Neslaganje SAD i EU oko Kosova ?

17. januar 2011. | 09:23| Izvor: BBC
London -- Posle izveštaja Dika Martija i problematičih izbora na KiM glavno je pitanje da li će uopšte početi razgovori Beograda i Prištine kaže Džejms Ker-Lindzi za BBC.

Džejms Ker-Lindzi je iz Evropskog insitituta pri londonskom univerzitetu LSE.

Prošlo je mesec dana otkako je poslanik u SE Dik Marti objavio
izveštaj sa teškim optužbam na račun kosovskog premijera u ostavci
Hašima Tačija i Oslobodilačke vojske Kosova, dovodeći ih u vezu sa
trgovinom ljudskim organima otetih Srba i Albanaca na Kosovu, 1999.
godine.

Posle prvih, oštrih reakcija, posebno zapadne štampe, koja je pisala
o Kosovu kao o kriminalnoj državi, te Tačijevih demantija i pretnji
sudskom tužbom protiv švajcarskog diplomate, duhovi su se donekle
smirili.
Dik Marti će, kako je predvidjeno, 25. januara
predstaviti svoj izveštaj poslanicima Parlamentarne skupštine Saveta
Evrope, koji će se o njemu izjasniti i, eventualno, predložiti
pokretanje pune istrage.

Postoje i nagoveštaji da bi Evropski parlament mogao da imenuje specijalnog izvestioca u vezi sa optužbama za trgovinu ljudskim organima na Kosovu.

Džejms Ker-Lindzi, iz Evropskog insitituta pri londonskom univerzitetu LSE, kaže za BBC da je u proteklih mesec dana preovladao stav da su Martijeve optužbe toliko ozbiljne, da treba da budu potkrepljene dokazima, odnosno istragom.

Izmedju demokratije i stabilnosti

Sagovornik BBC-ja uočava razliku u načinu na koji su na Martijev
izveštaj reagovale SAD i EU - vodeće zapadne zemlje su od početka horski ponavljale da Kosovu treba dati nezavisnost, jer je to preduslov za stabilnost :
"Niko, medjutim, nije hteo javno da prizna da su najveća opasnost po stabilnost zapravo bile pretnje kosovskih Albanaca da će se vratiti nasilju ako ne dobiju nezavisnost. Dugo se smatralo da je Hašim Tači od ključnog značaja za sprečavanje takve pobune. Sada su, medjutim, Evropljani počeli da se priklanjaju stavu da Priština mora da počne da ispunjava one standarde na kojima se insistiralo pre nezavisnosti. Američki interesi na Kosovu razlikuju se od evropskih - Evropljanima je stvarno važno da Kosovo izraste u demokratsku državu koja poštuje ljudska prava, dok Vašington i dalje insistira na stabilnosti."

Ker-Lindzi kaže da je za Srbiju najboje da ćuti i da pusti Dika Martija i druge medjunarodne instance da insistiranjem na istrazi o optužbama protiv Tačija, dodatno oslabe poziciju Kosova pred početak najavljenih razgovora Beograda i Prištine.

Raspoloženje medju Evropljanima se, po njegovom mišljenju, promenilo i
to će omogućiti Beogradu da lakše dobije ustupke u pitanjima kao što su
sever Kosova, prava srpske zajednice i status manastira :

"Svi su se spremali za početak pregovora, uz nadu da bi to moglo da unese malo dobre volje u odnose Beograda i Prištine, a potom bi se pokrenula, da ih tako nazovem, statusna pitanja, a ne pregovori o samom statusu Kosova. Drugim rečima, suština pregovora bilo bi pitanje koju je cenu
Priština spremna da plati da Beograd prizna Kosovo ili barem dozvoli
drugim zemljama da ga priznaju. No, posle Martijevog izveštaja i
problematičih izbora na Kosovu, glavno je pitanje da li će i kada ti
razgovori uopšte početi.

izvor

presitna slova

nisu vise

pročitala

Smiješno mi je to kako se u srpskim medijima situacija na Kosovu prezentira kao jedno od najvažnijih svjetskih pitanja. Što je Slobo davno zakuhao na Kosovu, to sada tamo srbi jedu.

Problem Kosova je postoja mnogo godina prije nego sto je neko uopste znao za Slobu