Kako su prevarili FBI

Istog dana 1947. godine kada je lokalni list Rozvel dejli rekord objavio senzacionalnu vest da se u okolini tog gradića, pored vojne baze, srušio leteći tanjir, u Vašingtonu su se sreli general Džordž Šulgen iz Komande vazduhoplovstva, zadužen za vojnu bezbednost, i specijalni agent Rejnolds iz centrale FBI. Iako je Armija službeno izjavila da je pored baze pao meteorološki balon, njen pripadnik je obavestio Rejnoldsa da želi da kompetentnim organima prenese svoja saznanja o osetljivom pitanju srušene vanzemaljske letelice.

Nekoliko sati posle tog susreta, drugi agent FBI, E.G.Fič, uputio je potpredsedniku Biroa Donaldu M.Ledu izveštaj na dve kucane strane. U njemu, izmedju ostalog, stoji da se "moraju upotrebiti sve raspoložive snage da bi se saznalo da li su leteći tanjiri činjenica i, ako jesu, o njima pribavili podaci... Osim toga", nastavio je Fič, "prema generalu Šulgenu, vazduhoplovna bezbednost je angažovala tim naučnika koji treba da procene pravi značaj neprijatnog dogadjaja." Iz ovih izveštaja, koji su ostali tajna sve do američkog zakona o otvaranju vašingtonskih arhiva, vidi se da je američka Armija uporno, decenijama, od svih sakrivala istinu o Rozvelu, kao i da je tačno da je odmah po incidentu osnovala komisiju naučnika koji su se time bavili. Takodje, prema Fičovom izveštaju, istog meseca su sve vazduhoplovne vojne baze bile stavljene u stanje pripravnosti i upozorene da odmah prijave eventualno vidjenje NLO-a. Šulgen je upravo zbog toga tražio pomoć federalaca: "da bi se ispitali svi oni koji su eventualno prisustvovali takvim vidjenjima i otkrilo da li su njihove izjave iskrene ili, pak, motivisane željom za isticanjem ili političkim razlozima."

Dve strane izveštaja koje je napisao Fič odmah su, naravno, stigle u ruke Donalda M.Leda, a zatim i direktora FBI Edgara Huvera, koji su ga veoma ozbiljno razmotrili. I dok je Led na svaki način pokušavao da spreči uplitanje Biroa u takvu istragu, Huver je u svoj izveštaj uneo jedno neobično zapažanje: "Moramo da insistiramo na slobodnom pristupu pronadjenim letećim tanjirima. Na primer, u "slučaju La." vojska ga je hitno uklonila, ne dajući nam dozvolu da ga ispitamo." FBI je, dakle, znao da vojska poseduje i te ostatke srušenog letećeg tanjira nepoznatog porekla. Tek mnogo godina kasnije, kada je i ovaj dokument ugledao svetlost dana, američki ufolozi su identifikovali "slučaj La."

Reč je o padu malog letećeg tanjira od metala sličnog aluminijumu, obima četrdesetak santimetara, 7. jula 1947. godine u Šrivportu u Lujzijani ("La." je američka skraćenica za tu državu). Incident se dogodio neposredno posle rozvelskog i odmah je proglašen lažnom uzbunom. Prikrivanje tog slučaja od FBI je blago rečeno neobično, jer je FBI zadužen da istražuje sve što ima veze sa bezbednošću zemlje. Ne slučajno, agent Rejnolds je poslat da ponovo kontaktira s vojskom i zatraži dogovor o saradnji. U izveštaju o tom dogovoru, s datumom 29. jula 1947. godine, stoji: "General Šulgen želi da obezbedi gospodinu Huveru maksimalnu saradnju u ovom slučaju i tvrdi da će on sam izdati instrukcije da se agentima FBI na svaki način olakša rad, i da svi ponadjeni leteći tanjiri moraju da se stave na uvid tako da bi FBI nad njima mogao da izvrši istragu."

Dan pošto je ovaj izveštaj potpisan, situacija sa NLO počela je da ubrzava. General Šulgen dobija rezultat tajne istrage o 18 slučajeva "neidentifikovanih letećih objekata" koji su vidjeni izmedju 19. maja i 10. jula 1947, i šalje ga FBI-ju. Medju svedocima su piloti vojnih i civilnih letelica, kao i druge kvalifikovane osobe - pripadnici vazduhoplovstva SAD. U izveštajima su nepoznate letelice detaljno opisane: oblik diska, sposobnost letenja u savršenim formacijama (u to vreme vazduhoplovci nisu imali automatske kontrole pomoću kojih avioni koji lete u grupi mogu da održavaju savršeno rastojanje), mala kupola na gornjoj strani i ispupčenje na donjoj. "Nešto neobično leti oko nas" - stoji u zaključku tajnog dokumenta. FBI je naložio svim svojim agentima da na tome saradjuju sa vojskom.

