnih prstena, čija bi čista zlatna protivvrednost u ovom trenutku bila 1326 američkih dolara.

6. Na šta se troši zlato koje se iskopa?

52 posto zlata koristi se za nakit, 18 posto odlazi u trezore središnjih nacionalnih banaka, 16 posto koristi se kao oblik ulaganja, 12 posto odlazi u industriju (na primer, izrada mobilnih telefina), a za 2 posto se ne zna. Pretpostavlja se da je tih 2 posto crno tržište.

7. Koje nacije troše najviše zlata na svetu?



Budući da najveći deo zlata odlazi upravo u proizvodnju nakita, najviše ga troše one nacije koje kupuju najviše zlatnog nakita. Prema podacima iz 2010. godine na prvom mestu u svetu je Indija s 745 tona godišnje, Kina s 428 tona, SAD sa 150 tona, Turska sa 75 te Saudijska Arabija sa 72 tone. Zemlje EU (bez Ujedinjenog Kraljevstva) zajedno godišnje troše tek 59 tona godišnje.

8. A koje ga zemlje najviše proizvode?

Na vrhu liste svetskih proizvođača nalazi se Kina sa 320 tona, SAD sa 223 tone, Australija sa 222, Južna Afrika sa 197 te Rusija sa 190 tona godišnje. U Srbiji se proizvodi oko pola tone godišnje, što je smešta na 75. mesto.

9. Šta će se u budućnosti događati s cenom zlata?

Eh, kad bi neko pouzdano znao odgovor na pitanje, budite sigurni da ga ne bi delio sa nama. Bilo kako bilo, postoje određena predviđanja temeljena na procenama trendova. Zlatu od 1900. godine konstantno raste cena, s povremenim naglim skokovima i padovima. Svoj vrhunac u poslednjih deset godina zlato je doživelo letos i jesenas, kada je u dva navrata prešlo cenu od 1900 dolara za uncu. Stručnjaci smatraju kako i u ovoj godini možemo očekivati nešto slično.

10. Koja zemlja na svetu ima najveće zlatne rezerve?

Očekivano, to su Sjedinjene Američke države, koje imaju daleko najveće rezerve, čak 8133 tone. Sledi ih Nemačka sa 3401 tonom, Italija sa 2451, Francuska sa 2435 i Kina sa 1054 tone. Hrvatska nema niti jednog jedinog grama zlatnih rezervi, dok na primer Austrija poseduje 280 tona zlata, Slovenija ima 3,2 tone, Srbija 12,2, a Makedonija 6,8 tona.

Izvor: metro-portal

He pametni Hrvati što će nama zlato mi svoje damo za koricu kruha