Relax forum
Registriraj se i relaxiraj sa nama
Relax forum
Registriraj se i relaxiraj sa nama
Relax forum
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.


Zabava, druženje i diskusije u opuštenoj atmosferi
 
Početna stranicaLatest imagesRegistracijaLogin

 

 Četvrtina građana se zaduži da kupi poklone za praznik

Go down 
Autor/icaPoruka
Gost
Gost




Četvrtina građana se zaduži da kupi poklone za praznik Empty
PostajNaslov: Četvrtina građana se zaduži da kupi poklone za praznik   Četvrtina građana se zaduži da kupi poklone za praznik I_icon_minitime2011-01-04, 10:10

Ivan Jovanović | 04. 01. 2011. - 00:02h
| Foto: V. Lalić




BEOGRAD - Tri četvrtine građana Srbije ima
potrebu za dodatnom finansijskom podrškom banke pred kraj godine,
trećina onih koji se odluče da podignu kredit to učine da bi vratili
dug, a četvrtina da bi kupila poklone za praznike i slave, pokazalo je
istraživanje portala Banke.online. Bankari za „Blic“ kažu da su u vreme
potrošačke groznice najpopularniji krediti za refinansiranje i
dozvoljeni minusi, ali i da ne možemo da se poredimo sa zapadnim
zemljama, gde ljudi zbog poklona padaju u dužničko ropstvo.
Četvrtina građana se zaduži da kupi poklone za praznik 104942_0402-banka-kredit-foto-v-lalic_fTri četvrtine građana Srbije ima potrebu za dodatnom finansijskom podrškom banke



„Krediti za refinansiranje su krajem godine najpopularniji bankarski
proizvod. Iscrpljeni postojećim izdacima, ranije preuzetim kreditnim
obavezama, zahtevom da se bude u plusu na karticama, građani rado traže
dodatnu finansijsku injekciju u vidu kredita za refinansiranje kad dođe
decembar“, stoji u istraživanju specijalizovanog portala Banke.online.


Pored činjenice da je vraćanje dugova i kupovina poklona glavna
praznična aktivnost interesantno je da je uticaj krize drastično smanjio
broj ljudi koji su spremni da se zaduže da bi otputovali tokom zimskih
praznika.



Mi nismo primetili nikakvu zakonomernost pri povećanju kredita
koji su isključivo namenjeni potrošnji za Novu godinu. Tu se najčešće
radi o refinansirajućim kreditima u okviru kojih se jedan deo ostavi za
tekuću potrošnju. Za te relativno male iznose koji podrazumevaju
prazničnu potrošnju, putovanja i poklone, klijentima savetujemo izvore
poput dozvoljenih minusa i kartica. Ipak treba znati da ta potrošačka
groznica pred Novu godinu nije tako intenzivna kao na Zapadu kaže za
„Blic“ Petar Grujić, direktor sektora za poslove za stanovništvo u Folks
banci.



Sve veći broj građana teže izlazi na kraj sa svojim
potraživanjima, zbog toga refinansiraju svoja dugovanja, te se u
narednom periodu može očekivati rast kreditne zaduženosti.



Ljudi pred kraj godine refinansiraju svoja dugovanja, ali ih mi
ne pitamo šta s ostatkom rade, naročito ako refinansiraju iznos od
200.000 dinara, a traže da im ostane nekih 30.000 dinara preko.
Verovatno se to koristi za trpezu i poklone pred kraj godine, ali ne
može se reći da je to stvar srpske tradicije jer na Zapadu u ovo vreme
vlada prava potrošačka groznica. Ljudi padaju u dužničko ropstvo,
zadužuju se po karticama bez ograničenja i posle ne mogu da vraćaju
dugove. Kod nas je to ipak kontrolisano jer postoji striktna regulativa
do koje granice se možemo zadužiti objašnjava za „Blic“ Miroslav Rebić
iz Sosijete ženeral banke.



Pred Novu godinu je veoma malo interesovanje za opšte potrošačke
kredite, jer ljudima treba gotov keš, a i ne žele da poklone koje su
dobili na profakturu otplaćuju po nekoliko godina.



Ljudima pred kraj godine nadospevaju rate i zato imaju potrebu da
rešavaju tekuće probleme, a od onog što im preostane da kupe poklone za
Božić i Novu godinu, kako to već tradicija nalaže. Međutim, kada se
radi o klasičnim potrošačkim kreditima, kod nas u banci i nije bila
prevelika gužva. Takođe, građani i očekuju ovaj novi Zakon o zaštiti
korisnika finansijskih usluga, pa se donekle suzdržavaju od novih
pozajmica kaže za „Blic“ Ljubiša Jovanović, član uprave AIK banke.



Dozvoljeni minus papreno skup
Klijentu se najčešće odobrava minus u iznosu njegove
prosečne plate u prethodna tri meseca. To znači da onaj ko ima platu
50.000 može biti u dozvoljenom minusu 50.000 dinara. Mesečna kamata na
dozvoljeni minus je oko 2,5 odsto, dok na nedozvoljeni minus ide do
devet odsto. To znači da klijent s minusom od 50.000 dinara mesečno
plaća 1.250 dinara, a dug se ne smanjuje. Ako kojim slučajem prekorači
dozvoljeni minus za 10.000 dinara, na taj iznos po kamatnoj stopi od
devet odsto plaća neverovatnih 900 dinara, a u Kreditnom birou se
evidentira kao neredovni platiša, pa mu se krediti kasnije teže
odobravaju.


Blic
[Vrh] Go down
 
Četvrtina građana se zaduži da kupi poklone za praznik
[Vrh] 
Stranica 1 / 1.
 Similar topics
-
» Počeo Praznik mimoze u H. Novom
» Jacuzzi na Kupi
» Društvo iz kampa na Kupi
» Novi način prevare građana – nudi se ugovor s 'novim HT-om'
» 66,5% građana RH ne čita knjige

Permissions in this forum:Ne moľeą odgovarati na postove.
Relax forum :: Ostalo :: Arhiva-
Forum(o)Bir: