Jurio sam NLO iznad Jadrana

Intervju: Trifko Radeta, potpukovnik avijacije



Let je tekao bez ikakvog problema, dok u penjanju ka zoni u traverzi Cresa nisam primetio leteći objekat, cilindričnog oblika cigare i boje aluminijuma. Teško je odrediti njegovu dimenziju, ali recimo da je bio dužine do 20, a širine do četiri metra. Odmah sam o ovome izvestio nastavnika u drugoj kabini, koji je preuzeo komande i manevrima doveo avion u poziciju da i on može dobro da ga vidi. Objekat je leteo brzinom ne većom od 100 kilometara na sat, na oko 1.500 metara i na obodu naše zone i zone Krk. Nastavnik Mita je odmah obavestio AKL (aerodromsku kontrolu letenja) aerodroma Pula i tražio da nam se potvrdi da u zoni letenja nema drugih letelica. Pre nego što smo od njih dobili odgovor, upozorili smo kolege koje su se nalazile u blizini da obrate pažnju i da ne idu ispod visina rada u zoni, kako ne bi došlo do sudara sa NLO. Ne skidajući pogled sa objekta i konstantno mu se približavajući, doživeli smo veliko iznenađenje, kada je on odjednom neverovatno ubrzao. U narednih pet-šest sekundi izašao je iz vazdušnog prostora SFRJ na poziciji Trsta, priča za Pressmagazin Trifko Radeta, potpukovnik avijacije u penziji. On kaže da je zbog ogromne brzine objekat jedino uočila posada koja se nalazila u zoni Buzet.

- Ta posada nam je kasnije izjavila da je proleteo ispod njih neshvatljivom brzinom. Tek po izlasku NLO-a iz našeg vazdušnog prostora i sa „debelim zakašnjenjem", AKL nas je obavestio da u toj zoni nema letelica. Odmah se preko radio-veze javio i dežurni za radarsko navođenje, čovek koji je u svom poslu zaista bio specijalista u pronalaženju aviona radarom, pa nas je dosta uzbuđeno obavestio da na nebu iznad Istre nema nijednog letećeg objekta osim naših aviona. Mi pitomci smo po sletanju prokomentarisali događaj, a nastavnici su se povukli u svoje prostorije. Nikada niko nije javno o ovome govorio niti pisao, a najmanje osam pilota je učestvovalo u ovome viđenju NLO-a - kaže Radeta.

Zašto ste se odlučili da tek posle toliko godina o svemu progovorite?

- Ne mogu da kažem da je neko naredio da se o ovome ćuti, ali je sigurno da je bio prisutan strah od toga da nas na redovnim lekarskim pregledima ne proglase nesposobnima za dalju službu. Bio bi isuviše veliki rizik da se tolike godine odricanja, truda i učenja bace u vodu zbog nečega što nije nikome škodilo, niti ugrozilo bezbednost letenja. Pogrešno bi bilo zaključiti da sam se posle toliko godina odlučio da progovorim o ovome slučaju, jer je istina da se do sada za ovakve slučajeve niko nije ni interesovao. Pošto sam nedavno odlučio da sve obelodanim, svedok sam umerenih pa i ekstremnih komentara. Nisam osoba sa estrade, niti javna ličnost kojoj je u ovim godinama i u mom statusu potrebna reklama, niti neka skandalozna izjava od koje bih imao neku materijalnu ili drugu korist. Moj, kao i ugled i status moje porodice u društvu i sredini u kojoj živim, već je dosta poljuljan mojim prethodnim izjavama, što samo govori u kakvom svetu i društvenom miljeu živimo.

Da li je, po vama dostupnim informacijama, bilo još sličnih susreta na našem nebu?

- Na ovo pitanje mogu jednostavno odgovoriti sa - da. I sam sam učestvovao u još jednom susretu nekoliko godina kasnije, tačnije krajem 1987. godine. Predvođeni majorom Milanom Perićem, cela eskadrila je neuspešno pokušavala da dostigne i obori neobičnu svetlost, duž gotovo cele Jadranske obale.

Izvor

super