Rene Dekart

CARTESIUS RENATUS
(1596 – 1650)



Cogito ergo Sum
(Mislim, dakle, jesam)





ene Dekart je rođen 31.3.1596. u malom gradu La Haye,u severnoj Francuskoj. Potiče iz ugledne porodice; otac mu bio član parlamenta u Bretanji. Sa osam godina počeo je pohađati jezuitski kolegium La Fleche , koji je važio za jednu od najboljih škola toga doba. Nastava u ovoj instituciji pretežno se svodila na analizu Aristotelovih dela. Kako je posle sam Dekart tvrdio:"edukacija na njega nije imala veću korist do spoznaje vlastitog neznanja". 1616 godine, nakon sticanja pravnog certifikata (u Poitiers-u), odlučio je da više neće tražiti drugo znanje osim onog što se nalazi u velikoj "knjizi života". Tada se priključuje vojsci princa Moritza, i učestvuje u ratu 1618. u Španiji. Kao vojnik, a posle kao putnik boravi u brojnim zemljama: Holandiji, Danskoj, Češkoj, Italiji, Nemačkoj i drugim zemljama.

Veliki uticaj na Dekartov život , kao i inspiraciju za brojne studije, imao je mladi doktor Isaac Beeckman.U tom periodu izdato je njegovo delo "Rasprava o muzici". Nakon povratka u Francusku 1628. stupio je u kontakt sa značajnim umovima tog doba i tada započinje pisati kapitalno delo koje se obelodanilo tek posthumno,1701.,a naslov je glasio:"Regulae ad directionem ingenii"(Pravila za upravljanje razumom).1629. se seli u Francusku, koja u tom periodu predstavlja najliberarniju evropsku zemlju u procvatu. Do smrti napuštao ju je svega nekoliko puta.

Prijateljstvo M. Morsenne-a, druga iz kolegijumskih dana, Dekartu čini oslonac tokom čitavog života, a iz pisama upućenih njemu mnogo se saznaje o naučnim ambicijama ovog velikana. Želi, kako ističe, da objasni "sve fenomene prirode".1632. započinje pisati unikatno, obimno delo na francuskom u kome nastoji da prikaže "univerzum i njegovog posmatrača, čoveka". Međutim, čuvši osudu izreknutu Galileu, odustao je od daljeg rada. Ipak neki fragmenti su ipak objavljeni, ali znatno kasnije.1637. objavljuje tri naučna rada: "Meteores"(Meteorologija), "Dioptrique"(Disperzija svetlosti) i "Geometrie"(Geometrija) koja predstavljaju uvod u jedno od njegovih najznačajnijih dela:"Discours de la methode"(Rasprava o metodi). Početkom četrdesetih godina tog veka upoznao je kćer bivšeg češkog kralja, Eržebet, kojoj posvećuje svoja poznata pisma o moralu , kao i delo "Principia philosophiae"(Principi filozofije),1644.

U narednom periodu Dekart se pretežno interesuje za fiziološke procese, delom radi doprinosa medicini, a ponajviše jer smatra da "najviše strast, koja je telesnog porekla, usrećuje čoveka ili ga čini nesrećnim". Interesantna je priča po kojoj je jedan tadašnji intelektualac koji je bio zainteresovan za Dekartovu biblioteku, prilikom posete preneraženo pobegao videvši rasporeno tele, objekat Dekartovog istraživanja. Svoje poslednje delo "Traite des passims de l ame"(O strastima duše), posvećuje jatrološkoj tematici. Knjiga je objavljena 1649., a septembra iste godine Dekart se brodom upućuje na švedski dvor, kako bi postao učitelj kraljice Kristine. Neobičan i naporan način života i oštra klima rezultuju smrću jednog od najvećih umova svim vremena 11.2.1650. Sam uzrok je bila upala pluća, kojoj Dekart nije pridavao važnost.

Sedamnaest godina kasnije mošti su prebačene u Pariz.