Kraj sivih partijskih fondova?

Zakon o finansiranju stranaka u četvrtak pred Vladom. Ako zakon bude usvojen, funkcionerima preti zatvorska kazna za prikrivanje donatora ili sume date stranci. Slede milionske kazne i za donatore. Oštriji zakon traži i EU. Opozicija skeptična po pitanju poštovanja zakona.

Novi zakon o finansiranju političkih stranaka naći će se pred Vladom 10. februara, a pred Skupštinom na prvoj sednici u martu, najavljuju iz Ministarstva pravde.

Usvajanje jasnih pravila o kontroli tokova novca u politici jedan je od glavnih uslova koje je Evropska unija postavila Srbiji za dobijanje statusa kandidata.

Nacrt zakona sačinila je grupa u čijem su radu učestvovale političke stranke i Agencija za borbu protiv korupcije, a tekst je usaglašen sa svim evropskim institucijama.

U Srbiji još niko nije odgovarao po Zakonu o finansiranju političkih stranaka. Međutim, ako novi zakon bude usvojen, funkcionerima preti i do pet godina zatvora za prikrivanje finansijera ili sume date stranci.

Oštriji zakon tražili su i iz Evropske unije, pa su i za darodavce predviđene kazne i do dva miliona dinara.

Partije bi mogle da budu kažnjene i skidanjem sa državne kase, ako uplate ne primaju sa računa na račun. Izuzetak su članarine do 1.000 dinara. Međutim, godišnji prilozi su veći, iznose 200 prosečnih plata od preduzeća, a od pojedinaca do 20.

Partije polažu jemstvo državi

Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen očekuje da će Vlada usvojiti taj zakon.

"U formi koju je predložio Brisel, u saradnji sa radnom grupom, mi smo uputili zakon na razmatranje u Vladu. Pribavili smo pozitivna mišljenja i očekujemo da će narednog četvrtka biti u potpunosti usvojen u Vladi", kaže Homen.

Nacrtom je predviđeno da partije polože izborno jemstvo da će državi vratiti novac za kampanju, ako ne osvoje bar jedan odsto glasova. Međutim, to nije ono što brine vladajuće stranke.

"Drakonske kazne zatvorom ulivaju strah. Sada će svi imati otvorene oči i nikad neće spavati, kada je reč o finansiranju stranaka na dnevnoj bazi, jer su praksa i teorija različite", kaže Dejan Backović iz SPS-a.

Vlada Ilić iz G17 plus kaže da će ta stranka podržati zakon. "Učestvovalli smo u izradi. Hteli bismo da ukažemo da je neophodno usaglasiti zakon sa domaćim i međunarodnim finansijskim standardima i budžetskim sistemom Srbije", kaže Ilić.

Opozicija skeptična

Opozicija nije učestvovala u izradi nacrta zakona, osim LDP-a, čiji predlozi nisu prihvaćeni. Bojan Đurić iz te stranke pita zbog čega bi neko kao privredni donator ulagao u političke stranke.

"Dok god nemamo set drugih zakona i poreskih olakšica, uvek će se provlačiti sumnja da se donacijom kupuje politički ili ekonomski uticaj", kaže Đurić.

Rade Obradović iz Demokratske stranke Srbije kaže da je taj zakon napravljen samo za opozicione stranke, a da će stranke iz vlasti i dalje koristiti državne resurse za kampanju.

Dragan Todorović iz Srpske radikalne stranke kaže da su oni hvatali šlepere, magacine sa tom robom, a sad ti isti propisuju šta treba da se radi.

Partije će račun polagati Agenciji za borbu protiv korupcije, a ne RIK-u i skupštinskom odboru za finansije kao do sada.

Đorđe Vuković iz Cesida kaže da po usvajanju zakona treba ostaviti određeno vreme da se formiraju službe koje će vršiti taj posao. Prema njegovim rečima, efekti tog zakona će se osetiti tek za nekoliko godina.

Za godinu ili za dve, biće jasno ima li volje da, makar i pod pritiskom iz Evrope, sivi tokovi novca iscure iz politike. Ako Skupština novi zakon usvoji u martu, njegove odredbe primenjivaće se već u izbornoj kampanji sledeće godine.

izvor