Naredne godine, sredinom decembra 1948, pripadnici Armije odgovorni za takozvani "Projekt Znak", podneli su izveštaj o istrazi koju su sproveli zajedno sa federalnim agentima. U njemu kažu da su "leteći tanjiri nesumnjivo letelice iz drugog sveta." Ali, tadašnji šef Glavnog štaba vazduhoplovstva, general Hojt S. Vandenberg, odbacuje te tvrdnje i proglašava ih neosnovanim. A zatim traži od ljudi koji su učestvovali u projektu da svoja mesta prepuste "manje lakovernim." Time je general Vandenberg označio početak kampanje proglašavanja "fenomena NLO" budalaštinom, a "Projekt Znak" je pretvoren u "Projekt Zloba", sa ciljem da diskredituje sva svedočenja o "neidentifikovanim letećim objektima".

Početkom 1949. godine specijalni agent FBI Džeri Maksvel, stacioniran u Centru za nuklearna istraživanja u Los Alamosu (Nju Meksiko) dobio je naredjenje da izbliza osmotri šta vojska radi u vezi sa novim tajanstvenim "letećim" fenomenom. Reč je o "loptama zelenog plamena" koje su se u poslednje vreme neprestano pojavljivale u blizini tajnih vojnih objekata. Već 31. januara federalna kancelarija iz San Antonija (Teksas) poslala je Edgaru Huveru dokument s naslovom "Zaštita vitalnih vojnih objekata", u kojem se navodi da je u "poslednja dva meseca prijavljen niz vidjenja neobjašnjivih fenomena u blizini sedišta Komisije za atomsku energiju u Los Alamosu, gde se, kako izgleda, fenomen sada koncentrisao." Dokument dodaje da se "lopte" kreću brzinom većom od 35.000 kilometara na sat i da bi, s obzirom na istorijski trenutak - moglo da se radi i o ruskom špijunskom avionu.

Nešto kasnije, Donald Led će u drugom, internom memorandumu, takodje upućenom Huveru, priznati da su federalci, od decembra 1948. do maja 1950. godine, istraživali više od 150 slučajeva neobičnih incidenata. Ti incidenti su svrstani u tri kategorije: zelene vatrene lopte, okrugli objekti oblika tanjira ili diska i fenomeni slični meteoritima koji se kreću velikom brzinom i često menjaju boju. Specijalni agent Gaj Hotlet je autor jednog od najneobičnijih izveštaja za koji se dosad saznalo. Reč je o tekstu od nepunih sedamnaest redova u kojem je zabeležen jedan od čestih razgovora izmedju vojske i federalaca zaduženih za fenomen NLO. "Jedan istražitelj vazduhoplovstva," stoji u dokumentu, "uverava da su u Nju Meksiku pronadjena tri ostatka takozvanih "letećih tanjira". Opisuje da su ovalnog oblika, sa uzdignutim centrom, prečnika oko 65 metara. U svakom od njih nalazila su se po tri tela humanoida, visoka oko 90 santimetara, odevena u metalizirana odela od izuzetno fine tkanine. Svako telo bilo je zaštićeno opremom sličnom onoj koju koriste probni piloti i avijatičari koji idu u velike visine."

Uprkos dezinformacijama koje su dolazile od "Projekta Zloba", nema sumnje u činjenicu da su u istraživanjima "neidentifikovanih letećih objekata", barem do kraja pedesetih godina, aktivno učestvovali federalni organi, koji nisu propuštali nijednu priliku da vojsku podsete na čuveni dogovor o saradnji. U stvarnosti, medjutim, već od oktobra 1947. odnosi izmedju FBI i Vazduhoplovstva bili su sve lošiji, sve dok Huver, konačno, nije izdao naredbu da FBI prestane da se bavi izveštajima o NLO i da taj zadatak prepusti Vojnom vazduhoplovstvu. Ali, neki izuzetno značajni dogadjaji 1952. i 1964. godine naterali su FBI da se vrati tom predmetu. Tokom jula 1952. učestala su vidjenja NLO u različitim oblastima SAD. Ti dogadjaji su uzbunili sve bezbednosne organe zemlje, kako vojne tako i civilne. Ali, zbivanja u noći izmedju 19. i 20. jula, kada su se zgranute posade više aviona susrele sa čitavom flotom NLO nad Vašingtonom, dovela su do usijanja napetost izmedju dva autoriteta. Istovremeno je radar u bazi Endrjus registrovao trodimenzionalne objekte čije trajektorije su se sasvim lako videle na ekranima kontrolnog tornja.

