Palkeni psi

Ljudi su oduvek pridavali psima, mačkama i konjima natprirodna svojstva. Za njih se verovalo da mogu da osete, čak i vide, svet inače nevidljiv za ljudsko oko. Zato nije čudo što se u šarolikom svetu tame mogu sresti i četvoronožne sablasti i utvare. Najgroznijim se, svakako, smatraju ogromni, crni psi pakla.

Gotovo da nema pokrajine u Britaniji koja nema svoju legendu o đavolovim glasnicima sudbine užarenih očiju i iskeženih očnjaka. Po legendi iz Jorkšira, Pedfut (Padfoot) je veliki kao magarac. Velšani ga zovu Gvilgi (Gwyllgi), a u Lankaširu je poznat kao Treš ili Šriker. Na ostrvu Man se priča kako se Maut ili Modi Du (Moddy Dhoo) pojavljuje u zamku Pil. To je išlo dotle da su jednom prilikom vojnici u lokalnom garnizonu odbijali da pojedinačno stražare.

Stražar koji se usudio da provede noć sâm na dužnosti, izjutra je pronađen kako pomućena ogleda nešto nerazgovetno mrmlja u bradu. Umro je posle samo tri dana.

Pa čije se ime najčešće spominje je Blek Šak (Black Shuck). Ime mu potiče od saksonske reči "shuka" što znači "đavo". Može se naći na stotine svedoka koji će potvrditi da su u pustaram istočne Anglije videli velikog psa s jednim okom na sredini glave. Razlikuju se samo u tome što jedni tvrde da je oko žuto, a drugi da je crveno.

Viđen je i na obali blizu Kromera, kako skače po sokacima Norflok Broudsa u Nitšedu i Viken Fenu, blizu Njumarketa. U Safolku stanovnici oko pustara Valbersvik i Danvič zovu ga Geli Trot. I baš u tom kraju, za vreme II sv. rata, jedan američki vazduhoplovac i njegova supruga, proveli su noć koju nikada neće zaboraviti. Po pretrpljenom strahu, naravno.

Bračni par je stanovao u iznajmljenoj baraci na samom rubu Valbersvik Marša, što im je bilo zgodno, jer je on radio u obližnjoj avio-bazi. Jedne olujne noći začuli su se snažni udarci o vrata. Vazduhoplovac je provirio kroz prozor i ugledao ogromnu, crnu beštiju kako se upinje da provali unutra.

Preplašeni par je počeo da dovlači veće komade nameštaja i druge teže predmete na vrata. Strah se uvećao kada su čuli da neman navaljuje na zidove. Potom se popela i na krov, pokušavajući da i sa te strane prodre u unutrašnjost kuće. Potrajalo je to tako nekoliko sati dok se zvuci nisu utišali. Izmučeni nesanicom i strahom, jedva su dočekali prve zdrake izlazećeg sunca. Oprezno su izašli iz kuće i krenuli da ispitaju pretrpljenu štetu. Međutim, na vratima i zidovima nisu se mogli videti ni najmanji znaci nasilja, kao što se i na blatnjavoj zemlji nisu videli nikakvi otisci šapa.

U zapadnim krajevima Britanije, pričaju mnogobrojni očevici, da se na prostranstvima Dartmura mogu videti čopori divljih crnih pasa, od čijeg sablasnog urlika se ledi krv u žilama.

Jedna druga fantomska beštija uvukla je zebnju u srca stotina stanovnika u pet gradova Devona. Sve je počelo kada su jednog februarskog jutra 1855, na svežem snegu, otkriveni jasni tragovi neke četvoronožne životinje. Otisci su bili deset santimetara dugi i skoro sedam santimetara široki. Kasnije je ustanovljeno da su se u cik-cak linij protezali na prostoru od skoro 100 milja, tačnije od Totnesa do Litama. Dovedeni su i naročiti psi tragači, ali kada su tragovi došli do jedne šumice kod Dovliša, psi nikako nisu hteli da prođu kroz šipražje koje se tu isprečilo. Ono što je totalno zbunilo hajkače bilo je to što su tragovi na jednom mestu prolazili kroz svega 15cm široku rupu na šupi, a na drugom kroz uzani oluk. Sledeću noć meštani su dočekali dobro obezbedivši vrata sa nekoliko reza. Po njima, nije bilo sumnje da se to sâm đavo prošetao Devonom.

http://misterij.blogspot.com/

ne vjerujem. :kavica:

Ljudi definitivno nešto viđaju, sada je pitanje što je to??

Čim je toliko svjedočanstava, neko misteriozno biće možda ipak postoji na tim područjima.

wall-e ja kad god pročitam ovakve tvoje postove ja se pitam sve više da li na ovom svjetu žive samo ljudi životinje i biljke sa ovog svjeta ...kao što goran kaže čim postoji toliko svjedočanstava možda nešto stvarno postoji na određenim područjima...