Destroy All Humans! Path of the Furon

Osnovni koncept je ostao neizmenjen: Cryptosporidium, ili Crypto po nadimku, i njegov nadležnik Orthopox - Pox se i dalje kriju i tajno kuju planove za uništavanje ljudske rase. Međutim, u poslednjih par godina su skupljanje DNK spojili sa skupljanjem ništa manje bitnijih resursa - para. Asimilirali su se u svoje novo okruženje i sada su vlasnici kazina Space Dust u fiktivnom gradu Las Paradiso (svaka slučajnost sa Las Vegasom je namerna). Međutim, konkurencija od strane drugih kazina postaje sve veća i Crypto prvo kreće u uništenje rivala, a zatim i u nove pohode na ukupno pet lokacija, od kojih će ga poslednja dovesti i u blizinu njegove rodne planete Furon. Usput će početi i da čuje glasove u glavi, koji će ga navoditi na tzv. Paths of Enlightenment. Poslednji sastojak kompletnog gubitka kontrole nad svojim životom je pojavljivanje Nexosporidium ratnika, za koje je Crypto do tada mislio da su istrebljeni. Ostavljajući ruševine svog kazina, ali i celog grada iza sebe, Crypto i Pox kreću u nove avanture.

Sistem je isti kao kod prethodnika: skupljeni DNK se može trošiti na nadogradnje arsenala i Crypto-vog letećeg tanjira, a za napredak kroz igru potrebno je završiti niz glavnih misija. Svaki Destroy All Humans!, pa tako i ovaj, odvija se u otvorenom svetu, što znači da su vam pored spomenutih glavnih misija na raspolaganju i one sporedne prirode, putem kojih sebi možete obezbediti dodatnu količinu DNK ili se jednostavno prepustiti trošenju sati i sati na kategorično uništavanje svega što vam se nađe na putu. Dok to na papiru zvuči fenomenalno, sa izuzetkom prva dva nastavka, u praksi ovo funkcioniše sasvim drugačije. Path of the Furon, nažalost, prikazuje najgoru implementaciju sandbox sveta od svih nastavaka: dok se u prvom delu vrlo lako moglo potrošiti mnogo više vremena na besciljno širenje haosa po gradovima nego na napredovanje kroz glavnu kampanju, sporedne misije i aktivnosti u četvrtom delu prisutne su čisto da bi pojam otvorenog sveta bio opravdan. Zapravo, slika je bezmalo sušta suprotnost onome što je kod prva dva dela bio slučaj: sve osim glavnih misija ništa je drugo nego višak, na koji najverovatnije nećete obraćati pažnju.

Jedan od aspekata igre koji je bio za svaku pohvalu jeste naoružanje. Anal Probe, Ion Detonator, Dislocator su ponovo prisutni kao deo standardne opreme koju Crypto nosi sa sobom, ali su svi oni već u prethodnom delu počeli da gube na zanimljivosti. Jeste, bilo je beskrajno zanimljivo gađati prolaznike Dislocatorom i posmatrati ih kako lete kroz vazduh, ali po četvrti put zaredom, i to bez ikakve promene osim boje ispaljenog diska? Ovakav propust je donekle ublažen prisustvom novog oružja: Tornadotron je, očigledno, generator tornada, Black Hole Gun pravi crne rupe, Superballer ispaljuje loptice koje neprijatelje odbijaju velikim brzinama, a najzanimljiviji je Venus Human Trap koji rezultuje džinovskom biljkom koja proždire sve oko sebe.