Devet dana kasnije, dok je Vazduhoplovstvo javnom mnjenju objašnjavalo da je u pitanju prirodni fenomen termičke inverzije atmosfere, komandant Bojd iz Vojnog vazduhoplovstva sastao se sa specijalnim agentom FBI K.P.Kejom. Oficir je federalcu rekao da su "objekti koji su vidjeni verovatno sa neke druge planete... i bez obzira što u ovom trenutku nemamo nikakvih dokaza za tu teoriju, ta mogućnost se ne može odbaciti. Službe Vojnog vazduhoplovstva su čvrsto uverene da ti objekti, letelice ili projektili - šta god da su, ne pripadaju nijednoj zemaljskoj naciji."

Jednog popodneva dvanaest godina kasnije, Loni Zamora, policajac iz grada Sokoro, video je neobičnu "vatrenu kupu" koja je zatim nestala iza brda blizu naselja. Zainteresovan šta bi to moglo da bude, Zamora je pojurio patrolnim kolima na mesto na koje je čudan predmet mogao da sleti. A tu, ne samo da je video vasionski brod na zemlji, već i kako iz njega izlaze dva neobična stvorenja malog rasta odevena u belo. Kada su videla policajca, samo petnaestak metara daleko od njih, odmah su se vratila u letelicu koja je posle par sekundi uzletela. Taj slučaj je ostavio ogroman utisak. Svedok takve verodostojnosti kao što je policajac ne samo što je opisao ateriranje "neidentifikovanog letećeg objekta" već je izbliza video i njegovu posadu. Uz sve to, na mestu koje je Zamora pokazao pronadjeni su efekti visoke temperature i drugi evidentni tragovi koje je ostavio leteći tanjir.

Pola sata kasnije, Dž. Artur Barns, specijalni agent FBI, sa sedištem u Sokoru, stigao je u policijsku stanicu da se raspita o slučaju. Svog čoveka odmah je poslalo i Vojno vazduhoplovstvo - kapetana Ričarda Holdera iz obližnje baze u Vajt Sendsu. Kapetan Holder je svoje vidjenje dogadjaja odmah preneo čuvenom astronomu Alenu Hajneku. I tako su se federalci i vojska opet našli na istom zadatku, pred osetljivim problemom vidjenja NLO-a, koji je opet javnosti morao da se predstavi u svetlu neverice i sumnji.

Politika "krajnje diskrecije" od šezdesetih godina odlikuje sve federalne istrage slučajeva NLO. Zvanično, u arhivama Biroa "ne postoje nikakvi izveštaji o NLO". To je verovatno i tačno - verovatno ih drže na nekom drugom mestu. Direktor FBI Edgar Huver poslao je 17. septembra 1947. godine Pentagonu izuzetno polemično pismo, u kojem izražava svoje nezadovoljstvo malim brojem rezultata koji su proistekli iz toliko slavljenog dogovora o saradnji Vojnog vazduhoplovstva i FBI, a koju navodno on vodi. Huver se žali na činjenicu da se vojska, dok njegovi agenti otvoreno saradjuju i vode ozbiljne istrage uzimajući u obzir sve moguće indicije o "letećim tanjirima", ograničava na istraživanje samih civilnih svedoka, njihovog kulturnog nivoa, i da se o svemu izražava suviše obazrivo odnosno sumnjičavo. Huver je podvukao da nijedna od indicija koje su dobili od vojske nije mogla da pomogne federalcima u rasvetljavanju misterije.

Francuski istraživač Žan Sider tvrdi da je vojska koristila FBI da bi preko njih širila lažne priče o letećim tanjirima, sa jedinom namerom da što više prikriju činjenice vezane za Rozvel. Dok je FBI tako gubio vreme jureći po celoj zemlji za indicijama, vojska je imala slobodan prostor da se posveti pravim slučajevima NLO i mogla da sprovede svoje kriterijume o maksimalnoj tajnosti.

Paralelni svet